Dug Srbije i precenjeni dinar: Skupo će nas koštati
Aleksandar Vučić često ističe kako je javni dug Srbije iznosi 43 odsto BDP-a.
Foto: 021.rs
I potom ukazuje da zaduženja evropskih država prebacuju 80 odsto BDP-a, da se ne spominju Italija, Francuska ili Grčka čija javna zaduženja dostižu 110 do 156 odsto nacionalnog BDP.
Pritom podseti javnost i na to da je po kriterijumima Evropske unije dopušteni nivo duga 60 odsto, pa onda zaključuje kako Srbija nije previše zadužena.
U ovakvom dosta površnom sagledavanju zaduživanja svoje zemlje pridružuje mu se ministar Siniša Mali, a sve u cilju umirivanja domaće javnosti kojoj, ipak, 38,5 milijardi evra nominalnog iznosa duga izgleda kao poprilična svota za nejaku ekonomiju države koja u spoljnotrgovinskom bilansu beleži godišnji minus od oko 8,5 milijardi evra.
Računica za ulepšavanje
Iako Vučić i Mali imaju uzorne govorničke sposobnosti, aktuelna vlast je učinila mnogo više od retoričkog ulepšavanja kako bi širu javnost uverila da Srbija nije prezadužena. Vodi monetarnu politiku "precenjenog kursa valute", odnosno ne uzima u obzir nivo inflacije u Srbiji kada određuje vrednost dinara, potom i svih ekonomskih parametara.
Takvom kalkulacijom će nam ove sezone nacionalni BDP porasti za oko jedanaest odsto i premašiti 90 milijardi evra, mada je ista srpska vlada nedavno sa MMF-om utvrdila da će privredni razvoj ove godine jedva dostići dva odsto.
Podsetimo se, kada su u proleće 2012. godine naprednjaci pobedili na izborima i započeli neprekidnu vladavinu, BDP je bio 33 milijarde, a javni dug 15 milijardi. Unazad gotovo četrnaest godina naš razvoj nikada nije bio iznad pet, češće se kretao između tri i četiri odsto.
Pojedinih godina je bio negativan, na primer 2014. godine, kada su do tada nezabeležene poplave načinile veliku štetu i značajno omele poslovnu aktivnost.
Uloga fiksnog dinara
Kada bi se uobičajeno računao ukupni porast proizvodnje tokom vladavine naprednjaka teško da bi nacionalni BDP Srbije premašio 53–54 milijarde. Radi sprovođenja aktuelne monetarne politike vlast je, praktično, fiksirala kurs dinara, što je na domaću javnost, decenijama u mukama usled brzog gubljenja vrednosti domaće valute, delovalo opčinjavajuće.
Upravo takav kurs dinara ukupnu godišnju proizvodnju u Srbiji, kada se želi prikazati u evrima, čini je drastično preuveličanom. Nevolje sa pozajmljivanjem mogu biti i ako se Srbija, na američki pritisak, odluči da privatizuje NIS, makar i uz ne baš solidnu nadoknadu.
Biće potrebno verovatno i više od 1,4 miliona evra, koliko je amandmanom naknadno i naznačeno u budžetu za sledeću godinu. Stoga je Vučić već počeo tražiti novac, pa je Narodna banka Srbije na državni račun prenela višak iz prošlogodišnjeg poslovanja od 288,6 miliona evra.
Kako je u pitanju iznos za šest miliona iznad zbirne svote koje je NBS na državni račun uplaćivala tokom pet prethodnih godina, očito da je predsednik počeo prikupljanje novca za otkup naftne kompanije. Pokušava sa raznih računa prikupiti što više kako bi se ovim povodom što manje zaduživao.
Pročitaj još
Pola budžeta je pozajmica
Iz budžeta za 2026. godinu vidimo zašto će učiniti sve da za ove potrebe što manje novca pristigne iz novih kredita. Naredne godine na otplatu pristižu kreditne rate u visini 6,8 milijardi evra, dok je u proračunu predviđeno 2,9 milijardi evra deficita, što će se takođe nadoknaditi novom državnom pozajmicom.
Ukupne srpske devizne potrebe za narednu sezonu su 9,7 milijardi, od čega će se iz postojećeg novca u državnim depozitima namaknuti 1,5 milijardi, dok će se 8,2 milijardi evra morati obezbediti kreditom.
Ako se tome doda i, recimo, milijarda za otkup NIS-a ispada da će vlast naredne godine čak 9,2 milijardi evra morati pribaviti na finansijskom tržištu. Koliko je reč o za Srbiju velikoj svoti vidi se upravo u budžetu, po kome će država potrošiti, iskazano evrima, 23,5 milijardi i još 1,4 milijarde za NIS.
Sa druge strane prihodovaće 20,6, od čega su 8,2 milijardi evra krediti i tome treba još dodati milijardu u slučaju kupovine NIS-a. Gotovo 40 odsto rashoda naredne godine biće iz pozajmica.
Praktično, došli smo do situacije da nam formiranje budžeta umnogome zavisi od zaduživanja, pa će na visinu državnog proračuna narednih godina sve bitnije uticati situacija na finansijskom tržištu. Već sada se može reći da će narednim vladama biti veoma teško.
PDV opada, kamate rastu
To, međutim, nisu jedine nevolje sa budžetom. Lane je podbacila naplata PDV-a za 460 miliona evra (5,2 odsto) u odnosu na plan. Uprkos tome što su plate porasle za oko 11 odsto, građani su se očito manje upuštali u kupovinu.
Mada je Vlada Srbije za narednu sezonu predvidela 8,2 odsto uvećanje prihoda putem PDV-a, pitanje je koliko je to realna procena ako je predviđeni rast plata u javnom sektoru tek 5,1 odsto, dok nedaće oko američke ucene u vezi sa NIS-om mogu dovesti do poskupljenja nafte, a nije nerealno očekivati i višu cenu gasa.
Drugi problem su kamate na kredite za koje je ove sezone država izdvojila 1,85 milijardi evra, a tek nijansu manje je predvidela za narednu godinu. To je oko dva odsto BDP-a, dok Italijani, Španci, Francuzi za kamate izdvajaju do 1,4 nacionalnog BDP-a, mada su, navodno, mnogo zaduženiji od Srbije.
Videti gde smo
Dakle, na kamate izdvajamo premnogo, dok prihod od najizdašnijeg punioca budžeta (PDV-a) opada. Oba trenda upućuju državu na dodatno zaduživanje.
Svesna da postojeći dug nije mali, vlast po svaku cenu pokušava da izbegne veće pozajmice. Ali, nevolje nisu male.
Što se tiče javnosti, možda bi, za početak, bilo najbolje da se BDP, time i javni dug, iskaže po uobičajenoj metodologiji. Tek da se vidi gde smo...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
2
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
6
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
5
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
9
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
6
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Džefri Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, SAD ne mogu da kažu Srbiji s kim će sarađivati, a s kim ne
23.06.2026.•
22
Ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks izjavio je da su američke sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji nezakonite i jednostrane.
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
4
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
4
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
14
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
5
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
44
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 42
Peki
Dejan
I evro i dolar su precenjeni,štampaju koliko im treba i nisu propali,Ameri sa štampanim dolarom vladaju svetom!
Ko god prica o promeni kursa dinara taj mrzi ovu drzavu i ne zeli joj ništa dobro!
Viktor
Puno više nego pre 5 oktobra.Pre vremena hiper inflacije,opljačkane stare devizne štednja,Dafina,Jezda jugoskandik,.Privatizacija je počela u Slobino vrema.
Ma zastavu bre nismo imali pred UN.Vodili smo se kao bivša Rebuplika a kamo li da smo bili članice neke monetarne institucije.
U tum vremenima u krilu Šekija i Slobe i baba Mire su sedeli Vučko ,Dačič i Vulin.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar