Profesor He i njegove kolege obavili su izmene na genima embriona sedam parova koji su učestvovali u veštačkoj oplodnji.
Svi muškarci bili su HIV-pozitivni, a njihove žene nisu. Kineski tim promenio je gene savremenom tehnologijom poznatom kao Crispr/Cas9 na takav način da njihova deca ne mogu da se zaraze HIV-om.
Početkom novembra rođene su dve devojčice od kojih je samo jedna potpuno imuna na HIV jer su kod nje uklonjena oba ključna gena iz para u genomu. Druga bliznakinja ima samo jedan isečeni gen, što znači da ipak može da se zarazi. Devojčice su rođene naizgled zdrave, a za sada nema nikakvih naznaka da su im tehnologijom oštećeni neki drugi geni.
Ne zna se identitet roditelja
He, koji se obrazovao na prestižnom američkom Stenfordu i radio na genskoj modifikaciji embriona miševa, majmuna i ljudi, objasnio je da je "eliminisao gen pod nazivom CCR5 kako bi devojčice postale otporne na HIV ako ikada dođu u kontakt s virusom".
Identitet roditelja i dece za sada se drži u tajnosti, ali He tvrdi da je otac hteo da spreči da mu deca dobiju HIV zbog diskriminacije s kojom se sam susreće.
He, koji radi na Univerzitetu "Southern University of Science and Technology" u Šendženu, pojasnio je da se odlučio na zahvat zato što je HIV veliki problem u Kini, a gen CCR5 služi kao proteinski ulaz koji omogućava virusima HIV-a da prođu kroz membrane ćelija.
Za sada nema nezavisnih potvrda o Heovom postignuću niti je o njemu objavljen naučni rad u nekom naučnom časopisu. Međutim, prof. He ga je predstavio u Hong Kongu pred organizatorima međunarodne konferencije o modifikaciji gena koja počinje danas. Fakultet na kojem radi ogradio se od postupka, objavio da nije bio upoznat s postupkom i najavio sprovođenje istrage.
Ako se Heove tvrdnje potvrde, biće to prvi slučaj da su se rodila genetski modifikovana deca. Ipak, Crispr-Cas9 i druge metode izmene gena već su se ranije koristile za eksperimentalne izmene u embrionima i za eksperimentalna lečenja ljudi.
Tako je, na primer, pre tri godine dvanaestorici pacijenata s AIDS-om metodom poznatom kao ZNF izmenjen isti gen CCR5 u leukocitima. Nakon tretmana, polovini ispitanika više nije bila potrebna antivirusna terapija, a zdravstveno stanje im se značajno popravilo.
Drugačija etika
Kineski naučnici, svojim objavama o modifikaciji ljudskih genoma izazivali su kritike već i ranije. Prva velika uzbuna dogodila se 2015. kada je Huang Junjiu sa Univerziteta Sun Yat-sen u Guangdžou objavio rezultate eksperimenta u kojem je promenio gene ljudskih embriona.
Kina ulaže milijarde dolara u istraživanja biotehnologija kojima bi mogli da se menjaju geni i leče bolesti. Istovremeno ta zemlja ima drugačiju tradiciju etičkih učenja, a stanovništvo je u određenom smislu već naviklo na određene metode kontrole u rađanju dece, između ostalog, kroz program jednog deteta.
Deng Rui, etičar s medicinskog fakulteta u Šansi, 2015. je za "Njujork tajms" rekao da je etika stvar kulture i tradicije, posebno o kada se tiče ljudskog života.
"Prema konfucijanskoj misli dete postaje osoba tek nakon što se rodi. To je drugačije od SAD-a ili drugih zemalja pod uticajem hrišćanstva u kojima, zbog religije, može postojati osećaj da istraživanja na embrionima nisu u redu", pojasnio je.
Mnogi zapadnjački medicinski stručnjaci već godinama upozoravaju da bi Kina, u želji da dostigne i prestigne Zapad, mogla biti mnogo labavija u primeni etičkih načela u nauci. Konačno, ta su načela u kinesku naučnu zajednicu stigla sa Zapada tek pre par decenija.
Kritike stručnjaka
Zapadnjački stručnjaci uglavnom osuđuju Heov projekat.
Profesor etike na Oksfordu Džulian Savulesku tvrdi da je, ako se pokaže istinitim, ovo "monstruozan eksperiment".
"Zameci su bili zdravi. Nisu imali nikakve potvrđene bolesti. Izmena gena je u eksperimentalnoj fazi i još uvek se povezuje s neželjenim mutacijama koje mogu uzrokovati zdravstvene probleme u ranom ili kasnijem životu, uključujući i razvoj raka", rekao je za "Gardijan".
"Postoje mnogi delotvorniji načini za sprečavanje infekcija HIV-om kod zdravih ljudi; na primer pomoću seksa sa zaštitom. Takođe postoje delotvorne terapije ako se neko zarazi. Ovim eksperimentom normalna, zdrava deca izložena su rizicima izmene gena bez nekih stvarnih koristi. U mnogim drugim delovima sveta to bi se smatralo protivzakonitim i bilo bi kažnjivo", dodao je.
Stručnjaci takođe ističu da deca bez gena CCR5 lakše mogu da obole od nekih drugih virusnih bolesti kao što su, na primer, gripa i virus Zapadnog Nila. To ovaj eksperiment, smatraju, čini još više etički neutemeljenim.
Kako funkcioniše izmena gena Crispr-Cas9?
CRISPR-Cas9 je sistem izmene gena kojim se inače u prirodi služe bakterije kako bi se odbranile od virusa. Sastoji se od dve komponente: CRISPR i Cas9. Naziv CRISPR označava grupisane, pravilno razmaknute, kratke, ponavljajuće nizove u DNK. U blizini tih nizova nalaze se geni Cas koji kodiraju važne enzime sistema. Jedan od njih je i Cas9, enzim koji ima sposobnost da prekida nukleinske kiseline (DNK, RNK).
Kada virus napadne bakteriju, on u bakterijsku ćeliju ubacuje svoju nukleinsku kiselinu (RNK) kako bi njene mehanizme iskoristio za sopstveno razmnožavanje. Međutim, time pokreće proizvodnju enzima Cas koji seku nukleinsku kiselinu virusa na komadiće, kako bi ih ugradili u sopstveni genom na mesta gde se nalaze CRISPR nizovi. Na taj način bakterijska ćelija stiče imunitet jer će se u sledećem napadu iste vrste virusa sekvenca CRISPR, zajedno s virusnom nukleinskom kiselinom, kopirati u kratke RNK molekule koji će se povezati s enzimom Cas, a rezultat će biti molekularni mehanizam koji prepoznaje virusnu RNK. Taj mehanizam pronalaziće RNK virusa, a Cas9 će ih seći i tako onemogućiti da virus iskoristi bakteriju za sopstveno razmnožavanje.
Naučnici su isti mehanizam upotrebili za rezanje delova DNK, izbacivanje neželjenih i ubacivanje željenih gena.
Za sada je metoda našla važnu primenu u stvaranju GMO-a s poželjnim svojstvima, ali sve više se nastoji koristiti i u lečenju.
Stručnjaci smatraju da bi u budućnosti njome čak mogle da se stvaraju dizajnirane bebe sa željenim svojstvima kao što su boja kose ili možda čak povećanim kognitivnim sposobnostima. Međutim, budući da se inteligencija temelji na celom mnoštvu gena, a ne samo na jednom ili nekoliko, ovo drugo je za sada još samo naučna fantastika.
Kina pokreće istragu
Kineske zdravstvene vlasti i članovi etičke komisije pokrenuli su istragu o celom slučaju.
Kineske zdravstvene vlasti su izrazile "veliku zabrinutost" zbog te vesti i naredile pokrajinskim vlastima da "smesta sprovedu istragu i razjasne ceo slučaj".
"Moramo biti odgovorni prema zdravlju ljudi i delovaćemo u skladu sa zakonom", saopštila je Nacionalna zdravstvena komisija.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 2
Sveta
***
Za početak projekta, navodno ubijaju fetuse posle 3 meseca.
I treba da im verujemo.
Ciljevi su ima da dobijaju bića koja ne podležu zakonima dosadašnjeg morala i da budu robovi vlasništvo kompanija i države.
Pri tome se koriste i za medicinska istraživanja, za borbu protiv i pronalaženje novih bolesti u ratne svrhe.
Čovečanstvo je odavno puklo i Biblija nije bez veze ostavljena ljudima od rase koja nas je stvorila.
Znali su s čime ćemo se petljati, tako da su ugradili enzim u čoveka koji po smrti u roku od 12 sati čini organe neupotrebljivim za presađivanje, proces koji nema veze sa truljenjem - demontaža DNK lanca.
Za ovo otkriće su zaslužni naučnici iz Britanije koji su radili na smrti fetusa.
Otkriće je staro 2-4 godine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar