Kapara za stambeni kredit je 10 odsto od cene: Šta bude sa tim novcem ako banka ne odobri zajam?

Mnogi koji planiraju da kupe stan i odluče se za konkretnu nekretninu prodavcu daju kaparu koja podrazumeva potpisivanje predugovora.
Kapara za stambeni kredit je 10 odsto od cene: Šta bude sa tim novcem ako banka ne odobri zajam?
Foto: Pixabay
Predugovor se potpisuje uvek kada je kreditni kupac u pitanju, ili ako je keš kupac u pitanju i ako treba da se ispune određeni uslovi do glavnog ugovora, što je najčešće rok iseljenja prodavca.
 
Međutim, postavlja se pitanje šta se dešava sa kaparom ukoliko banka ne odobri nekom klijentu stambeni kredit.
Advokatica Tatjana Simović objašnjava za Euronews Srbija da se na ugovor o kupoprodaji nepokretnosti primenjuje Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o prometu nepokretnosti.
 
"U Zakonu o obligacionim odnosima prihvaćeno je načelo dispozitivnosti tako da su ugovorne strane slobodne da se u skladu sa njihovom autonomijom volje dogovore oko različitih načina i modela isplate kupoprodajne cene. To je sve stvar dogovora kupca i prodavca", rekla je Simović.
Ona dodaje da je u praksi uobičajno da se zaključi predugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da zaključe glavni ugovor.
 
"U praksi se najčešće ugovara kapara kao odustanica i u tom slučaju prediviđeno je da ukoliko odustane od ugovora strana koja je dala kaparu, ona gubi pravo na nju, a ako odustane strana koja je primila kaparu, mora da je vrati u udvojenom iznosu", kaže Simović.
 
Posrednik u prometu i zakupu nepokretnosti u jednoj agenciji za nekretnine Nikola Čobić kaže da je u Srbiji usvojena praksa da kapara iznosi 10 odsto od kupoprodajne cene, ali može biti i niža i viša.
 
"Za nekretnine koje koštaju preko 100.000 evra nekad savetujemo da kapara bude do 10.000 evra, jer je to iznos koji nam zakon dozvoljava da kupac da, odnosno da prodavac primi na ruke. Kapara, kao odustanica, uvek se tako definiše, da ako kupac odustane iz bilo kog razloga, prodavac ima pravo da zadrži kaparu. Ako prodavac odustane iz bilo kog razloga, on vraća udvojenu kaparu, odnosno ono što je primio od kupca, plus penal u istoj visini da bi vaga bila ista", rekao je Čobić za Euronews Srbija.
 
Tri scenarija u ugovoru
 
Kada je reč o kreditnim kupcima, Čobić je naveo da se u članu ugovora kojim se definiše kapara, uvek definiše šta se dešava sa kaparom u slučaju da banka ne odobri stambeni kredit.
 
"To je izuzetak od kapare kao odustanice. Ne može neko da kapariše stan i da kaže puj pike, ne važi, ja sam našao sebi bolji stan, to ima za posledicu 'penal', odnosno kaznu, tu kaparu koju je dao", rekao je Čobić.
 
On je naveo da kada je u pitanju taj stav u članu ugovora vezan za odbijanje banke da odobri stambeni kredit, tu postoje tri scenarija.
 
"Jedan od ta tri scenarija se piše u kupoprodajnom predugovoru. Prvi je da prodavac ima pravo da zadrži kompletnu kaparu u slučaju da banka ne odobri kredit. Drugi scenario je da prodavac vrati kompletnu kaparu u slučaju da banka ne odobri stambeni kredit. I treća varijanta je negde možda najpoštenija i najčešća u praksi, a to je da se odredi određeni iznos koji prodavac ima pravo da zadrži akonto naknade štete ukoliko banka odbije kupca za kredit", kaže on.
Čobić dodaje da se obično odobrenje kredita čeka mesec i po do dva, tad je stan van prometa i prodavac gubi nekog potencijalnog kupca.
 
Prema njegovim rečima, ako je u tom slučaju za stan koji košta na primer 100.000 evra kapara 10.000 evra, onda se definiše da u slučaju da banka odbije kupca za stambeni kredit, prodavac ima pravo da zadrži, na primer, 1.000, 2.000 ili 3.000 evra, u zavisnosti od toga kakav se dogovor postigne sa kupcem i prodavcem.
 
"Negde gledamo da taj 'penal' bude u visini dve mesečne kirije, koliko bi se taj stan izdavao, pa ako se i desi da banka odbije kupca za kredit, onda je to kao da je prodavac, na primer, izdao stan na dva meseca. To zvuči kao fer rešenje", objasnio je Čobić.
  • mile

    06.06.2024 19:00
    Da se ne lazemo
    Evo vam sta kaze obligaciono pravo:
    *Kapara je znak da će ugovor biti izvršen, a ne da će tek biti zaključen. Problem koji kapara najčešće zadaje u praksi jeste taj da strane u pravnom poslu kaparu shvataju ne kao znak da će ugovor biti izvršen već, pogrešno, kao znak da će ugovor biti zaključen. Na taj način, davanje koje stranke imenuju kao kaparu može predstavljati jedino avans odnosno, neimenovano davanje ali ne i kaparu.

  • Pravo

    06.06.2024 15:29
    @mile
    Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije i poznaje i priznaje kaparu. O glupostima koje ste napisali o Sudu nema svrhe ni komentarisati, vi pojma nemate o čemu govorite. Prestanite lupetati.

    @Pero Postar
    Imate li makar trunku stida?
  • mile

    06.06.2024 10:37
    Zakoni Srbije ne priznaju kaparu. Ona je samo garancija da ce doci do potpisivanja ugovora, ali ne i da ce on biti potpisan (bilo koji nepredvidjen razlog, od odustajanja do smrti).
    Dakle, ako biste nekome dali kaparu, a posle odustali od kupovine iz bilo kog razloga, primalac vam mora vratiti.
    Ako biste dosli do sudskog spora, prvo pitanje sudije primatelju kapare je:
    A, sta si ti izubio pa ne zelis da vratis pare?
    Onda krece njegov proces dokazivanja itd..
    Sve u svemu, mora vam je vratiti i platiti troskove sudskog spora.
    Iz licnog iskustva.
    Dakle, kapara je besmislica i nije nikakva garancija.
    Ako npr. kaparisete stan, a prodavac odustane iz ko zna kog razloga, da li to znaci da ga mozete prisiliti istom da vam ga proda? Nikako i ni u snovima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Nikad viša cena zlata

Cena zlata danas, 17. jula je dostigla istorijski maksimum u azijskoj trgovini od 2.478 dolara za uncu.