Rano povrće, mladi krompir, paradajz ili krastavci, stiže gotovo sa svih kontinenata, a uvozno smo zavisni i od onoga čega bismo mogli da imamo napretek.
Godišnje za povrće koje možemo sami da gajimo "damo" više desetina miliona dolara. Samo za pasulj u toku 2015. platili smo 11 miliona dolara, na krompir je "otišlo" još devet, na paradajz 15,5, a krastavce 3,8 miliona dolara.
- Ukupan uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2015. godini iznosio je 1,4 milijarde dolara, dok je izvoz iznosio oko 2,8 milijardi dolara - kaže za "Novosti" Nenad Budimović, sekretar Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju. Najzastupljeniji u uvozu su, dodaje Budimović, slatkiši, konditorski proizvodi za koje smo izbrojali čak 171 milion dolara, za sokove i džemove - 66,8 miliona dolara, dok je za mineralne vode i bezalkoholna pića plaćeno oko 35 miliona.
Trgovci ističu da ponuda povrća i voća zavisi prvenstveno od sezone i od mogućnosti da se ta roba nabavi na domaćem tržištu. Mladi krompir stiže nam iz Grčke, crni luk iz Holandije, beli iz Kine, krastavac iz Makedonije, pasulj iz Kirgistana.
- Gde god je moguće sarađujemo sa domaćim proizvođačima, pogotovo u kategoriji voća i povrća. Naravno, postoje kategorije gde je to nemoguće, kao kod tropskog voća, ali i tamo gde se pored domaće skuplje nudi i uvozna jeftinija roba, kao recimo beli luk, pasulj - navodi Olivera Ćirković, pi-ar menadžer "Univereksporta".
Stručnjaci upozoravaju da je naš problem to što imamo četiri puta manji obim proizvodnje od potrebnog, koji je u znatnoj meri opao tokom privatizacija u poslednje dve decenije. Savetnik za agroekonomiju Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže da je više razloga za povećan uvoz povrća i voća.
- Najpre, naša nedovoljna proizvodnja ranog povrća po cenama koje nisu konkurentne u odnosu na robu i cene, recimo iz Turske. Drugo, razlike u nivou subvencija koje dobijaju poljoprivrednici u Srbiji, a koje su najniže u Evropi. Zatim, kolateralna šteta zbog ekonomskih sankcija SAD i EU s jedne i Rusije s druge strane, što se odrazilo na povećan uvoz visokosubvencionisane proizvodnje iz EU i Turske na naše potpuno liberalizovano tržište - ističe Ševarlić.
Trgovci kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba. Uvozi se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu.
Autor: Novosti
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 3
Stanko
O
Gde su nestale naše dobre i zdrave domaće vojvođanske sorte?
Gavra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar