Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Deficit spoljnotrgovinske razmene iznosio je 10,5 odsto u trećem kvartalu prošle godine dok je u prva dva kvartala bio ispod tri odsto BPD-a.
Uprkos tome, nisu svi ekonomski pokazatelji tako loši. Privreda Srbije ostvariće solidan rast BPD-a od 3,6 do 3,7 odsto, u uslovima kada je privreda u Evropskoj uniji praktično stagnirala, piše Nova ekonomija.
Vodeći srpski ekonomisti, Pavle Petrović i Milojko Arsić upozoravaju da je postojeći model ekonomskog rasta iscrpljen i neodrživ na duži rok.
SDI polako presušuju, a počinje odliv dividendi
Privredni rast je u proteklom periodu bio zasnovan na stranim direktnim investicijama (SDI) koje su od 2017. do 2023. godine bile 25 milijardi evra (za 2024. godinu SDI će biti oko pet milijardi evra).
Iako nominalno rastu, SDI opadaju u odnosu na BDP: u periodu od 2018-2022. godine SDI su iznosile 7,5 odsto do 7,3 odsto BDP-a, da bi 2024. godine bile oko 5,5 procenata.
Visok nivo stranih investicija u prethodnom periodu znači da možemo očekivati da ćemo uskoro imati i visok odliv dividendi iz zemlje.
Strani investitori ulažu u Srbiju ne iz ljubavi, nego iz interesa, i kada se završi investicioni ciklus povlače dividendu.
Dodatni problem su izuzetno visoke strane direktne investicije u građevinarstvu. Tu se radi o investitorima u stanogradnju koji su privučeni visokim cenama nekretnina i profitima koji se ostvaruju u toj delatnosti. Čim se ti investicioni projekti završe, taj novac se povlači.
Zato i ne čudi da odliv dividendi naglo raste (kao što se to dogodilo i u drugim državama Srednje Evrope), kao i troškovi kamata za dug prema inostranstvu, pa je visina SDI u prošloj godini praktično izjednačena sa odlivom na ime dividendi i kamata. Narednih godina ti odlivi će samo rasti, jer će usled rasta spoljnog duga, rasti i odlivi po osnovu kamata.
Dodatni problem sa SDI je što smo do sada mogli da ponudimo radnu snagu i relativno niske plate. To više nije slučaj jer je stopa nezaposlenosti pala sa 20 odsto na oko osam procenata, delom zbog povećanog zapošljavanja, a delom zbog negativnih demografskih trendova pa je znatno smanjen broj radnika spremnih da rade za niske plate, a pritom su zarade u nekoliko prethodnih godina rasle iznad produktivnosti privrede, navodi Nova ekonomija.
Smanjene su i doznake iz inostranstva u Srbiju. Za prvih devet meseci stiglo je 3,76 milijardi evra, što je za 160 miliona evra manje nego 2023.
Državne investicije dugoročno neisplative?
Drugi generator privrednog rasta je domaća tražnja, indukovana pre svega velikim državnim investicijama u infrastrukturu.
U principu, povećana državna potrošnja je poželjna, posebno ako se na radovima angažuje domaća privreda i radna snaga. Problemi nastaju kada se ti objekti završe a ne donose dodatu vrednost, a država mora da otplaćuje kredite kojima je finansirala njihovu gradnju.
Dobar primer promašenih investicija su kovid bolnice, kao i "velelepni stadioni".
Teško je verovati da će se isplatiti "Nacionalni stadion", a da o kompleksu EXPO 27 ne govorimo. Novi autoputevi koji se grade teško da mogu da imaju ekonomsko opravdanje jer su glavni saobraćajni pravci već pokriveni, a država počinje gradnju autoputeva na pravcima gde nema puno saobraćaja i gde bi dovoljno bilo da se prošire magistralni putevi sa po jednom dodatnom trakom i izgrade obilaznice oko naseljenih mesta.
Poseban problem je što su ti projekti žestoko preplaćeni. ilustracije radi, "Moravski koridor" koštaće umesto ugovorenih 750 milijardi evra - tri puta skuplje.
Neravnoteži u spoljnotrgovinskoj razmeni doprinosi i rast zarada koji je već čitav niz godina iznad rasta produktivnosti privrede. To dovodi do povećane potrošnje stanovništva i povećanog uvoza. Sa druge strane, usled rasta zarada iznad rasta produktivnosti privrede proizvodnja u Srbiji postaje sve manje konkurentna.
Dodatni problem je i inflacija, koja je u prošloj godini bila 4,3 odsto, znatno iznad inflacije u EU koja je na nivou od 2,4 procenta. Uz de fakto fiksan kurs dinara to dovodi do realne apresijacije dinara u odnosu na evro, čime se dodatno ugrožava konkurentnost privrede.
Vlada odustaje od fiskalnih pravila zbog Ekspo-a
Sredinom 2024. godine vlada je odustala od relativno oprezne fiskalne politike i opredelila se da budžetski deficit u narednim godinama bude tri odsto, što je maksimalni iznos koji je prihvatljiv za MMF. Veliko je pitanje da li će vlada uspeti da održi deficit na nivou do tri procenta.
Prvi problem će biti eventualni otkup (ako do njega dođe) dela ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) koji uopšte nije predviđen budžetom za ovu godinu. Pored toga, do povećanja budžetskog deficita može doći zbog vanrednog povećanja plata u prosveti od po pet odsto u martu i oktobru, usled programa subvencionisanja stambenih kredita za mlade kao i sve većih izdvajanja za javni prevoz u Beogradu.
Profesor Arsić smatra da, ukoliko se ostvari rast društvenog proizvoda od oko četiri odsto tokom ove i narednih godina, neće biti teškoća da se finansira budžetski deficit od tri procenta, ali da postoji rizik da deficit bude veći a rast BDP-a niži od procene.
Pročitaj još
Spasavaju nas (za sada) visoke devizne rezerve
U ovom trenutku platnobilansna pozicija Srbije nije ugrožena, jer su devizne rezerve Narodne banke Srbije dostigle rekordnih 29,2 milijarde evra.
To omogućava finansiranje deficita u razmeni sa inostranstvom u narednih nekoliko godina. Ipak, razloga za optimizam nema.
Milojko Arsić misli da imamo samo nekoliko godina da se prilagodimo, pre svega da se zaustavi rast zarada iznad rasta produktivnosti privrede, kao i da se zaustavi realna apresijacija dinara. U suprotnom, kaže, u budućnosti nas čeka ili recesija ili inflacija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
EU dodala Monako na spisak zemalja visokog rizika od pranja novca
11.06.2025.•
0
Evropska komisija objavila je da je dodala Monako na spisak zemalja "visokog rizika" po pitanju pranja novca.
Macut: Srbija neće preduzimati ništa u vezi NIS bez saglasnosti ruskih partnera
10.06.2025.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da "država neće preduzimati nikakve korake u vezi Naftne industrije Srbije bez saglasnosti ruskih partnera", saopštio je njegov kabinet.
Tabaković: Rekordne rezerve zlata u Srbiji - skoro 50 tona
10.06.2025.•
32
Rezerve zlata u Srbiji dostigle su skoro 50 tona, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Mali: Država uzima kredit za isplatu "rafala" do oko 1,9 milijardi evra
10.06.2025.•
37
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će država da se zaduži kod inostranih banaka za isplatu nabavke 12 borbenih aviona "rafal" iz Francuske, u iznosu od oko 1,9 milijardi evra.
Komentari 7
Djordjevic
Znamo zasto se drzi fiksni kurs I zasto nereagujete. A ustvari Vi profesori moje drage kolege mnogo u analizama se drzite statistics. Nemojte znate da imamo tri vrste lazi malu laz,veliku laz I statistics.
Sale
2. BDP se pumpa i preplaćenim investicijama koje se finansiraju iz kredita. Primer 1km autoputa u ravnici Srbija plaća 12-15 miliona evra, a svet 2-3miliona! Srbija renovira zgradu železničke u Novom Sadu za 65 miliona evra, a svet za taj novac napravi 10 novih! Srbija se zaduži a sav višak novca završi u džepovima političara i tajkuna!
3. Dug Srbije je od 2012 godine Vučić povećao sa 14,8 milijardi na 40 milijardi evra!
@Dule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar