.jpg "Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije")
Javne investicije treći najveći budžetski izdatak, diskutabilna opravdanost mnogih projekata
Fiskalni savet objavio je novo analizu stanja javnih investicija u Srbiji.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Zaokret u upravljanju javnim investicijama, zaobilaženjem standardnih procedura u početku je doneo pozitivne efekte, ali ima brojne slabosti poput toga što proizvoljnost u selekciji projekata dovodi do diskutabilne opravdanosti, zapostavljanja važnih sektora, karakterišu ih upitni troškovi i nepovoljnije zaduživanje, ističe danas Fiskalni savet.
U dokumentu "Politika javnih investicija u Srbiji: Analiza stanja i preporuke za moguća unapređenja" Fiskalni savet je naglasio da se u prethodne tri godine za investicije odvajalo neuobičajeno mnogo budžetskih sredstava i da na javne investije odlazi oko pet milijardi evra godišnje, odnosno više od 15 odsto ukupnih rashoda.
Ističe se da su javne investicije treći najveći budžetski izdatak, odmah posle plata i penzija u javnom sektoru, a da su građani Srbije o tome slabo informisani, ne dobijaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih investicionih projekata, a njihova cena se slabo ili nikako obrazlaže, dok je odabir prioriteta i izvođača radova nejasan i netransparenta.
Navodi se da je do rasta javnih investicija došlo od 2018. godine, a da je kulminirao 2021. godine i da se od 2018. najveći deo projekata izvodi po "posebnim postupcima" uz delimično ili potpuno izuzeće zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eskproprijacije, planiranja i izgradnje.
Kao primer se navodi usvajanje "leks specijalisa" (lex spcialis) za Moravski koridor ili Ekspo 2027.
Ističe se i da se ulaganja u sektor bezbednosti, odnosno u naoružanje i opremu zakonski izuzimaju iz standardnih procedura javnih nabavki, kao i da su se za vanredne investicije u zdravstvo u pandemiji Kovida-19 u dobroj meri preskakale uobičajene procedure.
Navodi se da je zaobilaženje procedura ubrzalo sprovođenje projekata i "otkočilo" neke prijekte čija je realizacija kasnila godinama poput izgradnje Koridora 10, Moravskog koridora ili modernizacija mađarsko-srpske železnice.
Kada se govori o slabostima i rizicima takvog modela upravljanja investicijama ističe se da je diskutabilna opravdanost nekih projekata poput fabrike vakcina ili sportskih objekata, kao i zapostavljanje važnih sektora u društvu poput zaštite životne sredine ili obrazovanja.
Ističe se da "ubrzane projekte" karakterišu upitni troškovi i izražene naknadne korekcije prvobitno ugovorene cene radova, odnosno poskupljenje, dok su uslovi zaduživanja za velike projekte po nestandardnim procedurama po pravilu nepovoljniji u odnosu na standardne procedure.
Dodaje se da manjak kontrole uz izostanak tenderskih procedura može neopravdano da poveća cenu investicionih projekata.
Kao primer za probijanje cene navodi se Moravski koridor za koji je 2018. godine previđena cena od maksimalno 800 miliona evra, 2019. je ugovorena investicija od 894 miliona, ali je tokom 2023. godine novim zakonom na tu vrednost dodato 700 miliona, što dovodi do ukupnog iznosa kredita od 1,6 milijardi evra.
Pročitaj još
Fiskalni savet je ukazao da zaobilaženje standardnih procedura počinje postepeno da smanjuje pozitivne ekonomske efekte javnih investicija na privredni rast i društveno blagostanje i to lošim izborom projekata i prekomernim angažovanjem stranih preduzeća.
Dodaje se da se ne vodi dovoljno računa o dugoročnoj rentabilnosti izgrađenih objekata, niti o troškovima njihovog budućeg održavanja.
Naglašava se da usled proizvoljne selekcije projekata, sektorska struktura javnih investicija nije usklađena sa objektivnim potrebama zemlje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
0
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
1
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
1
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
3
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
3
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
11
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
2
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
62
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Komentari 2
Samo pitam
Istine radi ...
Pa treba sve te pare negde oprati ...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar