Šta znači Putinovo potpisivanje protokola o restrukturiranju dugova Srbije?

Odluka Vladimira Putina da potpiše zakon o ratifikaciji četiri protokola za restrukturiranje dugova Srbije prema Rusiji predstavlja potvrdu finansijskog kredibiliteta Srbije, smatraju analitičari.
To je posledica funkcionisanja platnog prometa između dve zemlje i to je sada primer kako može taj aranžman da se izmiruje, ukazuju stručnjaci.
 
Ruski predsednik Vladimir Putin ratifikovao je četiri protokola kao pravni osnov za restrukturiranje dugova Srbije Rusiji. Time je praktično ozakonjeno više međudržavnih sporazuma već potpisanih u Moskvi i Beogradu.
Reč je o izvoznim kreditima koje je Rusija odobrila Srbiji 2012. i 2019. godine, zatim finansijskom zajmu iz 2019, a tu je i dug bivše Jugoslavije čiju je otplatu Srbija preuzela.
 
Protokolima potpisanim u novembru prošle godine najpre u Moskvi, a zatim i u Beogradu, postignut je dogovor da se na dug koji je dospevao na naplatu od marta 2022. do marta 2023. godine ne obračunavaju penali ili druge kamate. Uslov je bio da se dug izmiri u celosti, što je Srbija i učinila u septembru prošle godine.
"To je očigledno posledica funkcionisanja platnog prometa između dve zemlje i to je sada realnost kako može taj aranžman da se izmiruje, a istovremeno kada govorimo o tome formalizuje jedan period između marta 2022. i marta 2023. kada je nama odložena kompletna naša obaveza po osnovu svih ovih aranžmana prema Ruskoj Federaciji, bez ikakvih dodatnih penala i dodatnih kamata. Znači formalizuje to sve", ukazuje za RTS dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.
 
Uz ocenu da je ovaj potez i potvrda finansijskog kredibiliteta Srbije, analitičari smatraju da je plaćanje u rubljama povoljnije za Srbiju.
 
"Radi se o dugu koji se vraća u rubljama, što je po mom mišljenju negde pozitivna stvar iz razloga što stavlja srpski platni bilans u ravnotežu, odnosno negde se koristi ta pozicija, geostrateška pozicija između EU, da kažem Kine i Rusije gde samim tim smanjujemo i rizike svojih izloženosti kako kreditorima tako i valutni rizik zemlje ukupno", objašnjava analitičar Nikola Seneši.
 
Za otplatu od 1. marta 2022. godine do dana potpisivanja protokola, dug Srbije po izvoznim kreditima iznosio je nešto više od 102 miliona dolara i gotovo dva miliona evra, finansijski kredit je bio 38,3 miliona dolara, a obaveza bivše Jugoslavije gotovo tri miliona dolara.
  • /

    16.06.2024 13:55
    /
    e ako su dug rublji prebacili u dolare inda stvarno imamo debilnu udbu.
    umesto da trlja ruke
  • Zemlja čudesa

    15.06.2024 23:46
    To znači da smo švorc, bankrot u najavi. Nemamo da platimo dug i tražimo odlaganje pod pričom o "restrukturiranju". Hajde, prisetite se malo raznoraznih fabrika koje su bile "u restrukturiranju" i kako su nakon njega izgledale, sve će vam biti jasnije.
  • Sava

    14.06.2024 18:13
    Nemamo da platimo
    Restruktuiranje dugova traži onaj koji nema sada da plati a na vlasti je. Traži da se dugovi odlože za budućnost kada on nece vise biti na vlasti a ni u državi. Kada ogromni dugovi dodju na naplatu sa velikom kamatom, taj koji nas je zadužio više nego sve prethodne vlasti zajedno, će iz inostranstva pametovati kako se u njegovo vreme mnogo bolje živelo. Osim Grčke i Argentine, ima još mnogo primera suludih vladara i unistenih država koje nikada više na noge neće stati.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Gde raste a gde opada broj milionera?

Najveći rast broja milionera na svetu u poslednjih deset godina zabeležio je Vijetnam, od evropskih zemalja u prvih deset ušle su Malta i Monako.

Sprema se štrajk u Diznilendu

Hiljade radnika Diznijevog tematskog parka i odmarališta u Kaliforniji izjasnilo se za štrajk zbog odugovlačenja pregovora o ugovoru vezanim za uslove rada.