Neke od najglasnijih kritika odnose se na
mogućnost da ministar pravde pokreće disciplinske postupke protiv javnih tužilaca, ali i smanjenje broja tužioca u Državnom veću tužilaca, uz argument da takvih primera nema u regionu, piše
Insajder.
U Ministarstvu pravde ova rešenja, između ostalog, brane tvrdnjom da je u međunarodnoj zajednici opšteprihvaćen stav da svaka država individualno odlučuje o sastavu i nadležnosti Državnog veća tužilaca, a kako dodaju, pojedine države ga čak i nemaju.
Sa druge strane, Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca i Poverenik za samostalnost smatra da se sastav tužilačkog saveta ne može posmatrati isključivo kao pitanje međunarodnih standarda već kao pitanje vladavine prava i dostignutog nivoa samostalnosti.
“Ako je Ministarstvo odlučilo da predloži smanjenje broj tužilaca u savetu, red bi bio da objasni zbog čega to čini. Ovako, upućenima mogu da padnu na pamet svakojake stvari. Na primer, da se sadašnji sastav Veća 'otrgao' kontroli i da bi taj problem zauvek trebalo rešiti kroz manjinu tužilaca u sopstvenom savetu”, dodaje Ilić.
Još jedna od kritika predloženih rešenja jeste i odredba kojom je ministru omogućeno da pokreće disciplinski postupak protiv tužioca. Na pitanje zašto ova odredba nije povučena kao i kako ona garantuje nezavisnost tužilaštva, Ministarstvo pravde ne daje konkretan odgovor.
"Javni tužilac je državni organ koji u ime društva i u javnom interesu obezbeđuje primenu zakona kada je za kršenje zakona propisana krivična sankcija, odnosno organ koji sprovodi nacionalnu kriminalnu politiku. Upravo to je razlog i predviđanja rešenja prema kome ministar pravde ima mogućnost da pokrene disciplinski postupak protiv javnog tužioca", navodi Ministarstvo.
Komentarišući ovo "obrazloženje" Ministarstva, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić podseća da su ekperti Venecijanske komisije izrazili mišljenje da "Ministar pravde u zajedničkom Pravosudnom savetu možda treba da bude prisutan", ali da "nije poželjno da ima pravo glasa ili da ima bilo kakva ovlašćenja osim da se obrati" na sednici.
Ilić navodi i da je tačno da u nekim državama tužilaštva sporovode prethodno utvrđenu nacionalnu kriminalnu politiku ali, kako dodaje, to se ne obezbeđuje članostvom ministra u Savetu.
"Ne vrši Savet krivični progon već tužilaštvo, štaviše Savet, ni po sadašnjem sistemu, niti po tekstu amandmana Ministarstva, nema ovlašćenja u pogledu krivičnog progona. Osim toga, valjalo bi razlikovati javni interes od interesa vlade. Ministar pravde može da zastupa javne interese, ali nije uvek tako. Srbiji nije nepoznato da su ministri delovali protiv javnog interesa u interesu vlade, svoje političke partije i slično", zaključuje Ilić za Insajder.
Istovremeno, pojedina predložena rešenja izmena Ustava sadašnje Vlade suprotna su mišljenju i merama koje je prethodna Vlada 2016. godine, kada je na njenom čelu bio Aleksandar Vučić, unela u Akcioni plan za poglavlje 23. U Ministarstvu pravde, međutim, na pitanje kako je moguće da su rešenja suprotna merama iz Akcionog plana, tvrde da nema odstupanja od postojećih strateških dokumenata ignorišući činjenice koje su im predočene.
Naime, u tački 1.1.1. Akcionog plana za poglavlje 23, koji je prihvatila Evropska komisija navodi se da je uloga Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u rukovođenju pravosuđem, kao i u pogledu nadzora i kontrole rada pravosuđa ojačana, između ostalog i zbog toga što u njihovom sastavu ima najmanje 50 odsto članova iz reda sudija, odnosno javnih tužilaca, izabranih od strane njihovih kolega.
U predloženim rešenjima Ministarstva pravde, međutim, to nije slučaj, jer je predviđeno da Visoki savet tužilaca ima 11 članova. Od tog broja četiri člana će biti iz redova tužilaca koje će birati kolege, odnosno manjina, pet istaknutih pravnika bira Narodna skupština, a deo ovog sastava su i vrhovni javni tužilac Srbije, koga bira parlament i ministar pravde.
I pored toga, u Ministarstvu pravde smatraju da "predložena rešenja ne odstupaju od postojećih strateških dokumenata" kao i "jačaju nezavisnosti pravosuđa kroz izmeštanje izbora sudija i predsednika sudova iz Narodne skupštine i izmeštanje izbora zamenika javnih tužilaca iz nadležnosti Vlade i Narodne skupštine".
Goran Ilić, sa druge strane, zaključuje da u odgovoru nema objašnjenja za odstupanje od Akcionog plana kada je u pitanju sastav Visokog saveta tužilaštva.
"Nije uverljiva ni teza je predloženim amandmanima ojačana nezavisnost sudstva. Naime, nezavisnost sudstva je 'bezvredna' bez nezavisnosti javnog tužilaštva. Drugim rečima, ukoliko zatirete samostalnost ili nezavisnost javnog tužioca samim tim ste, sa stanovišta građana i javnosti, učinili nebitnim nezavisnost sudstva, budući da najvažniji predmeti, politčki osetljivi slučajevi neće dospeti pred sud jer će ti predmeti rešiti pre suda, pritiskom na tužilaštvo. Na taj način nedostatak nezavisnosti javnog tužilaštva ugrožava pravo na pravično suđenje, o čemu govori i Evropski sud za ljudska prava u jednoj od svojih odluka", zaključuje Ilić.
Konačan sud o ovom Nacrtu Ustava daće Venecijanska komisija, čija delegacija od sedam članova dolazi u Srbiju 10. maja kako bi se razgovaralo o ustavnim reformama.
.jpg "Tužioci ne odustaju od upozorenja na sporne amandmane na Ustav")
.jpg "Viši sud u Beogradu oborio listu Kreni-promeni za izbore na Vračaru")
.jpg "Šešelj: Građani imaju razloga da budu ljuti na SNS, SPS i SRS, ali od nas boljih nema")
Komentari 5
Dolma
Njih moraju drugi da kontorlišu, tj. oni koji su pravnici, a nemaju veze sa tužiocima ili sudijama.
Udruženja sudija, tužilaca ili na primer lekara se ponašaju kao da su sekte, i nikada ne rešavaju probleme u sopstvenim redovima, zato nam je tako sudstvo, tužilaštvo i zdravstvo.
pera
Svašta
Što se tiče ucenjivanja, poštenog tužioca i sudiju ,ne možeš uceniti.
Daće otkaz i otići da radi nešto drugo. Recimo,advokatura sve upisuje....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar