Prosečna plata od 1.400 evra u Srbiji: "Čista demagogija, može samo uz visoku inflaciju"
Prosečna neto plata u avgustu je u odnosu na jul smanjena za 1.200 dinara, a u odnosu na rekordnu majsku platu manja za oko 3.500 dinara.
Foto: 021.rs
Prema novim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u avgustu iznosila je 96.649 dinara, dok je poređenja radi majska plata iznosila 100.170 dinara.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Aradarenko za Danas procenjuje da će se na nivo od 100.000 dinara plata vratiti u oktobru.
Prema njegovim rečima, na smanjenje prosečne plate preko leta uticali su godišnji odmori, a promenom Zakona o radu 2014. godine omogućeno je da se tokom godišnjih isplaćuje manja plata. Dodaje i da je u maju bilo 23 radna dana, a toliko bi trebalo da bude i u oktobru.
Postavlja se i pitanje koliko je izvesno da će prosečna plata u decembru sledeće godine dostići 1.000 evra, koliko je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko godina obećao da će biti.
Ne samo to, nego su zvaničnici otišli još dalje, dodatnim obećanjem da će do kraja 2027. godine, prosečna plata stići do 1.400 evra.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za Danas da se plaši mogućnosti da prosečna plata zaista i dostigne tih 1.400 evra u tom roku, a razlog je što prema njegovim rečima, to ne može bez visoke inflacije.
"Mislim da je čista demagogija. Kao prvo, ne mislim da bi trebalo govoriti o plati u evrima, već u dinarima. Drugo, moralo bi se uz obećanje plata, reći i kolika se inflacija očekuje i kakav će biti devizni kurs. Toliki rast plata značio bi i visoku inflaciju. Mi smo već imali period od pandemije kada je država delila novac preko mere, pa smo došli do inflacije od preko 15 odsto. Bojim se čak i da će da ispune to, jer bi značilo opet rast inflacije", podseća Kovačević, uz upozorenje da mi i sada sporije smanjujemo inflaciju od drugih zemalja.
S druge strane, on se pita koji će to privatnik toliko povećati plate, ukazujući da nam prosek ne govori puno. Na primer, rast prosečne plate su vukle usluge i posebno IT sektor, a manje industrija.
Ukazuje i da u prosečnu platu ulazi i zarada koju vlasnik sebi isplaćuje, a koja može biti koliko god žele.
"Porez na plate je 10 odsto, a doprinosi se plaćaju do iznesa petostruke prosečne plate. Više se vlasnicima isplati da sebi isplaćuju novac na taj način nego da plate porez na dobit, pa onda i na dividendu", napominje on.
Pročitaj još
Kakva je situacija u Novom Sadu
Novosađani su u avgustu zarađivali 42 dinara više nego u julu, odnosno u proseku 113.156 dinara bez obračunatih poreza i doprinosa.
Novosađani su, računajući poreze i doprinose, imali prosečnu platu nešto višu od 156.000 dinara.
Prosečna neto zarada na republičkom nivou iznosi 96.649 dinara, dok medijalna zarada preko koje više od 50 odsto zaposlenih u Srbiji nije imalo iznosi 75.575 dinara.
Na području Vojvodine se samo u Novom Sadu zarađivalo iznad 100.000 dinara, dok za njih sledi Pančevo sa prosekom od nešto više od 95.000, Sremski Karlovci sa 93.000 i Inđija sa neto zaradom od 91.000 dinara.
Prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, koji se odnose na jul ove godine, prosečna potrošačka korpa iznosi 103.722 dinara i veća je za 338 dinara u odnosu na mesec pre toga, dok je minimalna potrošačka korpa viša za 198 dinara u odnosu na jun i iznosi 53.655 dinara.
Kupovnu moć iznad proseka imali su samo zaposleni u Beogradu. U svim ostalim gradovima i opštinama, uključujući i Novi Sad, prosečna plata nije prelazila prosečnu potrošačku korpu, ali jeste minimalnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
2
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
4
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 10
misko
/
redom
Inflacija: Ako su cene osnovnih životnih namirnica, stanovanja i usluga u stalnom porastu, čak i ako prosečna plata raste, to ne garantuje poboljšanje životnog standarda. U uslovima visoke inflacije, nominalno povećanje plate može se anulirati realnim gubitkom kupovne moći.
Nejednakost plata: Prosečna plata često ne odražava stvarnost mnogih zaposlenih, posebno u zemljama sa velikim razlikama između različitih sektora i zanimanja. Mnogi radnici zarađuju znatno manje od proseka, dok se mali procenat najplaćenijih može značajno "podići" prosečnu vrednost.
Prikazivanje podataka: Kritičari često ukazuju na to da se brojke o prosečnoj plati mogu manipulirati kako bi se stvorila slika o ekonomiji koja nije u skladu sa stvarnošću. To može uključivati i uzimanje u obzir samo formalnog tržišta rada, dok se neformalni sektor (koji često isplaćuje niže plate) ne uzima u obzir.
Troškovi života: Povećanje plate ne znači nužno i poboljšanje kvaliteta života, posebno ako su troškovi života brže rastući. U nekim slučajevima, stvarni troškovi života su toliko visoki da čak i plata od 1.400 evra ne omogućava dostojanstven život.
Strukturne reforme: Da bi prosečne plate bile održive na tom nivou, potrebne su značajne strukturne reforme u ekonomiji, uključujući poboljšanje produktivnosti, investiranje u obrazovanje i tehnologiju, i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar