Ocenite poteze države tokom korone: Da li je moglo da bude bolje?
Od marta 2020. godine traje transformacija privrede, zdravstva, celog društva i svih oblasti koje čine naš svakodnevni život.
Foto: Pixabay
Korona je odnela ogroman broj života, a imala je pomoć u vidu grešaka koje je država pravila i time dodatno otežala već tešku situaciju bolesnima, nezaposlenima, ali i onima koji su do tada živeli od prosečnih primanja.
U serijalu članaka "Život u vreme i posle kovida" u prethodnim nedeljama smo govorili o uticaju kovida na obrazovanje, zdravstvo, tržište rada, mentalno zdravlje, socijalnu zaštitu, životni standard i demografiju, a sada ćemo sumirati sve ono što se odnosi na poteze države.
Krenimo od obrazovanja i prisetimo se da je pandemija mnoge od nas upoznala sa konceptom onlajn nastave, koja nije baš najbolje funkcionisala. Tačnije, prosvetni radnici tvrde da su deca samo izgubila vreme pokušavajući da prate onlajn nastavu, a roditelji su se dovijali kako bi nadomestili iskustvo s učiteljima i nastavnicima.
Učiteljica Vesna Jerotijević rekla je u našem serijalu da su neke porodice bile u izuzetno lošem položaju jer je bilo više dece, malo opreme za rad i vremena koje može da se posveti svakom detetu, što je na neki način i dokazatelj koliko obiman posao imaju prosvetni radnici.
"Roditelji su apsolutno bili prinuđeni da budu prosvetni radnici, dupli rad je to bio i, ako su roditelji ikada shvatili koliko je naš poziv odgovoran i težak shvatili su sad jer su bili apsolutno zatečeni i iznenađeni situacijom. Zamislite porodicu sa troje dece i jednim laptopom u onlajn nastavi - to je bilo nemoguće, agonija u kojoj smo svi bili. Završili smo tu školsku godinu i pošli u novu sa merama koje su nastavljene, ali su deca išla po grupama i sa smenama na dvonedeljnom nivou. Imali smo situcije da se deca iz istog odeljenja uopšte ne poznaju, a najgore su prošla deca koja su sad učenici četvrtog razreda - oni su u prvi razred išli do marta, potom su prešli na onlajn, imali su nastavu u podeljenim odeljenjima, a tek su u trećem razredu krenula normalno u školu. Da samo čujete agoniju tih učitelja", kaže Jerotijević.
Ubedljivo najveći udar je doživelo zdravstvo i oni koji su već bili bolesni. Mnogi su izgubili zakazane termine, napredovala su im stanja, nisu imali priliku da se leče i umirali su kao posledica nespremnosti sistema da se nosi sa pošasti kakva je pandemija Covid-19. A kako su kovid mere dočekali oboleli od multiple skleroze, autoimune bolesti koja ne može da se izleči, ali primenom odgovarajuće terapije može da se kontroliše?
Ivana Bogdanović iz MS inicijative kaže za 021.rs da je za pacijente obolele od multiple skleroze ključno da idu na redovne preglede neurologa, ali da je to bilo nemoguće kad je proglašeno vanredno stanje. Zato su mnogi, nažalost, doživljavali relapse svojih stanja, koji su ih gurnuli daleko od svakog napretka koji su postigli terapijom.
"Od marta 2020. počeli su da nas zovu iz kliničkog centra i saopštavaju da su nam sve kontrole otkazane. Od tada pa sve do, i nakon tog najvećeg udara, nismo mogli da zakažemo nikakve kontrole, nije bilo slobodnih lekara. Jasno je da je većina naših lekara, neurologa bila angažovana u kovid bolnicama i da nisu bili fizički prisutni za preglede, ali čak i kada se normalizovalo stanje nismo mogli da zakažemo kontrole - nije nam jasno baš iz kojih razloga je tako bilo jer nije koronavirus sve vreme bio u jednom talasu. Obratili smo se zaštitniku prava pacijenata i dobili 'mogućnost' da zakažemo preglede na ime odeljenja, pa bi bio dodeljen lekar koji je tu, ali to nije funkcionisalo u prvo vreme", navela je Bogdanović.
Savo Pilipović je predsednik udruženja pacijenata obolelih od melanoma, odnosno od raka kože. Rak kože je izuzetno smrtonosan kancer i svaki trenutak vam je bitan, ali kako Pilipović kaže, posledica neorganizovanog zdravstvenog sistema tokom kovid mera je i ta što su oboleli od raka vrlo kasno otkrivali svoje bolesti, umesto da se rak otkrije na vreme i da se krene s lečenjem.
"Ono što je najveća posledica kovida koju mi sada jako jasno vidimo i osećamo je da imamo mnogo pacijenata sa teškim posledicama koji su, kad su maligne bolesti u pitanju, u četvrtim stadijumima svojih bolesti. Veliki broj pacijenata tek u ovom, kasnom stadijumu bolesti otkriva rak i to jako nije dobro, tako ranije nije bilo jer su kontrole i doktori bili dostupni", rekao je Pilipović u serijalu "Život u vreme i posle kovida".
Zdravstvene vlasti su već u decembru 2019. godine mogle da pretpostave da će u Srbiju iz Kine i potom prenosom iz drugih zemalja doći virus koji će napraviti veliku pometnju. Specijalista anesteziologije dr Rade Panić naveo je za 021.rs da u više navrata nije poštovan zakon kad je u pitanju iščekivanje vanredne situacije, što je dovelo do toga da se na početku epidemije ne zna koliko ima opreme u zalihama i šta blagovremeno treba da se nabavi za naše bolnice.
"Činjenica je da nismo imali dovoljno zaštitne opreme. Setimo se rečenice predsednika da su medicinari školovani da u situacijama pandemije idu na prvu liniju i tamo, ako treba, polože i svoj život. Bilo je puno preminulih zdravstvenih radnika, za lekare još i imamo neke podatke, ali za druge radnike u zdravstvu nemamo skoro nikakve. Nas su poslali kao vojsku na prvu liniju, samo što su nas poslali sa gumenim mecima, bez naoružanja, uniformi, bez osnovne zaštite i zbog toga se desilo da je veliki broj zdravstvenog osoblja oboleo, nije mogao da radi", ispričao je dr Panić.
Pandemija je unela ogromne promene na tržište rada, koje je već imalo svoje izazove. Mnogi su izgubili poslove i završili na birou, čak i po nekoliko puta, propali su biznisi, a neki su procvetali. Ako govorimo sad o poslodavcima, nepredvidive okolnosti mera borbe protiv širenja virusa niko nije dočekao spreman. Kako je za 021.rs rekla direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije Unije poslodavaca Srbije Ljiljana Pavlović, sa početkom pandemije marta 2020. godine svi sektori privrede su patili, a kasnije su se izdvojili neki sektori koji su zaista sa velikim teškoćama uspevali da opstanu na tržištu.
"Najpre su se suočili s ogromnim padom prometa, sa načinom na koji će da organizuju svoje poslovanje i prilagode ga novim pravilima i merama bezbednosti i zdravlja. Treba imati u vidu da je dolazilo do prilično velikih zatvaranja u početku, samo određeni sektori su uopšte mogli da rade kao što su trgovina, zdravstvo, prehrambena industrija, dok su ostali sektori bili prilično blokirani. Velike kompanije već su imale razrađene mehanizme na koje su mogle da se oslone, pa su prve posledice mogli da saniraju iz svojih sredstava. Ali, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, oni su bili izuzetno pogođeni. Kasnije su se ova manja preduzeća zapravo brže prilagođavala novonastalim promenama baš zato što su mala i fleksibilna, za razliku od većih sistema kojima je trebalo mnogo više vremena da svoje poslovanje prilagode novim uslovima", objasnila je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Naš zakon o radu donekle prepoznaje rad od kuće, koji je zabeležio ogroman porast u zastupljenosti u modelima rada. Ali, ne postoje jasne smernice u Zakonu o radu o načinu sprovođenja rada od kuće i to potvrđuje Miloš Turinski iz kompanije Infostud i podseća da se već dve godine vodi polemika o povredama koje nastaju kod kuće, tokom rada, a budući da postoje različita tumačenja okolnosti tih povreda.
"Da li je to povreda na radu ili povreda kod kuće, pitanje je koje mora da se detaljnije definiše. Poslodavac ne snosi štetu ako je povreda nastala mimo radnih okolnosti, što je ono što bi izmene zakona trebalo da tangiraju", napomenuo je naš sagovornik.
Pročitaj još
Dodatni problem s kojim se suočavamo u ovoj krizi je rat u Ukrajini, koji je doneo i rastuću inflaciju. Već je odavno poznato da će običan čovek platiti izuzetno visoku cenu svake loše socijalne pojave. Ekonomista profesor Goran Radosavljević kaže da deo posledica inflacije i otežanih poslovnih uslova snosi i privreda, te da je sada, gledajući prošlost, jasno da su neke odluke koje je donela država mogle da budu odgovornije.
Na primer, vlasti nisu morale da novčane pomoći dele svima u istom iznosu jer nisu svi u podjednako lošoj situaciji. On kaže da su svetski i naši lideri sada osetili koliko je državnička moć zapravo velika stvar i nikako neće želeti da je se odreknu.
"Građani će sve ovo platiti kroz skupe kredite u narednim godinama, kroz verovatno veće poreske namete jer će država morati da popuni 'gepove', a oni postoje u celom svetu. Platiće oni koji nisu bili dovoljno fleksibilni na tržištu rada da se prilagode. Vama se stvorilo potpuno novo tržište preko noći gde vi, ako niste fleksibilni, nećete bukvalno moći da preživite. Kompanije, naročito u energetskom sektoru, iskoristile su krizu da naprave ogromne profite - neke države su to oporezovale, većina nije i tu je trade off, građani će plaćati dokle mogu", objasnio je naš sagovornik.
U nastavku poslušajte mnogo toga još što smo obuhvatili ovim serijalom, a u kojem govore stručnjaci i iskusni akteri u svojim oblastima.
--------------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Preminuo učitelj glume Miroslav Mika Aleksić kome se sudilo za silovanje
18.01.2026.•
0
Vlasnik škole glume Miroslav Aleksić, protiv koga se vodio krivični postupak zbog sumnje na silovanje i seksualno uznemiravanje, preminuo je danas u Beogradu, saznaje Tanjug.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - dokle se stiglo?
18.01.2026.•
14
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
VIDEO: Lokalizovan požar u halama za proizvodnju kiselog kupusa kod Čačka
18.01.2026.•
0
U čačanskom selu Kukići u popodnevnim časovima izbio je požar u halama za proizvodnju kiselog kupusa.
Protest u Čačku: "Nemamo ništa protiv Ane Bekute, već protiv trošenja novca tamo gde nije potrebno"
18.01.2026.•
3
Grupe građana Čačanski front, Građani Čačka u blokadi i "Pokretač" organizovali su danas u centru grada protest zbog "progona građana koji su izrazili nezadovoljstvo koncertom Ane Bekute 13. januara u tom gradu".
Dimitrov: Poseta evroparlamentaraca direktna posledica rezolucije o Srbiji, najavljena je davno
18.01.2026.•
5
Grupa poslanika Evropskog parlamenta naredne nedelje stiže u Beograd kako bi procenila stanje demokratije u Srbiji.
Registrovan novi portal Slavka Stijakovića: Za 30 medija prošle godine dobio novac za 117 projekata
18.01.2026.•
0
U Registru medija Agencije za privredne registre (APR) 16. januara registrovan je novi lokalni mediji – portal
Božur sa sedištem u Gračanici.
Premijer Macut podneo fakultetu zahtev za rad u privatnoj praksi: "Nikako da se posveti premijerskom poslu"
18.01.2026.•
11
Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta u Beogradu u ponedeljak bi trebalo da raspravlja o zahtevu profesora ovog fakulteta i premijera Srbije Đura Macuta za rad u privatnoj zdravstvenoj ustanovi.
Olenik poručio Vučiću: Imali ste 13 godina da sprovedete Zakon o poreklu imovine, niste ga primenili
18.01.2026.•
10
Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik poručio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da je imao 13 godina za sprovođenje Zakona o poreklu imovine, a nikad ga nije primenio.
Novinarska udruženja traže istragu o botovskim napadima na naloge nezavisnih medija
18.01.2026.•
5
Novinarska udruženja zatražila su istragu o botovskim napadima na Instagram naloge nezavisnih medija.
Protest u Nišu u znak podrške profesorki Jeleni Kleut
18.01.2026.•
1
Građani i studenti organizovali su danas u Nišu protest u znak podrške profesorki novosadskog Filozofskog fakultera Jeleni Kleut, za koju su kazali da je žrtva režima jer podržava studente.
Još 20 dana za prijave nelegalnih objekata u okviru akcije "Svoj na svome": Postoje li još problemi?
18.01.2026.•
6
Milioni nelegalno izgrađenih objekata, prema novom Zakonu, mogu da budu upisani u katastar, uz obećanje brzog i jednostavnog postupka.
Brnabić: Pri kraju pregovori o NIS-u, ali ne bih da pametujem - da ne pokvarim nešto
18.01.2026.•
6
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da se pregovori oko Naftne industrije Srbije (NIS) privode kraju, ali, navela je, ne bi da pametuje, jer svaka reč može da nešto oteža ili pokvari.
Brnabić: Poslanici SNS će se sastati sa delegacijom EP, to je taj nivo
18.01.2026.•
19
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će se poslanici vladajuće Srpske napredne stranke sastati s evroparlamentarcima tokom njihove predstojeće posete Beogradu.
Porodilište u Ćupriji zatvoreno jer nema dovoljno stručnog kadra
18.01.2026.•
26
Porodilište u Opštoj bolnici u Ćupriji zatvoreno je 14. januara zbog nedostatka stručnog kadra.
MUP apeluje na vozače: Pažljivo u zoni škola i kod pešačkih prelaza
18.01.2026.•
1
Ministarstvo unutrašanjih poslova apelovalo je na vozače da budu posebno oprezni u zoni škola i u blizini pešačkih prelaza.
Stanković: Otvoreno i glasno razmišljamo o skraćenju časova na 30 minuta, uskoro moguć pilot-projekat
18.01.2026.•
84
Koncentracija učenika na časovima je problem o kome se već neko vreme priča i u javnosti se pojavio predlog da se dužina trajanja časova sa 45 smanji na 30 minuta.
Evropski poslanik: Delegacija EP u Srbiji treba da se sačeka pogačom i solju, a ne drvljem i kamenjem
18.01.2026.•
22
Poslanik Evropskog parlamenta iz redova Zelenih i član misije EP koja dolazi 22. januara u Beograd Vladimir Prebilič kaže da svi poslanici koji su deo Misije EP pomno prate stanje u Srbiji već duže vreme.
Od aprila naplata putarine kamionima na obilaznici oko Beograda, do kraja godine i na drugim deonicama
18.01.2026.•
13
Pomoćnika ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja Miroslav Alempić najavio je da je u planu da se tokom aprila pusti sistem za naplatu putarine za kamione na obilaznici oko Beograda.
Paralele između slučaja Grenlanda i Kosova: Doktor međunarodnog prava o tome ima li sličnosti
18.01.2026.•
19
Oštra retorika američkog predsednika Donalda Trampa prema Danskoj i otvorene poruke da bi SAD "na ovaj ili onaj način" mogle da preuzmu Grenland ponovo su otvorile pitanje poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava.
Ako se usvoje izmene Zakona o javnom redu i miru: Policija će nadzirati mreže, sve će biti uvreda
18.01.2026.•
45
Nacrt izmena Zakona o javnom redu i miru koji, prema predlogu ombudsmana Zorana Pašalića, predviđa da se i na društvenim mrežama uvrste prekršaji iz te oblasti - stučnjaci vide kao mogućnost za brojne zloupotrebe.
Komentari 9
Jasna
Popaj
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar