Privrednici: Država da potpuno preuzme trošak podizanja minimalca
Najavljeno povećanje minimalne zarade i penzija naišlo je na odobravanje radnika sa najnižim primanjima, dok deo privrednika smatra da bi država trebalo da preuzme trošak podizanja minimalca.
Foto: 021.rs
Privreda nije oduševljena, ali čini se da ovim potezom vlasti pokušavaju da dobiju političke poene za slučaj da budu raspisani izbori, a ujedno i da poguraju ličnu potrošnju da bi poboljšali rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) ili ga održe na već smanjenih 3,5 odsto.
Ovo bi moglo da predstavlja problem za Narodnu banku Srbije i inflaciju, ali finim štelovanjem može se i postići rast BDP-a i neznatno viša inflacija, piše Nova ekonomija.
Najava povećanja plata i penzija u godini revidiranja BDP-a
Nije jasno da li će vlasti odlučiti da raspišu izbore, ali odluka da se povećaju plate i penzije u godini kada je revidiran rast BDP-a na dole, može da znači i da je rast privrede ugroženiji nego što se očekivalo.
"Može da se diže minimalac, ali da se porezi i doprinosi plate iz budžeta, da plati onaj ko je to i zamislio. Mi se radujedmo zbog radnika i ja verujem da su oni to predvideli u budžetu i da će to da ide na teret države. Ne razumem kako neko može na teret poslodavaca da odlučuje o povećanju. Odakle? Gde su gurnuli privatni sektor i gde je on danas", pita se sa dozom ironije privrednik Zoran Drakulić.
On objašnjava da ima puno firmi koje "jedva drže glavu iznad vode", a da povećanje može ukoliko se za isti iznos smanje porezi i doprinosi.
Ovogodišnjim budžetom nije bilo predviđeno ovo uvećanje, jer će kao i svake godine sastanak i dogovori o iznosu minimalne zarade za narednu godinu biti održani tek u septembru.
Šta kaže Zakon?
Po zakonu, Socijalno-ekonomski savet koji odlučuje o minimalcu čine tri osnovne grupacije - predstavnici Vlade, sindikati i poslodavci.
Ukoliko se ne dogovore, onda Vlada sama određuje taj iznos za narednu godinu. Rast minimalne zarade sadrži dva osnovna elementa i zavisi od prognoza za sledeću godinu - rasta BDP-a i inflacije.
Pročitaj još
Koliki je minimum mninimalca?
Kad se Socijalno-ekonomski savet (SES) prethodni put sastao da odlučuje o najnižoj zaradi, odlučeno je da će minimalac biti uvećan 13,7 odsto.
Sindikati su tražili 20 odsto, a poslodavci osam procenata. Tako da je po satu minimalna zarada sada 308 dinara. Tada je projekcija BDP-a bila na 4,5 odsto i cilj za inflaciju na 3,5 odsto (sada 3,1 odsto). Nekoliko dana pošto je NBS revidirala svoje projekcije i za BDP i za inflaciju, došla je najava o rastu minimalne zarade.
"Postoji mogućnost da, ukoliko dođe do nekih vanrednih okolnosti, da se ustanovi i nova cena rada, kao što je to sada predloženo. Nisu utvrđene neke vanredne okolnosti zašto bi Vlada izlazila sa novim predlogom. Mi ćemo kao predstavnici privrede da tražimo da se taj odnos ne menja, ali da vidimo šta je sa inflacijom i ako je BDP veći mi bi mogli to da prihvatimo", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca i dodaje da nije jasno kako da se posle smanjenja rasta BDP-a ide na uvećanje zarada.
Privrednici su tražili uvek da to uvećanje ne padne na njihov teret, podseća Atanacković.
Prema rečima Drakulića i Atanackovića, treba da se vodi računa da se ne upropasti "i ovo malo domaće, privatne privrede koja je ostala".
"Pre jedno sedam ili osam godina Vlada je umanjila poreze i doprinose na plate sa 63 odsto na ispod 60 odsto, ali onda su prestali s tim i poslednjih nekoliko godina vrše kompenzaciju privredi time što povećavaju neoporezovani deo zarade, kaže Atanacković. Do prošle godine je taj deo iznosio 25 odsto, dakle 25.000 dinara se ne oporezuje, ali preko toga da. Sada je neoporezivi deo je približno 28.700 dinara. Ono što je stara boljka u platnom sistemu je odsustvo linearnog oporezivanja zarada", navodi Atanacković.
"Mi ćemo tražiti da to ne bude u ovoj formi, već da oni koji su isplaćivali minimalne zarade da dobiju potpuno oslobađanje od poreza, odnosno svi oni čije su zarade približne toj minimalnoj", objašnjava on.
Ranije je bilo i preko 300.000 onih koji su na minimalcu, a sada je taj broj mnogo manji negde oko 95.000, od ukupno 2,9 miliona zaposlenih. Ali još nekoliko stotina hiljada ljudi prima platu koja je blizu tog iznosa, kaže Atanacković.
Budžet je i inače za ovu godinu projektovan sa deficitom od tri odsto, a nije jasno odakle su sadašnje vlasti pronašle novac u budžetu. Moguće je da će se odustati od određenih projekata ili da će se zemlja još više zadužiti.
"Verovatno Vlada ima i političke razloge zašto diže minimalac, ali to znači i uvećanje svih ostalih zarada, što može da uveća inflaciju", kaže Atanacković.
Milojko Arsić, profesor sa Ekonomskog fakulteta, kaže da će ovo povećanje minimalne zarade pogoditi neke industrije koji nisu mnogo produktivne. Visina uticaja na privredu će zavisiti od toga koji deo tereta će država da preuzme, odnosno koliko će da smanji doprinose.
"Smanjenje doprinosa može da utiče na pad državnih prihoda. Ove godine je već bilo nekih smanjenja, povećanja. Verovatno će morati neki rebalans pred kraj godine budžeta uraditi. Čini mi se da pokušavaju da pridobiju podršku glasača koji su na protestima sada", kaže Arsić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
11
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
12
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
25
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 6
Minimalac
Toplog obroka
Regresa
Prevoza
Minulog rada
Noćnog rada
Rada na praznike
Kad se to sabere poslodavac isplaćuje minimum 50% preko zvaničnog minimalca.
Sremac
PEtar
Dokle više BRE ?
i još na to imamo ne normalnu inflaciju....
Sledeće je da gasim firmu i odoh i ja da primam lovu za biroa a posle ću da se prijavim i na socijalu, ko Romi... pa nisu oni nikad ni bili ludi...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar