Ako bude sankcija - šta je alternativa?
Sankcije koje su SAD 10. januara bez osnova nametnule NIS-u osmišljene su tako da bi, ako bi se primenile, direktno, i to ozbiljno, štetile Srbiji.
Foto: 021.rs
Još više bi opterećivale svakodnevni život stanovništva.
Pretnja da se ostane bez mogućnosti korišćenja naftovoda JANAF za posledicu bi imala prestanak rada Rafinerije "Pančevo", jedine u državi. Goriva bi se morala da se uvoze, pa bi dobar deo srpske naftne branše, i to bazičan, praktično bio ugašen.
Bez izlaska na more
Mada su sankcije naizgled iznenada uvedene, ne bi se moglo reći da u ovdašnjoj javnosti, pa i u aktuelnoj vlasti, nije bilo onih koji su ovakav sled zbivanja naslućivali. Već duže vreme lansiraju se predlozi kako da se poboljša pozicija Srbije kada je u pitanju tako značajna delatnost kakva je naftna.
Kao verovatno najbrži za realizaciju izdvojio se davnašnji projekat o povezivanju na naftovodni sistem Mađarske, a nedavno je i ugovorena izgradnja cevovoda čija bi dužina kroz našu zemlju iznosila 104 kilometra, dok je predviđena cena gradnje 157 miliona evra.
Praktično, novi sistem bi se kod Žablja pripojio na spojnicu Novi Sad–Pančevo, dela naftovoda JANAF kojim nafta pristiže u tankove pančevačkog prerađivača. Istovremeno su se, međutim, pojavila i mišljenja da je investicija u još jedan cevovod nepotrebna.
Srbija je država bez izlaska na more, jedna od 43 takve na svetu. To se u geostrateškom smislu ocenjuje kao veliki minus i utiče na bogatstvo dotične zemlje. Razlog je u znatno ograničenijim mogućnostima korišćenja pomorskog transporta kojim se u svetu prevozi gro robe.
Pri tome smo i u nekoj vrsti zavisnosti od suseda preko čijih teritorija vode putevi do morskih luka. Ovo poslednje vidi se i u aktuelnim pretnjama, kada vlasnik JANAF-a, država Hrvatska, da bi nastavila isporuku ka Pančevu, traži (i dobija) od SAD dozvolu i to ritmom "mesec, po mesec", baš kao što se, za sada, izmoljava odlaganje primene sankcija prema Naftnoj industriji Srbije.
Brojni planovi
Izgradnja bilo kog produktovoda je značajna stvar i podrazumeva usklađivanje sa prostornim planovima, naravno u krajnjem i pozitivan finansijski efekat. Retko se gradi za potrebe samo jednog korisnika, pa je tako i "Jadranski naftovod" izgrađen za vreme Jugoslavije i snabdevao je čak pet rafinerija, u Rijeci, Sisku, Bosanskom Brodu, Novom Sadu i Pančevu.
Nakon tranzicije i raspada nekadašnje države u pogonu je ostao samo pančevački prerađivač, dok je postrojenje u Rijeci u višegodišnjem remontu i nije izvesno hoće li u celosti obnoviti aktivnost.
Suočeni sa grubom pretnjom, otvorilo se i pitanje o eventualnoj povezanosti pančevačke rafinerije sa još nekim dobavljačima nafte. Mnogi su se setili planova o izgradnji naftovoda koji bi rumunsku luku Konstanca povezivao sa Pančevom i tu se priključivao na postojeći cevovod, te do Omišlja na Krku stizao preko JANAF-a. Odatle bi se nastavljao do slovenačke luke Kopar, potom i do Trsta. Mada su Italijani uočljivo insistirali na ovoj relaciji, rumunska strana nije bila raspoložena i projekat je gurnut u stranu.
Bilo je dosta zagovornika da se ponovi praksa nekadašnje Srbije koja je zakupila (a Jugoslavija nastavila) deo luke u Solunu, čije je korišćenje prestalo pre petnaestak godina kada je istekao rok. Aktuelizovani su predlozi da se proširi i modernizuje postojeća srpska rečna flota kako bi se do grada na jugu Banata sirovina transportovala i Dunavom, kao što se i radilo pre izgradnje nekadašnjeg "Jugonaftovoda", kasnije preimenovanog u JANAF.
Preskupi projekti
Bilo je i predloga da se izgradi druga trasa pruge Beograd–Bar, te da se nafta u tom slučaju transportuje iz barske luke železnicom. Neko se setio i solidnog nalazišta naftnih škriljaca kod Paraćina i predložio da se i ova sirovina rafiniše, kao što se od vremena Bila Klintona, uprkos protivljenju ekologa, radi i u SAD i mnogim drugim državama.
Međutim, brzo se uočilo da je udvokolosečavanje pruge Beograd–Bar preskupa stvar. Sama izgradnja postojeće jednokolosečne pruge je trajala bezmalo četvrt veka i ocenjena je kao jedan od najskupljih projekata koji se nikada neće isplatiti. Pokazalo se i da bi produktovod do Soluna, dužine gotovo 750 kilometara, bio predug sa podosta složenih prepreka čije bi savlađivanje dodatno uvećalo troškove. Oslonac na Dunav i rečni transport jeste perspektiva Srbije, ali, kada je reč o dopremanju nafte, to je suviše složen i obiman posao za koji su kapaciteti rečnih brodova nedovoljni.
Priključenje na najduži naftovod
Pokazalo se da je izgradnja naftovoda do granice sa Mađarskom najbrže i najracionalnije rešenje, tim pre što Mađarska postojeći naftovod na svojoj teritoriji produžava do južne granice o svom trošku. Tako bi nama preostalo samo da izgradimo stotinak kilometara na našoj teritoriji, a što bi moglo da se uradi za godinu i po, najviše dve. Njime bi godišnje maksimalno moglo pristizati 5,5 miliona tona nafte, primetno iznad 3,3 miliona tona srpskih potreba.
Naš severni sused snabdeva preko naftovoda "Družba" kojim iz Rusije nafta stiže za Evropu. Reč je o 4.000 kilometara dugom i veoma razgranatom sistemu. Severnom trasom snabdevale su se, do sukoba sa Ukrajinom, Nemačka i Poljska, dok južnom nafta stiže do Slovačke, Češke, Austrije i Mađarske. Istom maršrutom stiže i nafta iz Kazahstana. Time bi Srbiji bio otvoren put snabdevanja i iz drugog pravca, pri čemu je ruska nafta znatno jeftinija kada se pribavlja cevovodom, nego kada se kupuje u luci i potom transportuje brodom, pa naftovodom.
Pročitaj još
Burna vremena
Slabija strana ove trase bi bila što bi dobavljači mogli biti samo iz Rusije, odnosno Kazahstana. Doduše, postoje još neke mogućnosti. Mađarska ima sistem naftovoda koji je povezuje i sa drugim državama, pa naftu može da dobavlja i sa druge strane. Tim putevima, ako baš zatreba, mogla bi da se koristi i Srbija. Ipak, reč je o trasi manjih kapaciteta.
Naftovode, sve energetske sisteme, uvek treba sagledavati i u sklopu geopolitičkih odnosa. Politika može biti surova i često ima običaj da se posluži ekonomskim polugama. Tako posmatrano, planirano naftovodno povezivanje sa severnim komšijama bi nam omogućavalo da naftu pribavljamo baš onda kada je iz geopolitičkih (ne)prilika ne možemo dopremiti ustaljenom trasom.
Pri tome je i cena izgradnje za poslove državnog značaja sasvim prihvatljiva. Kako nailazi vreme kada se globalna politička situacija temeljno preispituje i menja, rezervna opcija se ne samo smatra dobrodošlom, već se može pokazati i dragocenom, posebno u burnim godinama kakve nam predstoje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
0
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
Komentari 10
dacic
Zare
R49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar