Prosečna plata od 1.400 evra u Srbiji: "Čista demagogija, može samo uz visoku inflaciju"
Prosečna neto plata u avgustu je u odnosu na jul smanjena za 1.200 dinara, a u odnosu na rekordnu majsku platu manja za oko 3.500 dinara.
Foto: 021.rs
Prema novim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u avgustu iznosila je 96.649 dinara, dok je poređenja radi majska plata iznosila 100.170 dinara.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Aradarenko za Danas procenjuje da će se na nivo od 100.000 dinara plata vratiti u oktobru.
Prema njegovim rečima, na smanjenje prosečne plate preko leta uticali su godišnji odmori, a promenom Zakona o radu 2014. godine omogućeno je da se tokom godišnjih isplaćuje manja plata. Dodaje i da je u maju bilo 23 radna dana, a toliko bi trebalo da bude i u oktobru.
Postavlja se i pitanje koliko je izvesno da će prosečna plata u decembru sledeće godine dostići 1.000 evra, koliko je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko godina obećao da će biti.
Ne samo to, nego su zvaničnici otišli još dalje, dodatnim obećanjem da će do kraja 2027. godine, prosečna plata stići do 1.400 evra.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za Danas da se plaši mogućnosti da prosečna plata zaista i dostigne tih 1.400 evra u tom roku, a razlog je što prema njegovim rečima, to ne može bez visoke inflacije.
"Mislim da je čista demagogija. Kao prvo, ne mislim da bi trebalo govoriti o plati u evrima, već u dinarima. Drugo, moralo bi se uz obećanje plata, reći i kolika se inflacija očekuje i kakav će biti devizni kurs. Toliki rast plata značio bi i visoku inflaciju. Mi smo već imali period od pandemije kada je država delila novac preko mere, pa smo došli do inflacije od preko 15 odsto. Bojim se čak i da će da ispune to, jer bi značilo opet rast inflacije", podseća Kovačević, uz upozorenje da mi i sada sporije smanjujemo inflaciju od drugih zemalja.
S druge strane, on se pita koji će to privatnik toliko povećati plate, ukazujući da nam prosek ne govori puno. Na primer, rast prosečne plate su vukle usluge i posebno IT sektor, a manje industrija.
Ukazuje i da u prosečnu platu ulazi i zarada koju vlasnik sebi isplaćuje, a koja može biti koliko god žele.
"Porez na plate je 10 odsto, a doprinosi se plaćaju do iznesa petostruke prosečne plate. Više se vlasnicima isplati da sebi isplaćuju novac na taj način nego da plate porez na dobit, pa onda i na dividendu", napominje on.
Pročitaj još
Kakva je situacija u Novom Sadu
Novosađani su u avgustu zarađivali 42 dinara više nego u julu, odnosno u proseku 113.156 dinara bez obračunatih poreza i doprinosa.
Novosađani su, računajući poreze i doprinose, imali prosečnu platu nešto višu od 156.000 dinara.
Prosečna neto zarada na republičkom nivou iznosi 96.649 dinara, dok medijalna zarada preko koje više od 50 odsto zaposlenih u Srbiji nije imalo iznosi 75.575 dinara.
Na području Vojvodine se samo u Novom Sadu zarađivalo iznad 100.000 dinara, dok za njih sledi Pančevo sa prosekom od nešto više od 95.000, Sremski Karlovci sa 93.000 i Inđija sa neto zaradom od 91.000 dinara.
Prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, koji se odnose na jul ove godine, prosečna potrošačka korpa iznosi 103.722 dinara i veća je za 338 dinara u odnosu na mesec pre toga, dok je minimalna potrošačka korpa viša za 198 dinara u odnosu na jun i iznosi 53.655 dinara.
Kupovnu moć iznad proseka imali su samo zaposleni u Beogradu. U svim ostalim gradovima i opštinama, uključujući i Novi Sad, prosečna plata nije prelazila prosečnu potrošačku korpu, ali jeste minimalnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
0
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
1
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
32
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Komentari 10
misko
/
redom
Inflacija: Ako su cene osnovnih životnih namirnica, stanovanja i usluga u stalnom porastu, čak i ako prosečna plata raste, to ne garantuje poboljšanje životnog standarda. U uslovima visoke inflacije, nominalno povećanje plate može se anulirati realnim gubitkom kupovne moći.
Nejednakost plata: Prosečna plata često ne odražava stvarnost mnogih zaposlenih, posebno u zemljama sa velikim razlikama između različitih sektora i zanimanja. Mnogi radnici zarađuju znatno manje od proseka, dok se mali procenat najplaćenijih može značajno "podići" prosečnu vrednost.
Prikazivanje podataka: Kritičari često ukazuju na to da se brojke o prosečnoj plati mogu manipulirati kako bi se stvorila slika o ekonomiji koja nije u skladu sa stvarnošću. To može uključivati i uzimanje u obzir samo formalnog tržišta rada, dok se neformalni sektor (koji često isplaćuje niže plate) ne uzima u obzir.
Troškovi života: Povećanje plate ne znači nužno i poboljšanje kvaliteta života, posebno ako su troškovi života brže rastući. U nekim slučajevima, stvarni troškovi života su toliko visoki da čak i plata od 1.400 evra ne omogućava dostojanstven život.
Strukturne reforme: Da bi prosečne plate bile održive na tom nivou, potrebne su značajne strukturne reforme u ekonomiji, uključujući poboljšanje produktivnosti, investiranje u obrazovanje i tehnologiju, i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar