Cena litijuma za tri godine pala za oko 80 odsto: "Polako postaje zastarela tehnologija"
Cena litijuma u junu 2024. godine pala je na oko 13.000 dolara po toni, što je najniža vrednost tog metala u poslednje skoro tri godine, preneo je Danas.
Foto: Pixabay
Ako se uporedi sadašnja cena sa cenom iz 2022, to je pad cene od oko 80 odsto, pa se postavlja pitanje koliko se isplati rudariti ga.
Prema podacima nemačke platforme Statista, tona litijuma 2021. koštala je u proseku 12.600 dolara, nakon čega je usledio nagli skok u 2022, kada je tona tog metala dostigla cenu od 68.100 dolara. Ipak, strmoglavi pad cene krenuo je u decembru iste godine, a sada se ona spustila na nivo iz 2021.
Ove promene strani analitičari objašnjavaju time da ponuda nadmašuje potražnju i navode da se trenutni pad cena litijuma može pripisati usporavanju rasta prodaje električnih vozila u Kini.
Kako piše sajt Carbon Credits, kao odgovor na pad cena kineske kompanije preduzimaju mere kao što su smanjenje proizvodnje, ali dodaje da je tržište električnih vozila još u ranoj fazi i da ima dosta prostora za rast, pa će potražnja za litijumom nadmašiti ponudu onda kada krene prodaja električnih vozila.
Bankarska grupacija Goldman Saks ima pesimistične prognoze za litijum. Ona predviđa da će njegova cena nastaviti da pada do kraja 2024. godine.
Sličnih pogleda je i ekolog Igor Radošević, koji poručuje da je pad cene još jedan dokaz da litijuma ima širom sveta i da Srbija ne bi imala monopol.
"Država je forsirala priču da litijum postoji samo kod nas, što nije istina. Stručnjaci iz različitih oblasti tvrde da se litijum nalazi svuda po Evropi. Ima ga tri puta više u Nemačkoj, ima ga u Finskoj, Portugalu. Na Balkanu ga ima u okolini Zagreba, u BiH, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj. Glavni problem je što će to u Evropi mnogo teže da ide, jer EU za razliku od Srbije, koja je maltene zemlja 'trećeg' sveta, bez poštovanja ekoloških standarda ne može da se progura litijum", rekao je Radošević.
On je naveo da će cena litijuma nastaviti da pada, jer taj metal polako postaje zastarela tehnologija, s obzirom na to da su neke zemlje već uveliko razvile baterije na vodonik, koje obavljaju identičnu, ako ne i efikasniju ulogu od litijumskih.
"I Ilon Mask je rekao da su Kinezi jedina konkurencija na tržištu automobila. Oni su već razvili priču električnih automobila sa natrijum-jonskim baterijama koje će uskoro da preplave tržište. Natrijum-jonske baterije ne uništavaju životnu sredinu", istakao je Radošević.
Dodao je da se litijum može dobiti na tri načina, iz pustinja kao u Australiji i Americi, iz tvrde rude kao u Kini, Boliviji, Argentini i iz geotermalne vode, kao što pokušava Nemačka kroz eksperimentalni pilot projekat.
"U Srbiji bi se za razbijanje rude jadarita koristila sumporna kiselina i druge hemikalije. Od navedenih metoda, jedino geotermalna ima blagi potencijal da najmanje šteti od svih", ocenio je on.
Naveo je da je paradoksalno raditi na ekološkim vozilima koja bi se punila energijom koja zagađuje životnu sredinu.
Litijumske baterije, kako je rekao, pune se strujom i skandinavske zemlje 50 odsto električne energije dobijaju iz obnovljivih izvora električne energije, a u Srbiji toga nema.
Ekonomista Saša Đogović mišljenja je da će litijum, iz perspektive zelene tranzicije i prelaska sa fosilnih na čistija goriva, biti više tražen u narednom periodu. Litijum je, prema njegovim rečima, kao i bakar - berzanski proizvod podložan promenama, pa se cena pri pravljenju studija ne može fiksirati.
Sa zelenom tranzicijom i trgovinskim ratom između Kine i Amerike, ta sirovina će, kako je rekao, imati sve veću vrednost, pa sa ekonomskog aspekta nema dileme da će se pojaviti rastući trend, osim ako se ne pojave globalni geopolitički problemi, koji bi smanjili kupovnu moć stanovništa i kupovinu električnih automobila.
"Kada govorimo o ekonomskoj koristi Srbije, ona zavisi od same države, ali je pre toga potrebno razmišljati o životnoj sredini, pa tek onda o geopolitičkim i ekonomskim benefitima", ocenio je Đogović.
Prema rečima profesora ekonomije na fakultetu FEFA u Beogradu Miloša Erića nije loše imati više kapaciteta za čuvanje energije.
"Ipak, mi imamo dobre uslove da to ne moramo skladištiti u baterijama, kao što su reverzibilne hidroelektrane. Litijumska ili neka nova baterijska tehnologija nije jedina kako možemo da čuvamo energiju. Država je pre par godina donela pravilnik da svaki potrošač postane i proizvođač energije, ali je to na više načina ograničeno, na primer, uvođenjem mrežarine", rekao je Erić.
Pročitaj još
Dodao je da, iako postoji državna odluka o subvencionisanju malih solarnih elektrana snage do 6,9 kilovata za pojedince, do jula nijedna lokalna samouprava nije raspisala konkurse.
"Pričamo o tome kako nam fali energije, a šest meseci je prošlo i još nema konkursa za subvencije za proizvodnju električne energije, a potencijal je ogroman. Pre nego što počnemo da pričamo o litijumu, ima milion stvari koje smo mogli, a još nismo uradili", rekao je Erić.
U kompaniji Rio Tinto kažu da je procena ekonomskog uticaja projekta "Jadar" o eksploataciji litijuma kod Loznice rađena uzimajući u obzir cenu od 15.600 dolara po toni i da se dugoročne stručne projekcije i dalje usklađuju sa tom cenom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poreska uprava počela poljoprivrednicima da šalje rešenja o doprinosima za 2025.
23.06.2025.•
0
Poreska uprava saopštila je da će poljoprivrednicima danas biti poslata poštom rešenja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za ovu godinu.
Iran na korak da zatvori Ormuski moreuz - kakav je to prolaz i kako će to uticati na cene nafte?
23.06.2025.•
3
Iranski parlament izglasao je preporuku da se zatvori Ormuski moreuz, ali konačnu odluku o tom pitanju treba da donese iranski Savet za nacionalnu bezbednost.
VIDEO: Ilon Mask pokrenuo "robo-taksije" u glavnom gradu Teksasa, samo za starije od 18 godina
23.06.2025.•
0
Američki milijarder i vlasnik Tesle Ilon Mask objavio je da je ta kompanija pokrenula probnu uslugu "robotizovanih taksija" u glavnom gradu Teksasa, Ostinu, po ceni od 4,20 dolara.
Srbija do kraja 2027. ulazi u "energetski Šengen": Šta to znači za građane?
23.06.2025.•
25
Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je najavilo da će Srbija tokom leta ove godine ispuniti sve preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije.
Ministarstvo nudi paorima "interventni otkup" pšenice za 23.000 dinara po toni
22.06.2025.•
15
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će "država preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi zemljoradnicima interventni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni".
Ako uplaćujete humanitarnu pomoć, treba da znate: Pojedine banke to naplaćuju
22.06.2025.•
1
U Srbiji pojedine banke i dalje naplaćuju proviziju na uplate u humanitarne svrhe.
Vlada ukinula podsticaje za strance, IT sektor upozorava: Moguć odlazak stručnjaka i firmi iz Srbije
22.06.2025.•
34
Vlada Srbije nedavno je ukinula Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji, izazvavši burnu reakciju IT zajednice.
Ovo su države s najvećim bogatstvom po glavi stanovnika
22.06.2025.•
2
Prema izveštaju švajcarske banke UBS, Švajcarska je prva u svetu kada je u pitanju bogatstvo po glavi stanovnika.
EU namerava da zabrani ruski gas do 2027: Stručnjaci o tome koliko je taj plan realan
22.06.2025.•
4
Brisel je predložio obavezujuću zabranu uvoza ruskog gasa i tečnog prirodnog gasa (LNG) do kraja 2027. godine.
Švajcarska po prvi put uvela nultu kamatnu stopu: Dva glavna razloga za to
22.06.2025.•
0
Švajcarska nacionalna banka (SNB) je kamatnu stopu snizila na nulu.
Mali: Srbiji uplaćena prva sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan
21.06.2025.•
9
Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da su Srbiji uplaćena prva sredstva Evropske unije, u iznosu od 51,66 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
NIS traži još jedno odlaganje američkih sankcija, prethodno odlaganje do 27. juna
21.06.2025.•
3
Naftna industrija Srbije objavila je da je uputila novi zahtev Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija.
Kovanice u Srbiji: Izrada skupa, upotreba sve ređa
20.06.2025.•
5
Kovani novac u Srbiji sve se manje koristi kao sredstvo plaćanja, ali i pored toga i dalje je u upotrebi.
Nove cene goriva: Ponovo poskupljenje
20.06.2025.•
10
Gorivo će na pumpama u Srbiji od danas u 15 sati do 27. juna u isto vreme biti skuplje nego prošle nedelje.
Portparolka Evropske komisije: Srbija će moći da uvozi gas iz Rusije, ne sme završiti u Mađarskoj
19.06.2025.•
8
Predlog uredbe Evropske komisije o postepenom obustavljanju uvoza ruskog gasa u Evropsku uniju (EU) odnosi se samo na članice tog bloka, a ne i na treće zemlje.
Kakva je ekonomija Srbije: "Ogromni dugovi, masovni lopovluk, rasprodaja resursa..."
19.06.2025.•
29
Ekonomista Slobodan Komazec izjavio je da je zaduženost Srbije dostigla skoro 108 milijardi evra.
U SAD svakog dana prošle godine bilo po 1.000 novih milionera
19.06.2025.•
2
U Sjedinjenim Američkim Državama 2024. godine po 1.000 ljudi je dostizalo svakoga dana svoju prvu zaradu od milion dolara, saopštila je investiciona banka UBS.
Tramp ponovo odložio zabranu Tiktoka u SAD
18.06.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp produžiće za 90 dana rok kineskoj kompaniji ByteDance za prodaju Tiktoka, uprkos zakonu koji je nalagao prodaju ili gašenje u slučaju značajnog napretka.
Proizvođači mleka u Srbiji: Između "jakog" dinara i aflatoksina
17.06.2025.•
6
Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.
Atanacković: Ako država poveća neoporezivi deo plate, poslodavci bi pristali na povećanje minimalca
17.06.2025.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi 65 odsto poslodavaca prihvatilo povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto u oktobru, ako država poveća neoporezivi deo plate.
EU planira da zabrani ruski gas do kraja 2027. godine
17.06.2025.•
6
Evropska komisija planira da u utorak predloži zakonsku zabranu uvoza ruskog prirodnog i tečnog gasa u Evropsku uniju do kraja 2027. godine, kako bi postepeno okončala energetske veze sa Rusijom.
Komentari 34
pera
Pobesneli Laloš
raca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar