.jpg "Sankcije još nisu zaživele, a već problemi: Pojedine firme obustavile kupovinu goriva od NIS-a")
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
Foto: 021.rs
Američka pretnja sankcijama Naftnoj industriji Srbije, što bi građanstvo i ekonomiju države ostavilo bez rada pančevačke rafinerije i snabdevanje gorivom svelo na uvoz, ponovo je aktuelizovalo pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u zemlji sa 6,5 miliona stanovnika.
Možda najuporniji zagovornik udvostručavanja rafinerijskih kapaciteta je profesor na Fakultetu bezbednosti Petar Stanojević, inače često i savetnik za energetiku pri Vladi Srbije, po pravilu onda kada je u vladi Zorana Mihajlović.
Kada je reč o lokaciji, Smederevo se daleko najčešće pominje kao destinacija nove rafinerije, a nakon što je prošle godine resorna ministarka Handanović sa kompanijom iz Kine potpisala memorandum o izgradnji, mnogi su pomislili da će na tridesetak kilometara od postojećeg nići još jedan prerađivač nafte.
Višak prerađivačkih kapaciteta
Izgradnja rafinerije je više nego ozbiljna investicija, pogotovo kada je reč o kapacitetu od 4,9 miliona tona godišnje prerade, što je tek nešto više od mogućnosti (4,7) prerade u Pančevu. Ulaganje je veliko, čak 2,4 milijarde evra, a novi pogon bi direktno zapošljavao 600 radnika i još 2.000 u pratećim delatnostima.
Na papiru sve izgleda prelepo, ali podsetimo se da je u poslednjih petnaestak godina zaustavljen rad manjih rafinerija u Novom Sadu, Skoplju, Sisku, Lendavi i Bosanskom Brodu, dok ona u Rijeci (kapacitet 4,2 miliona tona) radi samo povremeno i to na žestok pritisak hrvatske vlade, pošto vlasnik, MOL, nije voljan da je aktivira.
Zapravo, ne tako davno smatralo se da u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali i u celoj jugoistočnoj Evropi, ima ozbiljan višak kapaciteta naftnih prerađivača, pa su sledila gašenja manjih rafinerija. Ne samo u bivšoj državi, već i u Mađarskoj i Rumuniji. Sada se tvrdi da se u tome preteralo, pa navodno postoji potreba za novim prerađivačem.
Kako do tržišta
Suština je ima li na tržištu prostora za nov kapacitet. Smatra se da je krug prečnika 400 kilometara zona u kome rafinerija ima jasnu prednost u odnosu na rivala izvan. U tom smislu, od rafinerija u okruženju solunska je pančevačkoj konkurent samo na samom jugu Srbije, mađarska u severnoj polovini Vojvodine, dok bi ona u Ploeštiju mogla konkurisati samo na najudaljenijim istočnim tačkama Srbije.
Na tržištu BiH rival rafineriji Pančevo je riječki pogon, naravno samo kada radi. U tom smislu, jedini srpski prerađivač je odlično pozicioniran, a mnogi misle da bi potrošači u Srbiji dobili uvođenjem više konkurencije, odnosno izgradnjom novog postrojenja.
Pančevački proizvođač drži otprilike 80 odsto srpskog tržišta, kod dizela i više, a izvozi oko pola miliona tona koliko se, otprilike, godišnje u Srbiju i uveze benzina, mazuta i dizela.
Proizilazi da bi nova rafinerija prostor za rad morala tražiti pre svega u izvozu. Zagovornici izgradnje još jedne rafinerije ističu da u Srbiji na 1.000 stanovnika ima 369 automobila, dok Mađarska, Bugarska i Hrvatska imaju 110 do 130 vozila više. Evropski prosek je 583 vozila na 1.000 stanovnika, pa se procenjuje da bi dovođenje stepena automobilizacije na evropski nivo značilo i povećanje domaće potražnje goriva za 50 do 55 odsto.
Takođe, smatraju da će se proces elektrifikacije vozila i železnice odvijati sporije nego što se ranije očekivalo, pre svega zbog izrazito sporog razvoja mreže električnih punjača. Ceni se da će i daleke 2060. godine najmanje jedan od dva automobila u domaćinstvu biti na fosilni pogon.
Iskustvo MOL-a
Činjenica je i da Evropa dnevno uvozi dizela između 130 i 200, benzina između 30 i 60 hiljada tona. Do rata u Ukrajini polovinu potreba Evropa je uvozila iz Rusije. Zagovornici izgradnje smatraju da bi najmanje pola kapaciteta nova rafinerija plasirala u inostranstvo, pre svega na okolna tržišta, gde je, nakon gašenja brojnih pogona, uočljiv manjak.
Međutim, znatno je više onih koji smatraju da bi nov prerađivač teško uspeo na tako surovom tržištu koje je odavno bezecenovano od najjačih naftnih kompanija. Posmatrajmo MOL, mađarsku petrohemijsku industriju aktivnu u 13 država, sa dve velike rafinerije i sa pogonima za istraživanje i vađenje nafte u Rusiji i Kazahstanu.
Otprilike polovinu svojih potreba realizuje iz sopstvenih nalazišta, što je znatno povoljnije od nabavke sirove nafte na tržištu. Kod pančevačke rafinerije, poređenja radi, udeo sopstvene nafte je do 22 odsto. Ipak, MOL se ne odlučuje da aktivira rafineriju u Rijeci u čiji je posed svojevremeno došao kupovinom celog sistema INE. Rizik je prevelik.
Pročitaj još
Manji evropski kolač
Iskustvo nekadašnje Jugoslavije je takođe korisno. Dugoročni državni plan je bio razvoj prerade nafte ceneći da će se velika produkcija prodati na evropskom tržištu. No, pokazalo se da za izlazak na najlukrativnije tržište nije dovoljno postići visok kvalitet dizela i benzina.
Tu je konkurencija najjačih naftnih kompanija na svetu, a sada je sve aktuelniji i aranžman između SAD i Evropske unije po kome bi Evropljani kupovali naftu i goriva od SAD kako bi izrazito visok suficit u razmeni od cirka 420 milijardi dolara godišnje sveli na ne više od 100 milijardi, mada Ameri pritiskaju da se robna razmena potpuno ujednači.
U svakom slučaju, dobar deo evropskog tržišta nafte i goriva biće dodeljen partneru sa druge strane Atlantika, pa će svi iz ostatka sveta ubuduće morati da se zadovoljavaju manjim „evropskim kolačem".
Bilo bi lepo i veoma korisno imati dve rafinerije evropskog nivoa. Osetilo bi se to na rast nacionalnog BDP-a, na uvećanje izvoza, na punjenje državnog budžeta, zaposlenost. Ali, reč je o izuzetno velikoj investiciji o čijoj uspešnosti odlučuje veličina i kvalitet tržišta koje tek valja osvojiti. Poseban je izazov što se svet sve više udaljava od "jedinstvenog svetskog tržišta" i polako preorijentiše na nekoliko regionalnih međusobno poprilično razdvojenih.
To je tok zbivanja koji najmoćnijima unapred i bez konkurencije obezbeđuje ne mali deo tržišta. Ostalima šta preostane. U takvim prilikama osvojiti strano tržište biće neuporedivo teže nego do sada i to je ono o čemu će investitori ubuduće morati prioritetno da razmišljaju. Pogotovo kada je reč o tako skupom i izazovnom projektu kakav je izgradnja rafinerije više nego pristojnog kapaciteta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
1
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
5
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
0
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
24
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
13
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Antonijević: Utvrđeno kako osobe u zatvoru mogu da podnesu zahtev za legalizaciju
04.02.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević saopštio je da je utvrđen mehanizam da lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne neposredno pokrenu postupak evidentiranja i upisa prava, bez dodatnih ograničenja.
Komentari 9
Geza von Delvidek
Petar Stanojevic
S paznjom sam procitao Vas tekst. Zaista nisam imao puno toga da zamerim, a kako bih i mogao kada je Vas tekst, u stvari, oko 2/3 preuzet moj tekst ili izjave koji ste iskoristili bez navodjenja autora. Zamolio bih Vas, radi citalaca, da se bolje obavestite o mojim kvalifikacijama koje su javno dostupne u vise varijanti na internetu. Mislim da kao nekadasnji direktor razvoja NIS, poslednji direktor Jugopetrola, graditelj 70 benzinskih stanica i 3 postrojenja u rafineriji Pancevo, pomocnik ministra za naftu i gas, podpredsednik Nacionalnog Naftnog komiteteta Srbije, clan Izvrsnog odbora Srpskog Komiteta za Energiju Svetskog Saveza za energiju, imam pravo na svoje mislenje kakvo god da je ono.
S postovanjem, Prof. dr Petar Stanojevic, dipl. inz.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar