Javne investicije treći najveći budžetski izdatak, diskutabilna opravdanost mnogih projekata

Autor: FoNet

Info

17.06.2024.

13:54

Fiskalni savet objavio je novo analizu stanja javnih investicija u Srbiji.

Javne investicije treći najveći budžetski izdatak, diskutabilna opravdanost mnogih projekata

Foto: 021.rs (ilustracija)

Zaokret u upravljanju javnim investicijama, zaobilaženjem standardnih procedura u početku je doneo pozitivne efekte, ali ima brojne slabosti poput toga što proizvoljnost u selekciji projekata dovodi do diskutabilne opravdanosti, zapostavljanja važnih sektora, karakterišu ih upitni troškovi i nepovoljnije zaduživanje, ističe danas Fiskalni savet.

U dokumentu "Politika javnih investicija u Srbiji: Analiza stanja i preporuke za moguća unapređenja" Fiskalni savet je naglasio da se u prethodne tri godine za investicije odvajalo neuobičajeno mnogo budžetskih sredstava i da na javne investije odlazi oko pet milijardi evra godišnje, odnosno više od 15 odsto ukupnih rashoda.

Ističe se da su javne investicije treći najveći budžetski izdatak, odmah posle plata i penzija u javnom sektoru, a da su građani Srbije o tome slabo informisani, ne dobijaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih investicionih projekata, a njihova cena se slabo ili nikako obrazlaže, dok je odabir prioriteta i izvođača radova nejasan i netransparenta.

Navodi se da je do rasta javnih investicija došlo od 2018. godine, a da je kulminirao 2021. godine i da se od 2018. najveći deo projekata izvodi po "posebnim postupcima" uz delimično ili potpuno izuzeće zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eskproprijacije, planiranja i izgradnje.

Kao primer se navodi usvajanje "leks specijalisa" (lex spcialis) za Moravski koridor ili Ekspo 2027.

Ističe se i da se ulaganja u sektor bezbednosti, odnosno u naoružanje i opremu zakonski izuzimaju iz standardnih procedura javnih nabavki, kao i da su se za vanredne investicije u zdravstvo u pandemiji Kovida-19 u dobroj meri preskakale uobičajene procedure.

Navodi se da je zaobilaženje procedura ubrzalo sprovođenje projekata i "otkočilo" neke prijekte čija je realizacija kasnila godinama poput izgradnje Koridora 10, Moravskog koridora ili modernizacija mađarsko-srpske železnice.

Kada se govori o slabostima i rizicima takvog modela upravljanja investicijama ističe se da je diskutabilna opravdanost nekih projekata poput fabrike vakcina ili sportskih objekata, kao i zapostavljanje važnih sektora u društvu poput zaštite životne sredine ili obrazovanja.

Ističe se da "ubrzane projekte" karakterišu upitni troškovi i izražene naknadne korekcije prvobitno ugovorene cene radova, odnosno poskupljenje, dok su uslovi zaduživanja za velike projekte po nestandardnim procedurama po pravilu nepovoljniji u odnosu na standardne procedure.

Dodaje se da manjak kontrole uz izostanak tenderskih procedura može neopravdano da poveća cenu investicionih projekata.

Kao primer za probijanje cene navodi se Moravski koridor za koji je 2018. godine previđena cena od maksimalno 800 miliona evra, 2019. je ugovorena investicija od 894 miliona, ali je tokom 2023. godine novim zakonom na tu vrednost dodato 700 miliona, što dovodi do ukupnog iznosa kredita od 1,6 milijardi evra.

Fiskalni savet je ukazao da zaobilaženje standardnih procedura počinje postepeno da smanjuje pozitivne ekonomske efekte javnih investicija na privredni rast i društveno blagostanje i to lošim izborom projekata i prekomernim angažovanjem stranih preduzeća.

Dodaje se da se ne vodi dovoljno računa o dugoročnoj rentabilnosti izgrađenih objekata, niti o troškovima njihovog budućeg održavanja.

Naglašava se da usled proizvoljne selekcije projekata, sektorska struktura javnih investicija nije usklađena sa objektivnim potrebama zemlje.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Fiskalni Savet Javne investicije

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Samo pitam

18.06.2024 • 08:50

Dok se dešava EPSKA pljačka, Srbi su prvi u Evropi po korišćenju sedativa, šljokice i silikoni sipaju sa pinka i hepija, teorije zavere sa informera i hepija, noču ko pečurke posle kiše svesrpski sabori, stadioni i pozlaćeni krovovi crkava, prva milijarda se proslavlja u Beču, vile se kupuju po Grčkoj- a šta ćemo kada se jednog dana probudimo, ko će plaćati ceh ovog šenlučenja?

4 5 -1
Istine radi ...

18.06.2024 • 08:46

"Kao primer za probijanje cene navodi se Moravski koridor za koji je 2018. godine previđena cena od maksimalno 800 miliona evra, 2019. je ugovorena investicija od 894 miliona, ali je tokom 2023. godine novim zakonom na tu vrednost dodato 700 miliona, što dovodi do ukupnog iznosa kredita od 1,6 milijardi evra."

Pa treba sve te pare negde oprati ...

3 3 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.