Privrednici: Država da potpuno preuzme trošak podizanja minimalca
Najavljeno povećanje minimalne zarade i penzija naišlo je na odobravanje radnika sa najnižim primanjima, dok deo privrednika smatra da bi država trebalo da preuzme trošak podizanja minimalca.
Foto: 021.rs
Privreda nije oduševljena, ali čini se da ovim potezom vlasti pokušavaju da dobiju političke poene za slučaj da budu raspisani izbori, a ujedno i da poguraju ličnu potrošnju da bi poboljšali rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) ili ga održe na već smanjenih 3,5 odsto.
Ovo bi moglo da predstavlja problem za Narodnu banku Srbije i inflaciju, ali finim štelovanjem može se i postići rast BDP-a i neznatno viša inflacija, piše Nova ekonomija.
Najava povećanja plata i penzija u godini revidiranja BDP-a
Nije jasno da li će vlasti odlučiti da raspišu izbore, ali odluka da se povećaju plate i penzije u godini kada je revidiran rast BDP-a na dole, može da znači i da je rast privrede ugroženiji nego što se očekivalo.
"Može da se diže minimalac, ali da se porezi i doprinosi plate iz budžeta, da plati onaj ko je to i zamislio. Mi se radujedmo zbog radnika i ja verujem da su oni to predvideli u budžetu i da će to da ide na teret države. Ne razumem kako neko može na teret poslodavaca da odlučuje o povećanju. Odakle? Gde su gurnuli privatni sektor i gde je on danas", pita se sa dozom ironije privrednik Zoran Drakulić.
On objašnjava da ima puno firmi koje "jedva drže glavu iznad vode", a da povećanje može ukoliko se za isti iznos smanje porezi i doprinosi.
Ovogodišnjim budžetom nije bilo predviđeno ovo uvećanje, jer će kao i svake godine sastanak i dogovori o iznosu minimalne zarade za narednu godinu biti održani tek u septembru.
Šta kaže Zakon?
Po zakonu, Socijalno-ekonomski savet koji odlučuje o minimalcu čine tri osnovne grupacije - predstavnici Vlade, sindikati i poslodavci.
Ukoliko se ne dogovore, onda Vlada sama određuje taj iznos za narednu godinu. Rast minimalne zarade sadrži dva osnovna elementa i zavisi od prognoza za sledeću godinu - rasta BDP-a i inflacije.
Pročitaj još
Koliki je minimum mninimalca?
Kad se Socijalno-ekonomski savet (SES) prethodni put sastao da odlučuje o najnižoj zaradi, odlučeno je da će minimalac biti uvećan 13,7 odsto.
Sindikati su tražili 20 odsto, a poslodavci osam procenata. Tako da je po satu minimalna zarada sada 308 dinara. Tada je projekcija BDP-a bila na 4,5 odsto i cilj za inflaciju na 3,5 odsto (sada 3,1 odsto). Nekoliko dana pošto je NBS revidirala svoje projekcije i za BDP i za inflaciju, došla je najava o rastu minimalne zarade.
"Postoji mogućnost da, ukoliko dođe do nekih vanrednih okolnosti, da se ustanovi i nova cena rada, kao što je to sada predloženo. Nisu utvrđene neke vanredne okolnosti zašto bi Vlada izlazila sa novim predlogom. Mi ćemo kao predstavnici privrede da tražimo da se taj odnos ne menja, ali da vidimo šta je sa inflacijom i ako je BDP veći mi bi mogli to da prihvatimo", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca i dodaje da nije jasno kako da se posle smanjenja rasta BDP-a ide na uvećanje zarada.
Privrednici su tražili uvek da to uvećanje ne padne na njihov teret, podseća Atanacković.
Prema rečima Drakulića i Atanackovića, treba da se vodi računa da se ne upropasti "i ovo malo domaće, privatne privrede koja je ostala".
"Pre jedno sedam ili osam godina Vlada je umanjila poreze i doprinose na plate sa 63 odsto na ispod 60 odsto, ali onda su prestali s tim i poslednjih nekoliko godina vrše kompenzaciju privredi time što povećavaju neoporezovani deo zarade, kaže Atanacković. Do prošle godine je taj deo iznosio 25 odsto, dakle 25.000 dinara se ne oporezuje, ali preko toga da. Sada je neoporezivi deo je približno 28.700 dinara. Ono što je stara boljka u platnom sistemu je odsustvo linearnog oporezivanja zarada", navodi Atanacković.
"Mi ćemo tražiti da to ne bude u ovoj formi, već da oni koji su isplaćivali minimalne zarade da dobiju potpuno oslobađanje od poreza, odnosno svi oni čije su zarade približne toj minimalnoj", objašnjava on.
Ranije je bilo i preko 300.000 onih koji su na minimalcu, a sada je taj broj mnogo manji negde oko 95.000, od ukupno 2,9 miliona zaposlenih. Ali još nekoliko stotina hiljada ljudi prima platu koja je blizu tog iznosa, kaže Atanacković.
Budžet je i inače za ovu godinu projektovan sa deficitom od tri odsto, a nije jasno odakle su sadašnje vlasti pronašle novac u budžetu. Moguće je da će se odustati od određenih projekata ili da će se zemlja još više zadužiti.
"Verovatno Vlada ima i političke razloge zašto diže minimalac, ali to znači i uvećanje svih ostalih zarada, što može da uveća inflaciju", kaže Atanacković.
Milojko Arsić, profesor sa Ekonomskog fakulteta, kaže da će ovo povećanje minimalne zarade pogoditi neke industrije koji nisu mnogo produktivne. Visina uticaja na privredu će zavisiti od toga koji deo tereta će država da preuzme, odnosno koliko će da smanji doprinose.
"Smanjenje doprinosa može da utiče na pad državnih prihoda. Ove godine je već bilo nekih smanjenja, povećanja. Verovatno će morati neki rebalans pred kraj godine budžeta uraditi. Čini mi se da pokušavaju da pridobiju podršku glasača koji su na protestima sada", kaže Arsić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
0
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
2
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
1
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
6
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Komentari 6
Minimalac
Toplog obroka
Regresa
Prevoza
Minulog rada
Noćnog rada
Rada na praznike
Kad se to sabere poslodavac isplaćuje minimum 50% preko zvaničnog minimalca.
Sremac
PEtar
Dokle više BRE ?
i još na to imamo ne normalnu inflaciju....
Sledeće je da gasim firmu i odoh i ja da primam lovu za biroa a posle ću da se prijavim i na socijalu, ko Romi... pa nisu oni nikad ni bili ludi...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar