.jpg "Sankcije još nisu zaživele, a već problemi: Pojedine firme obustavile kupovinu goriva od NIS-a")
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
Foto: 021.rs
Američka pretnja sankcijama Naftnoj industriji Srbije, što bi građanstvo i ekonomiju države ostavilo bez rada pančevačke rafinerije i snabdevanje gorivom svelo na uvoz, ponovo je aktuelizovalo pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u zemlji sa 6,5 miliona stanovnika.
Možda najuporniji zagovornik udvostručavanja rafinerijskih kapaciteta je profesor na Fakultetu bezbednosti Petar Stanojević, inače često i savetnik za energetiku pri Vladi Srbije, po pravilu onda kada je u vladi Zorana Mihajlović.
Kada je reč o lokaciji, Smederevo se daleko najčešće pominje kao destinacija nove rafinerije, a nakon što je prošle godine resorna ministarka Handanović sa kompanijom iz Kine potpisala memorandum o izgradnji, mnogi su pomislili da će na tridesetak kilometara od postojećeg nići još jedan prerađivač nafte.
Višak prerađivačkih kapaciteta
Izgradnja rafinerije je više nego ozbiljna investicija, pogotovo kada je reč o kapacitetu od 4,9 miliona tona godišnje prerade, što je tek nešto više od mogućnosti (4,7) prerade u Pančevu. Ulaganje je veliko, čak 2,4 milijarde evra, a novi pogon bi direktno zapošljavao 600 radnika i još 2.000 u pratećim delatnostima.
Na papiru sve izgleda prelepo, ali podsetimo se da je u poslednjih petnaestak godina zaustavljen rad manjih rafinerija u Novom Sadu, Skoplju, Sisku, Lendavi i Bosanskom Brodu, dok ona u Rijeci (kapacitet 4,2 miliona tona) radi samo povremeno i to na žestok pritisak hrvatske vlade, pošto vlasnik, MOL, nije voljan da je aktivira.
Zapravo, ne tako davno smatralo se da u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali i u celoj jugoistočnoj Evropi, ima ozbiljan višak kapaciteta naftnih prerađivača, pa su sledila gašenja manjih rafinerija. Ne samo u bivšoj državi, već i u Mađarskoj i Rumuniji. Sada se tvrdi da se u tome preteralo, pa navodno postoji potreba za novim prerađivačem.
Kako do tržišta
Suština je ima li na tržištu prostora za nov kapacitet. Smatra se da je krug prečnika 400 kilometara zona u kome rafinerija ima jasnu prednost u odnosu na rivala izvan. U tom smislu, od rafinerija u okruženju solunska je pančevačkoj konkurent samo na samom jugu Srbije, mađarska u severnoj polovini Vojvodine, dok bi ona u Ploeštiju mogla konkurisati samo na najudaljenijim istočnim tačkama Srbije.
Na tržištu BiH rival rafineriji Pančevo je riječki pogon, naravno samo kada radi. U tom smislu, jedini srpski prerađivač je odlično pozicioniran, a mnogi misle da bi potrošači u Srbiji dobili uvođenjem više konkurencije, odnosno izgradnjom novog postrojenja.
Pančevački proizvođač drži otprilike 80 odsto srpskog tržišta, kod dizela i više, a izvozi oko pola miliona tona koliko se, otprilike, godišnje u Srbiju i uveze benzina, mazuta i dizela.
Proizilazi da bi nova rafinerija prostor za rad morala tražiti pre svega u izvozu. Zagovornici izgradnje još jedne rafinerije ističu da u Srbiji na 1.000 stanovnika ima 369 automobila, dok Mađarska, Bugarska i Hrvatska imaju 110 do 130 vozila više. Evropski prosek je 583 vozila na 1.000 stanovnika, pa se procenjuje da bi dovođenje stepena automobilizacije na evropski nivo značilo i povećanje domaće potražnje goriva za 50 do 55 odsto.
Takođe, smatraju da će se proces elektrifikacije vozila i železnice odvijati sporije nego što se ranije očekivalo, pre svega zbog izrazito sporog razvoja mreže električnih punjača. Ceni se da će i daleke 2060. godine najmanje jedan od dva automobila u domaćinstvu biti na fosilni pogon.
Iskustvo MOL-a
Činjenica je i da Evropa dnevno uvozi dizela između 130 i 200, benzina između 30 i 60 hiljada tona. Do rata u Ukrajini polovinu potreba Evropa je uvozila iz Rusije. Zagovornici izgradnje smatraju da bi najmanje pola kapaciteta nova rafinerija plasirala u inostranstvo, pre svega na okolna tržišta, gde je, nakon gašenja brojnih pogona, uočljiv manjak.
Međutim, znatno je više onih koji smatraju da bi nov prerađivač teško uspeo na tako surovom tržištu koje je odavno bezecenovano od najjačih naftnih kompanija. Posmatrajmo MOL, mađarsku petrohemijsku industriju aktivnu u 13 država, sa dve velike rafinerije i sa pogonima za istraživanje i vađenje nafte u Rusiji i Kazahstanu.
Otprilike polovinu svojih potreba realizuje iz sopstvenih nalazišta, što je znatno povoljnije od nabavke sirove nafte na tržištu. Kod pančevačke rafinerije, poređenja radi, udeo sopstvene nafte je do 22 odsto. Ipak, MOL se ne odlučuje da aktivira rafineriju u Rijeci u čiji je posed svojevremeno došao kupovinom celog sistema INE. Rizik je prevelik.
Pročitaj još
Manji evropski kolač
Iskustvo nekadašnje Jugoslavije je takođe korisno. Dugoročni državni plan je bio razvoj prerade nafte ceneći da će se velika produkcija prodati na evropskom tržištu. No, pokazalo se da za izlazak na najlukrativnije tržište nije dovoljno postići visok kvalitet dizela i benzina.
Tu je konkurencija najjačih naftnih kompanija na svetu, a sada je sve aktuelniji i aranžman između SAD i Evropske unije po kome bi Evropljani kupovali naftu i goriva od SAD kako bi izrazito visok suficit u razmeni od cirka 420 milijardi dolara godišnje sveli na ne više od 100 milijardi, mada Ameri pritiskaju da se robna razmena potpuno ujednači.
U svakom slučaju, dobar deo evropskog tržišta nafte i goriva biće dodeljen partneru sa druge strane Atlantika, pa će svi iz ostatka sveta ubuduće morati da se zadovoljavaju manjim „evropskim kolačem".
Bilo bi lepo i veoma korisno imati dve rafinerije evropskog nivoa. Osetilo bi se to na rast nacionalnog BDP-a, na uvećanje izvoza, na punjenje državnog budžeta, zaposlenost. Ali, reč je o izuzetno velikoj investiciji o čijoj uspešnosti odlučuje veličina i kvalitet tržišta koje tek valja osvojiti. Poseban je izazov što se svet sve više udaljava od "jedinstvenog svetskog tržišta" i polako preorijentiše na nekoliko regionalnih međusobno poprilično razdvojenih.
To je tok zbivanja koji najmoćnijima unapred i bez konkurencije obezbeđuje ne mali deo tržišta. Ostalima šta preostane. U takvim prilikama osvojiti strano tržište biće neuporedivo teže nego do sada i to je ono o čemu će investitori ubuduće morati prioritetno da razmišljaju. Pogotovo kada je reč o tako skupom i izazovnom projektu kakav je izgradnja rafinerije više nego pristojnog kapaciteta.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Moguća izgradnja logističkog centra Alibabe u Nišu
12.05.2025.•
0
Alibaba, jedna od najvećih kompanija internet trgovine i vlasnik popularnog onlajn prodajnog servisa, mogao bi da izgradi logistički centar u Nišu.
Onima koji izdaju stan na dan stiže porez na naplatu: Isplati li se još ovakva vrsta najma?
11.05.2025.•
12
Poreska uprava Srbije najavila je da će svi koji zarađuju od iznajmljivanja stanova na dan uskoro dobiti poreska rešenja.
Cena nafte sve niža, ali gorivo sporo pojeftinjuje u Srbiji: Imaju li vozači čemu da se nadaju?
11.05.2025.•
11
Nafta ubrzano pojeftinjuje, a i cene goriva u poslednje vreme padaju.
Zbog klime i Trampovih carina moguća nova poskupljenja kafe u svetu - što znači i u Srbiji
11.05.2025.•
2
Cena sirove kafe na svetskom tržištu doživela je dramatičan skok u poslednjih nekoliko meseci, udvostručivši se u rekordno kratkom roku.
Švajcarci su protiv ukidanja gotovine: Ovo su razlozi
11.05.2025.•
2
Digitalni novac se nekoliko godina sve više koristi umesto gotovine, što je postalo još izraženije tokom pandemije koronavirusa.
Ko najviše duguje EPS-u za struju: Ovo je spisak 20 najvećih neplatiša
11.05.2025.•
13
Elektroprivreda Srbije objavila je spisak 20 najvećih dužnika koji joj, sa presekom na dan 25. april 2025. godine, duguju više od 22,33 milijarde dinara.
Panasonik otpušta 10.000 radnika
11.05.2025.•
1
Japanska kompanija "Panasonik" najavila je da će tokom tekuće fiskalne godine otpustiti 10.000 zaposlenih, po 5.000 u Japanu i inostranstvu, kako bi restrukturalizacijom zaustavila pad profita.
Uvoz Srbije raste sedam puta brže nego izvoz
10.05.2025.•
8
U prvom kvartalu 2025. godine, srpski uvoz je rastao sedam puta brže nego izvoz.
Vlada Španije predložila skraćenje radne nedelje na 37,5 sati
10.05.2025.•
1
Vlada Španije je utvrdila predlog zakona o opštem skraćenju radne nedelje sa 40 na 37,5 sati.
Epl planira uvođenje veštačke inteligencije u Safari, uzdrmana pozicija Gugla
10.05.2025.•
1
Američka tehnološka korporacija Epl planira da u svoj pretraživač Safari uvede opcije za pretragu bazirane na veštačkoj inteligenciji kao što su Perpleksiti i ChatGPT.
Vrednost građevinskih radova u Srbiji manja nego pre godinu dana
10.05.2025.•
5
Vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji u prvom kvartalu ove godine opala je za 1,4 odsto u tekućim cenama, u odnosu na isti period 2024. godine.
Otvoren Centar za informisanje poljoprivrednika o podsticajima: Praćenje statusa podnetih zahteva
09.05.2025.•
0
Preko kol-centra za informisanje o podsticajima u poljoprivredi u Upravi za agrarna plaćanja, poljoprivrednici mogu da se informišu o detaljima subvencija i praćenju statusa zahteva koje su podneli.
NBS: Referentna kamata ostaje 5,75 odsto
09.05.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.
Objavljene nove cene goriva
09.05.2025.•
0
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Rasprava o javnim nabavkama: "Država Srbija godišnje zbog korupcije izgubi oko milijardu evra"
09.05.2025.•
3
Procenjena vrednost javnih nabavki u Srbiji povodom kojih su 2024. vođeni postupci za zaštitu prava je 147,4 milijardi dinara.
MAT: Inflacija u martu 4,5 odsto
08.05.2025.•
1
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku u prvom tromesečju ove godine je međugodišnje uvećan za oko dva odsto.
Digital Day 2025: AI i ljudska kreativnost - transformacija marketinga danas
08.05.2025.•
0
Najznačajniji regionalni događaj iz oblasti digitalnog marketinga, Digital Day 2025, sprema se da otvori vrata posetiocima 29. i 30. maja u Domu omladine Beograda.
Rekordan profit banaka u 2024. godini - i to najviše od kamata koje plaćaju građani
08.05.2025.•
4
Profit banaka u Srbiji, pre plaćanja poreza, skočio je na 1,5 milijardi evra u 2024. godini, zahvaljujući prvenstveno porastu kametnih stopa na kredite.
.jpg "Agencija Fič: Studentski protesti nisu imali uticaja na ekonomsku politiku Srbije")
Agencija Fič: Studentski protesti nisu imali uticaja na ekonomsku politiku Srbije
08.05.2025.•
2
Agencija za kreditni rejting Fič ocenila je da slabije globalne ekonomske perspektive i nastavak domaće političke neizvesnosti predstavljaju preperke za privredu Srbije.
.jpg "Expo, Fruškogorski koridor, pruge: Kineske firme u Srbiji rade na najvrednijim projektima")
Expo, Fruškogorski koridor, pruge: Kineske firme u Srbiji rade na najvrednijim projektima
08.05.2025.•
9
Vlada je u ovogodišnjoj revidiranoj Fiskalnoj strategiji prvi put obelodanila listu 56 kapitalnih projekata koje namerava da finansira u naredne tri godine.
.jpg "Gde su struja i gas najjeftiniji u Evropi, gde najskuplji, a kako se kotira Srbija?")
Gde su struja i gas najjeftiniji u Evropi, gde najskuplji, a kako se kotira Srbija?
08.05.2025.•
7
Iako se često u izjavama domaćih zvaničnika ponavlja da Srbija ima najniže cene struje i gasa u Evropi, podaci Eurostata o cenama energenata govore drugačije.
Komentari 9
Geza von Delvidek
Petar Stanojevic
S paznjom sam procitao Vas tekst. Zaista nisam imao puno toga da zamerim, a kako bih i mogao kada je Vas tekst, u stvari, oko 2/3 preuzet moj tekst ili izjave koji ste iskoristili bez navodjenja autora. Zamolio bih Vas, radi citalaca, da se bolje obavestite o mojim kvalifikacijama koje su javno dostupne u vise varijanti na internetu. Mislim da kao nekadasnji direktor razvoja NIS, poslednji direktor Jugopetrola, graditelj 70 benzinskih stanica i 3 postrojenja u rafineriji Pancevo, pomocnik ministra za naftu i gas, podpredsednik Nacionalnog Naftnog komiteteta Srbije, clan Izvrsnog odbora Srpskog Komiteta za Energiju Svetskog Saveza za energiju, imam pravo na svoje mislenje kakvo god da je ono.
S postovanjem, Prof. dr Petar Stanojevic, dipl. inz.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar