Kupovina stana na nivou bajke za mnoge građane: Da li država treba da gradi povoljnije stanove?
Cene stanova su visoke i nastavljaju da rastu, što za prosečnog građanina čini gotovo nemoguću situaciju da u nekom trenutku kupi svoj stan.
Foto: 021.rs
Država se, po svemu sudeći, neće mešati u tržište i graditi povoljnije stanove za građane, piše Danas.
Kako je ovaj list ranije pisao, da bi čovek u Beogradu kupio stan od 55 kvadrata potrebno je da izdvoji oko 129.800 evra.
Da bi mogao da izdvoji toliki novac, potrebno je da uštedi oko 132 prosečne plate, odnosno da radi 11 godina za to, bez da ijedan dinar plate troši na bilo šta drugo.
Kao opcija, građanima ostaju stambeni krediti, koji su, takođe, za mnoge građane nedostižni, iako je Narodna banka Srbije (NBS) u septembru prošle godine donela odluku o privremenom ograničavanju kamatnih stopa 4,08 odsto. Te mere odnose se na one koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.
Međutim, iako deluje nedostižno, u Beogradu ima značajan broj onih koji sebi mogu da priušte stan, bar bi se to dalo zaključiti kada se vidi da je u 2023. godini ostvareno ukupno 36.408 kupoprodaja stanova.
Prosečna cena za kvadrat stana starogradnje u Beogradu iznosila je 2.060 evra u 2023. godini, dok je cena kvadrata novogradnje iznosila 2.413 evra, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Prema brojnim procenama i izjavama stručnjaka, te cene su ove godine još više i nastavljaju da rastu.
Dakle, kupovina svog stana još neko vreme ostaće na nivou bajke za brojne građane, a rešenje tog problema mnogi vide u uključivanju države u gradnju povoljnijih stanova.
To bi omogućilo pojedinim grupama društva da sa svojim primanjima, uz povoljnije uslove, dođu do svog stana.
Iako je gradnja takvih stanova obećavana godinama unazad, do sada su samo pripadnici snaga bezbednosti dočekali da im se to obećanje i ispuni.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2019. godine izjavio je da država planira da izdvoji 500 miliona evra za izgradnju stanova za mlade bračne parove.
"Hoćemo da ponudimo budućnost mladim ljudima. Tražićemo da minimalno plaćaju kako bi se obezbedili i mogli lakše da se odvoje od svojih roditelja", rekao je Vučić.
Naveo je da se radi o bespovratnim sredstvima i stanovima koji će da budu izuzetno jeftini. Vučić je tada prognozirao da bi taj projekat trebalo da zaživi 2020. godine.
Ipak, te 2020. godine je tadašnja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila da će država nastojati da sledeće godine počne izgradnju stanova za mlade, a da će organizacije mladih napraviti plan o tome kome su oni najpotrebniji.
Brnabić je navela da će stanove dobiti mladi naučnici, mladi bračni parovi i mladi koje vredi podržati.
Od tada od tih obećanja nije bilo ništa, a da neće ni biti potvrdio je prošle godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je naglasio da je protivnik toga da država gradi stanove umesto investitora, jer to uvek trajno poremeti tržište.
"Država može da gradi stanove, ali ta gradnja mora uvek da bude za određene kategorije stanovništva, socijalne ili profesionalne i ti stanovi ne smeju da budu deo tržišta. Država treba unapred da objavi koliko će takvih stanova da gradi kako bi se investitori prilagodili. Mislim da je bolje za državu da pomogne određenim kategorijama stanovnika da dobiju stambene kredite pod povoljnijim uslovima. To je za državu jeftinije nego da gradi stanove", poručio je Vesić.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković za Danas kaže da ona podržava izgradnju socijalnih stanova, ali ne i mešanje države na tržište.
"Ti socijalni stanovi su za ugrožene građane i oni postoje svuda u Evropi i svetu. To su stanovi koji ostaju u vlasništvu države i njih koriste socijalno-ugrožena domaćinstva", objašnjava ona.
Druga stvar je, prema njenim rečima, kada država gradi povoljnije stanove.
"U tom slučaju država mora da ima neki cilj i kriterijum kome to dodeljuje. Podržala bih gradnju takvih stanova za nastavnike, pre svega osnovnih škola. Mladi ljudi više ne žele da se bave time, jer sa određenim diplomama mogu da rade neki bolje plaćen posao. Takođe, status nastavnika je unazađen i ovo bi bio dobar način da se oni ponovo privuku", navodi Žarković.
Pročitaj još
.jpg "Šta li može u njega da stane: U Novom Sadu \"stan\" od 11 kvadrata košta 30.000 evra")
Van toga, nema smisla uplitanje države u tržište zbog visine cena, poručuje ona.
"Kada država odlučuje da uđe u neku delatnost, mora da postoji neki javni interes, da se opravda zašto se to radi. Država se nigde u svetu ne bavi izgradnjom stanova, to nije njen posao, sem socijalnih stanova ili kao deo neke populacione politike", objašnjava Žarković.
To je svuda prepušteno privatnom sektoru, kaže ona i dodaje da tako i treba da bude.
"Ta ideja da država uđe na tržište i poveća ponudu i obori cenu, kao što neki zamišljaju, to je naopak način razmišljanja. To nemate nigde ni u teoriji, a posebno ne u praksi", ukazuje ona.
U normalnim tržišnim privredama, kako navodi, to ne postoji. Dodaje i da "morate da budete ozbiljan igrač da biste poremetili stanje na tržištu".
Uprkos tome što se toliko gradi, kako kaže sagovornica Danasa, tražnja nije zadovoljena.
"Postoji prostor da cene još rastu i biće tako dok god imamo visoku tražnju. Sve što se izgradi to se odmah i proda. Dok god imamo takvu tražnju, cene neće padati", zaključuje Žarković.
S druge strane, analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević smatra da bi država trebalo da gradi jeftinije stanove.
"To je bila praksa ranije kada se krenulo sa naseljem Stepa Stepanović i tada su uslovi za mlade bili znatno povoljniji, bilo je pet odsto učešće i niže kamatne stope. To nam nedostaje na tržištu i država bi trebalo da učestvuje u gradnji", smatra ona.
Kako dodaje, ako neće da gradi, bar bi trebalo da se dogovara sa investitorima.
"Oni investitori koji dobijaju dobre lokacije treba da naprave fond gde bi se deo novca odvajao za gradnju stanova za mlade ljude. Zatim država da dodeli lokaciju bez nadoknade zemljišta, kako bi ti stanovi apriori bili povoljniji", poručuje ona.
Cena kvadrata takvog stana za mlade trebalo bi da bude između 1.500 i 2.000 evra, navodi Lazarević.
"Uz jeftinije kvadrate, da dobiju i povoljnije kredite. To bi trebalo da ide uz obavezu da takve stanove ne mogu da otuđe određeni period. Da ne bi mogli da kupe jeftiniji stan, pa da ga prodaju i na njemu zarade", naglašava ona.
Lazarević podseća da su takva obećanja postojala, ali da od toga nije bilo ništa. Ističe da takva gradnja države ne bi uticala na tržište.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
28
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
25
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
62
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
3
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Komentari 31
@стана
стана
sitni sima
Stanovi u novogradnji se prodaju dok zgrada ne stigne do prve ploce po nekoj prosecnoj ceni od okvirno 2.500 eur/kvm.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar