Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije
Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje je moguće i u Srbiji kao i u Crnoj Gori.
.jpg "Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije")
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Ekonomska cena za to je rast stope poreza na dodatu vrednost (PDV), naveo je Fiskalni savet u analizi "Poreska reforma u Crnoj Gori 2022. godine - činjenice, zablude i paralele sa Srbijom", preneo je N1.
Ukidanje penzijskih doprinosa, kako je navedeno, predstavljalo bi "tektonski udar" na javne finansije bilo koje zemlje, uključujući i Crnu Goru koja je, nezvanično najavila da bi to mogla da učini 2025. godine.
Crna Gora je doprinose za zdravstveno osiguranje ukinula 2022. godine, kroz program "Evropa sad".
"Budući da nakon radikalnog poreskog rasterećenja zarada u Crnoj Gori nije došlo do budžetske krize, ovaj inicijalni uspeh omogućio je kreatorima programa 'Evropa sad' da ga u pozitivnom svetlu predstave u srpskim poslovnim krugovima i da najave još radikalniju reformu za 2025. godinu – ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje", naveo je Fiskalni savet.
Savet je podsetio da konkretni planovi za ukidanje penzijskih doprinosa u Crnoj Gori, programom "Evropa Sad 2.0", još nisu obelodanjeni.
Iako planovi nisu obelodanjeni, naveo je Fiskalni savet, jasno je da bi to bio tektonski udar na državni budžet jer su prihodi od penzijskih doprinosa skoro duplo veći od doprinosa za zdravstvo i iznose oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori.
Dodaje se da je ništa manje važan aspekt eventualnog ukidanja penzijskih doprinosa i neizostavno ukidanje javnog penzijskog sistema koji predstavlja integralni deo modernih evropskih društava, tokom prethodnih 100 godina.
"Ovakve radikalne i kontroverzne reforme su listom odbačene u svim državama Zapadne Evrope, dok su iskustva drugog penzijskog stuba (obaveznih privatnih fondova) iz Istočne Evrope veoma negativna i navode sve više osiguranika, ili država u celini, da se vraćaju u okrilje javnog penzijskog sistema", upozorio je Fiskalni savet.
Savet je naveo da se "čini neralnim da bi Crna Gora u periodu od samo godinu dana, do 2025. godine, mogla da razvije odgovarajući model za ukidanje javnog penzijskog sistema, koji postoji od 1922. godine i da pritom izbegne izrazito negativna iskustva iz drugih zemalja Istočne Evrope".
Detaljnija analiza političke ekonomije iz drugih država Istočne Evrope sugeriše, istakao je Fiskalni savet, da su zagovornici penzijske privatizacije često pribegavali brzopoteznim reformama, bez adekvatnih stručnih elaboracija i sa minimalnim javnim raspravama, iako je reč o tektonskim fiskalnim reformama koje traju decenijama i zadiru duboko u društveno tkivo sadašnjih i budućih generacija.
Savet je podsetio da je ukidanje doprinosa za zdravstvo u Srbiji bilo razmatrano u periodu izrazitih ekonomskih neravnoteža 2010. godine koje su u međuvremenu u velikoj meri eliminisane, jer je stopa nezaposlenosti značajno smanjena na oko 10 odsto, a konkurentnost je vidno unapređena tako da spoljnotrgovinski deficit iznosi ispod 10 odsto BDP-a.
"Zbog toga u sadašnjim uslovima u Srbiji nije neophodno razmatrati ukidanje doprinosa za zdravstvo", ocenio je Fiskalni savet.
Naveo je da ta reforma i dalje ostaje kao mogućnost, "naročito ukoliko bi pored ekonomskih razloga bila motivisana i željom za dubinskom reformom zdravstvenog sistema Srbije koji trenutno predstavlja haotičnu mešavinu elemenata osiguranja i slobodnog pristupa javnom zdravstvu, uz veoma neefikasnu i nejasnu koordinaciju javnih i privatnih zdravstvenih institucija".
Savet upozorava da je ekonomska cena ukidanja doprinosa za zdravstvo povećanje stope PDV-a kako bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda.
"U slučaju da ne postoji društvenopolitička podrška za neophodno povećanje stope PDV-a u Srbiji, moguće je razmatrati i manje radikalne reformske pristupe. Na primer, umesto potpunog ukidanja doprinosa za zdravstvo, moguće je proširiti primenu neoporezivog cenzusa na zarade i u slučaju doprinosa za zdravstvo kako bi se povećala progresivnost poreskog sistema, što bi trebalo da bude jedan od reformskih prioriteta u narednom periodu", ističe se u analizi.
Pročitaj još
Fiskalni savet je podsetio da reformski program "Evropa sad" Vlada Crne Gore karakteriu tri ključne tačke, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji su iznosili 10,8 odsto bruto zarade, kako bi se poreski rasteretile zarade i stimulisalo zapošljavanje, uz prelazak na finansiranje javnog zdravstvenog sektora, direktno iz budžeta.
Druga mera bila je progresivnije oporezivanje dohodaka, uvođenjem visokog neoporezivog cenzusa od 700 evra mesečno, kako bi se najznačajnije rasterećenje omogućilo za niske i ispodprosečne zarade, uz zadržavanje stope poreza na zarade od devet odsto i uvođenje druge progresivne stope od 15 odsto za bruto zarade preko 1.000 evra mesečno.
Treća mera je veliko povećanje zakonske minimalne zarade, sa 250 evra u neto iznosu mesečno, na 450 evra.
"Crna Gora se 2022. odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine doprinose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV-a. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo", naveo je Fiskalni savet.
Snažna naplata poreza je međutim, kako je naveo Fiskalni savet, bila rezultat eksternih faktora, pre svega velike imigracije platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajne, pa će privremeni karakter imigracije predstavljati rizik za javne finansije Crne Gore u narednom periodu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Oksfam: Uvećano bogatstvo milijardera iz zemalja G20, dostiglo 15,6 biliona dolara
22.11.2025.•
0
Bogatstvo milijardera iz zemalja G20 u proteklih godinu dana uvećano je za 16,5 odsto i dostiglo je 15,6 biliona dolara, podaci su međunarodne dobrotvorne i humanitarne organizacije Oksfam.
Bivši premijer Bugarske: Rešenje za NIS je kristalno jasno; Vučić: Ja ne želim neprijateljsko preuzimanje
22.11.2025.•
4
Bivši premijer Bugarske Kiril Petkov ocenio je da je rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) "kristalno jasno".
Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
22.11.2025.•
0
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Glamočić: Suština sajma "Vinska vizija Otvorenog Balkana" u regionalnoj saradnji
22.11.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će sajam "Vinska vizija Otvorenog Balkana" ove godine okupiti više od 600 izlagača i da je njegova suština u regionalnoj saradnji.
Lagard: Članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa investicijama
22.11.2025.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je zemlje članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa produktivnim investicijama.
Vučić: Bez licence rafinerija staje, pregovori sa SAD o NIS-u u toku
22.11.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u petak razgovarao sa Amerikancima o Naftnoj industriji Srbije i da će danas ponovo razgovarati.
Ruska nafta zaglavljena na moru
21.11.2025.•
2
Približno 48 miliona barela ruske nafte ostalo je zaglavljeno na moru zbog početka primene američkih sankcija protiv Rosnjefta i Lukoila.
EU odobrila prodaju "Iveka" indijskom "Tata motorsu"
21.11.2025.•
0
Evropska komisija je objavila da je odobrila prodaju italijanskog proizvođača kamiona i autobusa "Iveko" iz Torina "Tata motorsu", najvećem poizvođaču komercijalnih vozila u Indiji s najvećim tržišnim udelom u Aziji.
Cena litre dizela porasla za 12 dinara za samo mesec dana
21.11.2025.•
30
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Stručnjak: ADNOC bi bio dobar partner za NIS
21.11.2025.•
5
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da su najbolji partneri za Naftnu industriju Srbijeone naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da rade sa NIS, kao što je ADNOC iz Abu Dabija.
Šta bi prodaja ruskog dela NIS-a Emiratima značila za Srbiju: "Situacija kao skrojena za njih"
20.11.2025.•
20
Mediji kao potencijalnog kupca ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) spominju kompaniju ADNOC iz Emirata.
Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
20.11.2025.•
26
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
15
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
10
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dvojica srpskih preduzetnika preuzimaju Imlek
20.11.2025.•
16
Kompanija "Imlek" saopštila je da su investicioni holding preduzetnika Andreja Jovanovića, "AJFH", i aktuelni generalni direktor "Imleka" Bojan Radun potpisali sporazum o zajedničkoj kupovini "Imleka".
Ekonomista Drašković: Najava Rusa da prodaju svoj deo u NIS-u ne znači da je kriza prošla
20.11.2025.•
9
Ekonomista Božo Drašković ocenio je da prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije (NIS) trećoj strani ne znači da je energetska kriza rešena.
Brkić: Kupac ruskog udela u NIS-u najverovatnije šeik Muhamed bin Zajed i naftna kompanija Abu Dabija
19.11.2025.•
73
Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija - ADNOC najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Privredna komora Srbije: Profesionalni vozači na udaru šengenskih pravila
19.11.2025.•
9
Ograničen boravak profesionalnih vozača iz Srbije na teritoriji Evropske unije (EU), već ima, a tek će imati ozbiljne posledice na srpske vozače, lance snabdevanja, privredu i izvoz.
Tabaković o "specijalnoj operaciji" vezanoj za NIS: "O njoj se ne govori"
19.11.2025.•
20
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da se o "specijalnoj operaciji" koju je pominjanaa na sednici Vlade Srbije o NIS-u ne govori kako se ne bi otkrivali dalji planovi i strategije.
Vlada na vanrednoj sednici odlučila: Osniva još jedno gasno preduzeće
19.11.2025.•
14
Vlada Srbije je na vanrednoj sednici odlučila da se upravljanje gasnom infrastrukturom poveri novom preduzeću, dok će Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasom i to će mu biti glavna uloga.
Narodna banka Srbije dobila upozorenje zbog mogućih sekundarnih sankcija zbog NIS-a
19.11.2025.•
17
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog NIS-a.
Komentari 23
Ja
Predrag
cima za sitniš.Tako se pljačka narod.
Miroslav Kostandinov
U Srbiji primiš afričku platu 300 eura i na tu platu poslodavac ili ti nebitno mora dati državi 62% PLATE!!!!!Dakle primio 300 eura i ne imao ništa i primio 3000 eura plate POREZ JE ISTI i za ovog od 300 eura plate i za 3000 eura.
To nema nigde u Evropi to što ima u Srbiji a to je zato jer Zakon o porezu na plate nije menjan unazad 55 godina iz doba nepostojeće Jugoslavije kada je Jugoslavija bila komunistička i kada je 99% firmi bilo "društveno".
Sve države Evrope su promenile oporezivanje plata u prethodnih 10 i više godina i shvatile značaj" osnovice za život " koja mora biti NEOPOREZIVA u Srbiji i na 300 ili 350 eura plate dužan si "Državi" 62% poreza na tu "platu".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar