.jpg "Sankcije još nisu zaživele, a već problemi: Pojedine firme obustavile kupovinu goriva od NIS-a")
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
Foto: 021.rs
Američka pretnja sankcijama Naftnoj industriji Srbije, što bi građanstvo i ekonomiju države ostavilo bez rada pančevačke rafinerije i snabdevanje gorivom svelo na uvoz, ponovo je aktuelizovalo pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u zemlji sa 6,5 miliona stanovnika.
Možda najuporniji zagovornik udvostručavanja rafinerijskih kapaciteta je profesor na Fakultetu bezbednosti Petar Stanojević, inače često i savetnik za energetiku pri Vladi Srbije, po pravilu onda kada je u vladi Zorana Mihajlović.
Kada je reč o lokaciji, Smederevo se daleko najčešće pominje kao destinacija nove rafinerije, a nakon što je prošle godine resorna ministarka Handanović sa kompanijom iz Kine potpisala memorandum o izgradnji, mnogi su pomislili da će na tridesetak kilometara od postojećeg nići još jedan prerađivač nafte.
Višak prerađivačkih kapaciteta
Izgradnja rafinerije je više nego ozbiljna investicija, pogotovo kada je reč o kapacitetu od 4,9 miliona tona godišnje prerade, što je tek nešto više od mogućnosti (4,7) prerade u Pančevu. Ulaganje je veliko, čak 2,4 milijarde evra, a novi pogon bi direktno zapošljavao 600 radnika i još 2.000 u pratećim delatnostima.
Na papiru sve izgleda prelepo, ali podsetimo se da je u poslednjih petnaestak godina zaustavljen rad manjih rafinerija u Novom Sadu, Skoplju, Sisku, Lendavi i Bosanskom Brodu, dok ona u Rijeci (kapacitet 4,2 miliona tona) radi samo povremeno i to na žestok pritisak hrvatske vlade, pošto vlasnik, MOL, nije voljan da je aktivira.
Zapravo, ne tako davno smatralo se da u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali i u celoj jugoistočnoj Evropi, ima ozbiljan višak kapaciteta naftnih prerađivača, pa su sledila gašenja manjih rafinerija. Ne samo u bivšoj državi, već i u Mađarskoj i Rumuniji. Sada se tvrdi da se u tome preteralo, pa navodno postoji potreba za novim prerađivačem.
Kako do tržišta
Suština je ima li na tržištu prostora za nov kapacitet. Smatra se da je krug prečnika 400 kilometara zona u kome rafinerija ima jasnu prednost u odnosu na rivala izvan. U tom smislu, od rafinerija u okruženju solunska je pančevačkoj konkurent samo na samom jugu Srbije, mađarska u severnoj polovini Vojvodine, dok bi ona u Ploeštiju mogla konkurisati samo na najudaljenijim istočnim tačkama Srbije.
Na tržištu BiH rival rafineriji Pančevo je riječki pogon, naravno samo kada radi. U tom smislu, jedini srpski prerađivač je odlično pozicioniran, a mnogi misle da bi potrošači u Srbiji dobili uvođenjem više konkurencije, odnosno izgradnjom novog postrojenja.
Pančevački proizvođač drži otprilike 80 odsto srpskog tržišta, kod dizela i više, a izvozi oko pola miliona tona koliko se, otprilike, godišnje u Srbiju i uveze benzina, mazuta i dizela.
Proizilazi da bi nova rafinerija prostor za rad morala tražiti pre svega u izvozu. Zagovornici izgradnje još jedne rafinerije ističu da u Srbiji na 1.000 stanovnika ima 369 automobila, dok Mađarska, Bugarska i Hrvatska imaju 110 do 130 vozila više. Evropski prosek je 583 vozila na 1.000 stanovnika, pa se procenjuje da bi dovođenje stepena automobilizacije na evropski nivo značilo i povećanje domaće potražnje goriva za 50 do 55 odsto.
Takođe, smatraju da će se proces elektrifikacije vozila i železnice odvijati sporije nego što se ranije očekivalo, pre svega zbog izrazito sporog razvoja mreže električnih punjača. Ceni se da će i daleke 2060. godine najmanje jedan od dva automobila u domaćinstvu biti na fosilni pogon.
Iskustvo MOL-a
Činjenica je i da Evropa dnevno uvozi dizela između 130 i 200, benzina između 30 i 60 hiljada tona. Do rata u Ukrajini polovinu potreba Evropa je uvozila iz Rusije. Zagovornici izgradnje smatraju da bi najmanje pola kapaciteta nova rafinerija plasirala u inostranstvo, pre svega na okolna tržišta, gde je, nakon gašenja brojnih pogona, uočljiv manjak.
Međutim, znatno je više onih koji smatraju da bi nov prerađivač teško uspeo na tako surovom tržištu koje je odavno bezecenovano od najjačih naftnih kompanija. Posmatrajmo MOL, mađarsku petrohemijsku industriju aktivnu u 13 država, sa dve velike rafinerije i sa pogonima za istraživanje i vađenje nafte u Rusiji i Kazahstanu.
Otprilike polovinu svojih potreba realizuje iz sopstvenih nalazišta, što je znatno povoljnije od nabavke sirove nafte na tržištu. Kod pančevačke rafinerije, poređenja radi, udeo sopstvene nafte je do 22 odsto. Ipak, MOL se ne odlučuje da aktivira rafineriju u Rijeci u čiji je posed svojevremeno došao kupovinom celog sistema INE. Rizik je prevelik.
Pročitaj još
Manji evropski kolač
Iskustvo nekadašnje Jugoslavije je takođe korisno. Dugoročni državni plan je bio razvoj prerade nafte ceneći da će se velika produkcija prodati na evropskom tržištu. No, pokazalo se da za izlazak na najlukrativnije tržište nije dovoljno postići visok kvalitet dizela i benzina.
Tu je konkurencija najjačih naftnih kompanija na svetu, a sada je sve aktuelniji i aranžman između SAD i Evropske unije po kome bi Evropljani kupovali naftu i goriva od SAD kako bi izrazito visok suficit u razmeni od cirka 420 milijardi dolara godišnje sveli na ne više od 100 milijardi, mada Ameri pritiskaju da se robna razmena potpuno ujednači.
U svakom slučaju, dobar deo evropskog tržišta nafte i goriva biće dodeljen partneru sa druge strane Atlantika, pa će svi iz ostatka sveta ubuduće morati da se zadovoljavaju manjim „evropskim kolačem".
Bilo bi lepo i veoma korisno imati dve rafinerije evropskog nivoa. Osetilo bi se to na rast nacionalnog BDP-a, na uvećanje izvoza, na punjenje državnog budžeta, zaposlenost. Ali, reč je o izuzetno velikoj investiciji o čijoj uspešnosti odlučuje veličina i kvalitet tržišta koje tek valja osvojiti. Poseban je izazov što se svet sve više udaljava od "jedinstvenog svetskog tržišta" i polako preorijentiše na nekoliko regionalnih međusobno poprilično razdvojenih.
To je tok zbivanja koji najmoćnijima unapred i bez konkurencije obezbeđuje ne mali deo tržišta. Ostalima šta preostane. U takvim prilikama osvojiti strano tržište biće neuporedivo teže nego do sada i to je ono o čemu će investitori ubuduće morati prioritetno da razmišljaju. Pogotovo kada je reč o tako skupom i izazovnom projektu kakav je izgradnja rafinerije više nego pristojnog kapaciteta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
13
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
4
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
11
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
12
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
60
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
37
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
2
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Komentari 9
Geza von Delvidek
Petar Stanojevic
S paznjom sam procitao Vas tekst. Zaista nisam imao puno toga da zamerim, a kako bih i mogao kada je Vas tekst, u stvari, oko 2/3 preuzet moj tekst ili izjave koji ste iskoristili bez navodjenja autora. Zamolio bih Vas, radi citalaca, da se bolje obavestite o mojim kvalifikacijama koje su javno dostupne u vise varijanti na internetu. Mislim da kao nekadasnji direktor razvoja NIS, poslednji direktor Jugopetrola, graditelj 70 benzinskih stanica i 3 postrojenja u rafineriji Pancevo, pomocnik ministra za naftu i gas, podpredsednik Nacionalnog Naftnog komiteteta Srbije, clan Izvrsnog odbora Srpskog Komiteta za Energiju Svetskog Saveza za energiju, imam pravo na svoje mislenje kakvo god da je ono.
S postovanjem, Prof. dr Petar Stanojevic, dipl. inz.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar