Srbija od SAD dobila najviše carine u regionu: Ko bi mogao najviše da bude oštećen?
Srbija se našla među zemljama kojima su SAD, odlukom predsednika Donalda Trampa, uvele najviše carine.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako se može videti iz sinoć objavljenih tabela, američku administraciju najvećim delom vodila je matematička logika pri određivanju visine carina koje će razrezati svakoj zemlji ili teritoriji. Onima koji imaju visoke carine na američke proizvode, 20 odsto i više, Tramp je uveo carine u iznosu polovine onog što plaćaju američke kompanije. S druge strane, zemljama i teritorijama koje su carinile proizvode iz SAD sa 10 odsto, Tramp je uveo carine u istom procentu, podseća Forbes Srbija.
Kako je Srbija, prema tvrdnjama Trampove administracije, opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74 odsto, ubuduće će izvoz proizvoda iz Srbije u SAD biti carinjen sa 37 procenata.
Srbija je dobila najveće carine u regionu. Slede Bosna i Hercegovina, kojoj su određene carine od 35 odsto, Severna Makedonija sa 33 odsto i Hrvatska, kojoj se kao članici Evrpske unije uvodi carina od 20 odsto. Carine od po 10 odsto određene su za Crnu Goru, Albaniju i Kosovo.
Ko bi mogao da bude najviše oštećen
Naša zemlja ima pravo da zaštiti svoje tržište od američkih proizvoda višim nametima, ali sada joj se to očigledno obilo o glavu. I pitanje je da li je namet morao da bude u toj visini imajući u vidu kako su se druge zemlje odnosile prema proizvodima iz SAD.
Zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.
Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama, piše Forbes Srbija.
S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni. Naime, i druge zemlje biće pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.
Značaj američkog tržišta za Srbiju
To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemariti.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u poslednje dve godine razmena dve zemlje uravnotežila. Izvoz Srbije značajno je bolje rastao nego uvoz iz SAD.
S druge strane, podaci pokazuju da je učešće izvoza u SAD u našem ukupnom izvozu tek oko dva odsto. Takođe, američko tržište je tek 19. izvozno tržište po značaju za našu državu. Ali, ne i previše malo imajući u vidu da je plasman na tlo SAD prvi put premašio 600 miliona evra.
Nož u leđa siromašnim zemljama
Kako se može videti iz tabele 185 zemalja i teritorija kojima je Trampova administracija uvela carine, njih 70 carini američku robu po stopama većim od 10 odsto.
Kompanije iz čak 32 države i teritorije plaćaće carinu na uvoz u SAD iznad 30 odsto. Najlošije je prošao Lesoto koji je imao carine na američku robu od 99 odsto pa će ubuduće izvoznici iz Lesotoa u Ameriku dobiti namet od 50 odsto.
I upravo ono što se može zaključiti iz liste jeste da je ovaj potez Trampove administracije nefer prema zemljama u razvoju. Među bogatijim zemljama koje će plaćati više carine su samo Japan, Švajcarska, Južna Koreja, Južna Afrika, Kina, Izrael, Indija, Brunej, Lihtenštajn, Norveška (uz Evropsku uniju).
Pročitaj još
S druge strane, mnogo je duža lista siromašnih zemalja odnosno zemalja u razvoju kojima će novi namet sigurno uticati na brzinu razvoja. Da li su one toliko ugrožavale tržište SAD teško je poverovati. Osim Lesota, tu su, između ostalih, i Kambodža, Laos, zemljotresom pogođeni Mjanmar, Bangladeš, Malavi, Zimbabve. Među njima su i zemlje koje se oporavljaju od rata poput Sirije, Libije i Iraka. Izuzetak je napravljen samo kod Avganistana koji će imati carinu od 10% iako uvoz iz SAD carini sa 49 procenata.
Za Kinu će ukupni namet biti 54 odsto jer je već imala carinu od 20 odsto. Takođe, na listi nema Rusije koja je pod sankcijama, kao i Meksika i Kanade kojima su carine već određene i stupiće na snagu ove nedelje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija nespremna za ekološke takse EU: Uticaće na profit firmi
11.11.2025.•
0
Unazad mesec dana u Srbiji se ubrzano radi na uvođenju taksi za emitovanje gasova štetnih po atmosferu.
Đedović Handanović: Rusi spremni da prepuste rad NIS-a trećem licu, Srbija podržava
11.11.2025.•
19
Ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) poslali su zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Sindikat: Ako ne dobiju odgovor od institucija 1.400 radnika "Đerdap usluga" dolazi u Beograd
10.11.2025.•
10
Oko 1.400 radnika "Đerdap usluga" najavili su da će, ukoliko ne dobiju odgovor od institucija kojima su pisali, zajedno sa porodicama i prijateljima doći u Beograd, gde će ostati sve dok se ne reše njihovi problemi.
Ugašena još jedna fabrika na jugu Srbije
10.11.2025.•
7
U talasu gašenja firmi i otpuštanja radnika, jedna fabrika je zatvorena i u Bujanovcu.
Srbija "brani" NIS po bugarskom modelu koji podrazumeva dva koraka
10.11.2025.•
18
Promenama u menadžmentu NIS-a suvlasnici kompanije, ruski Gasprom i Vlada Srbije pokušavaju da po "bugarskom modelu" za Lukoil nađu rešenje za sankcije, ali je mala mogućnost da će to biti prihvaćeno.
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za 970 milijardi dinara
10.11.2025.•
10
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za oko 970 milijardi dinara (približno 8,3 milijarde evra) da bi pokrila budžetski deficit i otplatila stare dugove.
London razmatra uvođenje poreza na električna vozila
09.11.2025.•
5
Britanska vlada, koja traži prihode tri nedelje pre predstavljanja budžeta, razmatra porez na električna vozila kako bi pravednije finansirala putnu infrastrukturu u odnosu na automobile na benzin i dizel.
Kina ublažila restrikcije na izvoz retkih metala u SAD
09.11.2025.•
0
U novom znaku smirivanja odnosa, Kina je danas potvrdila da je suspendovala zabranu izvoza u SAD retkih metala galijuma, germanijuma i antimona, važnih u industrijskoj proizvodnji.
Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?
09.11.2025.•
5
Od januara naredne godine u Srbiji će biti uveden novi porez, ali neće ga plaćati svi građani, već neke firme.
Na šta će vlast trošiti novac u 2026. i 2027: Milijarde za Expo, Nacionalni fudbalski stadion i rafale
09.11.2025.•
14
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je planiran deficit od tri odsto, s prihodima od 2.414 milijardi i rashodima od 2.751 milijardu dinara.
Najbogatiji čovek na svetu je Ilon Mask: Ima 449 milijardi dolara
09.11.2025.•
3
Najbogatiji čovek na svetu je vlasnik kompanija Tesla, SpaceX i društvene mreže X, Ilon Mask, čije se bogatstvo trenutno procenjuje na 449 milijardi dolara (388 milijardi evra), pokazuje lista Blumberga.
Cene električnih vozila i benzinaca se sve više približavaju
09.11.2025.•
1
Cene električnih automobila se sve više približavaju cenama vozila koja koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pokazuje najnovija analiza tržišnih transakcija nemačkog automobilskog stručnjaka Ferdinanda Dudenhefera.
Šta za Srbiju znači stopiranje prodaje Lukoila?
08.11.2025.•
11
Prošlonedeljna najava ruske naftne kompanije "Lukoil" da namerava da proda svoju podružnicu u inostranstvu švajcarskoj kompaniji "Gunvor" zbog američkih sankcija, donela je Evropi i Srbiji samo kratkoročno olakšanje.
Drva po povlašćenim cenama: Penzioneri i socijalno ugroženi mogu kupiti po nižoj ceni
08.11.2025.•
3
Komercijalni direktor "Srbijašuma" Aleksandar Šalipur rekao je danas da je u tom preduzeću kubik drva 50 odsto jeftiniji i košta 5.269 dinara sa PDV-om, a u okviru državnih mera podrške građanima, od septembra do marta.
Sekundarne sankcije NIS-u: Devet meseci posledica za tržište i privredu
08.11.2025.•
9
Devet meseci pretnji sankcijama Naftnoj industriji Srbije, tokom kojih je kompanija obavljala delatnost u skladu sa posebnom licencom Ministarstva SAD, ostavile su vidljive posledice po njene poslovne rezultate.
Bugarska preuzela kontrolu nad rafinerijom Lukoil
07.11.2025.•
8
Bugarski parlament je danas doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru.
Kompanija Gunvor odustala od preuzimanja Lukoila
07.11.2025.•
5
Kompanija Gunvor Group, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom i gasom, povukla je svoju ponudu za međunarodnu imovinu ruske naftne kompanije Lukoil.
Mesarović: Kineska firma planira da zaposli preko 3.000 ljudi u Srbiji
07.11.2025.•
16
Kineski tekstilni gigant "Guan Nan" dolazi u Srbiju i zaposliće 3.000 ljudi, potvrdili su predsednik grupacije Caj Šoking i ministarka privrede Adrijana Mesarović posle sastanka u kineskoj opštini Kećao.
Rat za retke minerale
07.11.2025.•
3
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Nisan prodaje sedište firme, otpušta 15 odsto zaposlenih
06.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je danas da prodaje sedište kompanije u Jokohami za oko 540 miliona evra, ali i da će je kasnije zakupiti.
Komentari 39
neko
Gordana
Bolje se malo obrazujte pa onda komentarisite! Lep pozdrav za sve pristojne ljude.
Pa šta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar