Srbija vratila 12 tona zlata iz inostranstva, NBS rezerve uvećavala na sugestiju Vučića
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Srbija već vratila 12 tona zlata koje je tokom 2019. i 2020. godine kupila na međunarodnom tržištu, kao i da u rezervama ima ukupno 50,6 tona zlata.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Guvernerka je navela da će od narednog redovnog izveštaja o kretanju deviznih rezervi početi javnost da obaveštava i o stanju i vrednosti dragocenog metala kojim raspolaže.
Ona je gostujući na TV Informer navela da je Srbija od 2012. godine zaključno sa ovim mesecom iz domaće proizvodnje RTB Bora za dinare kupila 19 tona zlata, da je od 2000. do 2012. godine iz istog domaćeg izvora nabavila svega 4,1 tone, a da su kupovine u inostranstvu u pretpandemijskim godinama obavljene na sugesiju predsednika Aleksandra Vučića.
"Jorgovanka, kako stoje stvari, a što ne biste kupili i malo zlata u inostranstvu (pitao je Vučić)? Ja jesam guverner, ali odluka o takvoj vrsti ulaganja nije moja, koliko god ja imala (taj) položaj u Ustavu. Takve odluke se donose u saradnji i uz podršku predsednika države i u dogovoru sa Vladom Srbije", kazala je Tabaković.
Tabaković je navela da je NBS priredila još jedno "prijatno iznenađenje" predsedniku kada su 2024. godine kupili još pet tona zlata u Švajcarskoj i koje se trenutno ne nalaze u Srbiji, kao i da je proces repatrijacije zlata takođe bio rezultat Vučićeve reakcije.
"(On je) 2021. godine postavio kratko pitanje 'Jorgovanka, gde nam je ono zlato?' Nije trebao dalje da mi kaže, samo je rekao vidi šta se dešava u svetu. Čim sam se vratila sa sastanka ja sam sa saradnicima organizovala vraćanje tih 12 tona zlata... Meni ne treba reći drugačije, to je jedno pitanje koje je meni bilo dovoljno da to uradim", dodala je guvernerka.
Tabaković je rekla i da su prve kupovine plemenitog metala na ino-tržištu obavljene kada je cena zlata bila 1.500 dolara po unci (oko 28 grama), da je sada cena na berzama oko 3.350 dolara po unci, te da prvobitna investicija od 993 miliona evra sada vredi 1,8 milijardi.
Pročitaj još
Takođe je navela da je agencija za investicione rejtinge Fič, kada je zadržao rejting BB+ sa pozitivnim izgledima za Srbiju, kao drugu stavku svoje ocene naveo upravo visoke devizne rezerve, koje sada premašuju 28 milijardi evra.
Ona je navela i da su rezerve sa 5,5 milijardi evra 2012. godine došle do tog iznosa od 28,3 milijardi "ne prodajom fabrika" nego interencijama na međunarodnom deviztnom tržištu, jer je Srbija kupovala devize "da dinar ne bi jačao previše".
"(Kurs dinara zavisi) od ponude i potražnje, da nismo kupovali toliko danas bi evro bio ispod 100 dinara", rekla je Tabaković, dodajući da su strane direktne investicije usporile zbog političkih dešavanja i blokada, da su na 41 odsto prošlogodišnjeg nivoa, odnosno da bruto iznose svega 1,6 milijardi evra.
Kazala je i da je za usporavanje odgovorno i globalno okruženje, spor tempo evropskog ekonomskog rasta, ali da za Srbiju veoma važan sektor proizvodnje auto-delova u prva dva kvartala raste, te da se nada da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda ove godine biti tri, a naredne četiri procenata.
Prema njenim rečima, dobri ekonomski rezultati su postignuti u atmosferi nasleđenog praznog budžeta, ali i aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji je pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast bio vredan 1,6 milijardi evra.
"Trenutak kada je trebalo početi da se vraća taj aranžman (počinjao je) 2012. godine. I samo je jedna rata bila isplaćena pre nego što smo mi preuzeli vođenje države. Srbija je isplatila ta sredstva MMF-u sa pratećim troškovima od 100 miliona evra, MMF je glavom bez obzira otišao posle tog aranžmana, a pokazatelji koji su ostvarni nijedan od pokazatelja rasta, inflacije, deficita svi su bili gori od trenutka kada je aranžman započet. Ta i takva Srbija koju su vodili oni koji se sad kriju iza leđa, slobodno mogu da kažem, piona ove revolucije, iza omladine, oni su potrošili za četiri godine 5,7 milijardi evra za odbranu kursa i evro je sa 80 dinara skočio na 118 (dinara za jedan evro). A mi sada gotovo deset godina držimo na jednakoj vrednosti i kupili smo blizu 12 milijardi, da dinar ne bi jačao previše", dodala je guvernerka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
0
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
22
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
23
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
26
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Komentari 55
Alex
Oilily
Стојко
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar