Beograd na vodi: Koliko je koštao građane, a koliko se isplatio - misterija
Beograd na vodi - javni projekat u interesu građana ili komercijalni projekat u interesu stranog investitora?
.jpg "Beograd na vodi: Koliko je koštao građane, a koliko se isplatio - misterija")
Foto: 021.rs (Ilustracija)
U moru informacija, za računicu uvek nedostaje poneka - ključna za kompletnu sliku, piše Insajder. Dodatnu zabunu unela je izjava predsednika Srbije Aleksandara Vučića da je taj projekat uticao na srpsku ekonomiju sa 9,7 milijardi evra.
Beograd na vodi će, prema svemu sudeći, sve više da se širi, država uporno nastavlja da ulaže, i sve to bez jasne računice koliko je to građane koštalo, a šta i koliko dobijaju zauzvrat. Na pitanje šta tačno ulazi u proračun da je projekat uticao na srpsku ekonomiju 9,7 milijardi evra, ministar finansija Siniša Mali nabraja lanac zarade na građevini, porast broja turista, nova radna mesta, ali i poreze.
Ipak, uporno izbegava odgovor na pitanje koliko je država uložila, a koliko zaradila.
"Dakle, najbolja kompanija specijalizovana za merenje direktnih i indirektnih efekata ocenjuje da je uticaj samog projekta Beograda na vodi 9,7 milijarda evra u ovom trenutku. Ukupno sada, dakle, s obzirom da je Beograd na vodi kao preduzeće gde država ima manjinski udeo, kao što znate, posluje profitabilno, oni su isplatili 30 miliona evra dividende, od čega je 9,7 miliona evra ušlo u budžet Republike Srbije", rekao je ministar finansija odgovarajući na pitanje novinara Insajdera.
Na konstataciju da to nije jasna računica na osnovu koje se zna koliko je uloženo imovine države i građana, odnosno koliko je vredelo zemljište, koliko je uloženo u infrastrukturu, ministar finansija odgovara:
"Što se tiče infrastrukture, ja vam kažem da je možda bilo par miliona evra, dakle, ne mogu da se setim iz glave tačne cifre. A vrednost te lokacije? Evo, vi mi recite. Dakle, imali ste 500 i nešto, ako se ne varam, nelegalnih objekata, jel tako, i niko nije plaćao porez tu. Da li je neko mogao da gradi nešto? Nije. Koliko onda vredi to zemljište i kome vredi? Po meni, vredelo je nula, apsolutno."
Na konstataciju da zemljište nije dato na licitaciju, pa samim tim nije ni moguće znati koliko je zaista vredelo, ministar kaže da tu nema šta da se procenjuje jer su tu lokaciju zauzimale trošne barake, "pri čemu država od toga nije imala ništa je niko nije plaćao poreze."
Na pitanje da li to znači da država nema računicu koliko bi koštalo da je država to zemljište sama raščistila, pa ponudila lokaciju na licitaciji, ministar Mali odgovara kontrapitanjem:
"Zašto bi radili tako? Zašto to niko nije uradio u decenijama iza nas?"
Kompanija na koju se pozivaju predstavnici vlasti je "Oxera", ali njihovu analizu do sada nismo videli. Naručilac analize je Kompanija "Beograd na vodi" u kojoj je država tek manjinski vlasnik, a većinski strani partner je iz Emirata, pa nisu dužni da studiju, na koju se pozivaju, daju na uvid javnosti. Odgovor na pitanje šta tačno znači doprinos srpskoj ekonomiji od 9,7 milijardi evra Insajder nije dobio ni od Kompanije Oxera.
Bez uvida u analizu može da se pretpostavi, ali je teško pouzdano reći šta su sve uračunali, kaže za Insajder profesor Univerziteta FEFA Goran Radosavljević.
"Ovaj projekat za državu ne možemo da kažemo da se isplatio. Država je uložila zemljište od nekoliko milijardi evra verovatno, uložila u infrastrukturu koja se verovatno meri istim redom veličina ili nešto neznatno manje, ali dobijaće neki profit u budućnosti koji je beznačajno mali. Ono što je dodatna vrednost ovog projekta je što je stvarno kultuvisao taj deo grada koji je bio na kvalitetnom mestu pored reke, skoro na Ušću, a bio je skoro devastiran. S druge strane, ono što verovatno nikada nećemo saznati je što je verovatno najveća negativna stvar ovog projekta, da li je to moglo bolje. U ovom trenutku efekti tog projekta su vidljivi kada se prošetate tamo. U finansijkom smislu, da li su efekti vidljivi za državu i za državni budžet, ja ne bih rekao da su toliko veliki, ali za samu ekonomiju, za investicije, za rast BDP-a - jesu", kaže profesor Radosavljević.
Šta je uticaj na ekonomiju, a šta profit?
Dok se govori o milijardama evra uticaja na srpsku ekonomiju, kada je reč o prodaji 7.000 stanova po rekordnim cenama - zajedničko preduzeće u kom država Srbija ima 33 odsto, a investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 67 odsto - nema tako impresivnu dobit.
Zajedničko preduzeće je u prvim godinama beležilo očekivani gubitak, a prva dobit ostvarena je 2018. Sa izuzetkom 2020, kada je ceo svet bio pogođen pandemijom korona virusa, preduzeće je i u narednim godinama zarađivalo. Kad se podvuče crta, ukupna zarada za devet godina iznosila je 145,3 miliona evra.
Pročitaj još
.jpg "Srbija će kompaniji Iskra morati da plati zbog rušenja u Savamali - ako presuda postane pravosnažna")
.jpg "Počela izgradnja škole i vrtića u okviru Beograda na vodi: \"Nisu za privilegovane građane\"")
Državi je iz te zarade samog preduzeća isplaćeno, kako je to rekao ministar finansija, 9,7 miliona evra. Velika razlika u odnosu na 9,7 milijardi evra ukupnog uticaja na srpsku ekonomiju.
Istini za volju, to nije jedini prihod države od projekta. Tu je porez na dobit, na promet stanova, na zarade zaposlenih...
Ugovor o izgradnji Beograda na vodi radi se na osnovu međudržavnog sporazuma, što znači da se ne primenjuju zakoni Srbije, pa ni onaj o raspisivanju tendera. Strani investitori imali su obavezu da u startu ulože 150 miliona evra, i obezbede kredit u istom iznosu. Država je dala 177 hektara luksuznog zemljišta u zakup na 99 godina, bez naknade. Plan je da se projekat širi na još 327 hekatara, ali on još nije usvojen.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Komentari 18
Бора
Nemanja
Nisi u potpisu morao da naglasiš da si seljačina, to što porediš ovaj cirkus s Ajfelovom kulom i Đerdapom je dovoljno.
Deda Joca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar