Kupovina stana na nivou bajke za mnoge građane: Da li država treba da gradi povoljnije stanove?
Cene stanova su visoke i nastavljaju da rastu, što za prosečnog građanina čini gotovo nemoguću situaciju da u nekom trenutku kupi svoj stan.
Foto: 021.rs
Država se, po svemu sudeći, neće mešati u tržište i graditi povoljnije stanove za građane, piše Danas.
Kako je ovaj list ranije pisao, da bi čovek u Beogradu kupio stan od 55 kvadrata potrebno je da izdvoji oko 129.800 evra.
Da bi mogao da izdvoji toliki novac, potrebno je da uštedi oko 132 prosečne plate, odnosno da radi 11 godina za to, bez da ijedan dinar plate troši na bilo šta drugo.
Kao opcija, građanima ostaju stambeni krediti, koji su, takođe, za mnoge građane nedostižni, iako je Narodna banka Srbije (NBS) u septembru prošle godine donela odluku o privremenom ograničavanju kamatnih stopa 4,08 odsto. Te mere odnose se na one koji su korisnici prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.
Međutim, iako deluje nedostižno, u Beogradu ima značajan broj onih koji sebi mogu da priušte stan, bar bi se to dalo zaključiti kada se vidi da je u 2023. godini ostvareno ukupno 36.408 kupoprodaja stanova.
Prosečna cena za kvadrat stana starogradnje u Beogradu iznosila je 2.060 evra u 2023. godini, dok je cena kvadrata novogradnje iznosila 2.413 evra, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Prema brojnim procenama i izjavama stručnjaka, te cene su ove godine još više i nastavljaju da rastu.
Dakle, kupovina svog stana još neko vreme ostaće na nivou bajke za brojne građane, a rešenje tog problema mnogi vide u uključivanju države u gradnju povoljnijih stanova.
To bi omogućilo pojedinim grupama društva da sa svojim primanjima, uz povoljnije uslove, dođu do svog stana.
Iako je gradnja takvih stanova obećavana godinama unazad, do sada su samo pripadnici snaga bezbednosti dočekali da im se to obećanje i ispuni.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2019. godine izjavio je da država planira da izdvoji 500 miliona evra za izgradnju stanova za mlade bračne parove.
"Hoćemo da ponudimo budućnost mladim ljudima. Tražićemo da minimalno plaćaju kako bi se obezbedili i mogli lakše da se odvoje od svojih roditelja", rekao je Vučić.
Naveo je da se radi o bespovratnim sredstvima i stanovima koji će da budu izuzetno jeftini. Vučić je tada prognozirao da bi taj projekat trebalo da zaživi 2020. godine.
Ipak, te 2020. godine je tadašnja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila da će država nastojati da sledeće godine počne izgradnju stanova za mlade, a da će organizacije mladih napraviti plan o tome kome su oni najpotrebniji.
Brnabić je navela da će stanove dobiti mladi naučnici, mladi bračni parovi i mladi koje vredi podržati.
Od tada od tih obećanja nije bilo ništa, a da neće ni biti potvrdio je prošle godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je naglasio da je protivnik toga da država gradi stanove umesto investitora, jer to uvek trajno poremeti tržište.
"Država može da gradi stanove, ali ta gradnja mora uvek da bude za određene kategorije stanovništva, socijalne ili profesionalne i ti stanovi ne smeju da budu deo tržišta. Država treba unapred da objavi koliko će takvih stanova da gradi kako bi se investitori prilagodili. Mislim da je bolje za državu da pomogne određenim kategorijama stanovnika da dobiju stambene kredite pod povoljnijim uslovima. To je za državu jeftinije nego da gradi stanove", poručio je Vesić.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković za Danas kaže da ona podržava izgradnju socijalnih stanova, ali ne i mešanje države na tržište.
"Ti socijalni stanovi su za ugrožene građane i oni postoje svuda u Evropi i svetu. To su stanovi koji ostaju u vlasništvu države i njih koriste socijalno-ugrožena domaćinstva", objašnjava ona.
Druga stvar je, prema njenim rečima, kada država gradi povoljnije stanove.
"U tom slučaju država mora da ima neki cilj i kriterijum kome to dodeljuje. Podržala bih gradnju takvih stanova za nastavnike, pre svega osnovnih škola. Mladi ljudi više ne žele da se bave time, jer sa određenim diplomama mogu da rade neki bolje plaćen posao. Takođe, status nastavnika je unazađen i ovo bi bio dobar način da se oni ponovo privuku", navodi Žarković.
Pročitaj još
.jpg "Šta li može u njega da stane: U Novom Sadu \"stan\" od 11 kvadrata košta 30.000 evra")
Van toga, nema smisla uplitanje države u tržište zbog visine cena, poručuje ona.
"Kada država odlučuje da uđe u neku delatnost, mora da postoji neki javni interes, da se opravda zašto se to radi. Država se nigde u svetu ne bavi izgradnjom stanova, to nije njen posao, sem socijalnih stanova ili kao deo neke populacione politike", objašnjava Žarković.
To je svuda prepušteno privatnom sektoru, kaže ona i dodaje da tako i treba da bude.
"Ta ideja da država uđe na tržište i poveća ponudu i obori cenu, kao što neki zamišljaju, to je naopak način razmišljanja. To nemate nigde ni u teoriji, a posebno ne u praksi", ukazuje ona.
U normalnim tržišnim privredama, kako navodi, to ne postoji. Dodaje i da "morate da budete ozbiljan igrač da biste poremetili stanje na tržištu".
Uprkos tome što se toliko gradi, kako kaže sagovornica Danasa, tražnja nije zadovoljena.
"Postoji prostor da cene još rastu i biće tako dok god imamo visoku tražnju. Sve što se izgradi to se odmah i proda. Dok god imamo takvu tražnju, cene neće padati", zaključuje Žarković.
S druge strane, analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević smatra da bi država trebalo da gradi jeftinije stanove.
"To je bila praksa ranije kada se krenulo sa naseljem Stepa Stepanović i tada su uslovi za mlade bili znatno povoljniji, bilo je pet odsto učešće i niže kamatne stope. To nam nedostaje na tržištu i država bi trebalo da učestvuje u gradnji", smatra ona.
Kako dodaje, ako neće da gradi, bar bi trebalo da se dogovara sa investitorima.
"Oni investitori koji dobijaju dobre lokacije treba da naprave fond gde bi se deo novca odvajao za gradnju stanova za mlade ljude. Zatim država da dodeli lokaciju bez nadoknade zemljišta, kako bi ti stanovi apriori bili povoljniji", poručuje ona.
Cena kvadrata takvog stana za mlade trebalo bi da bude između 1.500 i 2.000 evra, navodi Lazarević.
"Uz jeftinije kvadrate, da dobiju i povoljnije kredite. To bi trebalo da ide uz obavezu da takve stanove ne mogu da otuđe određeni period. Da ne bi mogli da kupe jeftiniji stan, pa da ga prodaju i na njemu zarade", naglašava ona.
Lazarević podseća da su takva obećanja postojala, ali da od toga nije bilo ništa. Ističe da takva gradnja države ne bi uticala na tržište.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
16
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
6
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
47
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
35
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
4
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
RZS: U februaru ugostiteljske usluge veće za 4,8 odsto nego pre godinu dana
12.03.2026.•
3
Cene ugostiteljskih usluga u februaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto u odnosu na februar 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.03.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
NIS zatražio od OFAC-a novu posebnu licencu za rad posle 20. marta
12.03.2026.•
1
Kompanija NIS zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kojom će se omogućiti obavljanje operativnih aktivnosti i posle 20. marta.
Komentari 31
@стана
стана
sitni sima
Stanovi u novogradnji se prodaju dok zgrada ne stigne do prve ploce po nekoj prosecnoj ceni od okvirno 2.500 eur/kvm.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar