Pavle Petrović (SANU) o protestima: Gubici koji se možda dese zanemarljivi su prema mogućim dobicima
Član SANU Pavle Petrović ocenio je da su bilo kakvi gubici za koje kaže da se do sada nisu desili ali da mogu da se dese ukoliko protesti potraju - zanemarljivi prema dobicima, kao njihov rezultat.
Foto: 021.rs
"Politička nestabilnost može da dovede do usporavanja privrede. Ali je važnije što manjak demokratije ne može da reguliše različite društvene interese kroz institucije. Ako hoćete da sprečite nestabilnost i zaustavite smanjenje privredne aktivnosti, morate da rešite uzrok problema", rekao je Petrović za Forbs Srbija.
Petrović je podsetio da su međunarodne ocene o stanju sloboda u Srbiji od 2015. snažno pale.
"S jedne strane slobode padaju i demokratija se urušava, a u zemlji se intenziviraju protesti. Društvo ne može kroz institucije da razreši suprotstavljene interese. Ako ne može kroz institucije, onda se to preliva na proteste. I oni, logično, mogu da utiču na smanjenje privrednog rasta, ali to se kod nas još ne vidi. Moguće je da će se videti kasnije. Ukoliko želimo da se ne nastavlja nestabilnost, moramo stvari da rešavamo u korenu", ocenio je Petrović.
Dodao je da moraju da se povećaju demokratske slobode kako bi se konflikti rešavali u institucijama, a ne na ulici.
"Ukoliko umesto statusa kvo, ovi protesti dovedu do toga da se osnaže institucije i počnu da rade svoj posao, kao i da se smanji korupcija, to će nedvosmileno pozitivno uticati na srednjoročni privredni rast", rekao je Petrović.
Fiskalni savet je svojevremeno istraživanjem pokazao da loše institucije u Srbiji smanjuju privredni rast za jedan procentni poen, pa ako je bruto domaći proizvod (BDP) Srbije oko 80 milijardi dolara, svake godine se izgubi oko 800 miliona dolara samo zbog nejakih institucija.
"Ne treba bukvalno shvatiti ovaj iznos. To je samo ilustracija", objasnio je Petrović.
I nije samo Fiskalni savet dokazao cenu neefikasne uprave, već i Daron Adžemoglu, Simon Džonson i Džejms Robinson dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju za 2024. godinu.
Iskustvo Adžemogla, je, kako je rekao Petrović, da loše institucije koštaju prosperiteta.
"Zemlje sa dobrim institucijama su ekonomski prosperitetne, a zemlje sa lošim institucijama zaostaju. Vladajućoj eliti, pokazalo je istraživanje Adžemogla, više se isplati to koliko dobija zahvaljujući slabim institucijama, iako bi ceo kolač bio veći da su institucije jake. U toj situaciji bi, međutim, i pristup tom kolaču bio ravnopravniji, pa bi elita mogla da završi sa manjim delom. Zato je snažan interes elite, nalaz je Adžemogla, da zadrži status. Ovo što se sada dešava je jako blisko tom opisu", objasnio je Petrović.
Na pitanje da li je Srbija blizu negativnog rezulata, profesor i dekan FEFA univerziteta Milan Nedeljković, rekao je da "trenutno Srbija nije u situaciji političke nestabilnosti".
"Ni blizu, na primer, one u Turskoj. Tamo su protesti bili malo agresivniji. Ovde imamo mirne proteste. Ne bi trebalo značajnije da utiču ni na strane investitore. Tačno je da njima politička nestabilnost nije dobrodošla, ali ne bih rekao da naša unutrašnja situacija može da ima efekat na to koliko globalna dešavanja. Ona poput carina u SAD", rekao je Nedeljković.
On u izveštaju o BDP-u ne očekuje negativni predznak, a eventualno usporavanje ukoliko se politička kriza, uz proteste, blokade i štrajkove produži je, međutim, moguće.
"Kada bi se situacija produžila i zahvatila treći kvartal, možda bismo mogli da vidimo negativan efekat na privredni rast. Ali nisam siguran zašto bi ovo uticalo na nekoga ko proizvodi ili nudi usluge stranim partnerima. Ne pričamo o neizvesnim porezima ili bankrotu države. Mogu da stanu oni koji se plaše promene vlasti, ali pitanje je koliki deo BDP-a zavisi od njih. Nama svakako treba zdrava privreda koja se ne zasniva na onima koji se plaše promene vlasti", rekao je Nedeljković.
Pročitaj još
Predavač u Mokrogorskoj školi Vladimir Vučković priznaje da ga u ovom trenutku više plaše međunarodne okolnosti od unutrašnjih.
"I da nemamo naše bojkote, trebalo bi da nas brine šta se dešava u Americi i ostatku sveta. I bez Trampa (Donald, američki predsedik), privredni rast u Evropi bi bio oko nule. Ovo što radi sada Tramp dovodi do toga da se određene evropske zemlje pozicioniraju. U budžetu prave više mesta za ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Uskoro će početi da povećavaju i deficite, kao Nemačka. Za nas je to negativan signal", rekao je Vučković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS podneo novi zahtev Ministarstvu finansija SAD: Traži se odlaganje sankcija i posle 29. jula
18.07.2025.•
3
Naftna industrija Srbije saopštila je da je danas podnela novi zahtev za izdavanje posebne licence američkog ministarstva finansija kojom bi se ponovo odložile sankcije i posle 29. jula.
Inflacija opet iznad granice: Voće poskupelo za 31,6 odsto u odnosu na prošlu godinu
18.07.2025.•
9
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu dostigla je 4,6 odsto, čime je ponovo izašla iz ciljanog koridora Narodne banke Srbije.
Objavljene nove cene goriva
18.07.2025.•
10
U narednih nedelju dana gorivo će biti skuplje za dinar.
Putin: Žito namenjeno zemljama u razvoju završilo u Evropi
18.07.2025.•
1
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je žito koje je trebalo da se isporučuje zemljama u razvoju u okviru "Crnomorske inicijative" iz 2022. godine, umesto toga, završilo u Evropi.
.jpg "Expo se širi: Uklonjeno 19 bespravnih objekata na Savskom nasipu, vlasnici bez naknade")
Expo se širi: Uklonjeno 19 bespravnih objekata na Savskom nasipu, vlasnici bez naknade
17.07.2025.•
16
Ministarstvo finansija saopštilo je da je, u okviru realizacije projekta izgradnje pristaništa za potrebe izložbe "EXPO Beograd 2027", do sada je uklonjeno 19 nelegalnih objekata na Savskom nasipu.
Japan u trgovinskom deficitu od skoro 13 milijardi evra zbog carina SAD
17.07.2025.•
2
Japan je zabeležio trgovinski deficit od skoro 13 milijardi evra u prvih šest meseci ove godine što je posledica visokih carina na izvoz koje su uvele Sjedinjene Američke Države, saopštila je Vlada.
Prva virtuelna tura banke u Srbiji je tu: Yettel Bank otvara nova vrata
17.07.2025.•
0
Savremena digitalna banka napravila je još jedan iskorak – virtuelna tura koja omogućava korisnicima i kandidatima da upoznaju prostor i atmosferu pre nego što kroče u njega.
Analitičari o saradnji EPS-a i Alta banke: "Zašto ste dali novac jednoj maloj banci?"
17.07.2025.•
39
Odluka EPS-a da umesto državnog Trezora koristi komercijalnu Alta banku za naplatu računa izaziva brojna reagovanja.
Radosavljević: EPS i građani imaće posledice od prebacivanja računa za struju u Alta banku
16.07.2025.•
23
Profesor javnih finansija na fakultetu FEFA, Goran Radosavljević, ocenio je da će Elektroprivreda Srbije I građani "imati posledice od prebacivanja računa za struju u Alta banku".
NBS: U prvoj polovini godine otkriveno 3.119 falsifikovanih novčanica
16.07.2025.•
2
U prvoj polovini ove godine otkriveno je 3.119 falsifikovanih novčanica od čega su 966 dinari, a 2.153 devize, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Kako država EPS-u smanjuje profit i preliva ga u džepove privatnika
16.07.2025.•
18
Zbog visokih temperatura još od polovine juna, dnevna potrošnja struje dostigla je zimsku.
Britanska ministarka finansija menja bankarske propise da bi povećala investicije
16.07.2025.•
0
Ministarka finansija Velike Britanije Rejčel Rivs je izjavila da će "smanjiti birokratiju za banke i finansijske firme".
FT: Imenovanjem Sajmona Trota za direktora, Rio Tinto se opredelio za status kvo
15.07.2025.•
4
Rudarska kompanija Rio Tinto imenovala je Sajmona Trota za izvršnog direktora posle iznenadnog povlačenja Jakoba Stausholma, čime se opredelila za status kvo, piše danas Fajnenšel tajms.
Srbija najviše uvozi iz Kine
15.07.2025.•
5
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u 2024. godini iznosila oko 69,5 milijardi evra, što je rast od 6,2 odsto u odnosu na 2023, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Tabaković: Srbija ima 50,5 tona rezervi zlata
15.07.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila da Srbija ima 50,5 tona rezervi zlata.
Savez samostalnih sindikata: Tražićemo veće povećanje minimalca za 2026. od predloženog
15.07.2025.•
15
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da će taj sindikat tražiti veće povećanje minimalne zarade za 2026. godinu od predviđenih 10,1 odsto, odnosno sa 500 na 550 evra.
Evropa priprema odgovor na Trampove carine: Na spisku i jelke, pčele, kamile, kondomi, ljudska kosa...
15.07.2025.•
2
U srži odgovora Evropske komisije na najavljene carinske tarife Donalda Trampa, na spisku u koji je AFP imao uvid, nalaze se američki avioni, automobili i burbon, mada Brisel i dalje želi da šansu da pregovorima.
Zbog gubitaka na mreži: Struja će poskupeti u oktobru, ali i još jednom naredne godine
15.07.2025.•
33
Od Međunarodnog monetarnog fonda smo saznali da će cena struje u Srbiji od oktobra biti uvećana sedam odsto "zbog gubitaka na mreži" koje ima Elektrodistribucija Srbije (EDS).
Rekordna vrednost bitkoina: Prvi put prešao 120.000 dolara
14.07.2025.•
4
Bitkoin je danas prvi put prešao granicu od 120.000 dolara podstaknut nadama industrije u povoljnu američku regulaciju kriptovaluta.
Srpska IT asocijacija: Zbog ukinutih podsticaja više kompanija razmatra povlačenje sa srpskog tržišta
14.07.2025.•
46
Četiri nedelje nakon ukidanja podsticaja za novonastanjena lica, i pored više zvaničnih dopisa koje je Srpska IT asocijacija (SITA) uputila nadležnima, dijalog sa IT sektorom još nije započet.
Precenjen kurs dinara - skup život i manji javni dug
14.07.2025.•
27
Vlast često ističe kako je zaduženost Srbije u ubrzanom padu, odnosno da 39 milijardi evra javnog duga krajem juna čini tek 44 odsto BDP.
Komentari 2
Serpiko
Nisu vas slusali zuti, nisu vas slusali lojalisti...zato smo tu gde jesmo, izmedju ostalog, dok grcamo u dugovima!
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar