Ako Srbija obustavi projekte Jadar, Expo 2027 i Beograd na vodi - koje su posledice?
Srbija do sada, barem da javnost zna, nije potpisala sa kompanijom Rio Sava Exploration nikakav ugovor o realizaciji projekta Jadar.
Foto: 021.rs
To, međutim, ne znači da ova kompanija u slučaju da se naša zemlja predomisli i zabrani dalju realizaciju investicije, ne bi imala pravni osnov da traži zaštitu svojih prava pred nadležnim međunarodnim instancama. Čak i bez potpisanog ugovora, odnosno osnova koji bi podrazumevao direktno kršenje ugovorom preuzetih obaveza, piše Forbes Srbija.
Mehanizam za ovakav spor, svakako, postoji. Postoji i više pravnih institucija koje rešavaju ovakve sporove. Jedna od njih je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova, pri Svetskoj banci, u Vašingtonu. Pred ovom institucijom protiv Srbije vodilo se ili se trenutno vodi više sporova koje su pokrenuli investitori koji su tražili zaštitu svojih prava. Druga institucija je Međunarodna trgovinska komora u Parizu.
Forbes Srbija istraživao je da li postoji pravni osnov za pokretanje arbitražnih postupaka. Šta bi se desilo da se iz nekog razloga (odlukom ove ili neke buduće vlasti) obustave tri, trenutno, najznačajnija investiciona projekta u zemlji - Jadar, Beograd na vodi i Expo 2027. Koliko bi država morala da izdvoji novca ukoliko bi izgubila ove sporove?
Upozorenja da bi Srbija, ukoliko odustane od projekta Jadar, mogla platiti odštetu od jedne do čak tri milijarde evra, stizala su i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i od sadašnje predsednice Skupštine Ane Brnabić. Za ove tvrdnje, međutim, nisu izneli nikakve argumente, niti su dali objašnjenje. Zato je logičnije pretpostaviti da se radi o paušalnoj oceni i zastrašivanju javnosti po principu 2bolje rudnik, nego odštetni ceh".
S druge strane, slične pretnje, samo bez licitiranja iznosom, stizale su svojevremeno i od predstavnika Rio Sava Exploration. Oni su, naime, uoči najava da će se projekat Jadar obustaviti 2022. godine, ustvrdili da je on "predmet zaštite u skladu sa bilateralnim sporazumom Srbije i Velike Britanije i da taj sporazum predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija".
Drugim rečima, reč je o investicionim sporovima, odnosno investicionim arbitražama koje su moguće i onda kada konkretni ugovori ne postoje. Osnovu za takve sporove predstavljaju bilateralni sporazumi dve zemlje. Spor, dakle, pokreće investitor iz strane zemlje protiv zemlje u kojoj mu je, prema njegovom verovanju, investicija iz nekog razloga ugrožena, a obećanja neispunjena.
Advokati koji učestvuju u ovakvim sporovima tvrde da se broj investicionih arbitraža povećava jer strani ulagači postaju sve svesniji da ti sporazumi o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja (BIT) zapravo sadrže moćno sredstvo zaštite njihovih investicija. Srbija, inače, ima oko 50 sporazuma ovog tipa sa različitim zemljama, među kojima je i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta i predsednik Beogradskog arbitražnog centra, stalne arbitražne institucije pri Udruženju za arbitražno pravo, Vladimir Pavić kaže za Forbes Srbija da nije moguće eksplicitno tvrditi da postoji ili ne pravni osnov za arbitražu u slučaju projekta Jadar. Ono što, međutim, postoji su mehanizmi da se takav spor pokrene.
"Nije moguće na osnovu izjava zainteresovanih strana, bilo da je reč o investitoru ili domaćim političkim akterima, tvrditi da pravni osnov izvesno postoji. Ali, tačno je da postoje mehanizmi koje bi Rio Sava mogao da iskoristi u situaciji da smatra da obećanja koja je Srbija dala nisu ispunjena. Reč je o obećanjima koja je Srbija dala Ujedinjenom Kraljevstvu na osnovu bilateralnog međunarodnog sporazuma o zaštiti investicija", kaže profesor Pavić.
On dalje objašnjava da se investiciona arbitraža pokreće najčešće iz dva razloga: prvi se tiče nekog činjenja ili propusta koji je država domaćin mogla da napravi u vezi sa određenom investicijom, a drugo je eventualni regulatorni zaokret koji svaka država ima pravo da načini.
"Odlučiti se za regulatorni zaokret je legitimna stvar i pravo jedne države, ali istovremeno može pričiniti štetu stranim investitorima koji su već učinili određena ulaganja uzdajući se u stabilnost regulatornog okvira. Dobar primer je trenutno Španija koja se suočava sa nizom investicionih arbitraža jer je promenila svoj regulatorni okvir za solarnu energiju", objašnjava Pavić.
Advokati objašnjavaju da je pravno dejstvo ovakve arbitraže direktno izvršivo, odnosno da je reč o pravosnažnim sudskim presudama, pošto je investiciona arbitraža nezavisna od pravosudnog sistema zemlje koja je tužena. I domaći sudovi je ne mogu osporiti niti na nju na bilo koji način uticati.
Slučaj "Expo 2027"
U slučaju Srbije kao domaćina međunarodne izložbe Expo 2027, takođe je mnogo nepoznanica. Kakve obaveze je država tačno preduzela i da li one sa sobom povlače mogućnost arbitražnog postupka i plaćanje nekakvih penala u slučaju odustajanja, nije poznato.
Na pitanje o tome može li doći do arbitražnih sporova u vezi sa pripremama za Expo, Pavić kaže da sporovi iz poslovanja u privredi – bilo da je reč o čisto domaćim ili međunarodnom sporovima, uvek mogu da završe na arbitraži ako ugovorne strane tako predvide. Da li je tako nešto predviđeno u ugovorima sa izvođačima radova na objektima u okviru Expo, ne može se tvrditi bez uvida u konkretne ugovore.
"Ako ti ugovori sa izvođačima sadrže odredbe o rešavanju eventualnih sporova pred arbitražnim organima, tada bi u slučaju spora i jedna i druga strana bile dužne da se obrate arbitraži, a ne sudovima, ali da bismo to tvrdili potrebno je da znamo šta tačno piše u ugovorima", objašnjava Pavić.
Nezvanično, pak, advokati kažu da nije nemoguće da bi odustajanje od organizovanja izložbe moglo imati nekakve pravne i finansijske posledice. Ali bi se ovakav potez pre svega odrazio na rejting i kredibilitet zemlje koja se obavezala da bude domaćin.
Kakva je situacija kada je u pitanju Beograd na vodi možete pročitati u celom tekstu Forbes Srbija OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Kragujevcu će se proizvoditi i električni "citroen C3"
20.03.2025.•
9
Osim "grande pande", u Kragujevcu će se proizvoditi još jedan novi model i brend - počela je montaža električnog "citroena C3".
Farmaceutska industrija u Srbiji - narod na lečenju
20.03.2025.•
4
Na prvi pogled deluje impresivno da u Srbiji ima čak 51 proizvođač u oblasti farmaceutske industrije. Čovek bi pomislio da je reč o divu u ovoj važnoj i veoma profitabilnoj delatnosti.
Država prerasporedila 6,3 milijarde dinara: Manje novca za bezbednost saobraćaja, opremanje vojske..
20.03.2025.•
5
Danas već i zvanično premijer Vlade u ostavci Miloš Vučević potpisao je 17. marta rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve.
Najbogatija žena u Indoneziji za samo tri dana ostala bez 3,6 milijardi dolara: Šta se desilo?
19.03.2025.•
0
Najbogatija žena u Indoneziji Marina Budiman koja je na čelu najvećeg loklanog operatera centara podataka "DCI Indonezija" izgubila je 3,6 milijardi dolara za samo tri dana.
Ruski maloprodajni lanac Fiks prajs stiže u Srbiju
19.03.2025.•
8
Ruski maloprodajni lanac Fiks prajs (Fix Price) priprema se za ulazak na srpsko tržište i planira da otvori nekoliko prodavnica u Srbiji do kraja 2025.
Srbija tražila dodatno odlaganje sankcija NIS-u
19.03.2025.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da postoji mogućnost dodatnog odlaganja rokova za uvođenje američkih sankcija NIS-u.
"Audi" će otpustiti 7.500 radnika
19.03.2025.•
5
Proizvođač luksuznih automobila "Audi", koji je u vlasništvu grupacije "Folksvagen", do 2029. godine će ukinuti 7.500 radnih mesta u Nemačkoj.
Simens će otpustiti više od 6.000 radnika zbog pada potražnje
19.03.2025.•
2
Nemačka industrijska kompanija Simens saopštila je da namerava da otpusti više od 6.000 zaposlenih širom sveta, uglavnom u svom vodećem odeljenju za digitalizaciju fabrike.
Šest najvećih banaka u Srbiji prošle godine imalo profit od 1,1 milijarde evra - najviše od kamata
18.03.2025.•
3
Šest najvećih banaka Srbiji ostvarilo je 2024. godine neto dobit od 1,1 milijarde evra, što je 30 odsto više nego u 2023. godini.
Dok državu potresaju protesti, ona se zadužila za više od milijardu evra - a planira još
18.03.2025.•
14
Srbija je u momentu velikih protesta i blokada u zemlji odlučila da više od tri puta proširi emisije državnih hartija od vrednosti i zaduži se na tržištu preko dinarskih desetoipogodišnjih obveznica.
Hrvatski ministar: JANAF bi mogao da otkupi ruski udeo u NIS-u
17.03.2025.•
11
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar ocenio je da bi Jadranski naftovod (Janaf) mogao da kupi ruski udeo u Naftnoj kompaniji Srbije kojoj, zbog ruskog suvlasništva, prete američke sankcije.
Tramp nema nameru da ublaži carine na čelik i alimunijum
17.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nema nameru da ublaži carinske mere od 25 odsto koje su nametnute američkim trgovinskim partnerima na čelik i aluminijum.
Folksvagen prodao više kobasica nego automobila
16.03.2025.•
2
Karivurst je kultna ulična hrana u Nemačkoj - kobasica sa posebnim kečapom i mnogo karija. Jednako je legendaran karivurst u radničkim kantinama automobilskog giganta Folksvagena.
NBS objavila maksimalne kamatne stope na kredite: Važe do 31. maja
15.03.2025.•
0
Narodna banka Srbije objavila je maksimalne kamatne stope na kredite koje će važiti do 31. maja.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola u odnosu na prošlu godinu, najviše se gradi u Beogradu")
Izdato manje građevinskih dozvola u odnosu na prošlu godinu, najviše se gradi u Beogradu
14.03.2025.•
1
U Srbiji je u januaru ove godine izdato 1.526 građevinskih dozvola, što je 5,5 odsto manje u odnosu na januar 2024. godine.
Gorivo pojeftinilo: Pogledajte kolike su sada cene dizela i benzina
14.03.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova do sledećeg petka, 21. marta.
NBS: Referentna kamatna stopa i dalje 5,75 odsto
13.03.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, saopštila je NBS.
Pavle Petrović (SANU) o protestima: Gubici koji se možda dese zanemarljivi su prema mogućim dobicima
13.03.2025.•
2
Član SANU Pavle Petrović ocenio je da su bilo kakvi gubici za koje kaže da se do sada nisu desili ali da mogu da se dese ukoliko protesti potraju - zanemarljivi prema dobicima, kao njihov rezultat.
"Sloga": Sutra neće biti štrajka na Aerodromu "Nikola Tesla", prihvaćeni zahtevi sindikata
13.03.2025.•
4
Sindikat "Sloga" Aerodroma "Nikola Tesla" saopštio je da njegovi članovi sutra neće štrajkovati, kako je bilo najavljeno, pošto je njihov poslodavac prihvatio zahteve tog sindikata o povećanju zarada.
NBS prodala 745 miliona evra za dva meseca: Šta je uzrok veće tražnje za devizama?
13.03.2025.•
4
Za prva dva meseca ove godine Narodna banka Srbije prodala je 745 miliona evra intervenišući na međubankarskom deviznom tržištu "kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru".
Devizne rezerve NBS manje nego u januaru
13.03.2025.•
6
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju februara bile su na nivou od 28,79 milijardi evra, što je 225,3 miliona evra manje nego na kraju januara, objavila je NBS.
Komentari 66
Ralle
Samo gledajte
Komšija
Ma šta kažeš, znači vratićemo se na vreme kad nam je bilo dobro? Pa to su odlične vesti!
Trt
Raskidaćemo sve će da zvoni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar