Sajtovi nastali pre desetak godina imali su jednostavnu ulogu: da prezentuju osnovne informacije o biznisu i prikažu kontakt informacije.
Svima je jasno da sajt danas nije samo prezentacija i digitalna vizit karta. On preuzima ulogu prodajnog kanala, marketinške platforme, alata za prikupljanje podataka i sistema za komunikaciju sa klijentima. Sajt je asistent kome se poveravaju brojne funkcije, a od njega očekuje da radi 24/7, bez pauze, bez finansijske naknade i bez greške.
Pošto je postao centralno mesto poslovanja jednog brenda, to se neminovno odrazilo i na kompleksnost njegove izrade, pa i na cenu. Kada se sagleda iz te perspektive, lakše je razumeti zašto sajtovi danas često vrede nekoliko hiljada evra.
U razgovorima sa vlasnicima biznisa u Novom Sadu i šire često se čuje pitanje: "Da li su cene web sajtova postale nerealno visoke?"
Pitanje je potpuno na mestu, ali odgovor je mnogo kompleksniji. Kada bismo morali da ga sumiramo u jednoj rečenici, rekli bismo: sajt danas košta znatno više jer je njegova uloga iz korena drugačija u odnosu na to kakva je bila pre samo deset godina.
Ali, krenimo redom u demistifikovanju ove "nerealno visoke" cene izrade sajta.
Kako se određuje cena izrade sajta?
Cena nikada nije samo broj na papiru ili ekranu. Ona je balans između uloženog rada, tržišne potražnje i poslovnih ciljeva koje biznis treba da ispuni.
Cena je i vrednost koju klijenti razmenjuju za korist koju ostvaruju posedovanjem sajta. Ono što je važno jeste da ta razmena bude jasno definisana.
Cena web dizajna ne zavisi samo od broja stranica ili atraktivnog videa u hero sekciji. Na nju utiču i: obim i kompleksnost projekta, dodatne funkcionalnosti, broj radnih sati tima koji radi na razvoju sajta, ali i dodatni zahtevi, poput pisanja kvalitetnog, SEO-optimizovanog sadržaja.
Kako se određuje vrednost izrade sajta?
Da li sajt koji ima ulogu ličnog bloga treba da se naplati identično kao ecommerce sajt koji ima funkciju online prodavnice? Apsolutno ne.
Da li sajt koji radi web dizajner u gotovoj temi treba da košta identično kao custom sajt na čijoj izradi radi tim dizajnera, developera, copywritera i SEO eksperta? Naravno da ne.
Da bismo bili jasni: ovo nije samo pitanje
custom dizajna naspram template rešenja koje svako može da kupi. Nije ni pitanje toga da li isto treba da se naplati sajt koji se može završiti za manje od nedelju dana i sajt na kome se kontinuirano radi nekoliko meseci? Stavimo po strani i činjenicu da se u slučaju angažovanja
web dizajn agencije uzima u obzir radni sat svakog pojedinca koji radi na njemu.
Ali hajde da postavimo obrnuto pitanje: koliko zaista jedan sajt može da bude loš? I koliko jedan loš sajt može da košta biznis? Bitno je da postoji na internetu i da se u poslovnim krugovima govori o tome da biznis ima online adresu.
Da li je stvarno tako? Da li će se posledice lošeg sajta videti "samo" u njegovom skromnijem dizajnu koji je identičan kao i brojni drugi na internetu? Ili će to da se reflektuje i na sporije učitavanje, nižu bezbednost na hakerske napade i nemogućnost primanja većeg broja posetilaca na sajtu kada biznis počne da raste, a svi držimo fige za to?
Da li na najpovoljnijoj fakturi za izradu sajta zaista želimo da potpišemo i pristanak na ovo?
Kako izgleda najskuplji sajt?
U praksi se često dešava sledeći scenario: biznis želi da uštedi i odluči se za najjeftiniju ponudu, koja često podrazumeva brzu izradu sajta sa template dizajnom. Da li ovakav sajt može da izgleda korektno? Da. Da li nakon nekoliko meseci mogu da nastanu problemi? O, da.
Sajt je nepodnošljivo spor. SEO nije planiran od početka pa ga Google ne pronalazi. Struktura sajta otežava korisnicima da se intuitivno kreću kroz sajt i brzo pronađu ono što im treba. Kao one bombone u supermarketu koje niko ne vidi jer su skrivene ispod lepših i blještavijih na višim rafovima.
Tek tada vlasnici biznisa shvate da najskuplji sajt nije onaj koji će najskuplje platiti, već onaj koji ne donosi očekivane rezultate. U ovim situacijama se provlači isti zaključak: problem nikada nije bio sam loš dizajn, već nedostatak strategije. Sajt je bio napravljen, ali nije bio isplaniran.
Zatim započinje ono što u digitalnom svetu zovu "tehnički dug": popravke, optimizacije, redizajn i dodatni razvoj. Međutim, trošak izrade sajta je tada mnogo veći nego da je projekat od početka bio urađen kako treba.
Zašto kvalitetan web dizajn projekat zahteva više rada?
Postoji nekoliko razloga zbog kojih je potrebno uložiti više vremena u izradu kvalitetnog sajta.
Prvi je taj što posetioci očekuju od sajta da bude brz, jasan i intuitivan. Ukoliko im treba više od nekoliko sekundi da pronađu traženu informaciju, zatvoriće tab i otići.
Zatim tu je SEO, tendencija da sajt od starta bude dobro optimizovan. Sajtovi se više ne rangiraju samo na osnovu ključnih reči, već se sve veći značaj stavlja na strukturu stranica, brzinu učitavanja, tehničku optimizaciju i kvalitet sadržaja.
Treći razlog je bezbednost, odnosno nužnost da sajt ima zaštitu od napada, stabilan hosting i redovna ažuriranja. I na kraju dolazi integracija: povezivanje sa CRM sistemima, analitikom, marketing alatima i platformama za oglašavanje. Sve to zahteva iskustvo i pažljivo planiranje.
Web dizajn zato nikada nije samo dizajn. Odluka o tome kome poveriti izradu sajta mnogo je manje pitanje estetike, a mnogo više poslovna inicijativa koja može da utiče na razvoj ili stagnaciju biznisa.
Zato iskusan web dizajn tim nikada ne razmišlja samo o tome kako će sajt izgledati, već vodi računa i o njegovoj brzini, sigurnosti, SEO strukturi, korisničkom iskustvu i načinu na koji će se uklopiti u poslovne procese.
Zašto je pristup kompanije Ginger IT Solutions drugačiji?
Tim iz
Ginger IT Solutions iz Novog Sada godinama radi sa domaćim i međunarodnim klijentima, te dobro poznaje obe strane priče: i tehničku i poslovnu.
Neki klijenti im se javljaju sa željom da pokrenu potpuno nove projekte. Drugi traže kompletan redizajn i dolaze nakon što su imali sajt koji nije doneo očekivane rezultate.
Ovde razgovori najčešće počinju pitanjem: "Šta sajt treba da postigne za biznis?" Kada se ovo jasno definiše, lakše je doneti odluke o dizajnu, sadržaju i funkcionalnostima. Takav princip znači da treba odvojiti više vremena za planiranje projekta, ali i manje problema kasnije.
U Ginger IT-ju se duboko veruje u full-service pristup, koji garantuje da će sajt biti jedna zaokružena priča na koju se gleda kao na celinu jednako važnih delova. Dizajneri, developeri, copywriteri i SEO stručnjaci rade prema jasnom planu, gde se svaki deo procesa nadovezuje na sledeći, a zajedno skladno funkcionišu.
Kvalitet je taj koji treba da govori za sebe, a preporuka od usta do usta i partnerski odnos sa klijentima je nešto što ih izdvaja od konkurencije.
I na kraju: koliko treba da košta dobar sajt?
Ne postoji univerzalna cena izrade sajta koja važi za svaki projekat. Ona je uslovljena funkcionalnostima, obimu posla i ciljevima biznisa. Web shop koji je usmeren na online prodaju zahteva drugačiju cenu u odnosu na prezentacioni sajt.
Međutim, u poslovnom svetu ipak postoji jedno univerzalno pravilo za formiranje cena. Cena izrade sajta nije trošak koji treba posmatrati izolovano, već investicija u stabilan temelj koji će direktno uticati na prihode. U trenutku kada rezultati stižu: sajt počne da donosi klijente, ubrzava prodaju i olakšava svakodnevne procese, i cena izrade sajta počinje višestruko da se otplaćuje.
Zato vlasnici biznisa treba na trošak web dizajna da gledaju kao na stratešku odluku, ali i da se na vreme upoznaju sa time koliko su dobra infrastruktura i tehnička osnova važni.
Možda zato pravo pitanje nije "Koliko sajt košta?", već kome poveravate njegovu izradu. Najbolji projekti često počinju sasvim spontano: pravim pitanjima, dobrom idejom i šoljicom čaja od đumbira u kancelariji
Ginger IT Solutions.
