Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije
Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje je moguće i u Srbiji kao i u Crnoj Gori.
.jpg "Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje bilo bi tektonski udar na javne finansije")
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Ekonomska cena za to je rast stope poreza na dodatu vrednost (PDV), naveo je Fiskalni savet u analizi "Poreska reforma u Crnoj Gori 2022. godine - činjenice, zablude i paralele sa Srbijom", preneo je N1.
Ukidanje penzijskih doprinosa, kako je navedeno, predstavljalo bi "tektonski udar" na javne finansije bilo koje zemlje, uključujući i Crnu Goru koja je, nezvanično najavila da bi to mogla da učini 2025. godine.
Crna Gora je doprinose za zdravstveno osiguranje ukinula 2022. godine, kroz program "Evropa sad".
"Budući da nakon radikalnog poreskog rasterećenja zarada u Crnoj Gori nije došlo do budžetske krize, ovaj inicijalni uspeh omogućio je kreatorima programa 'Evropa sad' da ga u pozitivnom svetlu predstave u srpskim poslovnim krugovima i da najave još radikalniju reformu za 2025. godinu – ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje", naveo je Fiskalni savet.
Savet je podsetio da konkretni planovi za ukidanje penzijskih doprinosa u Crnoj Gori, programom "Evropa Sad 2.0", još nisu obelodanjeni.
Iako planovi nisu obelodanjeni, naveo je Fiskalni savet, jasno je da bi to bio tektonski udar na državni budžet jer su prihodi od penzijskih doprinosa skoro duplo veći od doprinosa za zdravstvo i iznose oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori.
Dodaje se da je ništa manje važan aspekt eventualnog ukidanja penzijskih doprinosa i neizostavno ukidanje javnog penzijskog sistema koji predstavlja integralni deo modernih evropskih društava, tokom prethodnih 100 godina.
"Ovakve radikalne i kontroverzne reforme su listom odbačene u svim državama Zapadne Evrope, dok su iskustva drugog penzijskog stuba (obaveznih privatnih fondova) iz Istočne Evrope veoma negativna i navode sve više osiguranika, ili država u celini, da se vraćaju u okrilje javnog penzijskog sistema", upozorio je Fiskalni savet.
Savet je naveo da se "čini neralnim da bi Crna Gora u periodu od samo godinu dana, do 2025. godine, mogla da razvije odgovarajući model za ukidanje javnog penzijskog sistema, koji postoji od 1922. godine i da pritom izbegne izrazito negativna iskustva iz drugih zemalja Istočne Evrope".
Detaljnija analiza političke ekonomije iz drugih država Istočne Evrope sugeriše, istakao je Fiskalni savet, da su zagovornici penzijske privatizacije često pribegavali brzopoteznim reformama, bez adekvatnih stručnih elaboracija i sa minimalnim javnim raspravama, iako je reč o tektonskim fiskalnim reformama koje traju decenijama i zadiru duboko u društveno tkivo sadašnjih i budućih generacija.
Savet je podsetio da je ukidanje doprinosa za zdravstvo u Srbiji bilo razmatrano u periodu izrazitih ekonomskih neravnoteža 2010. godine koje su u međuvremenu u velikoj meri eliminisane, jer je stopa nezaposlenosti značajno smanjena na oko 10 odsto, a konkurentnost je vidno unapređena tako da spoljnotrgovinski deficit iznosi ispod 10 odsto BDP-a.
"Zbog toga u sadašnjim uslovima u Srbiji nije neophodno razmatrati ukidanje doprinosa za zdravstvo", ocenio je Fiskalni savet.
Naveo je da ta reforma i dalje ostaje kao mogućnost, "naročito ukoliko bi pored ekonomskih razloga bila motivisana i željom za dubinskom reformom zdravstvenog sistema Srbije koji trenutno predstavlja haotičnu mešavinu elemenata osiguranja i slobodnog pristupa javnom zdravstvu, uz veoma neefikasnu i nejasnu koordinaciju javnih i privatnih zdravstvenih institucija".
Savet upozorava da je ekonomska cena ukidanja doprinosa za zdravstvo povećanje stope PDV-a kako bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda.
"U slučaju da ne postoji društvenopolitička podrška za neophodno povećanje stope PDV-a u Srbiji, moguće je razmatrati i manje radikalne reformske pristupe. Na primer, umesto potpunog ukidanja doprinosa za zdravstvo, moguće je proširiti primenu neoporezivog cenzusa na zarade i u slučaju doprinosa za zdravstvo kako bi se povećala progresivnost poreskog sistema, što bi trebalo da bude jedan od reformskih prioriteta u narednom periodu", ističe se u analizi.
Pročitaj još
Fiskalni savet je podsetio da reformski program "Evropa sad" Vlada Crne Gore karakteriu tri ključne tačke, ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji su iznosili 10,8 odsto bruto zarade, kako bi se poreski rasteretile zarade i stimulisalo zapošljavanje, uz prelazak na finansiranje javnog zdravstvenog sektora, direktno iz budžeta.
Druga mera bila je progresivnije oporezivanje dohodaka, uvođenjem visokog neoporezivog cenzusa od 700 evra mesečno, kako bi se najznačajnije rasterećenje omogućilo za niske i ispodprosečne zarade, uz zadržavanje stope poreza na zarade od devet odsto i uvođenje druge progresivne stope od 15 odsto za bruto zarade preko 1.000 evra mesečno.
Treća mera je veliko povećanje zakonske minimalne zarade, sa 250 evra u neto iznosu mesečno, na 450 evra.
"Crna Gora se 2022. odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine doprinose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV-a. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo", naveo je Fiskalni savet.
Snažna naplata poreza je međutim, kako je naveo Fiskalni savet, bila rezultat eksternih faktora, pre svega velike imigracije platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajne, pa će privremeni karakter imigracije predstavljati rizik za javne finansije Crne Gore u narednom periodu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Elektrodistribucija ponovo donela odluku o očitavanju brojila: Istim firmama 2,8 milijardi
13.01.2026.•
1
Elektrodistribucija Srbije, posle više od godinu dana, pokušava još jednom da privede kraju dodeljivanje posla za očitavanje brojila.
Vučić: Očekujem da će se za dva, tri dana znati ko je kupac NIS-a
13.01.2026.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se za dva, tri dana definitivno znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Posle skoro 100 dana: Prva nafta stiže do Rafinerije u Pančevu
13.01.2026.•
0
Počeo je transport sirove nafte za Rafineriju nafte u Pančevu preko Jadranskog naftovoda (JANAF).
Ćulibrk: Moguće da je MOL od Vučića tražio da za njih važi povlastica kao i za Ruse
13.01.2026.•
5
Predsednik Srbije je razgovarao sa rukovodstvom mađarskog MOL-a o mogućnosti kupovine NIS-a. Detalji ovog sastanka nisu poznati, ali ono što jeste je namera predsednika da uveća procenat vlasništva nad akcijama.
Paramaunt osporava dogovor Vorner Brosa i Netfliksa
13.01.2026.•
0
Kompanija Paramaunt skajdens podnela je tužbu protiv uprave firme Vorner bros diskaveri (WBD) pred sudom u Delaveru kako bi sprečio planirano spajanje sa Netfliksom.
Kina i EU postigle dogovor za rešavanje spora oko uvoza električnih vozila
12.01.2026.•
2
Kina je danas saopštila da je postigla sporazum sa Evropskom unijom o izvozu električnih vozila proizvedenih u Kini na tržište EU.
Devizne rezerve u decembru bile oko 29 milijardi evra
12.01.2026.•
1
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju 2025. godine iznosile oko 29 milijardi evra, saopšteno je danas.
MAT: NIS potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i šire industrije
12.01.2026.•
0
Situacija oko Naftne industrije Srbije predstavlja najveći kratkoročni rizik za domaću industriju zbog njene sistemske važnosti, a da bi se proizvodnja potpuno stabilizovala bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja.
Međugodišnja inflacija u decembru bila 2,7 odsto
12.01.2026.•
3
Mesečna inflacija u Srbiji u decembru prošle godine bila je 0,1 odsto, a međugodišnja 2,7 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Od ponoći JANAF počinje isporuku nafte Rafineriji u Pančevu
12.01.2026.•
1
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da od ponoći JANAF ponovo pušta dotok sirove nafte do rafinerije u Pančevu.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.01.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne od 4,5 odsto i kreditne olakšice od sedam odsto.
Vučić razgovarao sa rukovodstvom MOL-a o kupovini NIS-a
12.01.2026.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa rukovodstvom mađarskog MOL-a o mogućnosti kupovine NIS-a.
Ponestaje gasa u evropskim skladištima, popunjenost ispod 50 odsto
12.01.2026.•
4
Nivo popunjenosti podzemnih skladišta gasa (PSG) u Nemačkoj i Francuskoj pao je ispod 50 odsto, saopštila je ruska naftna kompanija Gasprom.
Šta bi Srbija dobila kupovinom još pet odsto akcija NIS-a: Dodatna garancija za SAD?
11.01.2026.•
2
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac izjavio je da smatra da su se MOL koji je potencijalni kupac ruskog udela u NIS-u i ruska strana gotovo već dogovorili oko prodaje i da je ostalo da se završe pregovori oko cene.
Ekonomista: Treba da uhvatimo voz u kom su Bugarska ili Hrvatska - nekada nama slične, sada znatno razvijenije
11.01.2026.•
14
Lošiji privredni rezultati Srbije u 2025. u odnosu na očekivane posledice je više uzroka, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.
Srpsko zlato u fokusu spajanja kompanija Majnreks i Elektrum vrednog 18,7 miliona dolara
11.01.2026.•
1
Australijska kompanija Majnreks saopštila je da je postigla konačan sporazum o preuzimanju kanadske firme Elektrum za 18,7 miliona dolara, pri čemu je ključni adut dogovora projekat za zlato i bakar Tlamino u Srbiji.
Država se zadužila za još 51,6 milijardi dinara, a biće toga još
11.01.2026.•
7
Republika Srbija zadužila se za 51.594.810.000 dinara (oko 440 miliona evra), emisijom petogodišnjih državnih obveznica.
Analiza: Cene rastu brže od zarada, očekuje se nastavak slabljenja kupovne moći građana
10.01.2026.•
14
Akademski plenum upozorio je da je na kraju 2025. godine godišnja inflacija u Srbiji bila oko tri odsto, dok je u evrozoni iznosila oko dva odsto.
Fabrika čarapa iz Ivanjice na aukciji: Skoro 890 miliona
10.01.2026.•
1
Fabrika za proizvodnju čarapa "Proleter" u Ivanjici, koja je od aprila prošle godine u stečaju, ponuđena je na aukcijsku prodaju.
Lukić: Američka licenca za NIS došla kao novogodišnji poklon, ali neće moći da je vrati u ranije stanje
10.01.2026.•
5
Profesor ekonomije Velimir Lukić kazao je da licenca OFAC-a Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne znači povratak poslovanja na nivo koji je bio pre sankcija.
Pred izbore sve moguće: 2026. biće "najbolja ekonomska godina" ili baš i neće biti tako?
10.01.2026.•
5
Nekad smo bili ekonomski tigar, pa je dolazilo zlatno doba, a ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom božićnom obraćanju najavio je "najbolju ekonomsku godinu".
Komentari 23
Ja
Predrag
cima za sitniš.Tako se pljačka narod.
Miroslav Kostandinov
U Srbiji primiš afričku platu 300 eura i na tu platu poslodavac ili ti nebitno mora dati državi 62% PLATE!!!!!Dakle primio 300 eura i ne imao ništa i primio 3000 eura plate POREZ JE ISTI i za ovog od 300 eura plate i za 3000 eura.
To nema nigde u Evropi to što ima u Srbiji a to je zato jer Zakon o porezu na plate nije menjan unazad 55 godina iz doba nepostojeće Jugoslavije kada je Jugoslavija bila komunistička i kada je 99% firmi bilo "društveno".
Sve države Evrope su promenile oporezivanje plata u prethodnih 10 i više godina i shvatile značaj" osnovice za život " koja mora biti NEOPOREZIVA u Srbiji i na 300 ili 350 eura plate dužan si "Državi" 62% poreza na tu "platu".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar