Kako "jeftini kineski proizvodi" utiču na tržište Srbije i domaće firme? Države G7 uvode mere
Ministri finansija G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD) planiraju da preduzmu dodatne mere protiv, kako navode, subvencionisanih jeftinih proizvodima iz Kine.
Foto: Pixabay
Ti proizvodi, dodaju, preplavljuju zapadna tržišta.
Ove zemlje su zabrinute da bi subvencije koje zvanični Peking odobrava za tehnologije, zelenu energiju, električna vozila ili baterije mogle da ugroze konkurenciju u navedenim sektorima.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za oblast međunarodne trgovine Predrag Bjelić rekao je za Novu ekonomiju da se države G7 pribojavaju da se ugradnjom subvencija u robu široke potrošnje mogu formirati damping cene, odnosno prodaje robe po ceni nižoj od cene njihove proizvodnje.
"To se, s druge strane, može gledati kao neki vid protekcionizma EU, jer (proizvođači iz EU) nisu dovoljno konkurentni u odnosu sa kineskim proizvodima. Još važnije je to što su oni optužili Kinu da kroz državne subvencije pomaže svojim kompanijama da budu dodatno konkurentne i zahtevali su da ona prestane sa tom praksom", kazao je Bjelić za Novu ekonomiju.
Dodao je i da "Amerikanci često optužuju Kinu za manipulaciju valutom", tačnije da juan stalno čine jeftinijim, što za posledicu ima veću izvoznu konkurentost Kine.
"Mislim da evropske kompanije nisu konkurentne u odnosu na Kinu, zato što su energenti u Evropi značajno poskupeli, za razliku od Kine koja dobija povoljnije energente. I to je nešto što (Kini) daje stratešku prednost", kazao je Bjelić.
Dodao je i da, ako se Evropa odluči za uvođenje neke vrste necarinskih barijera, mora i da dokaže da postoji damping (odnosno da se roba prodaje po jako niskim cenama) i da direktno šteti njihovim kompanijama.
"Ako to ne dokažu, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, te mere ne mogu ostati na snazi. Najpre moraju da imaju dokaz da postoji damping, na primer subvencija, a onda i da to šteti njihovim kompanijama. Najčešće kada se ovakve mere primenjuju postoje posebne metode, a jedan model koji se najšeće koristi je takozvani ‘model opšte ravnoteže’, uz pomoć kojeg se procenjuju efekti na domaće firme", rekao je Bjelić.
Na pitanje da li neki od tih "jeftinih kineskih proizvoda" utiču na tržište Srbije i domaće firme, Bjelić je kazao da to zavisi od vrste proizvoda, ali da za većinu to ne važi.
Razlog za to je što Srbija ima povlašćene uslove nastupa na evropskom tržištu.
"Za razliku od kineske robe, mi preko sporazuma o stabilizaciji i pridruženju imamo preferencijalni tretman. Naravno, ako ispunimo onaj zahtev da je više od 50 odsto supstance proizvoda domaćeg porekla. Proizvodi koji su većinski proizvedeni u Srbiji imaju povoljnije uslove izvoza u EU nego kineska roba. S druge strane, mi učestvujemo u posebnom sporazumu koji se zove PEN, (to je) konvencija koji nam omogućuje da objedinjujemo poreklo. Mi možemo sirovinu iz EU ili zemlja CEFTA-e da uvezemo, preradimo, i opet izvezemo u EU – što Kina ne može", objasnio je Bjelić.
On je istakao i da bi tržište i privreda Srbije mogli da budu ugroženi ukoliko bi cena kineskih proizvoda bila jako niska.
Pročitaj još
Međutim, s obzirom na to da su troškovi transporta kineske robe do Evrope veoma visoki i da se povećavaju u poslednje vreme - nema opasnosti.
Kako je kazao, ova pitanja i namere članica G7 su "stvar politike", jer je EU do sada dobijala jeftine energente iz Rusije, a sada toga nema i oni odlaze u Kinu.
Prema Bjelićevim rečima, najveći spor koji se trenutno vodi između dve ekonomske supersile tiče se vozila i solarnih panela, odnosno borbe ko će preuzeti primat na ovom tržištu.
"Kod vozila, Evropa treba da bude oprezna, jer je ona više vozila izvozila u Kinu nego Kina u Evropu. Šta će se sada desiiti ako Kina uvede recipročne mere? To je sad pitanje pristupa tržišta", kazao je Bjelić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Javni dug Japana 235 odsto BDP-a: Pogledajte spisak ostalih država
02.05.2025.•
1
Kada se objavljuju podaci javnog duga neke zemlje, osim njegovog apsolutnog iznosa i rasta u određenom vremenskom periodu, kao relevantan podatak uzima se odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.
Ohrabrenje sa Beogradske berze
02.05.2025.•
2
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
U javnom sektoru radi više od četvrtine zaposlenih u Srbiji
02.05.2025.•
3
Od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u Srbiji u prvom kvartalu, više od četvrtine njih, preciznije 612.586 radilo je u javnom sektoru, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kad dišeš arsen za 150 evra više: U Srbiji plate najbolje tamo gde se truje vazduh
02.05.2025.•
3
Van Beograda i Novog Sada, u Srbiji su plate najbolje tamo gde se rudari i truje vazduh.
Radnici u Srbiji: Nezakoniti otkazi i neisplaćene plate, a presude sve češće u korist poslodavca
02.05.2025.•
12
U Srbiji su najčešći problemi u svetu rada nezakoniti otkazi, neisplaćene zarade, mobing i nedovoljna zaštita uzbunjivača.
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
4
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
11
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
15
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
20
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Komentari 15
sada su kvalitetniji
Брат.Бачванин
Antuntun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar