Tramp koristi carine kao pregovarački alat: Kako je Srbija zasad izbegla nove mere?
SAD uvele su carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje da te države nedovoljno sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.
Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenjuje za Insajder da je reč o nastavku transakcionog pristupa Donalda Trampa, u kojem carine nisu samo ekonomska mera, već sredstvo političkog pritiska i pregovaranja.
Prema njegovim rečima, pozivanje na prinudni rad jeste legitimna tema, ali istovremeno predstavlja novi pravni osnov kojim Bela kuća pokušava da obnovi gotovo globalne carine nakon što je prethodne mere poništio Vrhovni sud. Milić upozorava da bi posledice mogle da budu veći troškovi za američke kompanije i potrošače, dalje prilagođavanje lanaca snabdevanja i nastavak fragmentacije svetske trgovine.
Carina od 10 odsto uvedena je na robu iz Argentine, Bangladeša, Velike Britanije, Kambodže, Kanade, Ekvadora, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa, Indije, Indonezije, Jordana, Malezije, Meksika, Pakistana, Šri Lanke, Trinidada i Tobaga. Za preostalih 38 zemalja, među kojima su Kina i Vijetnam, određena je stopa od 12,5 odsto.
Za robu iz Evropske unije, Tajvana, Japana, Južne Koreje i Švajcarske nove carine, zajedno sa postojećim stopama, iznose ukupno 10 ili 12,5 odsto. Evropska komisija pozdravila je to što one ne prelaze ograničenja ranije dogovorena sa Vašingtonom, ocenjujući da takav ishod daje podsticaj nastavku razgovora o dodatnim izuzećima i saradnji.
Za razliku od trgovinskih partnera obuhvaćenih novim merama, Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, trenutno neće plaćati dodatne carine dok traju razgovori sa Vašingtonom.
Vučić je izjavio da su američke carine na robu iz Srbije od noćas snižene na nula odsto i da će tako ostati dok traju razgovori Beograda i Vašingtona. Prema njegovim očekivanjima, Srbija bi u budućnosti mogla da bude obuhvaćena carinskom stopom između 10 i 12 odsto, ali sadašnji režim mogao bi da potraje narednih šest meseci.
"Ono što je dobra vest jeste da su od noćas, po našem vremenu, tarife za Srbiju nula odsto. U nekom periodu u budućnosti svakako će biti, verujem, između 10 i 12 odsto, ali za sada i još neko vreme, dok traju naši razgovori, biće nula odsto", rekao je Vučić za RTS.
Milić ocenjuje da bi ukidanje carina od 35 odsto za Srbiju moglo da bude rezultat uspešnih pregovora započetih još u vreme prošlogodišnjih carina nazvanih "Dan oslobođenja", kao i brzog usklađivanja Srbije sa novim američkim zahtevima koji se odnose na odgovornost u lancima snabdevanja.
"Drugi faktor može da bude to što je američka administracija imala želju da pošalje pozitivnu poruku iz strateškog dijaloga i ostvari ‘brzu pobedu’ koja može da se pozitivno komunicira kao rezultat ovog međusobnog usklađivanja politike i konkretna dobit za Srbiju", navodi Milić.
Carine kao sredstvo političkog pritiska
Milić smatra da odluku treba posmatrati u okviru Trampove politike prema kojoj se odnosi sa drugim državama ne zasnivaju prvenstveno na trajnim savezima, već na koristi koju u njima mogu da ostvare SAD.
"Za razliku od tradicionalnog američkog pristupa, koji je trgovinsku liberalizaciju video kao instrument za izgradnju savezništava i međunarodnog poretka, Tramp trgovinu koristi kao sredstvo političkog pritiska i pregovaranja. Carine za njega predstavljaju pregovarački alat kojim pokušava da iznudi ustupke od partnera, bilo da je reč o trgovini, investicijama ili drugim političkim pitanjima", objašnjava Milić.
Zbog toga, kako navodi, nova mera nije iznenađenje, već se uklapa u politiku "America First", u kojoj pristup američkom tržištu više nije unapred garantovan ni najbližim partnerima Vašingtona.
"Poruka koju šalje jeste da nijedna država nema unapred zagarantovan privilegovan pristup američkom tržištu, već da taj pristup mora stalno da se potvrđuje kroz ponašanje koje Vašington ocenjuje kao prihvatljivo. Time je trgovina postala sastavni deo šire spoljnopolitičke strategije, a ne odvojena ekonomska oblast", kaže Milić.
Američka administracija tvrdi da je cilj mera suzbijanje prinudnog rada u globalnim lancima snabdevanja. Poziva se na višemesečne istrage sprovedene prema članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine i navodi da slabe zabrane u drugim državama stavljaju američke kompanije u neravnopravan položaj.
Milić, međutim, ukazuje na to da je pravni kontekst odluke podjednako važan kao i njeno zvanično obrazloženje, imajući u vidu da je Vrhovni sud prethodno ograničio korišćenje vanrednih ovlašćenja za uvođenje univerzalnih carina.
"Zbog toga mnogi smatraju da je borba protiv prinudnog rada istovremeno i legitimna tema i pravni instrument kojim se praktično obnavlja gotovo isti nivo carinske zaštite koji je prethodno osporen na sudu", navodi sagovornik Insajdera.
Veći troškovi i promena lanaca snabdevanja
Nove carine, prema Milićevim rečima, mogu kratkoročno da zaštite deo američkih proizvođača i donesu dodatne prihode državi. Istovremeno će, međutim, povećati troškove poslovanja kompanija koje zavise od uvoza.
"Posebno su izloženi sektori koji zavise od međunarodnih lanaca snabdevanja, poput automobilske industrije, elektronike i mašinske proizvodnje. Ukoliko deo troškova bude prebačen na krajnje kupce, moguće su i inflatorne posledice, što predstavlja politički rizik za administraciju pred međuizbore", ocenjuje Milić.
Pročitaj još
Posledice se neće zaustaviti na američkom tržištu, pošto će kompanije nastaviti da premeštaju i prilagođavaju proizvodnju kako bi poslovale iz zemalja koje imaju povoljniji položaj u trgovini sa SAD.
Brisel prihvata novu političku realnost
Milić ocenjuje da Vašington ne odustaje od tradicionalnih savezništava, već pokušava da ih promeni tako da američki partneri preuzmu veći deo ekonomskih i bezbednosnih troškova saradnje. Trgovinski odnosi zbog toga postaju predmet tvrdih bilateralnih pregovora, bez obzira na postojeće bezbednosne veze.
Reakciju Evropske unije, koja je pozdravila poštovanje ranije dogovorenih carinskih ograničenja, vidi kao pragmatičan pokušaj da se izbegnu eskalacija i dodatna neizvesnost za evropske izvoznike.
"EU time ne prihvata Trampovu filozofiju trgovinske politike kao poželjan model za sebe i svet. Pre bi moglo da se kaže da evropske institucije prihvataju novu političku realnost u Vašingtonu i nastoje da ograniče štetu kroz pregovore. Drugim rečima, radi se o upravljanju krizom, a ne o ideološkom prihvatanju američkog protekcionizma", objašnjava Milić.
Iako su carine uvedene velikom broju država, Kina, prema njegovoj oceni, ostaje centralna meta američke trgovinske strategije. Optužbe za prinudni rad, posebno u vezi sa lancima snabdevanja iz Sinđanga i položajem Ujgura, već godinama su deo politike Vašingtona prema Pekingu.
"Istovremeno, ovakav pristup povećava pritisak i na treće zemlje koje sarađuju sa kineskim kompanijama. Na taj način SAD pokušavaju da utiču ne samo na kineski izvoz, već i na čitavu mrežu globalnih lanaca vrednosti u kojima kineske firme imaju značajnu ulogu. Time trgovinska konkurencija između dve najveće svetske ekonomije dobija još jednu regulatornu dimenziju", navodi Milić.
Opširnije čitajte na sajtu Insajdera.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
0
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
5
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
10
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
57
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
33
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
2
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Komentari 7
Nikola
Vladimir
Fali im samo VLAST,onda bi im sreca bila kompletna,a neznaju da se ovo moze brzo profuckati i procerdati i sta onda? Pa nista,sirotinja bi ostala u jadu i bedi a bogati bi zelenasili i uzivali.
Darko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar