Ako Srbija obustavi projekte Jadar, Expo 2027 i Beograd na vodi - koje su posledice?
Srbija do sada, barem da javnost zna, nije potpisala sa kompanijom Rio Sava Exploration nikakav ugovor o realizaciji projekta Jadar.
Foto: 021.rs
To, međutim, ne znači da ova kompanija u slučaju da se naša zemlja predomisli i zabrani dalju realizaciju investicije, ne bi imala pravni osnov da traži zaštitu svojih prava pred nadležnim međunarodnim instancama. Čak i bez potpisanog ugovora, odnosno osnova koji bi podrazumevao direktno kršenje ugovorom preuzetih obaveza, piše Forbes Srbija.
Mehanizam za ovakav spor, svakako, postoji. Postoji i više pravnih institucija koje rešavaju ovakve sporove. Jedna od njih je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova, pri Svetskoj banci, u Vašingtonu. Pred ovom institucijom protiv Srbije vodilo se ili se trenutno vodi više sporova koje su pokrenuli investitori koji su tražili zaštitu svojih prava. Druga institucija je Međunarodna trgovinska komora u Parizu.
Forbes Srbija istraživao je da li postoji pravni osnov za pokretanje arbitražnih postupaka. Šta bi se desilo da se iz nekog razloga (odlukom ove ili neke buduće vlasti) obustave tri, trenutno, najznačajnija investiciona projekta u zemlji - Jadar, Beograd na vodi i Expo 2027. Koliko bi država morala da izdvoji novca ukoliko bi izgubila ove sporove?
Upozorenja da bi Srbija, ukoliko odustane od projekta Jadar, mogla platiti odštetu od jedne do čak tri milijarde evra, stizala su i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i od sadašnje predsednice Skupštine Ane Brnabić. Za ove tvrdnje, međutim, nisu izneli nikakve argumente, niti su dali objašnjenje. Zato je logičnije pretpostaviti da se radi o paušalnoj oceni i zastrašivanju javnosti po principu 2bolje rudnik, nego odštetni ceh".
S druge strane, slične pretnje, samo bez licitiranja iznosom, stizale su svojevremeno i od predstavnika Rio Sava Exploration. Oni su, naime, uoči najava da će se projekat Jadar obustaviti 2022. godine, ustvrdili da je on "predmet zaštite u skladu sa bilateralnim sporazumom Srbije i Velike Britanije i da taj sporazum predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija".
Drugim rečima, reč je o investicionim sporovima, odnosno investicionim arbitražama koje su moguće i onda kada konkretni ugovori ne postoje. Osnovu za takve sporove predstavljaju bilateralni sporazumi dve zemlje. Spor, dakle, pokreće investitor iz strane zemlje protiv zemlje u kojoj mu je, prema njegovom verovanju, investicija iz nekog razloga ugrožena, a obećanja neispunjena.
Advokati koji učestvuju u ovakvim sporovima tvrde da se broj investicionih arbitraža povećava jer strani ulagači postaju sve svesniji da ti sporazumi o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja (BIT) zapravo sadrže moćno sredstvo zaštite njihovih investicija. Srbija, inače, ima oko 50 sporazuma ovog tipa sa različitim zemljama, među kojima je i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta i predsednik Beogradskog arbitražnog centra, stalne arbitražne institucije pri Udruženju za arbitražno pravo, Vladimir Pavić kaže za Forbes Srbija da nije moguće eksplicitno tvrditi da postoji ili ne pravni osnov za arbitražu u slučaju projekta Jadar. Ono što, međutim, postoji su mehanizmi da se takav spor pokrene.
"Nije moguće na osnovu izjava zainteresovanih strana, bilo da je reč o investitoru ili domaćim političkim akterima, tvrditi da pravni osnov izvesno postoji. Ali, tačno je da postoje mehanizmi koje bi Rio Sava mogao da iskoristi u situaciji da smatra da obećanja koja je Srbija dala nisu ispunjena. Reč je o obećanjima koja je Srbija dala Ujedinjenom Kraljevstvu na osnovu bilateralnog međunarodnog sporazuma o zaštiti investicija", kaže profesor Pavić.
On dalje objašnjava da se investiciona arbitraža pokreće najčešće iz dva razloga: prvi se tiče nekog činjenja ili propusta koji je država domaćin mogla da napravi u vezi sa određenom investicijom, a drugo je eventualni regulatorni zaokret koji svaka država ima pravo da načini.
"Odlučiti se za regulatorni zaokret je legitimna stvar i pravo jedne države, ali istovremeno može pričiniti štetu stranim investitorima koji su već učinili određena ulaganja uzdajući se u stabilnost regulatornog okvira. Dobar primer je trenutno Španija koja se suočava sa nizom investicionih arbitraža jer je promenila svoj regulatorni okvir za solarnu energiju", objašnjava Pavić.
Advokati objašnjavaju da je pravno dejstvo ovakve arbitraže direktno izvršivo, odnosno da je reč o pravosnažnim sudskim presudama, pošto je investiciona arbitraža nezavisna od pravosudnog sistema zemlje koja je tužena. I domaći sudovi je ne mogu osporiti niti na nju na bilo koji način uticati.
Slučaj "Expo 2027"
U slučaju Srbije kao domaćina međunarodne izložbe Expo 2027, takođe je mnogo nepoznanica. Kakve obaveze je država tačno preduzela i da li one sa sobom povlače mogućnost arbitražnog postupka i plaćanje nekakvih penala u slučaju odustajanja, nije poznato.
Na pitanje o tome može li doći do arbitražnih sporova u vezi sa pripremama za Expo, Pavić kaže da sporovi iz poslovanja u privredi – bilo da je reč o čisto domaćim ili međunarodnom sporovima, uvek mogu da završe na arbitraži ako ugovorne strane tako predvide. Da li je tako nešto predviđeno u ugovorima sa izvođačima radova na objektima u okviru Expo, ne može se tvrditi bez uvida u konkretne ugovore.
Pročitaj još
"Ako ti ugovori sa izvođačima sadrže odredbe o rešavanju eventualnih sporova pred arbitražnim organima, tada bi u slučaju spora i jedna i druga strana bile dužne da se obrate arbitraži, a ne sudovima, ali da bismo to tvrdili potrebno je da znamo šta tačno piše u ugovorima", objašnjava Pavić.
Nezvanično, pak, advokati kažu da nije nemoguće da bi odustajanje od organizovanja izložbe moglo imati nekakve pravne i finansijske posledice. Ali bi se ovakav potez pre svega odrazio na rejting i kredibilitet zemlje koja se obavezala da bude domaćin.
Kakva je situacija kada je u pitanju Beograd na vodi možete pročitati u celom tekstu Forbes Srbija OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
0
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
16
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
3
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
MOL ušao u strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom
31.01.2026.•
0
MOL Grupa je ušla u novo strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom (NOC).
Komentari 66
Ralle
Samo gledajte
Komšija
Ma šta kažeš, znači vratićemo se na vreme kad nam je bilo dobro? Pa to su odlične vesti!
Trt
Raskidaćemo sve će da zvoni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar