Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije
Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje je moguće i u Srbiji kao i u Crnoj Gori.
.jpg "Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije")
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Ekonomska cena za to je rast stope poreza na dodatu vrednost (PDV), naveo je Fiskalni savet u analizi "Poreska reforma u Crnoj Gori 2022. godine - činjenice, zablude i paralele sa Srbijom", preneo je N1.
Ukidanje penzijskih doprinosa, kako je navedeno, predstavljalo bi "tektonski udar" na javne finansije bilo koje zemlje, uključujući i Crnu Goru koja je, nezvanično najavila da bi to mogla da učini 2025. godine.
Crna Gora je doprinose za zdravstveno osiguranje ukinula 2022. godine, kroz program "Evropa sad".
"Budući da nakon radikalnog poreskog rasterećenja zarada u Crnoj Gori nije došlo do budžetske krize, ovaj inicijalni uspeh omogućio je kreatorima programa 'Evropa sad' da ga u pozitivnom svetlu predstave u srpskim poslovnim krugovima i da najave još radikalniju reformu za 2025. godinu – ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje", naveo je Fiskalni savet.
Savet je podsetio da konkretni planovi za ukidanje penzijskih doprinosa u Crnoj Gori, programom "Evropa Sad 2.0", još nisu obelodanjeni.
Iako planovi nisu obelodanjeni, naveo je Fiskalni savet, jasno je da bi to bio tektonski udar na državni budžet jer su prihodi od penzijskih doprinosa skoro duplo veći od doprinosa za zdravstvo i iznose oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori.
Dodaje se da je ništa manje važan aspekt eventualnog ukidanja penzijskih doprinosa i neizostavno ukidanje javnog penzijskog sistema koji predstavlja integralni deo modernih evropskih društava, tokom prethodnih 100 godina.
"Ovakve radikalne i kontroverzne reforme su listom odbačene u svim državama Zapadne Evrope, dok su iskustva drugog penzijskog stuba (obaveznih privatnih fondova) iz Istočne Evrope veoma negativna i navode sve više osiguranika, ili država u celini, da se vraćaju u okrilje javnog penzijskog sistema", upozorio je Fiskalni savet.
Savet je naveo da se "čini neralnim da bi Crna Gora u periodu od samo godinu dana, do 2025. godine, mogla da razvije odgovarajući model za ukidanje javnog penzijskog sistema, koji postoji od 1922. godine i da pritom izbegne izrazito negativna iskustva iz drugih zemalja Istočne Evrope".
Detaljnija analiza političke ekonomije iz drugih država Istočne Evrope sugeriše, istakao je Fiskalni savet, da su zagovornici penzijske privatizacije često pribegavali brzopoteznim reformama, bez adekvatnih stručnih elaboracija i sa minimalnim javnim raspravama, iako je reč o tektonskim fiskalnim reformama koje traju decenijama i zadiru duboko u društveno tkivo sadašnjih i budućih generacija.
Savet je podsetio da je ukidanje doprinosa za zdravstvo u Srbiji bilo razmatrano u periodu izrazitih ekonomskih neravnoteža 2010. godine koje su u međuvremenu u velikoj meri eliminisane, jer je stopa nezaposlenosti značajno smanjena na oko 10 odsto, a konkurentnost je vidno unapređena tako da spoljnotrgovinski deficit iznosi ispod 10 odsto BDP-a.
"Zbog toga u sadašnjim uslovima u Srbiji nije neophodno razmatrati ukidanje doprinosa za zdravstvo", ocenio je Fiskalni savet.
Naveo je da ta reforma i dalje ostaje kao mogućnost, "naročito ukoliko bi pored ekonomskih razloga bila motivisana i željom za dubinskom reformom zdravstvenog sistema Srbije koji trenutno predstavlja haotičnu mešavinu elemenata osiguranja i slobodnog pristupa javnom zdravstvu, uz veoma neefikasnu i nejasnu koordinaciju javnih i privatnih zdravstvenih institucija".
Savet upozorava da je ekonomska cena ukidanja doprinosa za zdravstvo povećanje stope PDV-a kako bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda.
"U slučaju da ne postoji društvenopolitička podrška za neophodno povećanje stope PDV-a u Srbiji, moguće je razmatrati i manje radikalne reformske pristupe. Na primer, umesto potpunog ukidanja doprinosa za zdravstvo, moguće je proširiti primenu neoporezivog cenzusa na zarade i u slučaju doprinosa za zdravstvo kako bi se povećala progresivnost poreskog sistema, što bi trebalo da bude jedan od reformskih prioriteta u narednom periodu", ističe se u analizi.
Pročitaj još
Fiskalni savet je podsetio da reformski program "Evropa sad" Vlada Crne Gore karakteriu tri ključne tačke, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji su iznosili 10,8 odsto bruto zarade, kako bi se poreski rasteretile zarade i stimulisalo zapošljavanje, uz prelazak na finansiranje javnog zdravstvenog sektora, direktno iz budžeta.
Druga mera bila je progresivnije oporezivanje dohodaka, uvođenjem visokog neoporezivog cenzusa od 700 evra mesečno, kako bi se najznačajnije rasterećenje omogućilo za niske i ispodprosečne zarade, uz zadržavanje stope poreza na zarade od devet odsto i uvođenje druge progresivne stope od 15 odsto za bruto zarade preko 1.000 evra mesečno.
Treća mera je veliko povećanje zakonske minimalne zarade, sa 250 evra u neto iznosu mesečno, na 450 evra.
"Crna Gora se 2022. odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine doprinose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV-a. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo", naveo je Fiskalni savet.
Snažna naplata poreza je međutim, kako je naveo Fiskalni savet, bila rezultat eksternih faktora, pre svega velike imigracije platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajne, pa će privremeni karakter imigracije predstavljati rizik za javne finansije Crne Gore u narednom periodu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
2
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
0
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
1
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Gubitak "Puteva Srbije" u 2025. skoro 200 miliona evra
01.03.2026.•
22
"Putevi Srbije" su u poslednjem kvartalu 2025. godine ostvarili neto gubitak od 22 milijarde dinara (oko 194 miliona evra), što je dvostruko više nego u 2024. godini.
Google u Rusiji kažnjen sa 176 miliona evra
01.03.2026.•
1
Sud u Moskvi proglasio je kompaniju Google krivom za kršenje zakonodavstva Rusije i izrekao joj je novčanu kaznu od više od 176 miliona evra.
Počinje Kopaonik biznis forum
01.03.2026.•
0
Na Kopaoniku danas počinje 33. Kopaonik biznis forum sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".
Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, reč je o manipulaciji vlasti
28.02.2026.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po prvi put istoriji Srbije ostvareno da prosečna zarada bude veća od 1.000 evra.
Oscilacije cena nafte očekuju se sledeće nedelje
28.02.2026.•
2
Očekuje se da će tržišta nafte u svetu, koja ne rade tokom vikenda, sledeće nedelje doživeti oscilacije cena, jer je nejasan uticaj američkih i izraelskih napada na Iran na snabdevanje naftom sa Bliskog istoka.
Ministarstvo poljoprivrede: Od ponedeljka počinje javni poziv za podsticaje poljoprivrednicima
28.02.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je danas poljoprivredne proizvođače da od ponedeljka počinje javni poziv za podsticaje po hektaru, kao i primena drugih aktuelnih mera podrške.
OFAC se umešao u slučaj Azotare: Data centar blokiran, dug Promista ostaje neizmiren
28.02.2026.•
8
Slučaj pančevačke Azotare po svemu sudeći prevazišao je pitanje namirenja duga između poverioca i dužnika. Spor dve strane došao je i do američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
BMW povlači više od 360.000 vozila zbog opasnosti od požara
28.02.2026.•
1
Približno 337.000 vozila marke BMW širom sveta i 29.000 u Nemačkoj, pet različitih modela, potencijalno je pogođeno rizikom od požara povezanim sa ugradnjom kablova na instrument tabli.
EU će privremeno primenjivati sporazum sa Merkosurom bez odobrenja Parlamenta
27.02.2026.•
1
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je danas saopštila da će EU bez odobrenja Parlamenta privremeno primenjivati trgovinski sporazum sa južnoameričkim blokom Merkosur.
Sijarto: Rusi i MOL se usaglasili oko NIS-a
27.02.2026.•
22
Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je danas da pregovori oko Naftne industrije Srbije idu dobro i da su se ruski vlasnik i MOL usaglasili.
EXPO 2027 kupuje 50 električnih autobusa, ostaće beogradskom GSP-u
27.02.2026.•
11
Kompanija "EXPO 2027" Beograd je saopštila da je raspisala tender za nabavku 50 električnih autobusa i punjača za potrebe prevoza putnika na lokaciji EXPO.
Država najveći kupac akcija Aerodroma Nikola Tesla
27.02.2026.•
0
Najveći kupac akcija iz nedavno emitovane nove emisije beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla" bila je država Srbija koja je kupila skoro dve trećine deonica.
Američka kompanija cilja Azotaru zbog duga Promista
27.02.2026.•
11
Američka kompanija Nitron group zaplenila je pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja, na osnovu duga Promista, ali je sud brzo ukinuo odluku.
Komentari 23
Ja
Predrag
cima za sitniš.Tako se pljačka narod.
Miroslav Kostandinov
U Srbiji primiš afričku platu 300 eura i na tu platu poslodavac ili ti nebitno mora dati državi 62% PLATE!!!!!Dakle primio 300 eura i ne imao ništa i primio 3000 eura plate POREZ JE ISTI i za ovog od 300 eura plate i za 3000 eura.
To nema nigde u Evropi to što ima u Srbiji a to je zato jer Zakon o porezu na plate nije menjan unazad 55 godina iz doba nepostojeće Jugoslavije kada je Jugoslavija bila komunistička i kada je 99% firmi bilo "društveno".
Sve države Evrope su promenile oporezivanje plata u prethodnih 10 i više godina i shvatile značaj" osnovice za život " koja mora biti NEOPOREZIVA u Srbiji i na 300 ili 350 eura plate dužan si "Državi" 62% poreza na tu "platu".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar