Počinju pregovori o novom minimalcu: Šta traže sindikati, šta nude poslodavci

Pregovori o minimalnoj ceni rada počinju danas.
Počinju pregovori o novom minimalcu: Šta traže sindikati, šta nude poslodavci
Foto: 021.rs
I dok su i država, i poslodavci i reprezentativni sindikati saglasni da on treba da bude veći, postavlja se pitanje da li će učesnici za pregovaračkim stolom uspeti da se dogovore oko samog iznosa ili će na kraju o ovom pitanju poslednju reč dati Vlada Srbije.
I dok je država već izašla sa predlogom od 40.000 dinara, sindikati smatraju da je i to malo i da pregovori gube suštinu dokle god se minimalna zarada ne izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. 
S druge strane, 68,3 odsto poslodavaca smatra da su se stekli uslovi za podizanje minimalne cene rada između devet i 12 odsto, što znači da bi minimalna mesečna zarada iznosila 41.500 dinara.
 
Podsetimo, minimalna zarada za ovu godinu iznosi 35.012 dinara. Ona je u 2021. godini bila 33.000 dinara i nakon prošlogodišnjih pregovora za narednu godinu povećana je za 9,4 odsto.
 
Ljiljana Pavlović, rukovodilac sektora za članstvo i članica pregovaračkog tima Unije poslodavaca Srbije, ocenjuje za Biznis.rs da su poslodavci u nedavno sprovedenoj anketi pokazali da razumeju potrebu povećanja minimalne cene rada, ali da su za njeno podizanje neophodni i neki ustupci poslodavcima.
 
"Svi mi živimo i radimo u Srbiji i svesni smo realne situacije, skoka potrošačkih, ali i cena repromaterijala, uticaja na životni standard. Međutim, da bi se isplatila povećanja minimalna cena rada nužni su na drugoj strani i neki ustupci poslodavcima. To nije stvar ničijeg hira, već objektivnog stanja u kome mnoga preduzeća, posebno srednja i mala, s mukom isplaćuju i dosadašnje zarade, odnosno teško zadržavaju postojeća radna mesta. Odatle je zahtev poslodavaca da se država odrekne dela svojih prihoda, pre svega kroz smanjenje opterećenja na plate, a potencijalno i kroz ukidanje nekih nepotrebnih parafiskalnih nameta", ističe Pavlović.
 
Prema njenim rečima, većina poslodavaca prihvatljivim smatra povećanje od devet do 12 odsto, a koliko će to tačno iznositi može se izračunati tek kada se završe pregovori.
 
"Unija poslodavaca sa punim poštovanjem svih sagovornika pristupa predstojećim pregovorima. To znači da niti želimo da ucenjujemo, niti nastupamo sa ultimativnih pozicija. Koliko tačno će biti umanjenje dažbina na plate stvar je razgovora koje tek treba da započnemo, a prema dosadašnjem iskustvu, posebno iz najgoreg perioda pandemije, možemo reći da država pokazuje razumevanje za stanje u kojem se nalazi privreda. Zato verujemo i da će postojati spremnost za ovakvu vrstu ustupaka, jer svaki drugi pristup ne bi bio dobar ni za radnike, ni za preduzeća, samim tim ne može biti dobar ni za državu", ističe sagovornica Biznis.rs.
 
Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Ristić smatra da je od pregovora najrealnije očekivati da će se ono što je predsednik Srbije već izneo u javnost po pitanju minimalne zarade i realizovati.
 
"Zakon je takav da ukoliko se socijalni partneri ne slože vlada ima diskrecionu mogućnost da odluči sama o visini minimalne cene rada. Mislim da je pozicija sindikata u odnosu na ono što je već predloženo od strane predsednika takva da postoji bitna razlika u pogledima šta ta minimalna cena rada treba da obezbedi", kaže Ristić.
 
Minimalna cena rada, kako napominje, morala bi da obezbedi egzistenciju onih koji primaju taj nivo zarada, a ako se posmatra parametar koji bi trebalo da odredi šta je to minimalni nivo egzistencije onda je to svakako minimalna potrošačka korpa, koja prema poslednjim raspoloživim podacima iznosi 43.695 dinara. Zato je, za Ristića, svako pregovaranje o visini minimalca koji ne obezbeđuje pokriće minimalne potrošačke korpe bespredmetno.
 
"Još 2018. godine imali smo zaključak Socijalno-ekonomskog saveta prema kome u naredne tri godine minimalna cena rada treba da dostigne nivo minimalne potrošačke korpe. Mi sada pregovaramo o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu i još uvek nismo dostigli ono što je bio zaključak SES-a iz 2018. godine. Naravno, svakako treba imati u vidu i okruženje koje je bitno promenjeno, ali, sa druge strane, ako posmatramo rezultate, barem zvanične podatke i one koje prezentuju predstavnici vlasti, nelogično je u situaciji kada se ostvaruje rast i napredak da ne možemo da dostignemo nešto što je zacrtano kao cilj 2018. godine", smatra Ristić.
 
Zbog svega navedenog, naš sagovornik kaže da će svakako u toku predstojećih pregovora insistirati na tome da se minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, iako su sindikati svesni da ona ne zadovoljava egzistencijalne potrebe zaposlenih, imajući u vidu sadržaj minimalne potrošačke korpe i da sa tih 43.000 dinara, koliko trenutno ona iznosi, teško da može neko da preživi.
 
"Bilo bi prihvatljivo da ona u ovom trenutku bude 43.000, ali ne bi bilo prihvatljivo da ona 1. januara 2023. godine bude 43.000 dinara", podvlači on i dodaje da su sindikati zbog toga zahtevali da se o minimalnoj ceni rada pregovara u toku ove godine.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Lidija

    24.08.2022 12:51
    Trebalo bi da država odredi i minimalnu cenu toplog obroka. Ja primam 1000 dinara bruto za mesec dana a od tih para ne mogu da priuštim ni pogačicu
  • zlo

    17.08.2022 23:12
    dugovi
    Radim u j,p.Imam srednju skolu,jer nisam kupila diplomu.33 godine radnog staza,radim sve u ustanovi,svoj posao,posao cistacice,/koja je zaposlena na drugoj lokaciji/,donosim postu......i sve sto zatreba.Cistacica /niciji posao ne potcenjujem/ drug clan,sa osnovnom skolom,i naravno duplo manje radnog staza,ima 3000 dinara manju platu od mene.Kolika ce mi biti penzija za dve godine.Hocu li moci unucima da kupim bar po jednu cokoladu mesecno.Sramota.
  • KK

    17.08.2022 18:25
    Mogli bi spomenuti i minimalni godišnji koji poslodavci ne daju ili dozvole celih 10 dana, neplaćeno. Pa onda audio snimanje....

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Hil: Srbija previše zavisi od Rusije

Amerika i Srbija ovih dana imaju mnogo tema za razgovor, možda se ne slažemo o svemu, ali smo spremni da razgovaramo, izjavio je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil.