Dug Srbije i precenjeni dinar: Skupo će nas koštati
Aleksandar Vučić često ističe kako je javni dug Srbije iznosi 43 odsto BDP-a.
Foto: 021.rs
I potom ukazuje da zaduženja evropskih država prebacuju 80 odsto BDP-a, da se ne spominju Italija, Francuska ili Grčka čija javna zaduženja dostižu 110 do 156 odsto nacionalnog BDP.
Pritom podseti javnost i na to da je po kriterijumima Evropske unije dopušteni nivo duga 60 odsto, pa onda zaključuje kako Srbija nije previše zadužena.
U ovakvom dosta površnom sagledavanju zaduživanja svoje zemlje pridružuje mu se ministar Siniša Mali, a sve u cilju umirivanja domaće javnosti kojoj, ipak, 38,5 milijardi evra nominalnog iznosa duga izgleda kao poprilična svota za nejaku ekonomiju države koja u spoljnotrgovinskom bilansu beleži godišnji minus od oko 8,5 milijardi evra.
Računica za ulepšavanje
Iako Vučić i Mali imaju uzorne govorničke sposobnosti, aktuelna vlast je učinila mnogo više od retoričkog ulepšavanja kako bi širu javnost uverila da Srbija nije prezadužena. Vodi monetarnu politiku "precenjenog kursa valute", odnosno ne uzima u obzir nivo inflacije u Srbiji kada određuje vrednost dinara, potom i svih ekonomskih parametara.
Takvom kalkulacijom će nam ove sezone nacionalni BDP porasti za oko jedanaest odsto i premašiti 90 milijardi evra, mada je ista srpska vlada nedavno sa MMF-om utvrdila da će privredni razvoj ove godine jedva dostići dva odsto.
Podsetimo se, kada su u proleće 2012. godine naprednjaci pobedili na izborima i započeli neprekidnu vladavinu, BDP je bio 33 milijarde, a javni dug 15 milijardi. Unazad gotovo četrnaest godina naš razvoj nikada nije bio iznad pet, češće se kretao između tri i četiri odsto.
Pojedinih godina je bio negativan, na primer 2014. godine, kada su do tada nezabeležene poplave načinile veliku štetu i značajno omele poslovnu aktivnost.
Uloga fiksnog dinara
Kada bi se uobičajeno računao ukupni porast proizvodnje tokom vladavine naprednjaka teško da bi nacionalni BDP Srbije premašio 53–54 milijarde. Radi sprovođenja aktuelne monetarne politike vlast je, praktično, fiksirala kurs dinara, što je na domaću javnost, decenijama u mukama usled brzog gubljenja vrednosti domaće valute, delovalo opčinjavajuće.
Upravo takav kurs dinara ukupnu godišnju proizvodnju u Srbiji, kada se želi prikazati u evrima, čini je drastično preuveličanom. Nevolje sa pozajmljivanjem mogu biti i ako se Srbija, na američki pritisak, odluči da privatizuje NIS, makar i uz ne baš solidnu nadoknadu.
Biće potrebno verovatno i više od 1,4 miliona evra, koliko je amandmanom naknadno i naznačeno u budžetu za sledeću godinu. Stoga je Vučić već počeo tražiti novac, pa je Narodna banka Srbije na državni račun prenela višak iz prošlogodišnjeg poslovanja od 288,6 miliona evra.
Kako je u pitanju iznos za šest miliona iznad zbirne svote koje je NBS na državni račun uplaćivala tokom pet prethodnih godina, očito da je predsednik počeo prikupljanje novca za otkup naftne kompanije. Pokušava sa raznih računa prikupiti što više kako bi se ovim povodom što manje zaduživao.
Pročitaj još
Pola budžeta je pozajmica
Iz budžeta za 2026. godinu vidimo zašto će učiniti sve da za ove potrebe što manje novca pristigne iz novih kredita. Naredne godine na otplatu pristižu kreditne rate u visini 6,8 milijardi evra, dok je u proračunu predviđeno 2,9 milijardi evra deficita, što će se takođe nadoknaditi novom državnom pozajmicom.
Ukupne srpske devizne potrebe za narednu sezonu su 9,7 milijardi, od čega će se iz postojećeg novca u državnim depozitima namaknuti 1,5 milijardi, dok će se 8,2 milijardi evra morati obezbediti kreditom.
Ako se tome doda i, recimo, milijarda za otkup NIS-a ispada da će vlast naredne godine čak 9,2 milijardi evra morati pribaviti na finansijskom tržištu. Koliko je reč o za Srbiju velikoj svoti vidi se upravo u budžetu, po kome će država potrošiti, iskazano evrima, 23,5 milijardi i još 1,4 milijarde za NIS.
Sa druge strane prihodovaće 20,6, od čega su 8,2 milijardi evra krediti i tome treba još dodati milijardu u slučaju kupovine NIS-a. Gotovo 40 odsto rashoda naredne godine biće iz pozajmica.
Praktično, došli smo do situacije da nam formiranje budžeta umnogome zavisi od zaduživanja, pa će na visinu državnog proračuna narednih godina sve bitnije uticati situacija na finansijskom tržištu. Već sada se može reći da će narednim vladama biti veoma teško.
PDV opada, kamate rastu
To, međutim, nisu jedine nevolje sa budžetom. Lane je podbacila naplata PDV-a za 460 miliona evra (5,2 odsto) u odnosu na plan. Uprkos tome što su plate porasle za oko 11 odsto, građani su se očito manje upuštali u kupovinu.
Mada je Vlada Srbije za narednu sezonu predvidela 8,2 odsto uvećanje prihoda putem PDV-a, pitanje je koliko je to realna procena ako je predviđeni rast plata u javnom sektoru tek 5,1 odsto, dok nedaće oko američke ucene u vezi sa NIS-om mogu dovesti do poskupljenja nafte, a nije nerealno očekivati i višu cenu gasa.
Drugi problem su kamate na kredite za koje je ove sezone država izdvojila 1,85 milijardi evra, a tek nijansu manje je predvidela za narednu godinu. To je oko dva odsto BDP-a, dok Italijani, Španci, Francuzi za kamate izdvajaju do 1,4 nacionalnog BDP-a, mada su, navodno, mnogo zaduženiji od Srbije.
Videti gde smo
Dakle, na kamate izdvajamo premnogo, dok prihod od najizdašnijeg punioca budžeta (PDV-a) opada. Oba trenda upućuju državu na dodatno zaduživanje.
Svesna da postojeći dug nije mali, vlast po svaku cenu pokušava da izbegne veće pozajmice. Ali, nevolje nisu male.
Što se tiče javnosti, možda bi, za početak, bilo najbolje da se BDP, time i javni dug, iskaže po uobičajenoj metodologiji. Tek da se vidi gde smo...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
3
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
3
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
9
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
23
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Komentari 42
Peki
Dejan
I evro i dolar su precenjeni,štampaju koliko im treba i nisu propali,Ameri sa štampanim dolarom vladaju svetom!
Ko god prica o promeni kursa dinara taj mrzi ovu drzavu i ne zeli joj ništa dobro!
Viktor
Puno više nego pre 5 oktobra.Pre vremena hiper inflacije,opljačkane stare devizne štednja,Dafina,Jezda jugoskandik,.Privatizacija je počela u Slobino vrema.
Ma zastavu bre nismo imali pred UN.Vodili smo se kao bivša Rebuplika a kamo li da smo bili članice neke monetarne institucije.
U tum vremenima u krilu Šekija i Slobe i baba Mire su sedeli Vučko ,Dačič i Vulin.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar