Ocenite poteze države tokom korone: Da li je moglo da bude bolje?
Od marta 2020. godine traje transformacija privrede, zdravstva, celog društva i svih oblasti koje čine naš svakodnevni život.
Korona je odnela ogroman broj života, a imala je pomoć u vidu grešaka koje je država pravila i time dodatno otežala već tešku situaciju bolesnima, nezaposlenima, ali i onima koji su do tada živeli od prosečnih primanja.
U serijalu članaka "Život u vreme i posle kovida" u prethodnim nedeljama smo govorili o uticaju kovida na obrazovanje, zdravstvo, tržište rada, mentalno zdravlje, socijalnu zaštitu, životni standard i demografiju, a sada ćemo sumirati sve ono što se odnosi na poteze države.
Krenimo od obrazovanja i prisetimo se da je pandemija mnoge od nas upoznala sa konceptom onlajn nastave, koja nije baš najbolje funkcionisala. Tačnije, prosvetni radnici tvrde da su deca samo izgubila vreme pokušavajući da prate onlajn nastavu, a roditelji su se dovijali kako bi nadomestili iskustvo s učiteljima i nastavnicima.
Učiteljica Vesna Jerotijević rekla je u našem serijalu da su neke porodice bile u izuzetno lošem položaju jer je bilo više dece, malo opreme za rad i vremena koje može da se posveti svakom detetu, što je na neki način i dokazatelj koliko obiman posao imaju prosvetni radnici.
"Roditelji su apsolutno bili prinuđeni da budu prosvetni radnici, dupli rad je to bio i, ako su roditelji ikada shvatili koliko je naš poziv odgovoran i težak shvatili su sad jer su bili apsolutno zatečeni i iznenađeni situacijom. Zamislite porodicu sa troje dece i jednim laptopom u onlajn nastavi - to je bilo nemoguće, agonija u kojoj smo svi bili. Završili smo tu školsku godinu i pošli u novu sa merama koje su nastavljene, ali su deca išla po grupama i sa smenama na dvonedeljnom nivou. Imali smo situcije da se deca iz istog odeljenja uopšte ne poznaju, a najgore su prošla deca koja su sad učenici četvrtog razreda - oni su u prvi razred išli do marta, potom su prešli na onlajn, imali su nastavu u podeljenim odeljenjima, a tek su u trećem razredu krenula normalno u školu. Da samo čujete agoniju tih učitelja", kaže Jerotijević.
Ubedljivo najveći udar je doživelo zdravstvo i oni koji su već bili bolesni. Mnogi su izgubili zakazane termine, napredovala su im stanja, nisu imali priliku da se leče i umirali su kao posledica nespremnosti sistema da se nosi sa pošasti kakva je pandemija Covid-19. A kako su kovid mere dočekali oboleli od multiple skleroze, autoimune bolesti koja ne može da se izleči, ali primenom odgovarajuće terapije može da se kontroliše?
Ivana Bogdanović iz MS inicijative kaže za 021.rs da je za pacijente obolele od multiple skleroze ključno da idu na redovne preglede neurologa, ali da je to bilo nemoguće kad je proglašeno vanredno stanje. Zato su mnogi, nažalost, doživljavali relapse svojih stanja, koji su ih gurnuli daleko od svakog napretka koji su postigli terapijom.
"Od marta 2020. počeli su da nas zovu iz kliničkog centra i saopštavaju da su nam sve kontrole otkazane. Od tada pa sve do, i nakon tog najvećeg udara, nismo mogli da zakažemo nikakve kontrole, nije bilo slobodnih lekara. Jasno je da je većina naših lekara, neurologa bila angažovana u kovid bolnicama i da nisu bili fizički prisutni za preglede, ali čak i kada se normalizovalo stanje nismo mogli da zakažemo kontrole - nije nam jasno baš iz kojih razloga je tako bilo jer nije koronavirus sve vreme bio u jednom talasu. Obratili smo se zaštitniku prava pacijenata i dobili 'mogućnost' da zakažemo preglede na ime odeljenja, pa bi bio dodeljen lekar koji je tu, ali to nije funkcionisalo u prvo vreme", navela je Bogdanović.
Savo Pilipović je predsednik udruženja pacijenata obolelih od melanoma, odnosno od raka kože. Rak kože je izuzetno smrtonosan kancer i svaki trenutak vam je bitan, ali kako Pilipović kaže, posledica neorganizovanog zdravstvenog sistema tokom kovid mera je i ta što su oboleli od raka vrlo kasno otkrivali svoje bolesti, umesto da se rak otkrije na vreme i da se krene s lečenjem.
"Ono što je najveća posledica kovida koju mi sada jako jasno vidimo i osećamo je da imamo mnogo pacijenata sa teškim posledicama koji su, kad su maligne bolesti u pitanju, u četvrtim stadijumima svojih bolesti. Veliki broj pacijenata tek u ovom, kasnom stadijumu bolesti otkriva rak i to jako nije dobro, tako ranije nije bilo jer su kontrole i doktori bili dostupni", rekao je Pilipović u serijalu "Život u vreme i posle kovida".
Zdravstvene vlasti su već u decembru 2019. godine mogle da pretpostave da će u Srbiju iz Kine i potom prenosom iz drugih zemalja doći virus koji će napraviti veliku pometnju. Specijalista anesteziologije dr Rade Panić naveo je za 021.rs da u više navrata nije poštovan zakon kad je u pitanju iščekivanje vanredne situacije, što je dovelo do toga da se na početku epidemije ne zna koliko ima opreme u zalihama i šta blagovremeno treba da se nabavi za naše bolnice.
"Činjenica je da nismo imali dovoljno zaštitne opreme. Setimo se rečenice predsednika da su medicinari školovani da u situacijama pandemije idu na prvu liniju i tamo, ako treba, polože i svoj život. Bilo je puno preminulih zdravstvenih radnika, za lekare još i imamo neke podatke, ali za druge radnike u zdravstvu nemamo skoro nikakve. Nas su poslali kao vojsku na prvu liniju, samo što su nas poslali sa gumenim mecima, bez naoružanja, uniformi, bez osnovne zaštite i zbog toga se desilo da je veliki broj zdravstvenog osoblja oboleo, nije mogao da radi", ispričao je dr Panić.
Pandemija je unela ogromne promene na tržište rada, koje je već imalo svoje izazove. Mnogi su izgubili poslove i završili na birou, čak i po nekoliko puta, propali su biznisi, a neki su procvetali. Ako govorimo sad o poslodavcima, nepredvidive okolnosti mera borbe protiv širenja virusa niko nije dočekao spreman. Kako je za 021.rs rekla direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije Unije poslodavaca Srbije Ljiljana Pavlović, sa početkom pandemije marta 2020. godine svi sektori privrede su patili, a kasnije su se izdvojili neki sektori koji su zaista sa velikim teškoćama uspevali da opstanu na tržištu.
"Najpre su se suočili s ogromnim padom prometa, sa načinom na koji će da organizuju svoje poslovanje i prilagode ga novim pravilima i merama bezbednosti i zdravlja. Treba imati u vidu da je dolazilo do prilično velikih zatvaranja u početku, samo određeni sektori su uopšte mogli da rade kao što su trgovina, zdravstvo, prehrambena industrija, dok su ostali sektori bili prilično blokirani. Velike kompanije već su imale razrađene mehanizme na koje su mogle da se oslone, pa su prve posledice mogli da saniraju iz svojih sredstava. Ali, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, oni su bili izuzetno pogođeni. Kasnije su se ova manja preduzeća zapravo brže prilagođavala novonastalim promenama baš zato što su mala i fleksibilna, za razliku od većih sistema kojima je trebalo mnogo više vremena da svoje poslovanje prilagode novim uslovima", objasnila je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Naš zakon o radu donekle prepoznaje rad od kuće, koji je zabeležio ogroman porast u zastupljenosti u modelima rada. Ali, ne postoje jasne smernice u Zakonu o radu o načinu sprovođenja rada od kuće i to potvrđuje Miloš Turinski iz kompanije Infostud i podseća da se već dve godine vodi polemika o povredama koje nastaju kod kuće, tokom rada, a budući da postoje različita tumačenja okolnosti tih povreda.
"Da li je to povreda na radu ili povreda kod kuće, pitanje je koje mora da se detaljnije definiše. Poslodavac ne snosi štetu ako je povreda nastala mimo radnih okolnosti, što je ono što bi izmene zakona trebalo da tangiraju", napomenuo je naš sagovornik.
Pročitaj još
Dodatni problem s kojim se suočavamo u ovoj krizi je rat u Ukrajini, koji je doneo i rastuću inflaciju. Već je odavno poznato da će običan čovek platiti izuzetno visoku cenu svake loše socijalne pojave. Ekonomista profesor Goran Radosavljević kaže da deo posledica inflacije i otežanih poslovnih uslova snosi i privreda, te da je sada, gledajući prošlost, jasno da su neke odluke koje je donela država mogle da budu odgovornije.
Na primer, vlasti nisu morale da novčane pomoći dele svima u istom iznosu jer nisu svi u podjednako lošoj situaciji. On kaže da su svetski i naši lideri sada osetili koliko je državnička moć zapravo velika stvar i nikako neće želeti da je se odreknu.
"Građani će sve ovo platiti kroz skupe kredite u narednim godinama, kroz verovatno veće poreske namete jer će država morati da popuni 'gepove', a oni postoje u celom svetu. Platiće oni koji nisu bili dovoljno fleksibilni na tržištu rada da se prilagode. Vama se stvorilo potpuno novo tržište preko noći gde vi, ako niste fleksibilni, nećete bukvalno moći da preživite. Kompanije, naročito u energetskom sektoru, iskoristile su krizu da naprave ogromne profite - neke države su to oporezovale, većina nije i tu je trade off, građani će plaćati dokle mogu", objasnio je naš sagovornik.
U nastavku poslušajte mnogo toga još što smo obuhvatili ovim serijalom, a u kojem govore stručnjaci i iskusni akteri u svojim oblastima.
--------------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Evropski parlament odredio sedam posmatrača za izbore u Srbiji, predvodiće ih Andreas Šider
15.10.2026.•
0
Delegaciju Evropskog parlamenta (EP) za posmatranje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji predvodiće Andreas Šider iz grupe socijaldemokrata, saznaje Radio slobodna Evropa u EP.
Ministarstvo odbrane negira optužbe o zastrašivanju građana, tvrdi da je bila u pitanju vežba
15.10.2026.•
0
Ministarstvo odbrane saopštilo je da su noćna borbena dejstva u selu Stubica kod Paraćina bila deo vežbovnih aktivnosti Vojske Srbije i da je korišćena isključivo vežbovna municija.
Gardijan o Generalštabu: Vučić lično intervenisao u naporima da se pomogne Trampovom biznisu
15.10.2026.•
0
"Autoritarni vladar Srbije" lično je intervenisao kako bi unapredio navodno nezakonit plan da se za potrebe izgradnje Trampove kule ustupi zaštićena lokacija u Beogradu, piše Gardijan.
Šoškić: Njihovi navodno veliki znalci su uglavnom priučeni ljudi sa kupljenim diplomama
15.10.2026.•
14
Nekadašnji guverner Narodne banke Dejan Šoškić izjavio je da Studentska lista, na čijoj je izbornoj listi kandidat, ima više od 140 doktora nauka.
Milivojević "upozorio" rukovodstvo IŽS: Ne zaustavljajte vozove pred skup Studentske liste u Beogradu
15.10.2026.•
2
Predsednik DS Srđan Milivojević "upozorio" je rukovodstvo Infrastruktura železnica Srbije da "ne sprečava" prevoz građana vozovima na i sa predizbornog skupa Studentske liste 22. oktobra na Trgu Slavija.
Član škaljarskog klana uhapšen pa pušten: Oduzeti mu pasoš i zabranjen izlazak iz Srbije
15.10.2026.•
0
Policija je uhapsila Milana T. (51), državljanina Crne Gore i Srbije i pripadnika kriminalne grupe ubijenog škaljarca Gorana Vlaovića.
Marsenić (Autentična desnica): Bez saradnje sa SNS jer su izdajnici, sa Studentskom listom - moguće
15.10.2026.•
5
Kandidat za poslanika sa liste "Autentična desnica" Predrag Marsenić rekao je da nije moguća saradnja te liste sa SNS i strankama režima.
Nove Skaj prepiske i čvrste veze vrha vlasti sa Šarićevim klanom, ponovo se pominje Oskar
15.10.2026.•
30
Skaj komunikacija Darka Šarića i njegovih saradnika o razgovorima sa vrhom aktuelne vlasti i njima bliskim ljudima, kako bi ovaj narko-bos bio privilegovan u sudskim postupcima, po svoj prilici još stoji u MUP-u.
Kongresmen Vilson: Srbija je na prekretnici, sve oči će biti uprte u nju
15.10.2026.•
23
Srbija je na prekretnici: Ili će obnoviti vladavinu prava i demokratiju i krenuti ka EU, ili će krenuti putem Belorusije. Svi će gledati da li će izbori 25. oktobra biti slobodni i pošteni.
Alta grupa: Macura nije dobio rešenje, pa se ne zna što mu je zabranjen ulazak u Crnu Goru
15.10.2026.•
5
Alta grupa oglasila se u vezi sa navodima da je srpskom biznismenu Davoru Macuri po dolasku na aerodrom u Podgorici uručeno rešenje o zabrani ulaska, uz navode da on rešenje nije dobio.
Žive li građani Srbije danas bolje nego 2012: Siniša Mali tvrdi "nesumnjivo"
15.10.2026.•
54
Kandidat sa liste "Studentska lista - Studenti pobeđuju" Miljan Salata ocenio je da visoke cene hrane i niske zarade pokazuju da građani Srbije sve teže žive, uprkos ekonomskim pokazateljima koje iznosi vlast.
Poskupele boravišne takse u turističkim mestima u Srbiji
15.10.2026.•
8
boravišne takse u turističkim mestima u Srbiji od četvrtka, 15. oktobra plaćaće se u rasponu od 90 do 240 dinara, zavisno od kategorije mesta.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo protestnu notu Hrvatskoj "zbog mešanja u izbore"
14.10.2026.•
6
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je protestnu notu Hrvatskoj zbog mešanja u unutrašnje političke prilike i izbornu kampanju u Srbiji, potvrđeno je RTS-u.
Er Srbija preusmerila letove za Istanbul zbog lošeg vremena, putnicima organizovan autobuski prevoz
14.10.2026.•
1
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, letovi "Er Srbije" između Beograda i Istanbula preusmereni su na aerodrom u Izmiru, saopšteno je večeras.
RIK neće raspravljati o ličnim kartama i razlikama u podacima
14.10.2026.•
11
RIK nije u dnevni red uvrstio predlog dela članova o hitnom prijemu podataka MUP-a o važećim ličnim kartama i razjašnjenju razlika u statističkim podacima.
Kako Srbija ima skoro 6,5 miliona birača? Ilić: Dupli upisi u biračkom spisku nisu jedini problem
14.10.2026.•
17
Još 11 dana ostalo je do vanrednih parlamentarnih izbora. Da li birački spisak koji ima skoro 6,5 miliona birača, koliko je i ukupno stanovnika u Srbiji, budi sumnje u predstojeće izbore.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - poklon je tu
14.10.2026.•
10
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Komentari 9
Jasna
Popaj
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar