Šta danas radi Miroljub Labus: Političar koji je obećavao ulazak Srbije u EU do 2010. godine

Bio je alfa i omega bar što se tiče ekonomskog razvoja nakon petooktobarskih promena.
Započeo je i vodio pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, obećavao je ulazak Srbije u EU do 2010. godine, a onda je praktično nestao iz političkog života.
 
Reč je o Miroljubu Labusu, bivšem potpredsedniku Vlade SR Jugoslavije i osnivaču grupe eksperata pod nazivom G17.
 
Profesor Labus od povlačenja iz političkog života retko se pojavljuje u javnosti, a još ređe daje izjave, piše "Danas".
Gotovo da ga nema ni na ekonomskim forumima, a poslednje zapaženo pojavljivanje bio je njegov autorski tekst za NIN prošle godine, nekoliko meseci nakon agresije Rusije na Ukrajinu.
 
U tom autorskom tekstu Labus navodi da razume da se raspao stari svetski poredak, formiran na Jalti, kroz UN i Svetsku trgovinsku organizaciju, ali da ne razume kako će izgledati novi svetski poredak i na kojim pravilima će počivati.
Ukoliko se, kako je naveo, obnovi Hladni rat i zabrana trgovine i zatvaranje svih institucija za ruske predstavnike i njihove simpatizere, Srbija neće moći da zarađuje na "švercovanju moderne tehnologije na Istok kao Titova Jugoslavija".
 
"Ako je ovaj scenario verovatan, Srbija bi odmah morala da uvede sankcije Rusiji, da počne da seče šume i vadi blatnjavi lignit ne bi li se grejala, da nacionalizuje ruske kompanije, uvede tačkice za benzin, ubedi penzionere da je dijeta zdrava i kaže ruskoj braći – ‘izvinite, zajb…ste stvar, Srbija nije Jugoslavija a naš predsednik nije Tito iz 1961. godine", napisao je Labus u autorskom tekstu.
 
Citirajući izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da "EU razume da je u pitanju ne samo budućnost Ukrajine ili Evrope već i svetskog poretka zasnovanog na pravilima", Labus je naveo da ne razume kakav bi novi svetski poredak mogao da bude i šta Evropljani misle da rade po završetku rata u Ukrajini.
 
"Danas je najlakše izjasniti se za ili protiv sankcija Rusiji, za to ne treba nikakva pamet. Takođe, solidarnost sa ukrajinskim narodom je elementarna humanost, a tu mogu da dodam i osudu vojne intervencije kao načina rešavanja sporova. Ali, da parafraziram Lajen, to ovde nije u pitanju, već kakva će biti Evropa za 10 godina i gde će biti Srbija", ocenio je Labus.
 
Na kraju je zaključio da "kakva će biti Evropa, takav će biti i svet".
 
Labus može da se pohvali mestom potpredsednika SRJ i funkcijom ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom. A bio je i potpredsednik Vlade Srbije od 2004. do 2006. godine kada je podneo ostavku. To je uradio zbog suspendovanja pregovora o pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.
 
Kao potpredsednik vlade vodio je pregovore za obnavljanje članstva naše zemlje u međunarodnim finansijskim institucijama, otpisu stranih dugova i zaključivanje Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
 
Novinari koji su u to vreme pratili rad savezne i republičke vlade sećaju se da je tadašnji ministar Labus rado i strpljivo odgovarao na sva njihova pitanja, osim onih koja se tiču tadašnjeg predsednika Jugoslavije, Vojislava Koštunice, čiji je kasnije i bio protivkandidat u trci za predsednika Srbije.
 
Tvrdio je tada da kada o nečemu treba da odluči "pita se da li nas to vodi bar za korak bliže Evropi ili nas od nje udaljava". Govorio je da se i sam nadao boljem životu, nešto bržem rastu standarda, nakon petooktobarskih promena.
 
"Ne pravdam sebe, a ni druge. Moglo je da se postigne i više, ali treba da budemo zadovoljni i onim što je učinjeno", govorio je i navodio da ne može da se seti da je DOS u predizbornoj kampanji podgrevao preterana očekivanja.
 
U vladu SRJ ušao je kao ekonomski stručnjak G17. Govorio je da to nije politička stranka i da neće ići na izbore, da neće imati svoje kandidate.
 
"Ukoliko nova demokratska vlada bude smatrala da eksperti G17 plus mogu da pomognu u realizaciji programa ustavno-pravnih i ekonomskih reformi u Srbiji, spremni smo za saradnju. Mi imamo izuzetno dobre stručnjake u zemlji i u međunarodnim finansijskim institucijama. Nisu nam važna ministarska mesta, ne interesuje nas borba za političke funkcije i fotelje", tvrdio je Labus, napominjući da su eksperti G17 konkurenti svakome ko neće promene u ovom društvu.
 
A onda se 2002. godine kandidovao za predsednika Srbije, kao kandidat grupe građana i zajedno sa Vojislavom Koštunicom ušao je u drugi krug izbora. Izbori ipak nisu uspeli, ali je njih obeležila predizborna debata koju bi Srbija danas mogla da rado poželi i u kojoj su njih dvojica odmerili verbalne snage. Obeležila je te izbore i negativna kampanja koju je čitav DOS, podržavajući Labusa, vodio protiv Koštunice.
 
Te iste godine, nakon neuspelih predsedničkih izbora, ekspertska grupa G17 prerasla je u stranku, a Labus je postao njen prvi predsednik. Tu je ostao sve do 2006. godine i, nakon nesuglasica sa tadašnjim potpredsednikom Mlađanom Dinkićem, Labus se praktično povukao iz politike.
 
Njegovo ime u kontekstu Vlade Srbije spominjano je i 2016. godine kad ga je Svetska banka angažovala da detaljno analizira Ministarstvo finansija i njegove uprave u cilju unapređenja i poboljšanja efikasnosti tog sistema.
 
To je, kako su mediji pisali, bio svojevrsni test Labusove objektivnosti s obzirom na to da su on i tadašnji ministar finansija Dušan Vujović, bili kumovi.
Labus je privatni biznis, zajedno sa ćerkom Milicom, pokrenuo odmah nakon povlačenja iz političkog života 2007, tačnije u novembru te godine, i od samog početka mu je išlo dobro, podseća "Danas". Kako su mediji pisali, njegova konsultanska firma "Belox Advisory Services" nije imala promašaja ni u jednoj godini poslovanja. Od 2010. radi i kao specijalni savetnik PricewaterhouseCoopers-a u Beogradu.
 
Pre stranke G17 plus, Labus je bio i član Demokratske stranke.
 
Političku karijeru započeo je još 1987. u tadašnjoj vladi SFRJ. Od ’92. do ’96. bio je poslanik Demokratske stranke u Saveznoj skupštini. Potpredsednik Demokratske stranke bio je od 1994. do 1997, ali je napustio DS i podneo ostavku na funkciju potpredsednika.
 
Labus je bio redovni profesor ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu, do odlaska u penziju oktobra 2015. Završio je pravne studije, a doktorirao iz ekonomije na Univerzitetu u Beogradu. Bavio se pitanjima dinamičke makroekonomije i ekonomskom analizom zaštite konkurencije.
 
Imao je bogato iskustvo u radu na statistici i primenjenim modelima opšte privredne ravnoteže (statičkim modelima zasnovanim na matrici društvenih računa i stohastičko-dinamičkim modelima). 
 
Godinu dana bio je Fulbrajtov predavač na programu Participacija i samoupravni sistemi na Univerzitetu Kornel u Sjedinjenim Američkim Državama (1983) da bi godinu dana kasnije u toj obrazovnoj instituciji bio gostujući predavač na Odseku za ekonomiju.
 
Objavio je knjige "Osnovi ekonomije", "Osnovi političke ekonomije", (sa D. Šoškićem), "Savremena politička ekonomija", "Opšta privredna ravnoteža", (sa Dušanom Vujovićem) i "Društvena ili kolektivna vlasnička prava".
  • Sretno svima

    11.04.2023 00:38
    @Realista
    Ono je i bila ozbiljna zemlja sa ozbiljnom samoodrzivom industrijom, proizvodila sve GOTOVE proizvode i imala je vlasnistvo nad proizvodnjom. A to sto se ove iscepkane kolonije vole da sebe nazivaju drzavama sa industrijom to samo govori koliko je ljudima lako bilo (i danas je) oprati mozak. Da razvalio je zapad i ujedinjena Nemacka SFRJ, kako god uz pomoc domacih placenika (nacionalista) koji su huskali narod na krv. Ishod toga je poznat, unistene ekonomije, najmanji BDP u Evropi, najveca socijalna nejednakost u Evropi, najmanja drustvena prokretljivost u Evropi.
  • Bob

    10.04.2023 12:20
    Propast
    Sjasi....da uzjase murta.Kakve nam samo dovode likove,sve cudotvorac do cudotvorca.....kakav naivan narod.
  • Tile

    10.04.2023 07:50
    Tile
    Covek koji vlada iz senke!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija