Zašto raste cena zlata?
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Dolar i danas trpi posledice tadašnjih zbivanja, najvidljivije u neuspesima stabilizacije američke (i rezervne svetske) valute. Zelenbać i dalje neprekidno gubi na vrednosti.
Gubitak poverenja u dolar
Federalne rezerve, neka vrsta narodne banke SAD, tada su naštampale i širom sveta razaslale gomile dolara. Potražnja za rezervnom svetskom valutom od tih dana ne jenjava.
Nezabeležen rast cene zlata poslednje dve godine jasno pokazuje da finansijski investitori, posebno centralne banke, izbegavaju američku valutu.
Naravno da slabost najvažnije valute nije jedini razlog zašto je cena zlata vrtoglavo narasla – trenutno je oko 5.150, a pre dve godine jedva je dostizala 1.600 dolara za uncu.
Daleko najveći kupci su narodne banke, pre svega radi povećanja deviznih rezervi, u kojima udeo dolara kontinuirano opada i sada jedva da čini 55 odsto svih deviznih rezervi. Sa druge strane, udeo zlata raste.
Da u svetu gube poverenje u dolar, pa i u celokupan finansijski sistem, pokazuju i sve glasniji zahtevi u Nemačkoj da se 1.260 tona zlata nemačkih deviznih rezervi vrate iz SAD, gde se čuvaju.
Istovremeno je i Danska odlučila da prodajom američkih državnih obveznica vrednih 100 miliona dolara otpočne oslobađanje od američkih hartija od vrednosti. Istekao je i pedesetogodišnji ugovor po kome je Saudijska Arabija bila obavezna da naftu prodaje isključivo za dolare i sada je prodaje ponajviše za juane.
Razvoj Kine
Možda je po Amerikance neugodnije to što opada i upotreba dolara za međunarodna plaćanja. Još uvek se više od 60 odsto ovakvih aranžmana obavlja pomoću zelenbaća, ali je sve prisutnije plaćanje u lokalnim valutama. Takođe, i digitalne valute preuzimaju veću ulogu, posebno kineski digitalni juan, koji je preko platforme Embridž izgradio neku vrstu zamene za bankarski SVIFT.
Istovremeno i krive koje pokazuju rast cene zlata, odnosno pad kamata na desetogodišnje američke obveznice, počele su da se razilaze, a decenijama su, od ukidanja fiksne vezanosti dolara za zlato 1971. godine, izgledale istovetno, na čemu se i zasnivalo poverenje u američku valutu.
Nesporno, evidentne su promene u svetskim finansijama. U osnovi je nagli razvoj Kine, koja iz profita finansira istraživanja, školstvo, kulturu... SAD već dugo više uvoze nego što izvoze, a da javni dug ne bi bio prevelik, Amerikanci štampaju više dolara, čiji se znatan deo, preko statusa rezervne svetske valute, nađe širom globusa, van SAD. To je dugo omogućavalo da, uprkos višku novca, izbegnu inflaciju.
Pročitaj još
Preteći kolaps
No, 2008. je ubačeno toliko dolara da ni dan-danas potražnja izvan SAD za njima nije velika. Stoga se Tramp oslanja na revitalizaciju proizvodnje, dok je uvođenjem carina pokušao da Kini i Evropskoj uniji oduzme deo američkog tržišta. Podsetimo, Kina u trgovini sa SAD godišnje profitira i po 250 milijardi dolara, dok je evropski plus nešto skromniji.
Pad izvoza u SAD za 40 odsto Kina je lako nadoknadila na drugim tržištima, pri čemu je uspela da očuva godišnji privredni rast od pet odsto, naspram samo dva odsto rasta BDP-a u SAD.
Sa druge strane, zamena uvoza iz Kine robama iz trećih država pokazala se skupljom rabotom po Amerikance, baš kao što su i robe iz domaćih manufaktura skuplje od kineskih proizvoda. Tako je u SAD došlo do rasta cena, inflacije i bez preteranog štampanja dolara.
Ovakvu situaciju na finansijskom tržištu SAD mnogi vide kao korak ka pretećem kolapsu. Poznati finansijski stručnjak Adam Šif ukazuje na velike izglede da dođe i do berzanskog kraha. Procenjuje se da bi okidač za lom mogao biti eventualni krah akcija vodećih sedam tehnoloških lidera, kod kojih kapitalizacija premašuje dve, kod pojedinih i četiri, hiljade milijardi dolara.
Tehnološki lideri ranjivi
Međutim, njihovo poslovanje nije baš pohvalno. Tako Orakl ima dug od 110 milijardi dolara i planira da otpusti 25.000 radnika, dok poslovanje Nvidije umnogome zavisi od Orakla, najvećeg kupca grafičkih kartica. Međutim, kako je Orakl zapao u teškoće, mimo ranije prakse odlučuje da gotovo 40 odsto potrebnih grafičkih kartica, neobično značajnih za primenu veštačke inteligencije, nabavi ne od Nvidije, već od Gugla. Jesu nešto slabijih tehničkih mogućnosti, ali su upotrebljive za brojne jednostavnije primene i neuporedivo su jeftinije…
U sličnim nevoljama su i drugi tehnološki lideri, na osnovu čega se čuju procene da bi moglo doći do kolapsa berzanske vrednosti ovih gurua moderne ekonomije. Naravno, dolar ne bi mogao da izbegne posledice ovakvog loma.
Tramp je biznismen i spas traži u naporima da što više očuva i revitalizuje upotrebu dolara u finansijama izvan SAD. U tom smislu, čini se da političkim potezima pokušava da čvršće poveže ono što se kolokvijalnim jezikom naziva Zapad. Ukoliko bi uspeo da, makar i sasvim labavo, poveže ceo američki kontinent sa što većim delom Evrope, Japanom, Australijom i Filipinima, mnogo bi pomogao da dolar ostane moneta za plaćanje unutar ovog društva. U ostatku sveta verovatno bi prednost dali digitalnim lokalnim valutama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
5
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
15
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
2
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
34
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
JANAF obustavio transport zbog havarije, nafta tri dana ne stiže u Rafineriju Pančevo
09.11.2026.•
0
Posle havarije na deonici Jadranskog naftovoda između Siska i Slavonskog Broda, hrvatski JANAF je obustavio transport nafte.
Nakon hapšenja Davora Macure: Pokrenuta prva izvršenja za naplatu dugovanja Idea marketa
09.11.2026.•
9
Kompanija Idea Marketi, nakon hapšenja vlasnika Davora Macure i stečaja u Alta banci, postigla je dogovor sa dobavljačima o podršci i nastavku poslovanja.
Srbija sve više uvozi u struju: EPS izazov za Studentsku listu
09.11.2026.•
10
Na nedavnim parlamentarnim izborima dogodile su se krupne političke promene, a pobednici, i pre nego što su ustrojili novu vlast, pokazuju da u potpunosti razumeju situaciju u kojoj se nalazi Srbija.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
09.11.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto
"Tesla" obustavlja proizvodnju sajbertraka, proizvodiće sajbertaksije
08.11.2026.•
3
Tesla, kompanija američkog bilionera Ilona Maska, zvanično je objavila da će proizvodnju pikap vozila "sajbertrak" postepeno obustaviti do polovine 2027. godine.
MAT: Rast BDP-a Srbije u trećem tromesečju četiri odsto, ali je porasla inflacija
08.11.2026.•
1
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u trećem tromesečju povećan je za četiri odsto međugodišnje, ali je povećana i inflacija, navedeno je u mesečnom časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Komentari 3
Babić
Anonimus
zato
Ford model T je pre 100 godina koštao kao 500 grama zlata, i od tada uvek običan auto košta kao 500 grama zlata.
Ukidanjem zlatnog standarda novac je izgubio kredibilitet.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar