Klačar: Građanska neposlušnost realno sredstvo u borbi za demokratiju

Autor: Danas

Info
31.03.2019.
11:18 > 11:43
Sve češće se u javnosti pominje građanska neposlušnost kao vid izražavanja nezadovoljstva i način da se radikalizuju građanski protesti, koji već mesecima traju u celoj Srbiji.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Sagovornik portala Danas Bojan Klačar iz CeSID-a kaže da "u najopštijem smislu, građanska neposlušnost znači odbijanje građana jedne zajednice da se povinuju zakonima ili vlasti generalno, onima koji su oličenje te vlasti, držeći da je ta vlast 'taj okvir i pravila koja dolaze odozgo', nepravedna, nemoralna, da ne vodi računa o zajednici i njenim interesima. Da ne odgovara duhu građanstva".
 
"Odbijanje da se povinuju zakonima mora biti nenasilno jer ako je nasilno onda već ne može biti reč o građanskoj neposlušnosti. Ovaj koncept traži snažnog, osvešćenog, slobodnog i aktivnog građanina. On ne počiva na sabornosti, na promovisanju narodnog kolektiviteta, već na ideji građanstva", ističe Klačar.
 
On objašnjava da "postoje različiti oblici građanske neposlušnosti, neki su 'benigniji' a neki uključuju akcije koje su na tankoj liniji sa mogućim sukobom sa vlašću".
 
Klačar navodi neke od oblika građanske neposlušnosti, a to su protesti, štrajkovi, bojkot institucija, bojkot plaćanja taksi, blokada institucija (posebno onih koje na neki način predstavljaju direktne interese građana kao što je parlament), studentske nenasilne akcije, ulične akcije, bunt...
 
"Dakle, svi oni oblici koji su nenasilni i koji uključuju aktivnog građanina koji deluje u javnom prostoru i koji je spreman da se suprotstavi zakonskom okviru uz svest da neke od tih akcija predstavljaju, formalno gledano, i kršenje zakona. To znači da građani moraju da imaju svest i da postoje konsekvence njihovog javnog delovanja", upozorava Klačar.
 
On ističe da "ima puno primera građanske neposlušnosti devedesetih. Faktički, čitava decenija je protekla u manjim ili većim oblicima građanske neposlušnosti. I isplatila se, kada je reč o krupnijim primerima, i 1996/1997 i 2000. godine i oba puta je neposlušnost, oličena u protestima, nastala kroz odbranu izbornih rezultata".
 
"Građani su, dakle ustali da odbrane sopstvenu izbornu volju i to se pokazalo kao snažan motiv, kao uspešan kohezivni faktor. Drugi zajednički imenitelj je mladost i energija. Neposlušnost ima veće šanse za uspeh ako su njeni nosioci mladi ljudi, sa borbom za ideje, pritom kreativni i spremni da brane princip građanstva u širem smislu", navodi Klačar.
 
Klačar kaže da "građanska neposlušnost danas već sada daje rezultate. Tako da nije pitanje da li može da uspe, nego je pravo pitanje šta su ciljevi i šta se meri kao uspeh. Ako se kao ishod očekuju krupni i nedostižni ciljevi, što je sada slučaj - podnošenje ostavki predsednika i premijera – male su šanse da građanska neposlušnost da rezultate".
 
"Ako se postave odmereniji i razumniji ciljevi, onda ona može da ima efekta. I sada je moguće pronaći nekoliko manjih primera putem kojih se vidi da je vlast, krajnje indirektno, ustukla pred protestantima. Problem je, dakle u viskoj lestvici koja znači da nekada može i da se pogreši, kao što je slučaj sa RTS gde se ukinula granica između građanske neposlušnosti koja je po definicija nenasilna i (nasilnog) upada u medij, koji je sadržao elemente nasilnosti", objašnjava Klačar.
 
On ističe da je građanska neposlušnost apsolutno realno sredstvo u borbi za demokratiju.
 
"Samo građanska neposlušnost, kao i sva ostala delovanja u javnom prostoru, ne može da bude stihijska, ad hok, iracionalna, već mora da ima strategiju i taktiku koja je prati, jasno omeđen okvir delovanja, realistične ciljeve koji su prilagođeni i kontekstu i snazi građanske neposlušnosti", naglašava Klačar.
 
On dodaje i to da "broj građana nije bitan u kontekstu kršenja zakona jer onog momenta kada neka akcija postane nasilna, ona gubi status građanske neposlušnosti i tada je nebitno da li je 100, 500 ili 10 hiljada ljudi. Na drugoj strani, broj učesnika je važan za uspeh (iako to nije jedini faktor) jer je osnovni smisao građanske neposlušnosti pritisak na vlast (da nešto uradi, da nešto promeni, napravi ustupak…) i šanse za to su veće ako je i broj ljudi veći. No, brojnost uvek mora da prati i organizacija".
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

  • dijasporac

    31.03.2019 • 18:05
    @građanski neposlušni
    U uredjenim zemljama mozes da pokazes neposlusnost, da protestvujes protiv ovoga ili onoga ali sve dok ne ugrozavas necija druga prava ili dok ne krsis svoje obaveze ka sistemu. Kad dodjes u takvu situaciju da si nekog drugog ugrozio ili da ne ispunjavas obaveze ka sistemu onda sistem prema tebi reaguje rigorozno, nema neposlusnosti, slede batine ako se suprostavljas, aps i prinudna naplata bilo kakvih dugovanja. Tako se radi u uredjenim zemljama.

    A sto se tice neplacanja RTS pretplate, uvek ce biti vecinski deo ljudi koji ce je placati, manji % koji ne bude placao nece posebno uticati na RTS, dobice novac iz budzeta, mislim da ga i onako dobijaju. Tim koji ne budu placali sistem ce kad tad i na bilo koji nacin to naplatiti. Te ispada da ce gradjani koji to urade sami sebi pucati u nogu a zarad ni cega bitnoga.

    Sistem u Srbiji ce puci sam od sebe kad broj nezadovoljnih bude veci od onih kojima je OK ili koje zabole prsluk za politiku, do tad ce da opstaje. A kako situacija danas izgleda nezadovoljnih je jos manje od onih kojima je Srbija dobro mesto za zivot. Po protestima deluje da je taj broj relativno zanemarljiv.


  • Predragg

    31.03.2019 • 17:22
    Plus ismevanje Faraona i njegovog kompleksa Vodje. Sve moze izdrzati ali podsmevanje,karikature, lutke-njegov super ego ne moze podneti. Pravljenje kartoteke izvrsenih krivicnih dela i stalno upozoravanje na sporu ,ali dostiznu ruku Pravne Drzave,kada padnu .

  • građanski neposlušni

    31.03.2019 • 15:48
    Građanska neposlušnost u uređenim zemljama je poznat i uspešan vid borbe protiv svake vlasti.
    Za izjavu korumpiranog Irineja protiv šetača , kažemo nema nas u crkvama širom Srbije 60 dana. I crkve prazne.
    Prestaćemo da plaćamo RTS dok ne pusti opozicuju na istu televiziju. ili ne smeni korumpiranog Bujketa i LJ. Stefanovića.
    Ima mnogo razloga da pokažemo građansku neposlušnost ali moramo da budemo spremni i jedinstveni.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 7 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Kome odbojkašice duguju osmeh:
Kome odbojkašice duguju osmeh: "Da kažnjavate reprezentativke jer se nisu dovoljno smejale pred predsednikom?"
Srbija centar: Dva člana Predsedništva napuštaju stranku, ne podržavaju izlazak na izbore
Srbija centar: Dva člana Predsedništva napuštaju stranku, ne podržavaju izlazak na izbore
Srdanović o TV duelu sa Vučićem: Apsolutno nema potrebe za razgovorom sa osobom koja to nije zaslužila
Srdanović o TV duelu sa Vučićem: Apsolutno nema potrebe za razgovorom sa osobom koja to nije zaslužila

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

SDA Sandžaka predala listu RIK-u

SDA Sandžaka predala listu RIK-u

20.09.2026.• 0
Manjinska izborna lista "SDA Sandžaka - Čuvari Sandžaka" predala je Republičkoj izbornoj komisiji potpise podrške za predstojeće vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra.
Da li je Srbiji potrebna

Da li je Srbiji potrebna "Sablja 2"?

20.09.2026.• 44
Borba protiv kriminala i ljudi iz tog miljea je neophodna. Ipak, predlaganje mera bez prethodne promene sistema kroz izbore predstavlja legitimnu, ali ne i poželjnu izbornu promociju.
Najkomentarisanije