Tramp koristi carine kao pregovarački alat: Kako je Srbija zasad izbegla nove mere?
SAD uvele su carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje da te države nedovoljno sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.
Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenjuje za Insajder da je reč o nastavku transakcionog pristupa Donalda Trampa, u kojem carine nisu samo ekonomska mera, već sredstvo političkog pritiska i pregovaranja.
Prema njegovim rečima, pozivanje na prinudni rad jeste legitimna tema, ali istovremeno predstavlja novi pravni osnov kojim Bela kuća pokušava da obnovi gotovo globalne carine nakon što je prethodne mere poništio Vrhovni sud. Milić upozorava da bi posledice mogle da budu veći troškovi za američke kompanije i potrošače, dalje prilagođavanje lanaca snabdevanja i nastavak fragmentacije svetske trgovine.
Carina od 10 odsto uvedena je na robu iz Argentine, Bangladeša, Velike Britanije, Kambodže, Kanade, Ekvadora, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa, Indije, Indonezije, Jordana, Malezije, Meksika, Pakistana, Šri Lanke, Trinidada i Tobaga. Za preostalih 38 zemalja, među kojima su Kina i Vijetnam, određena je stopa od 12,5 odsto.
Za robu iz Evropske unije, Tajvana, Japana, Južne Koreje i Švajcarske nove carine, zajedno sa postojećim stopama, iznose ukupno 10 ili 12,5 odsto. Evropska komisija pozdravila je to što one ne prelaze ograničenja ranije dogovorena sa Vašingtonom, ocenjujući da takav ishod daje podsticaj nastavku razgovora o dodatnim izuzećima i saradnji.
Za razliku od trgovinskih partnera obuhvaćenih novim merama, Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, trenutno neće plaćati dodatne carine dok traju razgovori sa Vašingtonom.
Vučić je izjavio da su američke carine na robu iz Srbije od noćas snižene na nula odsto i da će tako ostati dok traju razgovori Beograda i Vašingtona. Prema njegovim očekivanjima, Srbija bi u budućnosti mogla da bude obuhvaćena carinskom stopom između 10 i 12 odsto, ali sadašnji režim mogao bi da potraje narednih šest meseci.
"Ono što je dobra vest jeste da su od noćas, po našem vremenu, tarife za Srbiju nula odsto. U nekom periodu u budućnosti svakako će biti, verujem, između 10 i 12 odsto, ali za sada i još neko vreme, dok traju naši razgovori, biće nula odsto", rekao je Vučić za RTS.
Milić ocenjuje da bi ukidanje carina od 35 odsto za Srbiju moglo da bude rezultat uspešnih pregovora započetih još u vreme prošlogodišnjih carina nazvanih "Dan oslobođenja", kao i brzog usklađivanja Srbije sa novim američkim zahtevima koji se odnose na odgovornost u lancima snabdevanja.
"Drugi faktor može da bude to što je američka administracija imala želju da pošalje pozitivnu poruku iz strateškog dijaloga i ostvari ‘brzu pobedu’ koja može da se pozitivno komunicira kao rezultat ovog međusobnog usklađivanja politike i konkretna dobit za Srbiju", navodi Milić.
Carine kao sredstvo političkog pritiska
Milić smatra da odluku treba posmatrati u okviru Trampove politike prema kojoj se odnosi sa drugim državama ne zasnivaju prvenstveno na trajnim savezima, već na koristi koju u njima mogu da ostvare SAD.
"Za razliku od tradicionalnog američkog pristupa, koji je trgovinsku liberalizaciju video kao instrument za izgradnju savezništava i međunarodnog poretka, Tramp trgovinu koristi kao sredstvo političkog pritiska i pregovaranja. Carine za njega predstavljaju pregovarački alat kojim pokušava da iznudi ustupke od partnera, bilo da je reč o trgovini, investicijama ili drugim političkim pitanjima", objašnjava Milić.
Zbog toga, kako navodi, nova mera nije iznenađenje, već se uklapa u politiku "America First", u kojoj pristup američkom tržištu više nije unapred garantovan ni najbližim partnerima Vašingtona.
"Poruka koju šalje jeste da nijedna država nema unapred zagarantovan privilegovan pristup američkom tržištu, već da taj pristup mora stalno da se potvrđuje kroz ponašanje koje Vašington ocenjuje kao prihvatljivo. Time je trgovina postala sastavni deo šire spoljnopolitičke strategije, a ne odvojena ekonomska oblast", kaže Milić.
Američka administracija tvrdi da je cilj mera suzbijanje prinudnog rada u globalnim lancima snabdevanja. Poziva se na višemesečne istrage sprovedene prema članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine i navodi da slabe zabrane u drugim državama stavljaju američke kompanije u neravnopravan položaj.
Milić, međutim, ukazuje na to da je pravni kontekst odluke podjednako važan kao i njeno zvanično obrazloženje, imajući u vidu da je Vrhovni sud prethodno ograničio korišćenje vanrednih ovlašćenja za uvođenje univerzalnih carina.
"Zbog toga mnogi smatraju da je borba protiv prinudnog rada istovremeno i legitimna tema i pravni instrument kojim se praktično obnavlja gotovo isti nivo carinske zaštite koji je prethodno osporen na sudu", navodi sagovornik Insajdera.
Veći troškovi i promena lanaca snabdevanja
Nove carine, prema Milićevim rečima, mogu kratkoročno da zaštite deo američkih proizvođača i donesu dodatne prihode državi. Istovremeno će, međutim, povećati troškove poslovanja kompanija koje zavise od uvoza.
"Posebno su izloženi sektori koji zavise od međunarodnih lanaca snabdevanja, poput automobilske industrije, elektronike i mašinske proizvodnje. Ukoliko deo troškova bude prebačen na krajnje kupce, moguće su i inflatorne posledice, što predstavlja politički rizik za administraciju pred međuizbore", ocenjuje Milić.
Pročitaj još
Posledice se neće zaustaviti na američkom tržištu, pošto će kompanije nastaviti da premeštaju i prilagođavaju proizvodnju kako bi poslovale iz zemalja koje imaju povoljniji položaj u trgovini sa SAD.
Brisel prihvata novu političku realnost
Milić ocenjuje da Vašington ne odustaje od tradicionalnih savezništava, već pokušava da ih promeni tako da američki partneri preuzmu veći deo ekonomskih i bezbednosnih troškova saradnje. Trgovinski odnosi zbog toga postaju predmet tvrdih bilateralnih pregovora, bez obzira na postojeće bezbednosne veze.
Reakciju Evropske unije, koja je pozdravila poštovanje ranije dogovorenih carinskih ograničenja, vidi kao pragmatičan pokušaj da se izbegnu eskalacija i dodatna neizvesnost za evropske izvoznike.
"EU time ne prihvata Trampovu filozofiju trgovinske politike kao poželjan model za sebe i svet. Pre bi moglo da se kaže da evropske institucije prihvataju novu političku realnost u Vašingtonu i nastoje da ograniče štetu kroz pregovore. Drugim rečima, radi se o upravljanju krizom, a ne o ideološkom prihvatanju američkog protekcionizma", objašnjava Milić.
Iako su carine uvedene velikom broju država, Kina, prema njegovoj oceni, ostaje centralna meta američke trgovinske strategije. Optužbe za prinudni rad, posebno u vezi sa lancima snabdevanja iz Sinđanga i položajem Ujgura, već godinama su deo politike Vašingtona prema Pekingu.
"Istovremeno, ovakav pristup povećava pritisak i na treće zemlje koje sarađuju sa kineskim kompanijama. Na taj način SAD pokušavaju da utiču ne samo na kineski izvoz, već i na čitavu mrežu globalnih lanaca vrednosti u kojima kineske firme imaju značajnu ulogu. Time trgovinska konkurencija između dve najveće svetske ekonomije dobija još jednu regulatornu dimenziju", navodi Milić.
Opširnije čitajte na sajtu Insajdera.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
9
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
8
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
17
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Komentari 7
Nikola
Vladimir
Fali im samo VLAST,onda bi im sreca bila kompletna,a neznaju da se ovo moze brzo profuckati i procerdati i sta onda? Pa nista,sirotinja bi ostala u jadu i bedi a bogati bi zelenasili i uzivali.
Darko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar