Cene litijuma prošle godine pale za više od 80 odsto
EU se u potpunosti, sto odsto, snabdeva sa teškim retko zemnim elementima iz Kine, 99 odsto bora uvozi iz Turske, 71 odsto platine i još veći procenat metala iz platinaste grupe uvozi iz Južne Afrike.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Evropska unija je visoko uvozno zavisna od retkih sirovina i snabdevanje je visoko koncentrisano u svega nekoliko zemalja i zato je trci za tim sirovinama, navela je Sanja Filipović u autorskom tekstu za mesečnik "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT), prenosi Nova ekonomija.
Da bi omogućila pouzdano snabdevanje, EU je 2011. godine kreirala listu kritičnih sirovina za EU (CRM) koja se svake tri godine preispituje i ažurira. Na prvoj listi se našlo 14 CRM, a na onoj koja je objavljena 2023. godine identifikovane su 34 CRM od kojih je 17 klasifikovano kao strateške sirovine.
Evropska komisija je 25. marta 2025. godine usvojila prvu listu "strateških projekata" na teritoriji EU za koje će se primenjivati pojednostavljene odredbe za dozvole, biće obezbeđen lakši pristup finansiranju i omogućiće se institucionalna podrška za povezivanje sa relevantnim kupcima.
Za sada je izabrano 47 projekata u 13 zemalja članica EU koji se odnose na 14 CRM i uključuju različite segmente lanca vrednosti od rudarstva do prerade i njihove reciklaže.
Evropska komisija je 4. juna usvojila prvu listu strateških projekata koji se nalaze u zemljama van EU i među tih 13 projekata se našao i projekat Jadar, za iskopavanje litijuma u Srbiji.
"Globalnom proizvodnjom litijuma trenutno dominiraju Australija, Čile i Kina, a najveće evropske rezerve nalaze se u Nemačkoj i Češkoj, dok se Srbija nalazi na trećem mestu. EU 60 odsto prerađenog litijuma uvozi iz Kine", navela je autorka u tekstu.
Kako je dodala, pored litijuma je EU strateški značaj dala za četiri projekta za iskopavanje grafita (u Ukrajini, Norveškoj i Kazahstanu), tri projekta za nikl (u Novoj Kaledoniji, Kanadi i Brazilu), dva projekta za retke zemne elemente (Malavi i Južna Afrika) i po jedan projekat za tungesten (Velika Britanija), kobalt (Zambija) i bakar (Norveška).
Pored toga, Evropska komisija namerava da ove godine formira zajedničku platformu za kupovinu CRM gde bi koristila prethodno iskustvo u kupovini prirodnog gasa.
Tražnja za litijumom 2024. godine bila je za 30 odsto viša u odnosu na 2023. godinu, tražnja za niklom, kobaltom, grafitom i retkim zemnim elementima je porasla za 6-8 odsto, a tražnja za bakrom je porasla za oko tri odsto.
"S druge strane, ponuda kritičnih sirovina je rasla brže od tražnje zahvaljujući masivnim investicijama koje su omogućile porast stope rudarenja. Rast proizvodnje kritičnih sirovina je ostvaren, pre svega, u Kini za prirodni grafit i litijum, u Indoneziji za nikl i u Kongu za kobalt. Porast proizvodnje litijuma je povećan zahvaljujući rudnicima u zemljama u razvoju kao što su Argentina i Zimbabve. Isto važi i za ponudu rafinisanih, u čijoj proizvodnji prednjače Kina i Indonezija", navela je Filipović.
Pročitaj još
Cene kritičnih sirovina ostale niske i u 2024. godini
To je posebno bio slučaj sa mineralima koji se koriste u proizvodnji baterija. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, cene litijuma tokom 2024. godine su snižene za preko 80 odsto u odnosu na 2023. godinu, iako su od početka 2021. do novembra 2023. godine porasle čak osam puta.
Tokom 2024. godine, cene grafita i kobalta su niže za oko 20 odsto, a cene nikla su pale za 10 odsto. Izuzetak je mangan čija je cena značajno porasla u drugoj polovini 2024. godine zbog poremećenog snabdevanja u Australiji i Gabonu, uz istovremeni rast tražnje.
Rast proizvodnje osnovnih metala bio je, kako je navela Filipović, znatno sporiji od rasta proizvodnje metala i minerala koji su neophodni za proizvodnju baterija. Više je razloga za to, počev od dužih rokova isporuke, kapitalno intenzivnijeg i tehnološki složenijeg procesa i drugo.
Kako je u prethodnom periodu zabeležen porast rizika koji utiču na isporuku i proizvodnju u zemljama glavnim isporučiocima, cene aluminijuma, bakra i cinka su se oporavile 2024. godine i nastavile su da rastu 2025. godine. Cene kalaja su porasle za 20 odsto i taj trend je nastavljen i u 2025. godini, prvenstveno zbog poremećaja u snabdevanju u glavnim emljama proizvođačima (Mjanmar, Indonezija i Kongo), kao i zbog povećane tražnje iz elektronske i poluprovodničke industrije.
Cene srebra su takođe zabeležile značajan porast od 25 odsto i dodatno 10 odsto u 2025. godini.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kina saopštila da je postigla preliminarni konsenzus sa SAD o trgovini
26.10.2025.•
0
SAD i Kina postigli su u Maleziji "preliminarni konsenzus" za rešavanje svojih trgovinskih sporova.
Povučen Teslin cybertruck zbog softverske greške
26.10.2025.•
0
Kompanija Tesla opozvala je danas 63.619 cybertruck vozila zbog softverskog problema koji utiče na prednja parking svetla.
U Srbiji od početka godine prodato više novih vozila nego u isto vreme 2024.
26.10.2025.•
9
Rezultati prodaje novih vozila u Srbiji u prva tri kvartala 2025. godine, za razliku od većine evropskih zemalja i EU ukupno, (gde se beleži ili usporavanje ili pad tržišta) pokazuju da tržište sveukupno raste.
Srbija nastavila ubrzano da povećava zlatne rezerve
26.10.2025.•
12
Na stabilnost svake države, pa i Srbije u kriznim vremenima značajno utiču zlatne rezerve.
Nemačka krajem 2027. izbacuje čekove iz upotrebe
26.10.2025.•
1
Nemačka krajem 2027. potpuno izbacuje čekove iz upotrebe, saopštila je Bundesbanka.
Vlada obezbedila dodatna sredstva za subvencije za prve stanove po rođenju deteta
25.10.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 100 miliona dinara, odnosno više od 850.000 evra, za obezbeđivanje nedostajućih sredstava za subvencije za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.
Dodeljen tender za uvođenje veštačke inteligencije u PIO Fond: O čemu je reč?
25.10.2025.•
10
Fond PIO dodelio je ugovor na tenderu vezanom za primenu veštačke inteligencije preduzeću MDS Informatički inženjering iz Beograda.
Kina i SAD počeli nove trgovinske pregovore
25.10.2025.•
0
Kina i SAD su danas u Kuala Lumpuru započele nove trgovinske pregovore u cilju pronalaženja rešenja za carinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
25.10.2025.•
10
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
Stručnjaci: Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti
25.10.2025.•
5
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti jer na tržištu nema dovoljno gasa, trpi evropska industrija, a autori te odluke verovatno neće biti na istim pozicijama, kažu stručnjaci.
Raspisan javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju
25.10.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2025. godinu.
Turkmenistan ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali nema gasovod
25.10.2025.•
4
Turkmenistan, jedan od vodećih svetskih proizvođača gasa, ponovio je da ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali da nema gasovod potreban da se poveže centralna Azija sa Evropom preko Kaspijskog mora.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podršci skladištarima malina
24.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške firmama i preduzetnicima koji skladište malinu ovogodišnjeg roda radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja.
Indijska kompanija koja najviše kupuje rusku naftu poštovaće sankcije protiv Moskve
24.10.2025.•
2
Najveci indijski kupac ruske nafte, kompanija Reliance Industries, poštovace sankcije zapadnih država protiv Moskve, uz održavanje odnosa s trenutnim dobavljačima nafte, saopštila je danas ta kompanija.
Vlada menja Uredbu o maržama zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače
24.10.2025.•
7
Vlada Srbije izmeniće Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače.
Objavljene nove cene goriva
24.10.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Američke sankcije i za ruski Lukoil: Kako će se to odraziti na Srbiju?
24.10.2025.•
16
Nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije i vema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, nametnulo se i pitanje kako će se to odraziti i na Srbiju.
Kineske državne kompanije obustavile kupovinu ruske nafte zbog američkih sankcija
23.10.2025.•
6
Kineske državne naftne kompanije obustavile su kupovinu ruske nafte koja se prevozi morskim putem pošto su SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, najvećim ruskim naftnim kompanijama, reklo je više izvora.
Sistemski slom
23.10.2025.•
22
Tog prvog novembra prošle godine nije pala samo nadstrešnica nego i ideja da institucije, zakoni i struka još uvek imaju težinu veću od konferencije za štampu i partijske parole.
Alternative za ruski gas: Bugarska zatvara jedan, a proširuje drugi gasovod, Rumunija kao mogući spas
23.10.2025.•
16
Evropska unija je donela odluku o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa, sa konačnim rokom postavljenim za 1. januar 2028. godine.
Procena Bečkog instituta: Srbija će imati privredni rast od dva odsto, najniži na Zapadnom Balkanu
23.10.2025.•
12
Srbija će u 2025. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dva odsto, što je najniža stopa rasta među balkanskim državama za ovu godinu.
Komentari 4
Kaca Telep
Hocemo da imamo pijacu vodu i zdravu hranu, to dugujemo buducim generacijama.
Aleksej
Aлександар
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar