Ranđelović: Usled domaćih faktora privreda Srbije raste sporije od planiranog
Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Tako će privredni rast biti oko dva odsto, a ne planiranih četiri procenta, izjavio je danas profesor Saša Ranđelović, izvršni urednik publikacije Kvartalni monitor, Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
"Prema podacima za treći kvartal BDP Srbije je u tom period porastao međugodišnje za oko dva odsto što je bilo na nivou dinamike rasta u prethodna dva kvartala. Rezultat ostvaren u trećem kvartalu je i dalje nešto sporiji u odnosu na revidirane prognoze, tako da već sada postaje izvesno da će privredni rast u 2025. biti sporiji nego što smo očekivali, verovatno oko dva odsto", kazao je Ranđelović na promociji novog broja publikacije.
Dodao je da je u poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope taj rezultat i dalje solidan, jer će prosečan rast u tom region u 2025. biti oko 1,7 odsto.
"Ali, posmatrao u odnosu na inicijalne planove, jasno je da je ovo usporavanje privrednog rasta u 2025. godini znatno snažnije nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Te zemlje će ostvariti privredne rezultate koji su za pola procentnih poena ispod inicijalnih planova, a u Srbiji je to manje za dva procentna poena. Inicijalne prognoze rasta su bile oko četiri odsto", naveo je on.
Ranđelović je ocenio da to sugeriše da je usporavanje privrednog rasta u velikoj meri posledica i domaćih faktora, a ne samo međunarodnih okolnosti.
Kao glavni razlog za usporavanje privrednog rasta naveo je pad investicija, lošu poljoprivrednu sezonu, pad u građevinarstvu i sankcije naftnom sektoru.
Za narednu godinu procene su da če privredni rast biti tri odsto.
"Za sada se čini realističnom prognoza privrednog rasta u 2026. od tri odsto. Ona pretpostavlja da će se problem sa sektorom energetike, odnosno NIS-om skoro i povoljno rešiti i da neće doći do nastanka nekih novih rizika", rekao je on.
Dodao je da ima i drugih rizika kao što je najava ograničenja izvoza čelika na tržište EU, početak primene ekoločkih carina u vezi sa emisijama CO2 na izvoz iz Srbije električne energije, čelika, aluminijuma, cementa.
To, kako je ukazao, uz domaće političke neizvesnosti, procenu od tri odsto privrednog rasta u narednoj godini, čini vrlo uslovnom.
"Problem sa NIS-om je tako velik da može značajno da poremeti te prognoze, ne samo iz perspektive doprinosa kompanije BDP-u, već i šire, jer je reč o sistemski važnoj kompaniji koja je glavni snabdevač privrede", rekao je izvršni urednik publikacije Kvartalni monitor.
Naglasio je i da dalja nestabilnost u energetskom sektoru može da ima negativne posledice i po priliv stranih direktnih investicija (SDI), jer je to fundamentalni imput za sve privredne grane, a posebno za industriju.
"Ukoliko dobijemo vlasnika koji iz perspektive potencijalnih investitora predstavlja pouzdanog partnera, verovatno će ti efekti biti manji", katao je Ranđelović.
Pročitaj još
Govoreći o inflaciji, on je naveo da je u trećem kvartalu ove godine došlo do zaokreta, nakon rasta sredine godine, jer je inflacija oborena administrastivnim merama, odlukom Vlade Srbije o ograničavanju marži, sa više od četiri odsto u u julu i avgustu, na ispod tri odsto u novembru.
"Taj pad iflacije je dominantno posledica pada cene hrane, usled primene ovih administrativnih mera", kazao je on.
Ranđelović očekuje da će na kraju ove godine inflacija u Srbiji biti oko tri odsto.
"U 2026. godini se očekuje blago ubrzanje inflacije i projektuje se na 3,7 odsto, što će u znatnoj meri biti posledica postepenog ili potpunog ukidanja Uredbe o ograničavanju trgovačkih marži", rekao je on.
Prema njegovim rečima, naplata prihoda u 2025. je nastavila blagi rast, ali slabije u odnosu na inicijalni plan, a država se tome prilagodila ograničavanjem nekih i tekućih i kaptalnihh rashoda.
"Tako se može očekivati da će Srbije 2025. godinu završiti sa fiskalnim deficitom koji se uklapa u inicijalne okvire do tri odsto BDP-a, a moguće je da to bude i 2,5 odsto BDP-a, obezbeđujući da javni dug ostane na nivou ispod 45 odsto BDP-a", precizirao je Ranđelović.
Podsetio je i da je u ovoj godini došlo do snažnog usporavanja priliva SDI, koje su u prva tri kvartala bile gotovo 60 odsto manje nego u isto vreme 2024. godine.
"To nosi nekoliko negativnih posledica, posebno po platni bilans, budući da smo mi deficit u tekućem računu platnog bilansa u velikoj meri finansirali prilivom te vrste kapitala. Očigledno da će u narednom period to neće biti slučaj u meri kako je to bilo do sada", istakao je on.
Ocenio je da usporavanja priliva SDI predstavlja posledicu i globalnih faktora i geoplitičke fragmentacije u vezi sa situacijom u Ukrajini, ali i sa rastom realnih zarada u Srbiji, koji je bio u velikoj meri iznad rasta produktivnosti, što ima negativne posledice po troškovnu i investicionu konkurentnost Srbija za priliv kapitala.
"Zato u narednoj godini u tom segmentu ne možemo očekivati neke značajnije pozitivne pomake u odnosu na sadašnje trendove", naveo je Ranđelović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene benzina u SAD naglo porasle zbog napada na Iran
04.03.2026.•
2
Cena galona benzina u SAD porasla je 11 centi preko noći, a gorivo je poskupelo i u nekim evropskim zemljama zbog višestrukih sukoba na Bliskom istoku, kojima je onemogućena isporuka nafte preko Persijskog zaliva.
Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
03.03.2026.•
9
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
Inflacija u zoni evra može rasti zbog sukoba na Bliskom istoku, upozorava ekonomista
03.03.2026.•
0
Produžetak rata na Bliskom istoku mogao bi da dovede do naglog rasta inflacije u zoni evra i da uspori ekonomski rast, ocenio je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn za britanski list Fajnenšel tajms.
Gorivo u Srbiji već skupo, a rat sa Iranom bi to mogao da pogorša
03.03.2026.•
22
Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije.
Otkup automobila - Kako prodati auto za jedan dan?
03.03.2026.•
0
Prodaja polovnog automobila u teoriji deluje lako - postavite oglas, sačekate kupca i to je to. U praksi, taj proces često traje nedeljama, uz beskrajne pozive, poruke, cenkanje i neozbiljne kupce koji "dolaze sutra".
Prošle godine u Srbiju uvezeno cveća za 42 miliona evra
02.03.2026.•
4
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini u Srbiji iznosila je 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra.
Vlahović: Model razvoja Srbije nedovoljan za sustizanje privreda Srednje i Istočne Evrope
02.03.2026.•
13
Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da je model razvoja Srbije obezbedio privredni rast, ali je nedovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Raspisan poziv za subvencije poljoprivrednicima od 18.000 dinara po hektaru
02.03.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji koji će biti otvoren do 1. aprila.
Država daje skoro 16 miliona evra za izgradnju jednog hotela za Expo
02.03.2026.•
7
Kompanija Euro KB Rent dobiće 15,9 miliona evra iz budžeta Srbije za izgradnju hotela internacionalnog brenda "Swissotel" iz grupacije "Accor" na lokaciji EXPO u Beogradu, vidi se iz ugovora o subvenciji.
Zbog rata sa Iranom: Cena nafte skočila najviše za četiri godine, a gas u Evropi 28 odsto skuplji
02.03.2026.•
7
Cene nafte su danas zabeležile najveći rast za poslednje četiri godine zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što SAD i Izrael napale Iran tokom vikenda.
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
20
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
5
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Gubitak "Puteva Srbije" u 2025. skoro 200 miliona evra
01.03.2026.•
23
"Putevi Srbije" su u poslednjem kvartalu 2025. godine ostvarili neto gubitak od 22 milijarde dinara (oko 194 miliona evra), što je dvostruko više nego u 2024. godini.
Google u Rusiji kažnjen sa 176 miliona evra
01.03.2026.•
1
Sud u Moskvi proglasio je kompaniju Google krivom za kršenje zakonodavstva Rusije i izrekao joj je novčanu kaznu od više od 176 miliona evra.
Počinje Kopaonik biznis forum
01.03.2026.•
0
Na Kopaoniku danas počinje 33. Kopaonik biznis forum sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".
Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, reč je o manipulaciji vlasti
28.02.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po prvi put istoriji Srbije ostvareno da prosečna zarada bude veća od 1.000 evra.
Komentari 1
dacic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar