Dug Srbije i precenjeni dinar: Skupo će nas koštati
Aleksandar Vučić često ističe kako je javni dug Srbije iznosi 43 odsto BDP-a.
Foto: 021.rs
I potom ukazuje da zaduženja evropskih država prebacuju 80 odsto BDP-a, da se ne spominju Italija, Francuska ili Grčka čija javna zaduženja dostižu 110 do 156 odsto nacionalnog BDP.
Pritom podseti javnost i na to da je po kriterijumima Evropske unije dopušteni nivo duga 60 odsto, pa onda zaključuje kako Srbija nije previše zadužena.
U ovakvom dosta površnom sagledavanju zaduživanja svoje zemlje pridružuje mu se ministar Siniša Mali, a sve u cilju umirivanja domaće javnosti kojoj, ipak, 38,5 milijardi evra nominalnog iznosa duga izgleda kao poprilična svota za nejaku ekonomiju države koja u spoljnotrgovinskom bilansu beleži godišnji minus od oko 8,5 milijardi evra.
Računica za ulepšavanje
Iako Vučić i Mali imaju uzorne govorničke sposobnosti, aktuelna vlast je učinila mnogo više od retoričkog ulepšavanja kako bi širu javnost uverila da Srbija nije prezadužena. Vodi monetarnu politiku "precenjenog kursa valute", odnosno ne uzima u obzir nivo inflacije u Srbiji kada određuje vrednost dinara, potom i svih ekonomskih parametara.
Takvom kalkulacijom će nam ove sezone nacionalni BDP porasti za oko jedanaest odsto i premašiti 90 milijardi evra, mada je ista srpska vlada nedavno sa MMF-om utvrdila da će privredni razvoj ove godine jedva dostići dva odsto.
Podsetimo se, kada su u proleće 2012. godine naprednjaci pobedili na izborima i započeli neprekidnu vladavinu, BDP je bio 33 milijarde, a javni dug 15 milijardi. Unazad gotovo četrnaest godina naš razvoj nikada nije bio iznad pet, češće se kretao između tri i četiri odsto.
Pojedinih godina je bio negativan, na primer 2014. godine, kada su do tada nezabeležene poplave načinile veliku štetu i značajno omele poslovnu aktivnost.
Uloga fiksnog dinara
Kada bi se uobičajeno računao ukupni porast proizvodnje tokom vladavine naprednjaka teško da bi nacionalni BDP Srbije premašio 53–54 milijarde. Radi sprovođenja aktuelne monetarne politike vlast je, praktično, fiksirala kurs dinara, što je na domaću javnost, decenijama u mukama usled brzog gubljenja vrednosti domaće valute, delovalo opčinjavajuće.
Upravo takav kurs dinara ukupnu godišnju proizvodnju u Srbiji, kada se želi prikazati u evrima, čini je drastično preuveličanom. Nevolje sa pozajmljivanjem mogu biti i ako se Srbija, na američki pritisak, odluči da privatizuje NIS, makar i uz ne baš solidnu nadoknadu.
Biće potrebno verovatno i više od 1,4 miliona evra, koliko je amandmanom naknadno i naznačeno u budžetu za sledeću godinu. Stoga je Vučić već počeo tražiti novac, pa je Narodna banka Srbije na državni račun prenela višak iz prošlogodišnjeg poslovanja od 288,6 miliona evra.
Kako je u pitanju iznos za šest miliona iznad zbirne svote koje je NBS na državni račun uplaćivala tokom pet prethodnih godina, očito da je predsednik počeo prikupljanje novca za otkup naftne kompanije. Pokušava sa raznih računa prikupiti što više kako bi se ovim povodom što manje zaduživao.
Pročitaj još
Pola budžeta je pozajmica
Iz budžeta za 2026. godinu vidimo zašto će učiniti sve da za ove potrebe što manje novca pristigne iz novih kredita. Naredne godine na otplatu pristižu kreditne rate u visini 6,8 milijardi evra, dok je u proračunu predviđeno 2,9 milijardi evra deficita, što će se takođe nadoknaditi novom državnom pozajmicom.
Ukupne srpske devizne potrebe za narednu sezonu su 9,7 milijardi, od čega će se iz postojećeg novca u državnim depozitima namaknuti 1,5 milijardi, dok će se 8,2 milijardi evra morati obezbediti kreditom.
Ako se tome doda i, recimo, milijarda za otkup NIS-a ispada da će vlast naredne godine čak 9,2 milijardi evra morati pribaviti na finansijskom tržištu. Koliko je reč o za Srbiju velikoj svoti vidi se upravo u budžetu, po kome će država potrošiti, iskazano evrima, 23,5 milijardi i još 1,4 milijarde za NIS.
Sa druge strane prihodovaće 20,6, od čega su 8,2 milijardi evra krediti i tome treba još dodati milijardu u slučaju kupovine NIS-a. Gotovo 40 odsto rashoda naredne godine biće iz pozajmica.
Praktično, došli smo do situacije da nam formiranje budžeta umnogome zavisi od zaduživanja, pa će na visinu državnog proračuna narednih godina sve bitnije uticati situacija na finansijskom tržištu. Već sada se može reći da će narednim vladama biti veoma teško.
PDV opada, kamate rastu
To, međutim, nisu jedine nevolje sa budžetom. Lane je podbacila naplata PDV-a za 460 miliona evra (5,2 odsto) u odnosu na plan. Uprkos tome što su plate porasle za oko 11 odsto, građani su se očito manje upuštali u kupovinu.
Mada je Vlada Srbije za narednu sezonu predvidela 8,2 odsto uvećanje prihoda putem PDV-a, pitanje je koliko je to realna procena ako je predviđeni rast plata u javnom sektoru tek 5,1 odsto, dok nedaće oko američke ucene u vezi sa NIS-om mogu dovesti do poskupljenja nafte, a nije nerealno očekivati i višu cenu gasa.
Drugi problem su kamate na kredite za koje je ove sezone država izdvojila 1,85 milijardi evra, a tek nijansu manje je predvidela za narednu godinu. To je oko dva odsto BDP-a, dok Italijani, Španci, Francuzi za kamate izdvajaju do 1,4 nacionalnog BDP-a, mada su, navodno, mnogo zaduženiji od Srbije.
Videti gde smo
Dakle, na kamate izdvajamo premnogo, dok prihod od najizdašnijeg punioca budžeta (PDV-a) opada. Oba trenda upućuju državu na dodatno zaduživanje.
Svesna da postojeći dug nije mali, vlast po svaku cenu pokušava da izbegne veće pozajmice. Ali, nevolje nisu male.
Što se tiče javnosti, možda bi, za početak, bilo najbolje da se BDP, time i javni dug, iskaže po uobičajenoj metodologiji. Tek da se vidi gde smo...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
8
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
2
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
14
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
48
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
22
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
66
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Komentari 42
Peki
Dejan
I evro i dolar su precenjeni,štampaju koliko im treba i nisu propali,Ameri sa štampanim dolarom vladaju svetom!
Ko god prica o promeni kursa dinara taj mrzi ovu drzavu i ne zeli joj ništa dobro!
Viktor
Puno više nego pre 5 oktobra.Pre vremena hiper inflacije,opljačkane stare devizne štednja,Dafina,Jezda jugoskandik,.Privatizacija je počela u Slobino vrema.
Ma zastavu bre nismo imali pred UN.Vodili smo se kao bivša Rebuplika a kamo li da smo bili članice neke monetarne institucije.
U tum vremenima u krilu Šekija i Slobe i baba Mire su sedeli Vučko ,Dačič i Vulin.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar