Ako bude sankcija - šta je alternativa?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

07.04.2025.

17:30 > 14:36

Sankcije koje su SAD 10. januara bez osnova nametnule NIS-u osmišljene su tako da bi, ako bi se primenile, direktno, i to ozbiljno, štetile Srbiji.

Foto: 021.rs

Još više bi opterećivale svakodnevni život stanovništva.

Pretnja da se ostane bez mogućnosti korišćenja naftovoda JANAF za posledicu bi imala prestanak rada Rafinerije "Pančevo", jedine u državi. Goriva bi se morala da se uvoze, pa bi dobar deo srpske naftne branše, i to bazičan, praktično bio ugašen.

Bez izlaska na more

Mada su sankcije naizgled iznenada uvedene, ne bi se moglo reći da u ovdašnjoj javnosti, pa i u aktuelnoj vlasti, nije bilo onih koji su ovakav sled zbivanja naslućivali. Već duže vreme lansiraju se predlozi kako da se poboljša pozicija Srbije kada je u pitanju tako značajna delatnost kakva je naftna.

Kao verovatno najbrži za realizaciju izdvojio se davnašnji projekat o povezivanju na naftovodni sistem Mađarske, a nedavno je i ugovorena izgradnja cevovoda čija bi dužina kroz našu zemlju iznosila 104 kilometra, dok je predviđena cena gradnje 157 miliona evra.

Praktično, novi sistem bi se kod Žablja pripojio na spojnicu Novi Sad–Pančevo, dela naftovoda JANAF kojim nafta pristiže u tankove pančevačkog prerađivača. Istovremeno su se, međutim, pojavila i mišljenja da je investicija u još jedan cevovod nepotrebna.

Srbija je država bez izlaska na more, jedna od 43 takve na svetu. To se u geostrateškom smislu ocenjuje kao veliki minus i utiče na bogatstvo dotične zemlje. Razlog je u znatno ograničenijim mogućnostima korišćenja pomorskog transporta kojim se u svetu prevozi gro robe.

Pri tome smo i u nekoj vrsti zavisnosti od suseda preko čijih teritorija vode putevi do morskih luka. Ovo poslednje vidi se i u aktuelnim pretnjama, kada vlasnik JANAF-a, država Hrvatska, da bi nastavila isporuku ka Pančevu, traži (i dobija) od SAD dozvolu i to ritmom "mesec, po mesec", baš kao što se, za sada, izmoljava odlaganje primene sankcija prema Naftnoj industriji Srbije.

Brojni planovi

Izgradnja bilo kog produktovoda je značajna stvar i podrazumeva usklađivanje sa prostornim planovima, naravno u krajnjem i pozitivan finansijski efekat. Retko se gradi za potrebe samo jednog korisnika, pa je tako i "Jadranski naftovod" izgrađen za vreme Jugoslavije i snabdevao je čak pet rafinerija, u Rijeci, Sisku, Bosanskom Brodu, Novom Sadu i Pančevu.

Nakon tranzicije i raspada nekadašnje države u pogonu je ostao samo pančevački prerađivač, dok je postrojenje u Rijeci u višegodišnjem remontu i nije izvesno hoće li u celosti obnoviti aktivnost.

Suočeni sa grubom pretnjom, otvorilo se i pitanje o eventualnoj povezanosti pančevačke rafinerije sa još nekim dobavljačima nafte. Mnogi su se setili planova o izgradnji naftovoda koji bi rumunsku luku Konstanca povezivao sa Pančevom i tu se priključivao na postojeći cevovod, te do Omišlja na Krku stizao preko JANAF-a. Odatle bi se nastavljao do slovenačke luke Kopar, potom i do Trsta. Mada su Italijani uočljivo insistirali na ovoj relaciji, rumunska strana nije bila raspoložena i projekat je gurnut u stranu.

Bilo je dosta zagovornika da se ponovi praksa nekadašnje Srbije koja je zakupila (a Jugoslavija nastavila) deo luke u Solunu, čije je korišćenje prestalo pre petnaestak godina kada je istekao rok. Aktuelizovani su predlozi da se proširi i modernizuje postojeća srpska rečna flota kako bi se do grada na jugu Banata sirovina transportovala i Dunavom, kao što se i radilo pre izgradnje nekadašnjeg "Jugonaftovoda", kasnije preimenovanog u JANAF.

Preskupi projekti

Bilo je i predloga da se izgradi druga trasa pruge Beograd–Bar, te da se nafta u tom slučaju transportuje iz barske luke železnicom. Neko se setio i solidnog nalazišta naftnih škriljaca kod Paraćina i predložio da se i ova sirovina rafiniše, kao što se od vremena Bila Klintona, uprkos protivljenju ekologa, radi i u SAD i mnogim drugim državama.

Međutim, brzo se uočilo da je udvokolosečavanje pruge Beograd–Bar preskupa stvar. Sama izgradnja postojeće jednokolosečne pruge je trajala bezmalo četvrt veka i ocenjena je kao jedan od najskupljih projekata koji se nikada neće isplatiti. Pokazalo se i da bi produktovod do Soluna, dužine gotovo 750 kilometara, bio predug sa podosta složenih prepreka čije bi savlađivanje dodatno uvećalo troškove. Oslonac na Dunav i rečni transport jeste perspektiva Srbije, ali, kada je reč o dopremanju nafte, to je suviše složen i obiman posao za koji su kapaciteti rečnih brodova nedovoljni.

Priključenje na najduži naftovod

Pokazalo se da je izgradnja naftovoda do granice sa Mađarskom najbrže i najracionalnije rešenje, tim pre što Mađarska postojeći naftovod na svojoj teritoriji produžava do južne granice o svom trošku. Tako bi nama preostalo samo da izgradimo stotinak kilometara na našoj teritoriji, a što bi moglo da se uradi za godinu i po, najviše dve. Njime bi godišnje maksimalno moglo pristizati 5,5 miliona tona nafte, primetno iznad 3,3 miliona tona srpskih potreba.

Naš severni sused snabdeva preko naftovoda "Družba" kojim iz Rusije nafta stiže za Evropu. Reč je o 4.000 kilometara dugom i veoma razgranatom sistemu. Severnom trasom snabdevale su se, do sukoba sa Ukrajinom, Nemačka i Poljska, dok južnom nafta stiže do Slovačke, Češke, Austrije i Mađarske. Istom maršrutom stiže i nafta iz Kazahstana. Time bi Srbiji bio otvoren put snabdevanja i iz drugog pravca, pri čemu je ruska nafta znatno jeftinija kada se pribavlja cevovodom, nego kada se kupuje u luci i potom transportuje brodom, pa naftovodom.

Burna vremena

Slabija strana ove trase bi bila što bi dobavljači mogli biti samo iz Rusije, odnosno Kazahstana. Doduše, postoje još neke mogućnosti. Mađarska ima sistem naftovoda koji je povezuje i sa drugim državama, pa naftu može da dobavlja i sa druge strane. Tim putevima, ako baš zatreba, mogla bi da se koristi i Srbija. Ipak, reč je o trasi manjih kapaciteta.

Naftovode, sve energetske sisteme, uvek treba sagledavati i u sklopu geopolitičkih odnosa. Politika može biti surova i često ima običaj da se posluži ekonomskim polugama. Tako posmatrano, planirano naftovodno povezivanje sa severnim komšijama bi nam omogućavalo da naftu pribavljamo baš onda kada je iz geopolitičkih (ne)prilika ne možemo dopremiti ustaljenom trasom.

Pri tome je i cena izgradnje za poslove državnog značaja sasvim prihvatljiva. Kako nailazi vreme kada se globalna politička situacija temeljno preispituje i menja, rezervna opcija se ne samo smatra dobrodošlom, već se može pokazati i dragocenom, posebno u burnim godinama kakve nam predstoje.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

dacic

08.04.2025 • 09:25

alternativa su kocije i taljige pa djiha

9 15 -6
Zare

08.04.2025 • 08:21

Ako zavrnu u Hrvatskoj, zasto bi pustili preko Madjarske ili bilo koje druge zemlje u okruzenju! Za pocetak sankcije NIS-u se uvode zbog sprecavanja ilegalnog finansirsnja proruskih ideologa u regionu sto se moze prosiriti na sve drugo. E onda smo naj....i.

8 15 -7
R49

08.04.2025 • 07:49

Neće valjda

Samo da alternativu ne pronađe nepomenik. Ako se to desi, nadrljali smo

14 22 -8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.