Srbija prošle godine uvezla čak 30.000 tona krompira

Srbija, zemlja koja kako često volimo da kažemo "pola Evrope može da hrani", u inostranstvu je prošle godine, između ostalog, nabavila 15.000 tona pasulja, 25.000 tona paradajza, 30.000 tona krompira, kao i više od 6.000 tona krastavaca, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.
Rano povrće, mladi krompir, paradajz ili krastavci, stiže gotovo sa svih kontinenata, a uvozno smo zavisni i od onoga čega bismo mogli da imamo napretek.
 
Godišnje za povrće koje možemo sami da gajimo "damo" više desetina miliona dolara. Samo za pasulj u toku 2015. platili smo 11 miliona dolara, na krompir je "otišlo" još devet, na paradajz 15,5, a krastavce 3,8 miliona dolara.
 
- Ukupan uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2015. godini iznosio je 1,4 milijarde dolara, dok je izvoz iznosio oko 2,8 milijardi dolara - kaže za "Novosti" Nenad Budimović, sekretar Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju. Najzastupljeniji u uvozu su, dodaje Budimović, slatkiši, konditorski proizvodi za koje smo izbrojali čak 171 milion dolara, za sokove i džemove - 66,8 miliona dolara, dok je za mineralne vode i bezalkoholna pića plaćeno oko 35 miliona. 
 
Trgovci ističu da ponuda povrća i voća zavisi prvenstveno od sezone i od mogućnosti da se ta roba nabavi na domaćem tržištu. Mladi krompir stiže nam iz Grčke, crni luk iz Holandije, beli iz Kine, krastavac iz Makedonije, pasulj iz Kirgistana.
 
- Gde god je moguće sarađujemo sa domaćim proizvođačima, pogotovo u kategoriji voća i povrća. Naravno, postoje kategorije gde je to nemoguće, kao kod tropskog voća, ali i tamo gde se pored domaće skuplje nudi i uvozna jeftinija roba, kao recimo beli luk, pasulj - navodi Olivera Ćirković, pi-ar menadžer "Univereksporta".
 
Stručnjaci upozoravaju da je naš problem to što imamo četiri puta manji obim proizvodnje od potrebnog, koji je u znatnoj meri opao tokom privatizacija u poslednje dve decenije. Savetnik za agroekonomiju Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže da je više razloga za povećan uvoz povrća i voća.
 
- Najpre, naša nedovoljna proizvodnja ranog povrća po cenama koje nisu konkurentne u odnosu na robu i cene, recimo iz Turske. Drugo, razlike u nivou subvencija koje dobijaju poljoprivrednici u Srbiji, a koje su najniže u Evropi. Zatim, kolateralna šteta zbog ekonomskih sankcija SAD i EU s jedne i Rusije s druge strane, što se odrazilo na povećan uvoz visokosubvencionisane proizvodnje iz EU i Turske na naše potpuno liberalizovano tržište - ističe Ševarlić.
 
Trgovci kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba. Uvozi se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu.
 
Autor: Novosti

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Stanko

    10.04.2016 07:30
    Takse
    Drzava treba da osigura jeftiniju domacu proizvodnju. Subvencija za poljoprivrednike, carina na uvezenu robu, zastita domace proizvodnje. Ukinuti taksu na gorivo za proizvodnju hrane, transport i sve sto pomaze proizvodnji hrane. Taj gubitak takse nadoknaditi na ceni goriva za luxuz. Tako da oni koji idu na burek i kafu sa vozilom finansiraju poljoprivrednu proizvodnju.
  • O

    09.04.2016 15:14
    Nekada smo imali naše domaće sorte povrća, lep krompir koji je vađen iz zemlje kada sazri, kada mu je vreme i mogao je bez problema da prezimi do sledećeg, novog. Godinama nema normalnog i zdravog krompira da se kupi, mahom je to neko polutrulo i uvelo đubre koje se prodaje pod tim imenom. Ili je spolja podnošljiv, a kada se raseče-trulež. O paradajzu i da ne govorim, poluzelen, bez ukusa, a iznutra tvrd i žilav, nikakav za skupe pare.
    Gde su nestale naše dobre i zdrave domaće vojvođanske sorte?
  • Gavra

    09.04.2016 14:55
    takva nam je agrana politika..
    nema subvencija i premija za potrebne proizvode , odnos prema poljoprivredi je maćehinski , a uvoznici mlate pare koje bi smo mogli dati selu uz malo pameti i volje ....

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija