Zašto raste cena zlata?
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Dolar i danas trpi posledice tadašnjih zbivanja, najvidljivije u neuspesima stabilizacije američke (i rezervne svetske) valute. Zelenbać i dalje neprekidno gubi na vrednosti.
Gubitak poverenja u dolar
Federalne rezerve, neka vrsta narodne banke SAD, tada su naštampale i širom sveta razaslale gomile dolara. Potražnja za rezervnom svetskom valutom od tih dana ne jenjava.
Nezabeležen rast cene zlata poslednje dve godine jasno pokazuje da finansijski investitori, posebno centralne banke, izbegavaju američku valutu.
Naravno da slabost najvažnije valute nije jedini razlog zašto je cena zlata vrtoglavo narasla – trenutno je oko 5.150, a pre dve godine jedva je dostizala 1.600 dolara za uncu.
Daleko najveći kupci su narodne banke, pre svega radi povećanja deviznih rezervi, u kojima udeo dolara kontinuirano opada i sada jedva da čini 55 odsto svih deviznih rezervi. Sa druge strane, udeo zlata raste.
Da u svetu gube poverenje u dolar, pa i u celokupan finansijski sistem, pokazuju i sve glasniji zahtevi u Nemačkoj da se 1.260 tona zlata nemačkih deviznih rezervi vrate iz SAD, gde se čuvaju.
Istovremeno je i Danska odlučila da prodajom američkih državnih obveznica vrednih 100 miliona dolara otpočne oslobađanje od američkih hartija od vrednosti. Istekao je i pedesetogodišnji ugovor po kome je Saudijska Arabija bila obavezna da naftu prodaje isključivo za dolare i sada je prodaje ponajviše za juane.
Razvoj Kine
Možda je po Amerikance neugodnije to što opada i upotreba dolara za međunarodna plaćanja. Još uvek se više od 60 odsto ovakvih aranžmana obavlja pomoću zelenbaća, ali je sve prisutnije plaćanje u lokalnim valutama. Takođe, i digitalne valute preuzimaju veću ulogu, posebno kineski digitalni juan, koji je preko platforme Embridž izgradio neku vrstu zamene za bankarski SVIFT.
Istovremeno i krive koje pokazuju rast cene zlata, odnosno pad kamata na desetogodišnje američke obveznice, počele su da se razilaze, a decenijama su, od ukidanja fiksne vezanosti dolara za zlato 1971. godine, izgledale istovetno, na čemu se i zasnivalo poverenje u američku valutu.
Nesporno, evidentne su promene u svetskim finansijama. U osnovi je nagli razvoj Kine, koja iz profita finansira istraživanja, školstvo, kulturu... SAD već dugo više uvoze nego što izvoze, a da javni dug ne bi bio prevelik, Amerikanci štampaju više dolara, čiji se znatan deo, preko statusa rezervne svetske valute, nađe širom globusa, van SAD. To je dugo omogućavalo da, uprkos višku novca, izbegnu inflaciju.
Pročitaj još
Preteći kolaps
No, 2008. je ubačeno toliko dolara da ni dan-danas potražnja izvan SAD za njima nije velika. Stoga se Tramp oslanja na revitalizaciju proizvodnje, dok je uvođenjem carina pokušao da Kini i Evropskoj uniji oduzme deo američkog tržišta. Podsetimo, Kina u trgovini sa SAD godišnje profitira i po 250 milijardi dolara, dok je evropski plus nešto skromniji.
Pad izvoza u SAD za 40 odsto Kina je lako nadoknadila na drugim tržištima, pri čemu je uspela da očuva godišnji privredni rast od pet odsto, naspram samo dva odsto rasta BDP-a u SAD.
Sa druge strane, zamena uvoza iz Kine robama iz trećih država pokazala se skupljom rabotom po Amerikance, baš kao što su i robe iz domaćih manufaktura skuplje od kineskih proizvoda. Tako je u SAD došlo do rasta cena, inflacije i bez preteranog štampanja dolara.
Ovakvu situaciju na finansijskom tržištu SAD mnogi vide kao korak ka pretećem kolapsu. Poznati finansijski stručnjak Adam Šif ukazuje na velike izglede da dođe i do berzanskog kraha. Procenjuje se da bi okidač za lom mogao biti eventualni krah akcija vodećih sedam tehnoloških lidera, kod kojih kapitalizacija premašuje dve, kod pojedinih i četiri, hiljade milijardi dolara.
Tehnološki lideri ranjivi
Međutim, njihovo poslovanje nije baš pohvalno. Tako Orakl ima dug od 110 milijardi dolara i planira da otpusti 25.000 radnika, dok poslovanje Nvidije umnogome zavisi od Orakla, najvećeg kupca grafičkih kartica. Međutim, kako je Orakl zapao u teškoće, mimo ranije prakse odlučuje da gotovo 40 odsto potrebnih grafičkih kartica, neobično značajnih za primenu veštačke inteligencije, nabavi ne od Nvidije, već od Gugla. Jesu nešto slabijih tehničkih mogućnosti, ali su upotrebljive za brojne jednostavnije primene i neuporedivo su jeftinije…
U sličnim nevoljama su i drugi tehnološki lideri, na osnovu čega se čuju procene da bi moglo doći do kolapsa berzanske vrednosti ovih gurua moderne ekonomije. Naravno, dolar ne bi mogao da izbegne posledice ovakvog loma.
Tramp je biznismen i spas traži u naporima da što više očuva i revitalizuje upotrebu dolara u finansijama izvan SAD. U tom smislu, čini se da političkim potezima pokušava da čvršće poveže ono što se kolokvijalnim jezikom naziva Zapad. Ukoliko bi uspeo da, makar i sasvim labavo, poveže ceo američki kontinent sa što većim delom Evrope, Japanom, Australijom i Filipinima, mnogo bi pomogao da dolar ostane moneta za plaćanje unutar ovog društva. U ostatku sveta verovatno bi prednost dali digitalnim lokalnim valutama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
6
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Komentari 3
Babić
Anonimus
zato
Ford model T je pre 100 godina koštao kao 500 grama zlata, i od tada uvek običan auto košta kao 500 grama zlata.
Ukidanjem zlatnog standarda novac je izgubio kredibilitet.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar