U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Foto: 021.rs
Srbija je i dalje daleko iznad proseka Evropske unije po broju radnih sati nedeljno, pokazali su najnoviji podaci Evrostata za 2025. godinu, piše Danas.
Prema njima, u Srbiji je prosečna radno nedelja imala 40,6 sati, dok je na nivou EU to bilo 35,9 sati. To znači da ljudi u Srbiji u proseku rade oko četiri časa više nedeljno.
Ako se pogledaju i pojedinačne zemlje, Srbija je i tu iznad svih po broju radnih sati, jer su u EU najduže radne nedelje zabeležene u Grčkoj sa 39,6 sati, Bugarskoj i Poljskoj sa po 38,7 i Litvaniji sa 38,4.
S druge strane, Holandija je imala najkraću radnu nedelju sa 31,9 sati, a pratile su je Danska i Nemačka, obe sa po 33,9 i Austrija sa 34 radna sata.
Ako pogledamo zemlje regiona, jedino u BiH je radno vreme duže jer se radi 40,9 sati nedeljno. U Hrvatskoj radnici provedu oko 37,7 sati na poslu, u Mađarskoj 37,4, u Severnoj Makedoniji 39,5, u Rumuniji 38,2, a u Bugarskoj 38,7.
Međutim, prosečna plata u Srbiji u martu iznosila je 121.650 dinara, odnosno oko 1.040 evra, dok je, recimo, u Hrvatskoj u istom mesecu iznosila 1.555 evra.
Iako je u Srbiji broj radnih sati veći, plate su još uvek značajno niže. Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je ponovo poručio da ljudi u Srbiji moraju da rade više, te da i Nemačka planira povećanje radnih sati kako bi ostala konkurentna. Ono što nije rečeno jeste da radnici u Nemačkoj u proseku imaju gotovo sedam časova kraću radnu nedelju.
Ipak, situacija nije tako crno-bela, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko objašnjava da razlika nije tolika koliko brojke pokazuju.
Pročitaj još
On podseća da je prosečno radno vreme u Srbiji bilo više, te da se nastavlja blagi pad nedeljnog radnog vremena u Srbiji.
To što je naše radno vreme i dalje značajno iznad proseka EU, prema njegovim rečima, može da se objasni sa nekoliko faktora.
"Jedan od faktora je taj što kod nas ima jako malo rada na nepuno radno vreme, odnosno ‘part tajm’. To je glavni faktor, jer imate zemlje poput Holandije gde više od polovine žena radi 'part tajm', a kod nas ukupno i muškarci i žene možda svega pet odsto rade tako", objašnjava Arandarenko.
Kako naglašava, bitna je i struktura zaposlenosti i to sektorska.
"U poljoprivredi se radi više nego u drugim delatnostima. Poljoprivrednici prijavljuju da rade više od tih 40 sati nedeljno. Isto i ljudi koji imaju svoje firme rade više, odnosno većina njih iz kategorije samozaposlenih. Kada se to sabere, te strukturne stvari su ono što u dobroj meri gura naš prosek da budemo veoma visoko", ukazuje naš sagovornik.
On dodaje da u Srbiji sada ima oko 12 odsto ljudi koji rade u poljoprivredi, a ukupno oko 20 odsto u kategoriji samo zaposlenih, gde spadaju i ti poljoprivrednici.
"To su procenti koji su daleko iznad proseka EU. To je taj kompozicioni efekat, jer imamo puno ljudi koji rade kao samozaposleni i to gura naš prosek", pojašnjava.
Takođe, kako navodi, u Srbiji ima više ljudi koji imaju glavni i pomoćni posao, odnosno rade dva posla, što je još jedan od faktora koji utiču na veći broj radnih sati u proseku.
Arandarenko kaže i da je vrlo verovatno i da se u Srbiji više radi prekovremeno, pa da i to sve utiče, ali i da računica zavisi od obračuna radnih sati.
"Poslodavci će reći i da mi u naše radno vreme uračunavamo pauze, a da to na Zapadu ne računaju. A statistika je iz upitnika na koji odgovaraju sami zaposleni, pa bi i to mogao da bude jedan od faktora", napominje on.
Kada bi se svi ti navedeni faktori oduzeli, prema njegovom mišljenju, naš prosek bi se prilično približio proseku EU.
Kada je reč o zakonima, tu nema velikih razlika, dodaje Arandarenko.
"Ima svega nekoliko zemalja gde je zaista predviđeno da se radi manje od 40 sati, a najpoznatiji primer je Francuska gde je 35. Ali glavna stvar kod većine zemalja Zapadne Evrope je to nepotpuno radno vreme", ponavlja on.
S druge strane, to što su plate u Srbiji još uvek niže, kako kaže, odraz je nivoa razvijenosti.
"Ipak, mi imamo neku blagu konvergenciju prema proseku EU, ali to je dug proces", naglašava.
On smatra da ljude zbunjuje to što se kod nas dogodio zaokret, u smislu da su naše plate sada veće, ali su nam i cene daleko više.
"Naše cene su se veoma približile evropskim, a to znači da se naš paritet kupovne moći približio evropskom proseku. Naše evro plate su sada bliže evropskim platama, ali naša kupovna moć je smanjena u odnosu na to kakva je bila. I dalje je naših 100 evra veće od evropskih 100 evra, ali je ta razlika sada dosta manja", pojašnjava Arandarenko.
Što se tiče povećanja ili smanjenja radnog vremena, on tvrdi da ćemo mi svakako smanjivati radno vreme čak i ako nam ono ostaje isto.
"Ako svako od nas radi isto, dovoljno je ono što se dešava, a to je da imamo sve manje poljoprivrednika, a uskoro ćemo imati ispod 10 odsto zaposlenog stanovništva u poljoprivredi. To će gurati prosek nadole", zaključuje Arandarenko.
Ceo tekst Danasa pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je Akcionarski fond i koliko para bi moglo da bude podeljeno građanima?
16.07.2026.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih dana je javnosti približio jedan fond koji postoji još od 2010. godine, a čiji su vlasnici građani Srbije i to ne posredno, preko države, već direktno, kao vlasnici akcija.
Vlada usvojila: Akcize na gorivo 20 odsto niže
16.07.2026.•
6
Vlada Srbije usvojila je na sednici Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, koja podrazumeva dodatno smanjenje akciza za ukupno 20 odsto.
Svoje probleme sa strujom Srbija rešava ogromnim uvozom iz Hrvatske i Bosne
16.07.2026.•
4
Finalni podaci za spoljnu trgovinu u prošloj godini potvrđuju da se izvoz Srbije oporavlja naročito u oblasti eksploatacije ruda i proizvodnje automobila, ali i struje.
Nacionalni fudbalski stadion najverovatnije neće biti gotov za "Expo 2027": Više razloga za to
16.07.2026.•
18
Uprkos nedavnim izjavama predstavnika vlasti da će Nacionalni fudbalski stadion biti završen do početka "Expo 2027", izvesno je da se to neće dogoditi.
Broker objašnjava kako se formiraju cene goriva u Srbiji - što je i razlog zašto neće ići nadole
16.07.2026.•
4
Od petka bi država ponovo mogla da spusti akcize na gorivo i to ovoga puta za 20 odsto. Predsednik Srbije je rekao da će to predložiti Vladi i ministru finansija, kako bi se održala "pristojna cena" za građane.
Srbija se zadužila 500 miliona evra za modernizaciju Vojske
15.07.2026.•
19
Forbs Srbija dobio je potvrdu Ministarstva finansija da je Srbija realizovala emisiju šestogodišnjih obveznica u iznosu od 500 miliona evra koji je namenjen Vojsci Srbije.
Beograd prednjači u novogradnji, u maju izdato 2.329 građevinskih dozvola
15.07.2026.•
2
U Srbiji je u maju ove godine izdato 2.329 građevinskih dozvola, što je bilo 4,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Arsić: Zbog visokih akciza gorivo neće značajnije pojeftiniti
15.07.2026.•
3
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je danas da gorivo neće značajnije pojeftiniti i pored odluke Vlade Srbije o smanjenju akciza za dodatnih pet odsto.
Podneta tužba protiv Mete: Koristila AI da otpusti porodilje i osobe sa invaliditetom
15.07.2026.•
2
Grupa zaposlenih u kompaniji Meta podnela je tužbu saveznom sudu u Kaliforniji, tvrdeći da je kompanija koristila alate veštačke inteligencije za izbor radnika za otpuštanje.
Kineski izvoz automobila prvi put premašio milion vozila mesečno
15.07.2026.•
2
Kineski izvoz automobila dostigao je u junu novi rekord, prvi put premašivši milion vozila za jedan mesec, dok je ukupan izvoz ove zemlje porastao za 27 odsto i dodatno povećao trgovinski suficit Kine sa ostatkom sveta.
Srbija se zadužila za još 500 miliona evra i to na "neobičan" način
15.07.2026.•
20
Srbija se u ponedeljak, 14. jula, kroz takozvani privatni plasman obveznica (private bond placement) zadužila za 500 miliona evra.
Penzionerima pomoć do 15. septembra, u planu popusti i u privatnim zdravstvenim ustanovama
14.07.2026.•
8
Pomoć za penzionere biće isplaćena najkasnije do 15. septembra, najavio je direktor PIO fonda Relja Ognjenović.
Prodaja telefona na najnižem nivou još od 2013: Nestašica memorijskih čipova zbog AI
14.07.2026.•
2
Globalne isporuke pametnih telefona pale su u drugom tromesečju 2026. za 11 odsto i dostigle najniži nivo još od 2013, pre svega zbog dugotrajnog nedostatka memorijskih čipova koji je povećao cene uređaja.
Međugodišnja inflacija u junu 2,7 odsto
13.07.2026.•
2
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Rojters: Evropi preti nestašica goriva zbog sukoba SAD i Irana
13.07.2026.•
4
Evropa je najizloženiji region posledicama rata između SAD i Irana kada je reč o snabdevanju energentima, navodi Rojters u analizi.
Koliko će Srbija ove godine platiti novčanih kazni i penala po tužbama?
13.07.2026.•
7
Srbija je prošle godine po osnovu novčanih kazni, penala po rešenju sudova i naknadne štete iz budžeta platila 24,2 milijarde dinara.
Evropa u prvoj polovini godine uvezla ruski LNG iz Jamala vredan šest milijardi evra
13.07.2026.•
2
Evropa je u prvoj polovini ove godine uvezla količine tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog postrojenja Jamal u vrednosti od šest milijardi evra.
Cene nafte skočile nakon novih američkih napada na Iran
13.07.2026.•
1
Cene nafte naglo su porasle, dok su azijske berze uglavnom zabeležile pad nakon novih američkih vazdušnih udara na Iran, javio je danas Asošijeted pres (AP).
Predstavnici Viz Era predali 21.000 zahteva građana da bi ostali u Srbiji
13.07.2026.•
1
Predstavnici kompanije VIz Er danas su predali više od 21.000 potpisa građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, kako bi očuvali poslovanje u Beogradu.
Od "Osmeha Vojvodine" do javnog duga: Koliko košta razvoj izgradnjom puteva?
13.07.2026.•
25
Nema šta, Aleksandar Vučić ne prestaje graditi moderne puteve. Nedavno je najavio nove, preciznije prve ozbiljnije drumske investicije u Vojvodini.
Drugi put u manje od mesec dana: Košarkaškom savezu Srbije ponovo milioni iz budžetske rezerve
13.07.2026.•
1
Vlada Srbije izdvojila je 317,25 miliona dinara (oko 2,7 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Košarkaškog saveza Srbije (KSS), objavljeno je u Službenom glasniku.
Komentari 25
dacic
lepo je rekao car murat,rad rad i rad,ne treba da mislis o parama samo radis, a on ce pare da deli posteno, 10 meni 1 tebi, 20 meni pola tebi
Slucajni Prolaznik
Zato smo mi ekonomski tigar. Mozemo vise sa manje.
dok jednom ne smrkne
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar