Kupovina stana na nivou bajke za mnoge građane: Da li država treba da gradi povoljnije stanove?
Cene stanova su visoke i nastavljaju da rastu, što za prosečnog građanina čini gotovo nemoguću situaciju da u nekom trenutku kupi svoj stan.
Foto: 021.rs
Država se, po svemu sudeći, neće mešati u tržište i graditi povoljnije stanove za građane, piše Danas.
Kako je ovaj list ranije pisao, da bi čovek u Beogradu kupio stan od 55 kvadrata potrebno je da izdvoji oko 129.800 evra.
Da bi mogao da izdvoji toliki novac, potrebno je da uštedi oko 132 prosečne plate, odnosno da radi 11 godina za to, bez da ijedan dinar plate troši na bilo šta drugo.
Kao opcija, građanima ostaju stambeni krediti, koji su, takođe, za mnoge građane nedostižni, iako je Narodna banka Srbije (NBS) u septembru prošle godine donela odluku o privremenom ograničavanju kamatnih stopa 4,08 odsto. Te mere odnose se na one koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.
Međutim, iako deluje nedostižno, u Beogradu ima značajan broj onih koji sebi mogu da priušte stan, bar bi se to dalo zaključiti kada se vidi da je u 2023. godini ostvareno ukupno 36.408 kupoprodaja stanova.
Prosečna cena za kvadrat stana starogradnje u Beogradu iznosila je 2.060 evra u 2023. godini, dok je cena kvadrata novogradnje iznosila 2.413 evra, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Prema brojnim procenama i izjavama stručnjaka, te cene su ove godine još više i nastavljaju da rastu.
Dakle, kupovina svog stana još neko vreme ostaće na nivou bajke za brojne građane, a rešenje tog problema mnogi vide u uključivanju države u gradnju povoljnijih stanova.
To bi omogućilo pojedinim grupama društva da sa svojim primanjima, uz povoljnije uslove, dođu do svog stana.
Iako je gradnja takvih stanova obećavana godinama unazad, do sada su samo pripadnici snaga bezbednosti dočekali da im se to obećanje i ispuni.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2019. godine izjavio je da država planira da izdvoji 500 miliona evra za izgradnju stanova za mlade bračne parove.
"Hoćemo da ponudimo budućnost mladim ljudima. Tražićemo da minimalno plaćaju kako bi se obezbedili i mogli lakše da se odvoje od svojih roditelja", rekao je Vučić.
Naveo je da se radi o bespovratnim sredstvima i stanovima koji će da budu izuzetno jeftini. Vučić je tada prognozirao da bi taj projekat trebalo da zaživi 2020. godine.
Ipak, te 2020. godine je tadašnja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila da će država nastojati da sledeće godine počne izgradnju stanova za mlade, a da će organizacije mladih napraviti plan o tome kome su oni najpotrebniji.
Brnabić je navela da će stanove dobiti mladi naučnici, mladi bračni parovi i mladi koje vredi podržati.
Od tada od tih obećanja nije bilo ništa, a da neće ni biti potvrdio je prošle godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je naglasio da je protivnik toga da država gradi stanove umesto investitora, jer to uvek trajno poremeti tržište.
"Država može da gradi stanove, ali ta gradnja mora uvek da bude za određene kategorije stanovništva, socijalne ili profesionalne i ti stanovi ne smeju da budu deo tržišta. Država treba unapred da objavi koliko će takvih stanova da gradi kako bi se investitori prilagodili. Mislim da je bolje za državu da pomogne određenim kategorijama stanovnika da dobiju stambene kredite pod povoljnijim uslovima. To je za državu jeftinije nego da gradi stanove", poručio je Vesić.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković za Danas kaže da ona podržava izgradnju socijalnih stanova, ali ne i mešanje države na tržište.
"Ti socijalni stanovi su za ugrožene građane i oni postoje svuda u Evropi i svetu. To su stanovi koji ostaju u vlasništvu države i njih koriste socijalno-ugrožena domaćinstva", objašnjava ona.
Druga stvar je, prema njenim rečima, kada država gradi povoljnije stanove.
"U tom slučaju država mora da ima neki cilj i kriterijum kome to dodeljuje. Podržala bih gradnju takvih stanova za nastavnike, pre svega osnovnih škola. Mladi ljudi više ne žele da se bave time, jer sa određenim diplomama mogu da rade neki bolje plaćen posao. Takođe, status nastavnika je unazađen i ovo bi bio dobar način da se oni ponovo privuku", navodi Žarković.
Pročitaj još
.jpg "Šta li može u njega da stane: U Novom Sadu \"stan\" od 11 kvadrata košta 30.000 evra")
Van toga, nema smisla uplitanje države u tržište zbog visine cena, poručuje ona.
"Kada država odlučuje da uđe u neku delatnost, mora da postoji neki javni interes, da se opravda zašto se to radi. Država se nigde u svetu ne bavi izgradnjom stanova, to nije njen posao, sem socijalnih stanova ili kao deo neke populacione politike", objašnjava Žarković.
To je svuda prepušteno privatnom sektoru, kaže ona i dodaje da tako i treba da bude.
"Ta ideja da država uđe na tržište i poveća ponudu i obori cenu, kao što neki zamišljaju, to je naopak način razmišljanja. To nemate nigde ni u teoriji, a posebno ne u praksi", ukazuje ona.
U normalnim tržišnim privredama, kako navodi, to ne postoji. Dodaje i da "morate da budete ozbiljan igrač da biste poremetili stanje na tržištu".
Uprkos tome što se toliko gradi, kako kaže sagovornica Danasa, tražnja nije zadovoljena.
"Postoji prostor da cene još rastu i biće tako dok god imamo visoku tražnju. Sve što se izgradi to se odmah i proda. Dok god imamo takvu tražnju, cene neće padati", zaključuje Žarković.
S druge strane, analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević smatra da bi država trebalo da gradi jeftinije stanove.
"To je bila praksa ranije kada se krenulo sa naseljem Stepa Stepanović i tada su uslovi za mlade bili znatno povoljniji, bilo je pet odsto učešće i niže kamatne stope. To nam nedostaje na tržištu i država bi trebalo da učestvuje u gradnji", smatra ona.
Kako dodaje, ako neće da gradi, bar bi trebalo da se dogovara sa investitorima.
"Oni investitori koji dobijaju dobre lokacije treba da naprave fond gde bi se deo novca odvajao za gradnju stanova za mlade ljude. Zatim država da dodeli lokaciju bez nadoknade zemljišta, kako bi ti stanovi apriori bili povoljniji", poručuje ona.
Cena kvadrata takvog stana za mlade trebalo bi da bude između 1.500 i 2.000 evra, navodi Lazarević.
"Uz jeftinije kvadrate, da dobiju i povoljnije kredite. To bi trebalo da ide uz obavezu da takve stanove ne mogu da otuđe određeni period. Da ne bi mogli da kupe jeftiniji stan, pa da ga prodaju i na njemu zarade", naglašava ona.
Lazarević podseća da su takva obećanja postojala, ali da od toga nije bilo ništa. Ističe da takva gradnja države ne bi uticala na tržište.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mickoski najavio početak izgradnje gasnog interkonektora sa Srbijom
23.01.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da njegova zemlja gradi gasovod sa Grčkom i da počinje izgradnju sa Srbijom.
Udruženje prevoznika Srbije traži da se ukine ograničenje boravka vozača u zemljama Šengena
23.01.2026.•
0
Predsednik Udruženja prevoznika Srbije, Neđo Mandić je danas u otvorenom pismu predstavnicima država potpisnica Šengenskog sporazuma tražio rešenje za novi evropski sistem ulaska i izlaska (EES).
Potrošnja za Nacionalni stadion na kraju godine povećana 17 puta
23.01.2026.•
10
Država je u prošloj godini potrošila 2,5 milijarde dinara za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, pokazuju podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta do 31. decembra, preneo je Forbs Srbija.
NIS-u produžena licenca za rad do 20. februara
23.01.2026.•
5
Кancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je Naftnoj industriji Srbije (NIS) operativnu licencu do 20. februara.
Ponovo poskupelo gorivo u Srbiji
23.01.2026.•
18
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
Kredit EIB od 150 miliona evra za obnovu oko 540 kilometara puteva u Srbiji
22.01.2026.•
12
Evropska investiciona banka (EIB Global) saopštila je danas da će obezbediti kredit od 150 miliona evra za rekonstrukciju oko 540 kilometara lokalnih i državnih puteva u Srbiji.
Subvencije za kupovinu seoske kuće povećane na 13.000 evra
22.01.2026.•
3
Ministarstvo za brigu o selu planira ukupno 750 miliona dinara u ovoj godini za subvencije za kupovinu kuća na selu.
Srbijavode postale d.o.o.
22.01.2026.•
6
Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" od 21. januara 2026. godine, zvanično je prešlo u "Srbijavode" d.o.o, ali je i dalje u potpunosti državno preduzeće.
MMF demantovao da će rast srpskog BDP-a dostići 3,6 odsto
21.01.2026.•
8
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Lev Ratnovski demantovao je da je ta finansijska institucija revidirala projekciju rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2026. godinu na 3,6 odsto.
Od februara veće naknade za nezaposlenost u Srbiji
21.01.2026.•
3
Naknade za slučaj nezaposlenosti biće uvećane od 1. februara ove godine, u skladu sa rastom inflacije u prethodnoj godini, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije.
Vazdušni taksi u Srbiji: U Davosu potpisan ugovor sa američkom kompanijom
21.01.2026.•
25
Republika Srbija potpisala je sporazum sa američkom kompanijom o uvođenju električnih vazdušnih taksija u državi.
Novi obrazac i novi rokovi za plaćanje akcize na struju i gas
21.01.2026.•
1
Propisan je novi obrazac poreske prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju i na komprimovani prirodni gas koji se koristi za pogon prevoznih sredstava koji se primenjuje od 1.
Netfliks premašio 325 miliona pretplatnika
21.01.2026.•
0
Američki striming servis Netfliks premašio je 325 miliona pretplatnika širom sveta, izvestivši u utorak o svom prvom ažuriranju broja korisnika u godinu dana.
Stanić: Rešenje za NIS bliže nego ranije, očekuje se produženje licence
20.01.2026.•
5
Rešenje za Naftnu industriju Srbije izvesnije je nego u prethodnim mesecima i očekuje se da američka administracija produži operativnu licencu i nakon 23. januara.
Vučić: Zbog Srbije u ugovor sa MOL-om ubačena i Rafinerija u Pančevu
20.01.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, uprkos kritikama na ulazak mađarske kompanije MOL u NIS, u ugovor na insistiranje Srbije uključena i Rafinerija u Pančevu.
Lakićević o MOL-u: "Sumnjiv partner, iskustva iz Hrvatske nisu ohrabrujuća"
20.01.2026.•
13
Ulazak mađarskog MOL-a u vlasništvo Naftne industrije Srbije (NIS) bio je "jedino prihvatljivo rešenje za Rusiju", ocenio je novinar Mijat Lakićević.
Broker Gujaničić o još pet odsto u NIS-u: "Nema bitne razlike, Srbija ne stiče veća prava"
20.01.2026.•
6
Kupovinom još pet odsto vlasništva u NIS-u država Srbija ne stiče veća prava u kontroli poslovanja te kompanije, rekao je glavni broker brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić za Betu.
Lavrov: Prodaja NIS-a mađaskom MOL-u je korisna za Rusiju
20.01.2026.•
20
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je uzajamno korisnim preliminarni dogovor o prodaji paketa akcija NIS-a mađarskoj kompaniji MOL.
NIS podneo zahtev OFAK-u za produženje licence za rad
20.01.2026.•
1
Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je NIS podneo zahtev OFAK-u, odnosno američkoj administraciji da dozvoli da nastavi operativni rad.
Poreska uprava podseća frilensere: Do 30. januara rok za plaćanje rate poreza
20.01.2026.•
3
Frilenseri imaju rok do 30. januara da prijave i plate porez za četvrti kvartal 2025. godine.
Najavljeno da će Srbija otkupiti pet odsto udela u NIS-u, ali nešto ne štima u računici
20.01.2026.•
35
Ako pretpostavimo da će na kraju igrokaza nazvanog sankcije NIS-u, a nakon dobijanja saglasnosti američkog OFAC-a, mađarski MOL biti vlasnik 56,15 odsto akcija srpskog NIS-a, u sadašnjoj računici nešto ne štima.
Komentari 31
@стана
стана
sitni sima
Stanovi u novogradnji se prodaju dok zgrada ne stigne do prve ploce po nekoj prosecnoj ceni od okvirno 2.500 eur/kvm.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar