Dvadesetpetogodišnjak je nedavno završio fakultet i brzo se zaposlio na radnom mestu koje mu i po stručnom profilu i po plati, ali i zbog prilike da uči posao, odgovara.
Roditelji su, skromno, ali od srca, izdvojili neki novac da nagrade jedinca, pa sada on po oglasima traga za polovnjacima. Primećuje da su cene, u odnosu na one iz prethodnih nedelja, porasle.
Kupovina u nevreme
Nevolja je što kupuje u nevreme. Proleće je period kada vozila uobičajeno pomalo poskupljuju, ali ovoga puta deluje još jedan, znatno moćniji činilac koji podiže cenu.
Reč je o poremećaju u prometu Ormuskim moreuzom, pa sada sa Bliskog istoka fosilna goriva stižu na kašičicu, a donedavno je bio daleko najveći svetski snabdevač.
I nije reč samo o gorivima, na tržištu je vidljiv i nedostatak aluminijuma. Kako se ovaj laki metal mnogo upotrebljava u proizvodnji automobilske školjke, manjak je brzo uticao na rast cena "četvorotočkaša", kako novih, tako i onih koji se preprodaju.
A manjak aluminijuma je posledica prekinutog izvoza iz Bahreina, gde se nalazi najveća topionica ovog metala na svetu, i ostalih zemalja Persijskog zaliva. Ovde se proizvodi oko 10 odsto svetske produkcije i sve se izvozi, pa nagli prekid transporta preti da na svetskom tržištu pristigne 7,1 milion tona manje od očekivanja.
Potražnja skromna, a cena raste
Problem je tim veći što je istovremeno prekinuto i dovoženje na Bliski istok boksita i glinice čijim topljenjem se dobija metal tako dragocen za ambalažu, vozila, avione...
Mnoštvo gasa i jeftina struja su razlog zašto je ova tehnološka operacija, pravi gutač električne energije, locirana u Persijskom zalivu i sada se suočava sa ogromnim poteškoćama u dopremanju sirovina, odnosno otpremanju aluminijumskih šipki.
Svima nam je jasno zašto se prekid plovidbe Ormuskim moreuzom ispoljava po manjku gasa, nafte, dizela... u Evropi, gde su ovi energenti odavno iscrpljeni, ali prekid plovidbe i nadovezujući prekid industrijske delatnosti u najvećim prerađivačkim pogonima ovog poluostrva rezultuje globalnim manjkom i mnogih drugih roba od vitalnog značaja.
Tako je i sa aluminijumom, čija je cena sredinom februara iznosila oko 3.250 dolara po toni, a sada za istu količinu valja izdvojiti blizu 4.000 dolara, što je najviša cena četiri godine unazad. Pri tome valja imati u vidu da je potražnja za aluminijumom relativno skromna, gotovo 15 odsto manja nego što je bila tokom prethodne decenije.
U suprotnom, cena bi skočila još više i sasvim se približila iznosu od 5.000 dolara. U hiperubrzanom vremenu koje proživljavamo, rast cene lakog metala se veoma brzo ispoljio i kroz rast cena gotovo svega onoga u čijoj izradi se u većoj količini troši.
Đubrivo pojeftinjuje hranu
Možda je još veće iznenađenje da je i cena helijuma skočila, što običan svet ne primećuje. Ali helijum je od velikog značaja u mnogim vitalnim proizvodnjama, posebno mikročipova gde se koristi za hlađenje previše zagrejanih instrumenata.
Ima niz specifičnih svojstava i gotovo ga je nemoguće zameniti. U zemljama Bliskog istoka se dobija takođe zbog velike potrošnje struje koja je ovde jeftinija nego bilo gde u industrijskom svetu, te je "zgodna" za pridobijanje čistog helijuma.
U nevoljama nastalim nakon prekida plovidbe Ormuskim moreuzom i potonjeg pasiviziranja proizvodnih pogona za dobijanje derivata nafte i utečnjavanje gasa mnogi brinu o hrani. Neophodno je dovoljno pažnje posvetiti i prehrani.
Jednostavno, gas se puno troši prilikom proizvodnje đubriva, pogotovo uree koja se smatra najvažnijim. Gas ne služi samo kao energent u procesu fabrikacije ANA, KAN-a, uree... već je i sirovina iz koje se dobija azot. Pri tome, to je i proizvodnja koja u znatnoj meri ostavlja loš ekološki otisak, pa su razvijene zemlje odavno ovu rabotu izmestile u siromašnije.
Beskrajno poskupljivanje
Već duže vreme Evropska unija gotovo da je sasvim prekinula ekonomske odnose sa Rusijom. Prestala je i decenijama veoma uspešna trgovina gasom i naftom, po cenu da Evropljani ove energente Amerikancima, novim dobavljačima, plaćaju često i duplo skuplje nego što je iznosio ruski račun.
Međutim, Evropljanima, mada narogušenim na Ruse zbog rata u Ukrajini, ne pada na pamet da prekinu uvoz đubriva. Svejedno što je cena uree praktično udvostručena, a razlog je skok cene gasa na 735 evra za 1.000 kubika (kraće vreme je bio i 850 evra) i što je pitanje dana kada će đubrivo dodatno još da poskupi.
Evropljani su sopstvenu proizvodnju đubriva odavno izmestili i sada sve uvoze. Teško da mogu i smanjiti količinu uvoza, jer bi u suprotnom prinosi u poljoprivrednoj proizvodnji, posebno prehrambenih useva, drastično pali.
To bi vodilo snažnom poskupljenju hrane, što bi, nakon poskupljenja struje, bio još jedan žestok udar na budžete, posebno siromašnijih slojeva Pariza, Berlina, Rima... Uvozom đubriva EU čuva životni standard svojih građana, pre svega onih skromnijih primanja.
Poskupljenjima, kao posledicama rata na Bliskom istoku, kao da nema kraja. Skuplji je i novac, što se već vidi na finansijskim tržištima, a uskoro će i krediti građanima biti sa uvećanom kamatom.
Država Srbija je 27. januara prodala svoje dinarske obveznice ročnosti 15 godina u visini od čak 180 milijardi dinara, što je, zapravo, kredit na dugi rok. Bilo je dovoljno pozajmljivača za veoma visoku svotu, a kamata je 5,07 odsto.
Veoma lako su se u februaru plasirale i evroobveznice u visini 200 miliona iste ročnosti, a kamata je bila ista. Međutim, kada je 10. marta država Srbija pokušala da emitovanjem petogodišnjih obveznica ponovo pozajmi dinare, kupci su bili spremni da pozajme tek 8,22 odsto tražene svote.
Finansijeri čekaju višu kamatu
Razlog slabe realizacije martovske aukcije je u rastu kamate na novčanim tržištima, pa su potencijalni kupci, a to su pretežno banke, bili uzdržani.
Očigledno čekaju da protok vremena precizira novu kamatu. Novac je u Evropi poskupeo nešto ranije i nešto više nego na drugim tržištima, stoga što je Stari kontinent veoma siromašan energentima i svaki rast cene nafte se više ispolji nego drugde.
Sada svi očekuju 25. mart kada bi Evropska centralna banka trebalo da odluči hoće li i za koliko povećati referentnu kamatnu stopu sa aktuelnih dva odsto. Dugo se procenjivalo da nema potrebe za povećanjem, ali nakon rata na Bliskom istoku inflacija je započela i, ako se sada ne reaguje povećanjem, kasnije će morati mnogo većim.
Što se tiče Narodne banke Srbije, procene su da će tokom tekuće godine kamatnu stopu podizati verovatno i tri puta. To će podići cenu novca, a slaba prodaja državnih obveznica na martovskoj aukciji ukazuje upravo na nespremnost finansijera da nadalje pozajmljuju po donedavno važećim kamatama.
Dakle, rat i nevolje su podigle i cenu novca, kamate. Ali to nije sve; ako se sukobi i blokade nastave, poskupljenja će biti sve učestalija i oštrija. Prestanak sukoba i mir prvi su korak u sprečavanju daljeg rasta cena i inflacije.
Komentari 4
Anonimus
Redovno tekst bez ijednog izvora, ne razumem kako to može
S
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar