Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Foto: 021.rs
Smatra da je sada ključno pitanje cena, kao i da će se oko toga lomiti koplja. Poručuje i da će ostati tajna šta je Mađarska ponudila bolje u odnosu na Srbiju, to jest, zbog čega naša država nije otkupila NIS, piše RTS.
Predstavnici mađarske kompanije MOL od juče obilaze kapacitete NIS-a u Srbiji. To je početak dubinske analize poslovanja Naftne industrije Srbije. Očekuje se da će to biti uvod u kupovinu većinskog paketa akcija NIS-a od Rusije. Profesor Miloš Banjac ističe da svaka dubinska analiza podrazumeva više aspekata.
"Prvi je svakako finansijski deo - bilans stanja, bilans uspeha, finansijskih tokova, kapacitet za razvoj same kompanije i taj deo je dugotrajan. Mi ovako paušalno govorimo na televiziji da 70 odsto tržišta drži NIS, uloženo je tri milijarde evra u njegovu rekonstrukciju, ali kada neko hoće da kupi tu kompaniju, on želi da se uveri koliko to zaista košta”, dodaje Banjac.
Objašnjava da se obično taj deo prepušta revizorskim institucijama ili bankama da urade nezavisnu procenu, da bi na osnovu toga dve strane mogle da se dogovore o ceni.
"Oni fizički moraju da obiđu sva ta postrojenja, ali i da vide šta sve to obuhvata. Prilikom prethodne prodaje NIS-a, izgleda da nismo baš vodili računa šta je sve prodato, pa smo tek nakon toga ustanovljavali šta to pripada sve NIS-u, od onih bušotina do raznih objekata koji nisu imali direktne veze sa proizvodnjom nafte u Srbiji”, dodaje Banjac.
MOL u ekspanziji
Na pitanje koliko je MOL već upućen u kapacitete NIS-a, Banjac ističe da MOL pokriva relativno mali deo našeg tržišta, od četiri do četiri i po odsto tržišta derivata nafte.
“On je uvozio uglavnom sopstvenu naftu, povremeno je i kupovao naftu NIS-a, pa nju distribuirao. Svakako je upućen”, kaže Banjac.
Ukazuje da je MOL kompanija koja je u ekspanziji – otkupili su kompaniju INA, drži pod kontrolom Češku, Slovačku, imaju 200 pumpi u Poljskoj, kao i da kada je Lukoil morao da izađe iz Bugarske i Rumunije, MOL je hteo da otkupi i njihove delove.
“Dakle, oni imaju i kapacitet i znaju taj posao da rade i definitivno su najveća regionalna kompanija. Svakako je pratila šta se dešava u NIS-u, mislim da su upućeni”, poručuje Banjac.
Ozbiljnija faza pregovora
Smatra i da ulazimo u jednu novu, ozbiljniju fazu tih pregovora.
“Verujem da su oni već mesecima u pregovorima, da su istraživali šta sve to ima, ali sada u ovoj fazi te dubinske analize otvaraju se i oni poverljivi dokumenti da se zaista vidi kakvo je to poslovanje”, dodaje Banjac.
Govoreći o tome može li bilo koja stavka da postane komplikacija u pregovorima između Budimpešte i Moskve, Banjac smatra da je ta faza prevaziđena.
“Ovde je sada pitanje čini mi se cena, oko toga će se lomiti koplja. Očigledno da su se sporazumeli već i da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište. Dakle, kao na tacni mu se pruža cela Srbija da uđe umesto NIS-a što je fantastično. Mislim da to svaka kompanija može samo da poželi, a opet Rusi su prinuđeni da to prodaju. Sada je pitanje cena. Dakle, bez nikakve sumnje, MOL bi voleo da uđe na ovo tržište”, poručuje Banjac.
Pročitaj još
Ali koliko traju dubinske analize?
Ipak, navodi, ovakve dubinske analize mogu da potraju i mesecima.
“Mesecima, ali sada kakvi su rokovi ovde zadati, verovatno će biti sve skraćeno, možda će se samo nekoliko nedelja da potraje. I ako se to ne desi za nekoliko nedelja, smatram da će OFAK produžiti sve date licence za još neko vreme, jer i oni pretpostavljam da prate, čak verujem da i učestvuje možda u tim, odnosno na neki način dolaze do informacija kako idu pregovori, da bi i sami rekli da li da produže te licence”, kaže Banjac.
Ukazuje da se desila prelomna tačka i da se sada ide u pravcu rešenja.
Na pitanje da li je to Srbiji dovoljno brzo ako, kao što je Amerika najavila, do 23. januara žele da vide ključne detalje o kupovini, Banjac kaže da veruje da kako sada stvari odmiču i kako se svi partneri sada ponašaju, da će to biti dovoljno.
“Dakle, ovo je sada već utvrđen put, čim smo dobili ovo produženje da imamo licencu za preradu nafte i uvoz nafte, to znači da je OFAK već shvatio da je ovo vrlo ozbiljan sporazum i da je u završnoj fazi”, dodaje Banjac.
Moguće proširenje rafinerije u Pančevu
Govoreći o teoriji prema kojoj bi MOL Rafineriju u Pančevu specijalizovao samo za proizvodnju jedne vrste goriva, Banjac kaže da ne veruje u tu teoriju.
“Postoji teorijski mogućnost, ali u praksi je gotovo neverovatno. Najprofitabilniji proizvodi od rafinacije nafte su dizel i benzin i najviše se prodaju, tako da ne znam zašto bi neko ugasio taj kapacitet. Pored toga, Pančevo ima i dopunski kapacitet, znači on se ne koristi 100 odsto. Otprilike 3,9 miliona tona nafte prerađuje NIS, ima kapacitete za 4,8 miliona tona nafte”, objašnjava Banjac.
Ističe da to znači da ima prostora za proširenje.
“Verujem da će zbog sada dobrih veza sa Janafom, verovatno i nekih dodatnih povezivanja sa Mađarskom doći do daljeg razvoja te kompanije. Nažalost za Srbiju što to ide mimo nas. Ako smo do sada i imali neke posredne zavisnosti od Rusije, ali i neke dobrobiti od toga što je to ruska kompanija, od toga da je to velika zemlja, članica Saveta bezbednosti i tako dalje, sada izlazimo skroz na neku regionalnu kompaniju koja će se ponašati apsolutno tržišno”, tvrdi Banjac.
Smatra da će verovatno i Petrohemija biti deo ovog paketa, jer je NIS u 90 odsto vlasnik Petrohemije.
“Petrohemija je toliko naslonjena sa svojom proizvodnjom, to je nastavak rafinacije nafte, dakle oni prave te polimere kao ponovo sirovinu za dalju preradu, tako da to je u paketu”, poručuje Banjac.
Zašto Srbija nije kupila NIS?
Komentarišući izjavu predsednika Vučića da naša zemlja želi da kupi još nekoliko odsto vlasničkog udela NIS-a, Banjac kaže da je to trebalo učiniti ranije, da se dođe do većeg udela u vlasništvu.
“Ne znam šta je bio taj razlog, gde su napravljene greške u koracima da Srbija nije ušla i otkupila NIS. Mi znamo i od predsednika najavljena specijalna akcija sa Jorgovankom Tabaković da imamo pare da to otkupimo. Šta je to sad Mađarska ponudila bolje u odnosu na Srbiju i kakvi su to odnosi bolji, to će za sada ostati tajna”, poručuje Banjac.
“Energetske kompanije su kičma svake države, kao i Elektroprivreda. Bez njih i naftne industrije staje sve, nemamo ni industriju, nemamo ni snabdevanje domaćinstva energijom. Izuzetno je važno u strateškom smislu da bude vlasnik država”, zaključuje Banjac.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
2
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
5
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
5
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Komentari 38
Лазар
Todor
Plaćač poreza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar