Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Deficit spoljnotrgovinske razmene iznosio je 10,5 odsto u trećem kvartalu prošle godine dok je u prva dva kvartala bio ispod tri odsto BPD-a.
Uprkos tome, nisu svi ekonomski pokazatelji tako loši. Privreda Srbije ostvariće solidan rast BPD-a od 3,6 do 3,7 odsto, u uslovima kada je privreda u Evropskoj uniji praktično stagnirala, piše Nova ekonomija.
Vodeći srpski ekonomisti, Pavle Petrović i Milojko Arsić upozoravaju da je postojeći model ekonomskog rasta iscrpljen i neodrživ na duži rok.
SDI polako presušuju, a počinje odliv dividendi
Privredni rast je u proteklom periodu bio zasnovan na stranim direktnim investicijama (SDI) koje su od 2017. do 2023. godine bile 25 milijardi evra (za 2024. godinu SDI će biti oko pet milijardi evra).
Iako nominalno rastu, SDI opadaju u odnosu na BDP: u periodu od 2018-2022. godine SDI su iznosile 7,5 odsto do 7,3 odsto BDP-a, da bi 2024. godine bile oko 5,5 procenata.
Visok nivo stranih investicija u prethodnom periodu znači da možemo očekivati da ćemo uskoro imati i visok odliv dividendi iz zemlje.
Strani investitori ulažu u Srbiju ne iz ljubavi, nego iz interesa, i kada se završi investicioni ciklus povlače dividendu.
Dodatni problem su izuzetno visoke strane direktne investicije u građevinarstvu. Tu se radi o investitorima u stanogradnju koji su privučeni visokim cenama nekretnina i profitima koji se ostvaruju u toj delatnosti. Čim se ti investicioni projekti završe, taj novac se povlači.
Zato i ne čudi da odliv dividendi naglo raste (kao što se to dogodilo i u drugim državama Srednje Evrope), kao i troškovi kamata za dug prema inostranstvu, pa je visina SDI u prošloj godini praktično izjednačena sa odlivom na ime dividendi i kamata. Narednih godina ti odlivi će samo rasti, jer će usled rasta spoljnog duga, rasti i odlivi po osnovu kamata.
Dodatni problem sa SDI je što smo do sada mogli da ponudimo radnu snagu i relativno niske plate. To više nije slučaj jer je stopa nezaposlenosti pala sa 20 odsto na oko osam procenata, delom zbog povećanog zapošljavanja, a delom zbog negativnih demografskih trendova pa je znatno smanjen broj radnika spremnih da rade za niske plate, a pritom su zarade u nekoliko prethodnih godina rasle iznad produktivnosti privrede, navodi Nova ekonomija.
Smanjene su i doznake iz inostranstva u Srbiju. Za prvih devet meseci stiglo je 3,76 milijardi evra, što je za 160 miliona evra manje nego 2023.
Državne investicije dugoročno neisplative?
Drugi generator privrednog rasta je domaća tražnja, indukovana pre svega velikim državnim investicijama u infrastrukturu.
U principu, povećana državna potrošnja je poželjna, posebno ako se na radovima angažuje domaća privreda i radna snaga. Problemi nastaju kada se ti objekti završe a ne donose dodatu vrednost, a država mora da otplaćuje kredite kojima je finansirala njihovu gradnju.
Dobar primer promašenih investicija su kovid bolnice, kao i "velelepni stadioni".
Teško je verovati da će se isplatiti "Nacionalni stadion", a da o kompleksu EXPO 27 ne govorimo. Novi autoputevi koji se grade teško da mogu da imaju ekonomsko opravdanje jer su glavni saobraćajni pravci već pokriveni, a država počinje gradnju autoputeva na pravcima gde nema puno saobraćaja i gde bi dovoljno bilo da se prošire magistralni putevi sa po jednom dodatnom trakom i izgrade obilaznice oko naseljenih mesta.
Poseban problem je što su ti projekti žestoko preplaćeni. ilustracije radi, "Moravski koridor" koštaće umesto ugovorenih 750 milijardi evra - tri puta skuplje.
Neravnoteži u spoljnotrgovinskoj razmeni doprinosi i rast zarada koji je već čitav niz godina iznad rasta produktivnosti privrede. To dovodi do povećane potrošnje stanovništva i povećanog uvoza. Sa druge strane, usled rasta zarada iznad rasta produktivnosti privrede proizvodnja u Srbiji postaje sve manje konkurentna.
Dodatni problem je i inflacija, koja je u prošloj godini bila 4,3 odsto, znatno iznad inflacije u EU koja je na nivou od 2,4 procenta. Uz de fakto fiksan kurs dinara to dovodi do realne apresijacije dinara u odnosu na evro, čime se dodatno ugrožava konkurentnost privrede.
Vlada odustaje od fiskalnih pravila zbog Ekspo-a
Sredinom 2024. godine vlada je odustala od relativno oprezne fiskalne politike i opredelila se da budžetski deficit u narednim godinama bude tri odsto, što je maksimalni iznos koji je prihvatljiv za MMF. Veliko je pitanje da li će vlada uspeti da održi deficit na nivou do tri procenta.
Prvi problem će biti eventualni otkup (ako do njega dođe) dela ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) koji uopšte nije predviđen budžetom za ovu godinu. Pored toga, do povećanja budžetskog deficita može doći zbog vanrednog povećanja plata u prosveti od po pet odsto u martu i oktobru, usled programa subvencionisanja stambenih kredita za mlade kao i sve većih izdvajanja za javni prevoz u Beogradu.
Profesor Arsić smatra da, ukoliko se ostvari rast društvenog proizvoda od oko četiri odsto tokom ove i narednih godina, neće biti teškoća da se finansira budžetski deficit od tri procenta, ali da postoji rizik da deficit bude veći a rast BDP-a niži od procene.
Pročitaj još
Spasavaju nas (za sada) visoke devizne rezerve
U ovom trenutku platnobilansna pozicija Srbije nije ugrožena, jer su devizne rezerve Narodne banke Srbije dostigle rekordnih 29,2 milijarde evra.
To omogućava finansiranje deficita u razmeni sa inostranstvom u narednih nekoliko godina. Ipak, razloga za optimizam nema.
Milojko Arsić misli da imamo samo nekoliko godina da se prilagodimo, pre svega da se zaustavi rast zarada iznad rasta produktivnosti privrede, kao i da se zaustavi realna apresijacija dinara. U suprotnom, kaže, u budućnosti nas čeka ili recesija ili inflacija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Bruto devizne rezerve uvećane na 27,4 milijarde evra u junu
11.07.2025.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su bruto devizne rezerve centralne banka na kraju juna ove godine bile na nivou od 27,4 miliajrde evra, što je bilo 4,7 miliona evra više nego na kraju maja.
Objavljene nove cene goriva
11.07.2025.•
6
Nove cene goriva koje će važiti od 15 časova su objavljene.
Ugostiteljske usluge poskupele za više od devet odsto, najmanja poskupljenja u Vojvodini
11.07.2025.•
2
Ugostiteljske usluge su u Srbiji u junu ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bile skuplje za 9,2 odsto nego u junu 2024. godine.
Završena obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal
11.07.2025.•
0
Obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal ove godine je završena.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
10.07.2025.•
1
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne na 4,5 dsto i kreditne olakšice na sedam odsto.
Ferrero kupuje Kellogg za tri milijarde dolara
10.07.2025.•
0
Italijanska kompanija Ferrero, koja stoji brendova Ferrero Rocher i Nutella, približava se dogovoru o kupovini kompanije WK Kellogg za oko tri milijarde dolara.
Tramp od 1. avgusta uvodi carine od 50 odsto na bakar
10.07.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je od 1. avgusta carine od 50 odsto na bakar, kako bi zaštitio domaću proizvodnju sirovine, prenosi Rojters.
Spoljni dug Srbije skoro 50 milijardi evra: Evo kome država najviše duguje
10.07.2025.•
29
Javni dug Srbije je na kraju maja ove godine bio 38,8 milijardi evra i iznosio je 44 odsto BDP-a, poslednji su podaci Ministarstva finansija.
Nvidia postala prva firma sa tržišnom vrednošću od četiri biliona dolara
10.07.2025.•
2
Tehnološki gigant Nvidia postao je prva kompanija u istoriji koja je dostigla tržišnu kapitalizaciju od četiri biliona dolara, nakon što je vrednost njenih akcija porasla za 2,8 odsto na 164,42 dolara.
Zbog suše poljoprivrednici očekuju pomoć države
09.07.2025.•
4
Udruženja poljoprivrednika u Srbiji naredna dva dana održaće sastanke kako bi ocenili posledice suše i definisali kakvu pomoć očekuju od države.
Direktorka društvene mreže Iks najavila povlačenje sa funkcije
09.07.2025.•
0
Generalna direktorka društvene mreže Iks Linda Jakarino izjavila je da će se povući sa funkcije, samo dve godine nakon što je preuzela kormilo kompanije u vlasništvu Ilona Maska, bez navođenja razloga za svoj odlazak.
Glamočić: Biće obezbeđena pomoć poljoprivrednicima koji su preterpeli štetu od požara
09.07.2025.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će biti obezbeđena podrška u nabavci nove poljoprivredne opreme, kao i u obnovi infrastrukture na gazdinstvima koja su pretrpela štetu od požara.
Evropska komisija u izveštaju navela: Svako drugo preduzeće u Srbiji ima problem s korupcijom
09.07.2025.•
6
Evropska komisija u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji 2025. navela je da svako drugo preduzeće u Srbiji u poslovanju ima problem s korupcijom.
Srbija među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato ove godine
09.07.2025.•
17
Srbija je u prvih pet meseci ove godine bila među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe rezervi.
Tramp: BRIKS je napravljen da uništi dolar i ugrozi SAD, članicama ću uvesti carinu od 10 odsto
09.07.2025.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će vrlo skoro uvesti carinu od 10 odsto na uvoz iz zemalja članica BRIKS-a.
U junu najviše rasli krediti privrede
08.07.2025.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna iznosili su oko 4.024 milijarde dinara, što je 2,1 odsto više nego u maju, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
PKS: Do 1. avgusta dodatni pregovori o carinama SAD
08.07.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da će ta zemlja dodatno odložiti primenu recipročnih carina koje se odnose na sve trgovinske partnere sveta, do 1. avgusta, a period do tada biće iskorišćen za dodatne pregovore.
Skuplje usluge notara: Povećana javnobeležnička tarifa
08.07.2025.•
45
Veća vrednost boda, ali i veći broj bodova za pojedine poslove - ovako bi se, najkraće, mogla opisati nova javnobeležnička tarifa koju je usvojila Vlada Srbije.
Poljoprivrednici upozoravaju: Kiša više ne može da pomogne da rodi kukuruz
07.07.2025.•
14
Poljoprivrednici u Srbiji izjavili su da je suša skoro potpuno uništila rod kukuruza, a da nisu u boljem stanju ni soja, šećerna repa i suncokret.
Država ignoriše sušu, posledice ćete snositi i vi
07.07.2025.•
6
Nema šta, sunce je od polovine juna baš "zapržilo". Maksimalna dnevna temperatura je neprekidno iznad 30 stepeni Celzijusa, neretko dostižući i 35°C.
Akcije Tesle pale za sedam odsto jer je Mask najavio osnivanje političke stranke
07.07.2025.•
0
Akcije kompanije Tesla pale su danas za više od sedam odsto u trgovini pred otvaranje berzi nakon što je njen izvršni direktor Ilon Mask najavio osnivanje nove političke partije.
Komentari 7
Djordjevic
Znamo zasto se drzi fiksni kurs I zasto nereagujete. A ustvari Vi profesori moje drage kolege mnogo u analizama se drzite statistics. Nemojte znate da imamo tri vrste lazi malu laz,veliku laz I statistics.
Sale
2. BDP se pumpa i preplaćenim investicijama koje se finansiraju iz kredita. Primer 1km autoputa u ravnici Srbija plaća 12-15 miliona evra, a svet 2-3miliona! Srbija renovira zgradu železničke u Novom Sadu za 65 miliona evra, a svet za taj novac napravi 10 novih! Srbija se zaduži a sav višak novca završi u džepovima političara i tajkuna!
3. Dug Srbije je od 2012 godine Vučić povećao sa 14,8 milijardi na 40 milijardi evra!
@Dule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar