Cena litijuma za tri godine pala za oko 80 odsto: "Polako postaje zastarela tehnologija"
Cena litijuma u junu 2024. godine pala je na oko 13.000 dolara po toni, što je najniža vrednost tog metala u poslednje skoro tri godine, preneo je Danas.
Foto: Pixabay
Ako se uporedi sadašnja cena sa cenom iz 2022, to je pad cene od oko 80 odsto, pa se postavlja pitanje koliko se isplati rudariti ga.
Prema podacima nemačke platforme Statista, tona litijuma 2021. koštala je u proseku 12.600 dolara, nakon čega je usledio nagli skok u 2022, kada je tona tog metala dostigla cenu od 68.100 dolara. Ipak, strmoglavi pad cene krenuo je u decembru iste godine, a sada se ona spustila na nivo iz 2021.
Ove promene strani analitičari objašnjavaju time da ponuda nadmašuje potražnju i navode da se trenutni pad cena litijuma može pripisati usporavanju rasta prodaje električnih vozila u Kini.
Kako piše sajt Carbon Credits, kao odgovor na pad cena kineske kompanije preduzimaju mere kao što su smanjenje proizvodnje, ali dodaje da je tržište električnih vozila još u ranoj fazi i da ima dosta prostora za rast, pa će potražnja za litijumom nadmašiti ponudu onda kada krene prodaja električnih vozila.
Bankarska grupacija Goldman Saks ima pesimistične prognoze za litijum. Ona predviđa da će njegova cena nastaviti da pada do kraja 2024. godine.
Sličnih pogleda je i ekolog Igor Radošević, koji poručuje da je pad cene još jedan dokaz da litijuma ima širom sveta i da Srbija ne bi imala monopol.
"Država je forsirala priču da litijum postoji samo kod nas, što nije istina. Stručnjaci iz različitih oblasti tvrde da se litijum nalazi svuda po Evropi. Ima ga tri puta više u Nemačkoj, ima ga u Finskoj, Portugalu. Na Balkanu ga ima u okolini Zagreba, u BiH, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj. Glavni problem je što će to u Evropi mnogo teže da ide, jer EU za razliku od Srbije, koja je maltene zemlja 'trećeg' sveta, bez poštovanja ekoloških standarda ne može da se progura litijum", rekao je Radošević.
On je naveo da će cena litijuma nastaviti da pada, jer taj metal polako postaje zastarela tehnologija, s obzirom na to da su neke zemlje već uveliko razvile baterije na vodonik, koje obavljaju identičnu, ako ne i efikasniju ulogu od litijumskih.
"I Ilon Mask je rekao da su Kinezi jedina konkurencija na tržištu automobila. Oni su već razvili priču električnih automobila sa natrijum-jonskim baterijama koje će uskoro da preplave tržište. Natrijum-jonske baterije ne uništavaju životnu sredinu", istakao je Radošević.
Dodao je da se litijum može dobiti na tri načina, iz pustinja kao u Australiji i Americi, iz tvrde rude kao u Kini, Boliviji, Argentini i iz geotermalne vode, kao što pokušava Nemačka kroz eksperimentalni pilot projekat.
"U Srbiji bi se za razbijanje rude jadarita koristila sumporna kiselina i druge hemikalije. Od navedenih metoda, jedino geotermalna ima blagi potencijal da najmanje šteti od svih", ocenio je on.
Naveo je da je paradoksalno raditi na ekološkim vozilima koja bi se punila energijom koja zagađuje životnu sredinu.
Litijumske baterije, kako je rekao, pune se strujom i skandinavske zemlje 50 odsto električne energije dobijaju iz obnovljivih izvora električne energije, a u Srbiji toga nema.
Ekonomista Saša Đogović mišljenja je da će litijum, iz perspektive zelene tranzicije i prelaska sa fosilnih na čistija goriva, biti više tražen u narednom periodu. Litijum je, prema njegovim rečima, kao i bakar - berzanski proizvod podložan promenama, pa se cena pri pravljenju studija ne može fiksirati.
Sa zelenom tranzicijom i trgovinskim ratom između Kine i Amerike, ta sirovina će, kako je rekao, imati sve veću vrednost, pa sa ekonomskog aspekta nema dileme da će se pojaviti rastući trend, osim ako se ne pojave globalni geopolitički problemi, koji bi smanjili kupovnu moć stanovništa i kupovinu električnih automobila.
"Kada govorimo o ekonomskoj koristi Srbije, ona zavisi od same države, ali je pre toga potrebno razmišljati o životnoj sredini, pa tek onda o geopolitičkim i ekonomskim benefitima", ocenio je Đogović.
Prema rečima profesora ekonomije na fakultetu FEFA u Beogradu Miloša Erića nije loše imati više kapaciteta za čuvanje energije.
"Ipak, mi imamo dobre uslove da to ne moramo skladištiti u baterijama, kao što su reverzibilne hidroelektrane. Litijumska ili neka nova baterijska tehnologija nije jedina kako možemo da čuvamo energiju. Država je pre par godina donela pravilnik da svaki potrošač postane i proizvođač energije, ali je to na više načina ograničeno, na primer, uvođenjem mrežarine", rekao je Erić.
Pročitaj još
Dodao je da, iako postoji državna odluka o subvencionisanju malih solarnih elektrana snage do 6,9 kilovata za pojedince, do jula nijedna lokalna samouprava nije raspisala konkurse.
"Pričamo o tome kako nam fali energije, a šest meseci je prošlo i još nema konkursa za subvencije za proizvodnju električne energije, a potencijal je ogroman. Pre nego što počnemo da pričamo o litijumu, ima milion stvari koje smo mogli, a još nismo uradili", rekao je Erić.
U kompaniji Rio Tinto kažu da je procena ekonomskog uticaja projekta "Jadar" o eksploataciji litijuma kod Loznice rađena uzimajući u obzir cenu od 15.600 dolara po toni i da se dugoročne stručne projekcije i dalje usklađuju sa tom cenom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropljani sve više kupuju kineske električne automobile: Prodaja Tesli značajno opala
02.05.2025.•
0
Prodaja automobila Tesla u Evropi značajno je opala u aprilu ove godine, a u Švedskoj čak za 81 odsto što je najniži nivo u poslednje dve i po godine.
Javni dug Japana 235 odsto BDP-a: Pogledajte spisak ostalih država
02.05.2025.•
1
Kada se objavljuju podaci javnog duga neke zemlje, osim njegovog apsolutnog iznosa i rasta u određenom vremenskom periodu, kao relevantan podatak uzima se odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.
Ohrabrenje sa Beogradske berze
02.05.2025.•
4
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
U javnom sektoru radi više od četvrtine zaposlenih u Srbiji
02.05.2025.•
6
Od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u Srbiji u prvom kvartalu, više od četvrtine njih, preciznije 612.586 radilo je u javnom sektoru, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kad dišeš arsen za 150 evra više: U Srbiji plate najbolje tamo gde se truje vazduh
02.05.2025.•
3
Van Beograda i Novog Sada, u Srbiji su plate najbolje tamo gde se rudari i truje vazduh.
Radnici u Srbiji: Nezakoniti otkazi i neisplaćene plate, a presude sve češće u korist poslodavca
02.05.2025.•
12
U Srbiji su najčešći problemi u svetu rada nezakoniti otkazi, neisplaćene zarade, mobing i nedovoljna zaštita uzbunjivača.
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
4
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
11
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
15
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
21
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
3
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Komentari 34
pera
Pobesneli Laloš
raca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar