Kupovina stana na nivou bajke za mnoge građane: Da li država treba da gradi povoljnije stanove?
Cene stanova su visoke i nastavljaju da rastu, što za prosečnog građanina čini gotovo nemoguću situaciju da u nekom trenutku kupi svoj stan.
Foto: 021.rs
Država se, po svemu sudeći, neće mešati u tržište i graditi povoljnije stanove za građane, piše Danas.
Kako je ovaj list ranije pisao, da bi čovek u Beogradu kupio stan od 55 kvadrata potrebno je da izdvoji oko 129.800 evra.
Da bi mogao da izdvoji toliki novac, potrebno je da uštedi oko 132 prosečne plate, odnosno da radi 11 godina za to, bez da ijedan dinar plate troši na bilo šta drugo.
Kao opcija, građanima ostaju stambeni krediti, koji su, takođe, za mnoge građane nedostižni, iako je Narodna banka Srbije (NBS) u septembru prošle godine donela odluku o privremenom ograničavanju kamatnih stopa 4,08 odsto. Te mere odnose se na one koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.
Međutim, iako deluje nedostižno, u Beogradu ima značajan broj onih koji sebi mogu da priušte stan, bar bi se to dalo zaključiti kada se vidi da je u 2023. godini ostvareno ukupno 36.408 kupoprodaja stanova.
Prosečna cena za kvadrat stana starogradnje u Beogradu iznosila je 2.060 evra u 2023. godini, dok je cena kvadrata novogradnje iznosila 2.413 evra, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Prema brojnim procenama i izjavama stručnjaka, te cene su ove godine još više i nastavljaju da rastu.
Dakle, kupovina svog stana još neko vreme ostaće na nivou bajke za brojne građane, a rešenje tog problema mnogi vide u uključivanju države u gradnju povoljnijih stanova.
To bi omogućilo pojedinim grupama društva da sa svojim primanjima, uz povoljnije uslove, dođu do svog stana.
Iako je gradnja takvih stanova obećavana godinama unazad, do sada su samo pripadnici snaga bezbednosti dočekali da im se to obećanje i ispuni.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2019. godine izjavio je da država planira da izdvoji 500 miliona evra za izgradnju stanova za mlade bračne parove.
"Hoćemo da ponudimo budućnost mladim ljudima. Tražićemo da minimalno plaćaju kako bi se obezbedili i mogli lakše da se odvoje od svojih roditelja", rekao je Vučić.
Naveo je da se radi o bespovratnim sredstvima i stanovima koji će da budu izuzetno jeftini. Vučić je tada prognozirao da bi taj projekat trebalo da zaživi 2020. godine.
Ipak, te 2020. godine je tadašnja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila da će država nastojati da sledeće godine počne izgradnju stanova za mlade, a da će organizacije mladih napraviti plan o tome kome su oni najpotrebniji.
Brnabić je navela da će stanove dobiti mladi naučnici, mladi bračni parovi i mladi koje vredi podržati.
Od tada od tih obećanja nije bilo ništa, a da neće ni biti potvrdio je prošle godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je naglasio da je protivnik toga da država gradi stanove umesto investitora, jer to uvek trajno poremeti tržište.
"Država može da gradi stanove, ali ta gradnja mora uvek da bude za određene kategorije stanovništva, socijalne ili profesionalne i ti stanovi ne smeju da budu deo tržišta. Država treba unapred da objavi koliko će takvih stanova da gradi kako bi se investitori prilagodili. Mislim da je bolje za državu da pomogne određenim kategorijama stanovnika da dobiju stambene kredite pod povoljnijim uslovima. To je za državu jeftinije nego da gradi stanove", poručio je Vesić.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković za Danas kaže da ona podržava izgradnju socijalnih stanova, ali ne i mešanje države na tržište.
"Ti socijalni stanovi su za ugrožene građane i oni postoje svuda u Evropi i svetu. To su stanovi koji ostaju u vlasništvu države i njih koriste socijalno-ugrožena domaćinstva", objašnjava ona.
Druga stvar je, prema njenim rečima, kada država gradi povoljnije stanove.
"U tom slučaju država mora da ima neki cilj i kriterijum kome to dodeljuje. Podržala bih gradnju takvih stanova za nastavnike, pre svega osnovnih škola. Mladi ljudi više ne žele da se bave time, jer sa određenim diplomama mogu da rade neki bolje plaćen posao. Takođe, status nastavnika je unazađen i ovo bi bio dobar način da se oni ponovo privuku", navodi Žarković.
Pročitaj još
.jpg "Šta li može u njega da stane: U Novom Sadu \"stan\" od 11 kvadrata košta 30.000 evra")
Van toga, nema smisla uplitanje države u tržište zbog visine cena, poručuje ona.
"Kada država odlučuje da uđe u neku delatnost, mora da postoji neki javni interes, da se opravda zašto se to radi. Država se nigde u svetu ne bavi izgradnjom stanova, to nije njen posao, sem socijalnih stanova ili kao deo neke populacione politike", objašnjava Žarković.
To je svuda prepušteno privatnom sektoru, kaže ona i dodaje da tako i treba da bude.
"Ta ideja da država uđe na tržište i poveća ponudu i obori cenu, kao što neki zamišljaju, to je naopak način razmišljanja. To nemate nigde ni u teoriji, a posebno ne u praksi", ukazuje ona.
U normalnim tržišnim privredama, kako navodi, to ne postoji. Dodaje i da "morate da budete ozbiljan igrač da biste poremetili stanje na tržištu".
Uprkos tome što se toliko gradi, kako kaže sagovornica Danasa, tražnja nije zadovoljena.
"Postoji prostor da cene još rastu i biće tako dok god imamo visoku tražnju. Sve što se izgradi to se odmah i proda. Dok god imamo takvu tražnju, cene neće padati", zaključuje Žarković.
S druge strane, analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević smatra da bi država trebalo da gradi jeftinije stanove.
"To je bila praksa ranije kada se krenulo sa naseljem Stepa Stepanović i tada su uslovi za mlade bili znatno povoljniji, bilo je pet odsto učešće i niže kamatne stope. To nam nedostaje na tržištu i država bi trebalo da učestvuje u gradnji", smatra ona.
Kako dodaje, ako neće da gradi, bar bi trebalo da se dogovara sa investitorima.
"Oni investitori koji dobijaju dobre lokacije treba da naprave fond gde bi se deo novca odvajao za gradnju stanova za mlade ljude. Zatim država da dodeli lokaciju bez nadoknade zemljišta, kako bi ti stanovi apriori bili povoljniji", poručuje ona.
Cena kvadrata takvog stana za mlade trebalo bi da bude između 1.500 i 2.000 evra, navodi Lazarević.
"Uz jeftinije kvadrate, da dobiju i povoljnije kredite. To bi trebalo da ide uz obavezu da takve stanove ne mogu da otuđe određeni period. Da ne bi mogli da kupe jeftiniji stan, pa da ga prodaju i na njemu zarade", naglašava ona.
Lazarević podseća da su takva obećanja postojala, ali da od toga nije bilo ništa. Ističe da takva gradnja države ne bi uticala na tržište.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
15.10.2025.•
0
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Sijarto: MOL povećao isporuke nafte Srbiji
15.10.2025.•
4
Mađarska energetska kompanija MOL povećala je izvoz nafte u Srbiju u ime NIS-a, nakon što je hrvatski JANAF obustavio isporuke zbog američkih sankcija.
Vučić: Ne pregovaramo sa potencijalnim kupcima za NIS jer mi nismo vlasnici, niti komunisti
15.10.2025.•
16
Nemamo pregovore sa potencijalnim kupcem za NIS, jer mi nismo vlasnici, a nismo ni komunisti, i čekamo da se vlasnik, ako sankcije opstanu, a verovatno hoće, dogovori sa kim hoće.
Tramp: Zbog mojih carina svi odustaju od BRIKS-a
15.10.2025.•
10
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su sve zemlje koje su želele da budu deo BRIKS-a odustale od tih ambicija zbog američkih carinskih tarifa.
Vučić ponudio Rusima da Srbija od njih otkupi deo NIS-a
15.10.2025.•
63
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je ruskoj delegaciji da Srbija otkupi deo ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Dženeral motors imaće gubitak 1,6 milijardi dolara zbog Trampove politike prema električnim vozilima
15.10.2025.•
1
Najveći američki proizvođač automobila, Dženeral motors (GM), u sledećem kvartalu pretrpeće gubitak od 1,6 milijardi dolara.
Banke od danas u obavezi da omoguće olakšice u otplati kredita - ali ne svima: Evo na koga se to odnosi
15.10.2025.•
1
Banke su od danas, 15. oktobra u obavezi da građanima koji ne mogu da otplaćajuju kredite usled otežanih okolnosti omoguće lakšu otplatu.
Pod sankcijama i druga preduzeća u vlasništvu NIS-a: Kako će poslovati?
14.10.2025.•
1
Matično preduzeće NIS a.d. uvršteno je na listu specijalno označenih državljana i blokiranih lica Ministarstva finansija SAD-a.
Povećan uvoz derivata: Kako su se konkurenti pripremili za sankcije NIS-u?
14.10.2025.•
7
Naftne kompanije koje posluju u Srbiji pripremile su se za uvoz većih količina naftnih derivata zbog uvođenja sankcija NIS-u.
Kina uzvraća udarac: Uvela lučke takse američkim brodovima
14.10.2025.•
2
Kinesko Ministarstvo saobraćaja objavilo je detaljan dokument kojim se propisuju posebne lučke takse za brodove u vlasništvu ili pod upravom američkih preduzeća, organizacija i pojedinaca.
Đedović Handanović: NIS neće biti nacionalizovan, to smo rekli i Rusima
14.10.2025.•
61
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da će razgovori srpske i ruske strane o američkim sankcijama NIS-u zbog većinskog ruskog udela biti nastavljeni.
NBS: Devizne rezerve na kraju septembra 29 milijardi evra
13.10.2025.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju septembra ove godine bile 29 milijardi evra i u odnosu na prethodni mesec veće su za 441 milion evra, objavila je danas NBS.
Ruski kec u rukavu: "Četiri godine je Srbija ostala uljuljkana u priču o jeftinom gasu"
13.10.2025.•
62
Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje da Srbija u narednom periodu neće moći da izbegne donošenje odluka koje će značajno uticati ili na ekonomiju zemlje ili na odnose sa velikim silama, pre svega Rusijom i SAD.
NBS: Uredba o maržama smanjila inflaciju u septembru
13.10.2025.•
4
Inflacija u septembru smanjena je 1,6 odsto u odnosu na avgust, kao rezultat primene vladine uredbe kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na 20 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.
Vlada Holandije preuzela kontrolu nad kineskim proizvođačem čipova
13.10.2025.•
15
Holandska vlada preuzela je kontrolu nad proizvođačem čipova Neksperija u kineskom vlasništvu.
Vučić nakon sastanka sa Rusima: Građani, budite mirni, neće biti nestašica nafte
13.10.2025.•
52
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da neće biti nikakve velike energetske krize u Srbiji.
Svemu prethodili veliki protesti i teški pregovori: Koliko frilensera plaća porez?
13.10.2025.•
9
Usvajanje novog sistema oporezivanja frilensera pratili su meseci teških pregovora, veliki protesti i protivljenja udruženja radnika na internetu i pravljenje različitih formula za obračun poreza.
Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena trojici laureata
13.10.2025.•
0
Nobelovu nagradu za ekonomiju dobili su Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit "za objašnjenje ekonomskog rasta zasnovanog na inovacijama".
Kako je NIS postao uspešan?
13.10.2025.•
25
Burna su vremena, događaji se ubrzavaju i, što je najgore, život se sve više militarizuje.
Vučić danas sa predsednikom UO Gaspromnjefta, Brnabić očekuje da Rusi prihvate neko od rešenja za NIS
13.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovaraće danas sa predsednikom Upravnog odbora "Gaspromnjefta" Aleksandrom Djukovom kako bi se pronašlo rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS).
Podignite platu i do sedam dana ranije
13.10.2025.•
0
Kraj meseca se bliži, plata će tek za nekoliko dana, a novčanik sve prazniji - svima dobro poznata situacija.
Komentari 31
@стана
стана
sitni sima
Stanovi u novogradnji se prodaju dok zgrada ne stigne do prve ploce po nekoj prosecnoj ceni od okvirno 2.500 eur/kvm.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar