Istraživanje: Svaka druga mlada osoba misli da ima simptome depresije i želi da napusti Srbiju

Više od trećine mladih osoba pretrpelo je fizičko i digitalno nasilje, skoro tri četvrtine verbalno, 21 odsto devojaka bile su žrtve seksualnog nasilja.
Istraživanje: Svaka druga mlada osoba misli da ima simptome depresije i želi da napusti Srbiju
Foto: Pixabay
U odnosu na prošlu godinu povećan je broj onih koji su izloženi nekom obliku diskriminacije, neki su od rezultata istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, koje se bavilo bezbednošću i zdravljem mladih.
Kao uzroci nasilja prepoznati su loši porodični odnosi, blaga kaznena politika i odsustvo važnih društvenih vrednosti. Kada je reč o zdravlju, najgore su ocenjeni stres na poslu i tokom obrazovanja, neredovna fizička aktivnost, ali i stanje životne sredine.
Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić rekla je za Radio Beograd 1 da je njihov godišnji izveštaj o bezbednosti mladih, prvi put od 2017. godine - od kada se radi, uključio i anketu o njihovom zdravlju.
 
U njemu je učestvovalo više od 1.000 ispitanika, svih uzrasnih grupa od 15 do 30 godina, što je Zakonom o mladima definisana starosna granica. Uključio je mlade iz svih regiona Srbije, kao i ravnopravnu zastupljenost oba pola.
 
"Kao uzroke nasilja mi i ove godine možemo da vidimo neke ponavljajuće trendove i obrasce. Loši porodični odnosi, loša kaznena politika, pad i odsustvo društvenih vrednosti u zemlji, sveprisutnost i relativizacija nasilja u medijima - sve to doprinosi nebezbednosti koju mladi ljudi osećaju. Kada je reč o tome koju vrstu nasilja su najčešće pretrpeli, iako se najveći broj izjasnio da je to verbalno, digitalno kao relativno nov vid nasilja, naročito među mlađim uzrasnim grupama, izrazito je dominantan i važan za rešavanje", kaže Pejić.
 
"Seksualno nasilje teško dokazivo, a nosi stigmu"
 
Odgovarajući na pitanje šta je presudno za porast nasilja među mladima, Pejić kaže da nema podataka da li je zaista ono u porastu, ali da mediji imaju veliku ulogu u stvaranju takvog doživljaja.
 
Slika koja se stvara, naročito u tabloidnim medijima, koji prevashodno izveštavaju o crnoj hronici kada su mladi u pitanju, podjednako kao o počiniocima ili kao žrtvama nasilja, nije najrealnija i prejudicira ih kao nekoga ko stvara nebezbedno okruženje, što, kada bi se uporedilo sa podacima, nije nužno tako.
 
"Novina u istraživanju KOMS-a vezana je za seksualno nasilje, to ranije nismo ispitivali. No, imajući u vidu društveni i politički kontekst posle pokretanja inicijative #nisam prijavila, koja je ohrabrila neke mlade žene da istupe, procenili smo da je dobro da se i tome govori, jer je porasla svest o važnosti istrajavanja u postupku", kaže generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije.
 
Ističe da svi znaju koliko je seksualno nasilje s jedne strane teško dokazivo, a s druge, koliko nosi stigme i različitih pritisaka za mladu osobu koja odluči da to prijavi.
 
"Određeni pomaci postoje, ali ipak društvo ne ohrabruje previše. Najbolja prevencija bi bila adekvatna kaznena politika, a kazna za nasilnika je u ovom trenutku možda najteže dostižna procedura s obzirom na trajanje procesa. Mlade žene zato nisu ohrabrene da uđu u to, tako da, nažalost, počinioci najčešeće prođu nekažnjeno", kaže Pejić.
 
Trećina mladih diskriminisana zbog neke lične karakteristike
 
Miljana Pejić ističe da je posebno pitanje diskriminacije, gde je zabeležen porast u odnosu na prošlo istraživanje KOMS-a - čak 66 odsto ispitanika je izjavilo da su doživeli neki vid diskriminacije, a najveći broj među njima da je to bila diskriminacija na osnovu godina.
 
"Potvrdu za to, takođe, možemo pronaći u medijima koji često stereotipno i predrasudno izveštavaju o mladima potencirajući njihovu nezrelost - da nemaju kritičko razmišljanje i promatranje na osnovu objektivnih nalaza na osnovu čega bi sami odlučivali o svojoj sudbini, do toga da su potkupljivi", kaže Pejić.
 
Ističe i da se trećina mladih osetila diskriminisano zbog neke lične karakteristike - rase, nacionalnosti, pola, identiteta, seksualne orijentacije, što sve doprinosi osećaju nebezbednosti i najčešće njihovoj želji da napuste svoju sredinu.
 
"Interne migracije, koliko njih želi da napusti lokalnu sredinu nismo pratili, ali ono što pratimo svake godine je koliko njih želi da napusti Srbiju, a to je u ovom trenutku svaka druga mlada osoba, što je izuzetno zabrinjavajuće", naglašava Pejić.
 
"Loše navike mladi stiču praktično kao deca"
 
Miljana Pejić ističe da takođe zabrinjava i odgovor na još jedno pitanje u istraživanju, a to je da li nasilje može biti opravdano - čak 25 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano iz bilo kog razloga, ali je taj procenat manji u odnosu na prethodne dve godine.
 
"Ima još podataka koji ne ohrabruju, a odnose se na zdravlje mladih - polovina mladih prvo alkoholno piće konzumirala je već tokom osnovne škole, a četrdesetak odsto kasnije tokom srednje. Više od polovine ispitanika je izjavilo da je probalo cigarete, a svaka peta mlada osoba je to uradila, ponovo, tokom osnovne škole", navodi Pejić.
 
Kaže da su, u ovom trenutku, trećina mladih od 15 do 30 godina aktivni pušači, zbog čega se može zaključiti da određene loše životne stilove i navike mladi stiču mnogo pre tzv. donje granice mladosti - praktično kao deca.
 
"Ipak, oni trenutno svoje fizičko zdravlje procenjuju kao mnogo bolje od mentalnog zdravlja, čemu je dodatnu štetu nanela pandemija koronavirusa, jer im se život poprilično promenio, posebno onima između 15 i 19 godina, kao i mladim ženama. Više od dve trećine mladih oseća simptome anksioznosti, a čak polovina ispitanika misli da ima simptome umerene ili teške depresije. Naravno da se na osnovu samoprocene ne može konstatovati da je to i klinička slika, ali je neophodno na ovakve iskaze obratiti dodatnu pažnju", kaže Pejić.
 
"Mladi čine nasilje, a nisu svesni da je to neadekvatno"
 
Miljana Pejić kaže da je istraživanje o bezbednosti i zdravlju Krovne organizacije mladih Srbije namenjeno pre svega institucijama i donosiocima odluka, svima koji mogu da utiču, primera radi, da usluge psihologa i psihoterapija budu dostupni mladima, da mogu da ih koriste i besplatno ako nemaju sredstava.
 
"Takođe, namenjeno je i svim omladinskim radnicima, školama, lokalnim zajednicama za koje je izuzetno važno da se više uključe, jer je svaka drugačija. Važno je da se ove teme decentralizuju i da se u njihovo razmatranje i unapređivanje više uključe sami mladi, preko kancelarija, saveta ili udruženja, da dobiju informaciju kada se radi neki, recimo, propis te daju svoj doprinos i izraze svoje potrebe", objašnjava Pejićeva.
 
Kada je reč o nasilju, ističe da je izuzetno važno raditi na edukaciji, jer je utisak da mladi često čine nasilje, posebno verbalno, a da nisu svesni da je to neadekvatno ponašanje i da može da povredi druge.
 
"Na edukaciji bi trebalo da se radi i u osnovnim i u srednjim školama, jer iako zakon mlade definiše kao populaciju iznad 15 godina, za neke bezbednosne politike je važno da se uključe i oni mlađi kako bi bile adekvatno primljene", zaključuje Pejić za Radio Beograd 1.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Gastrabajter DE

    26.04.2022 13:24
    Sve što valja je otišlo
    ili se sprema da ode.

    Cela moja generacija Jagodina 99 e diplomirali,80% je otišlo,ostali samo partijski poslušnici,kriminalci,poltroni,botovi,i političke ulizice za izmišljeno radno mesto u opštini za 350 eura plate.

    Na jesen ćete normalnog radnika tražiti i za 1500 eura plate ni za 1500 eura plate Vam neće niko više ostati najesen i u 2023 oj godini od normalnih radnika da Vam radi bilo gde u Srbiji ne samo u Vojvodini ili Beogradu.Bilo gde.

    Rad u Srbiji nije više pitanje plate već pitanje totalno izgubljenog vremena.A život je samo jedan.Radni vek začas prođe.Dođu stare godine moraš da obijaš šaltere PIO gde svi do jednoga sede uposleni preko veze ispijaju kafice i igraju igrice na telefonu 90% svog radnog vremena u minićima od 300 eura i telefonima u visini 15 prosečnih plata u Srbiji da ih u svojoj 65 godini nakon poštenih 40 godina poštenog rada u Srbiji zamoliš da ti odgovore"kada ću dobiti svojih 150 eura penzije nakon 40 godina rada u Srbiji"?.

    Kad primite prvu platu van Srbije shvatite onda iz koje Evropske Kolumbije i Evropskog Hondurasa ste stigli.

    Dok ste u Srbiji sve je "bajno i sjajno" .

    "Lepše ne može biti".

    Medijska mašinerija u 30 godišnjem ispiranju mozgova gluperdi i kriminalci koji žive na račun ovih prvih 30+ godina.


  • Обсервер

    26.04.2022 11:58
    Планирано
    Нема изненађења, поготово за ленчуге и мамине синове, сигурица су депресивни. То је дуги тренд напада на Државу, без обзира која је странка на власти. Кад смо се успротивили, онда нам шаљу милостивог Анђела. Од паљења Скупштине, полако на кључна места овде, постављају пајаце дубоке државе. Удар је према просвети, судству, војсци, полицији, медијима.... Више нису ни дискретни, тако да их је лако препознати и од стране просечног родољуба. Е, сад од 24. фебруара, ствари им више не иду у прилог. Паника је велика, јер немају више перспективу ка глобализацији !
  • Bane

    26.04.2022 11:20
    Re:Gavril
    Zašto bi gledali oko sebe? Oni su i ušli u politiku jer im je bilo jasno pre nego svima ostalima: "Neki ćete da poginete, a neki će se vratimo kao oslobodioci."

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija