NVO: Diskriminacija u Srbiji se ne smanjuje

Diskriminacija u Srbiji se ne smanjuje i brojna sistemska kršenja ljudskih prava, naročito prema manjinskim grupama zabeležena su i 2014. godine, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja o diskriminaciji u Srbiji 2014. godine.

Predstavnica LABRIS-a Jovanka Todorović rekla je da u Srbiji postoji više antidiskriminacionih zakona, ali da je najveći problem što se oni ne primenjuju. Ona je kazala da se govor mržnje ne sankcioniše i da se neretko može čuti i u izjavama nekih državnih funkcionera.

Todorović je međutim navela da postoji i nešto pozitivno u 2014. godini, i a to je što se o diskriminaciji manjina govori više nego ikada.

Prema njenim rečima, postoji problem sa osobama koje kažu porodicama za svoju seksualnu orijentaciju i zatim zbog toga budu izbačene iz domova, a velik problem predstavlja i nemogućnost osnivanja bračne zajednice istopolnih osoba iz čega proizilati poteškoće oko nasleđivanja peniza i druge. Kako je navela, LGB populacija je jedina manjinska grupa kojoj se preti smrću kada želi da izađe na ulicu i tu zatraži svoja prava.

Ona je kazala da je poražavajuće da istraživanja i dalje ukazuju na to da 80 odsto ispitanika LGBT osobe ne žele kao članove porodica. Iz Gejten (GAYTEN) LGBT centra osvrnuli su se na probleme trans osoba navodeći da ne postoji odgovarajući zakon za ostvarivanje njihovih prava.

Kako navode, velik problem predstavlja kada nakon promene pola žele da promene lična dokumenta, koja najčešće ostaju stara, a nakon promene pola neretko budu diskriminsani na poslu zbog čega moraju da ga napuste. Iz regionalnog cetra za manjine Marko Vasiljević je kazao da postoji porast napada na Rome u 2014. godini.

On je kao velik problem istakao i to što država nema evidencije o tim napadima kao uopšte ni napadima na druge manjinske grupe već da to čini civilno društvo. On je ukazao da romska populacija i dalje živi u veoma lošim uslovima koji su ispog svakog minimuma.

Ivanka Kostić iz organiyacije Praksis ( PRAXiS) ukazala je na problem sa kojima se najčešće sreće romska populacija kada su u pitanju lična domuneta, a koji nije rešen ni u 2014. godini.

"Dete koje je rođeno u Srbiji, da bi bilo upisano u knjigu rođenih, zavisi od toga da li roditelji imaju izvod iz matične knjige rođenih i ličnu kartu, i dok se taj problem ne reši za sve to vreme dete nema nikavu zdravstvenu zaštitu", rekla je Kostić.

Ona je istakla da je to problem koji je neophodno rešiti i koga je država svesna, ali koja ništa ne preduzima po tom pitanju. Iz Udruženja studenta sa hendikepom poručuju da su ti studenti u nejednakom položaju i da je diskriminacija prisutna od strane više institucija koje su aktivne u visokom obrazovanju.

Kao osnovni vid barijere sa kojima se suočavaju, oni navode nedostatak literature u adekvatnom formatu za slabovide i slepe studente, arhitektonske barijere i zanemarivanje prisustva asistivnih tehnologija. Izveštaj o diskriminaciji za 2014. godinu je radila Koalicija protiv diskriminacije, a na konferenciji je prikazan deo filma o svedočanstvu žrtava diskriminacije. Film je urađen u produkciji Peščanika.