Broj korisnika socijalne pomoći smanjen za trećinu: Gde je i kako "nestalo" 60.000 korisnika
Broj korisnika socijalne pomoći smanjio se za trećinu u protekle tri godine od početka primene novog Zakona o socijalnoj karti, a sa spiska u tom periodu izbrisano je oko 60.000 ljudi.
To je dvostruko više nego, na primer, u prethodnom trogodišnjem periodu od 2018. do 2021. godine, kada zakon nije primenjivan.
Dok iz pojedinih organizacija tvrde da je razlog tome automatizacija procesa određivanja ko može, a ko ne da dobije socijalnu pomoć, država smatra da takva tumačenja ne odgovaraju istini.
Šta je razlog sve većeg gubljenja prava za socijalnu pomoć? Da li se radi o tome da su ljudi došli do posla, da su ostvarili neki drugi prihod ili se radi o manjkavostima zakona, kako tvrde iz nevladinih organizacija koje prate ovu oblast? - samo su neka od pitanja na koje je sve teže dobiti odgovor.
Novi Zakon o socijalnim kartama je uveo digitalizovan proces, a iz organizacije A11 upiru prstom upravo u njega, tvrdeći da algoritam presuđuje ko dobija socijalnu pomoć i da se u tome krije drastično smanjenje broja korisnika, piše NIN.
Uroš Ranđelović iz Inicijative A11, koja od početka prati efekte Zakona o socijalnoj karti i ukazuje na probleme, navodi da je do 2018. godine novčanu socijalnu pomoć primilo 244.160 građana, da bi, pre uvođenja Zakona o socijalnoj karti, taj broj pao na 211.266, odnosno 30.000 za četiri godine. Ranđelović ukazuje da je za tri godine primene Zakona, broj korisnika pao za 60.000.
Kako kaže, pozivajući se na terenski rad ove organizacije, od 1. marta 2022. godine, kada je Zakon stupio na snagu, veliki broj ljudi izgubio je pravo na socijalnu pomoć koju su do tada primali, a dinamika gubljenja prava se znatno ubrzala.
“Mislimo da je glavni razlog za to što Zakon kroz notifikacije formira registar socijalne karte, koji na mesečnom ili polumesečnom nivou šalje obaveštenja centrima za socijalni rad o nečijem socijalno-ekonomskom statusu, uz preporuke za postupanje. Te preporuke praktično predstavljaju naloge, jer se retko preispituju. Tako je socijalnim radnicima otežano ili gotovo nemoguće da donesu odluku suprotnu podacima iz registra”, objašnjava Ranđelović. Sistem je efikasan u ukidanju prava, ali ne i u njihovom uspostavljanju.
Amnesti Intenašnal je u nedavnom izveštaju "Zarobljeni u automatizaciji: siromaštvo i diskriminacija u sistemu socijalne zaštite u Srbiji" naveo primer žene koja je dobila jednokratnu pomoć - novac za sahranu člana porodice, što je novi sistem registrovao kao prihod zbog čega je automatski izgubila pravo na socijalnu pomoć.
Kako kaže Ranđelović, to je samo jedan od mnogo primera gde je neko dobio jednokratnu pomoć, a registar socijalne karte je to registrovao kao prihod iz radnog i vanradnog odnosa. S obzirom na to registar crpi svoje podatke iz Poreske uprave, sve ono na šta je plaćen porez smatra se prihodom, u šta spada i jednokratna pomoć.
"Socijalna karta kao jedini dokaz"
Međutim, od početka primene registar socijalne karte se koristi kao jedini dokaz u postupku, iako država tvrdi da je on samo baza podataka o nečijem ekonomskom statusu, pa su drugi dokazi manje relevantni.
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, jedan od uslova za ostvarivanje prava na novčanu pomoć jeste da korisnik nema pokretnu imovinu čija je vrednost veća od šestostrukog iznosa novčane pomoći.
"Ako je pomoć oko 12.000 dinara, ne biste smeli da imate nepokretnu imovinu čija je vrednost veća od 72.000 dinara. Na primer, ukoliko je korisnik posedovao automobil i kasnije ga prodao, ali se i dalje vodi kao poslednji vlasnik automobila jer ga kupac nije preveo, on automatski gubi pravo na socijalnu pomoć", objašnjava on.
Čak i kada postoji dokaz da je automobil prodat ili odjavljen, to nije dovoljno - jer se prema Poreskoj upravi korisnik i dalje vodi kao vlasnik, pa registar socijalne karte prenosi tu informaciju centrima za socijalni rad.
"Tako dolazimo do apsurdne situacije gde vi formalno nemate automobil, ali prema socijalnoj karti ga imate, zbog čega socijalni radnici slepo veruju registru i usled toga vam ukidaju pomoć", kaže Ranđelović.
Kako objašnjava, postoji izvesna efikasnost registra socijalne karte, ali ta efikasnost se do sada ogledala samo u brisanju ljudi iz sistema socijalne zaštite, a ne u uspostavljanju prava onih koji pre toga to pravo nisu imali. Upravo ta digitalizacija sistema i "slepo verovanje podacima" doprinelo je povećanju isključenja ljudi iz socijalnog sistema zaštite u protekle tri godine, smatraju u ovoj organizaciji. Problem je u tome što sistem funkcioniše u jednom smeru, dakle primeti samo kada korisnik ima prihode, ali ne i kada ih nema.
"Taj sistem je napravljen tako da nema proaktivnosti. Na primer, ako primate novčanu pomoć i onda se otkrije da ste imali prihode u prethodna tri meseca, vi ćete biti izbrisani iz sistema. Kada ste jednom van sistema, izbrisani ste i sistemu nije moguće da proceni da kasnije nemate nikakve prihode, pa da pošalje notifikaciju socijalnom radniku da vas vrati u sistem", priča Ranđelović.
Ljudi koji su izbrisani teško se mogu ponovo uključiti, a iako postoji mogućnost žalbe, ona nije dostupna svima. Kako objašnjava Ranđelović, za svakog za koga su se žalili unutar njihove inicijative, žalba je usvojena. Međutim, problem je što ljudi ne znaju za to pravo žalbe, a i kada znaju, potrebna im je pravna pomoć koja nije svakome dostupna.
"Sistem besplatne pravne pomoći ne funkcioniše. Od 60.000 ljudi koji su izgubili pravo na socijalnu pomoć, prema zvaničnim podacima, podneto je samo 1.200 žalbi. Mnogi uopšte ne znaju da imaju pravo na žalbu, a i ako znaju, nemaju pravnu pomoć. To je poseban problem, jer su u pitanju socijalno ugroženi ljudi bez pravne pismenosti, koji zahtevaju dodatnu podršku", kaže Ranđelović.
"Rešavanje problema od pozadi"
On dodaje da je jedan od glavnih problema strategije nove socijalne karte to što su se manjkavosti u sistemu socijalne zaštite rešavale od pozadi.
"Mnogo bitniji problem je što mi nemamo strategije za borbu protiv siromaštva na nacionalnom nivou. Nema strategije socijalne zaštite već 15 godina. U Srbiji se izdvaja samo pet odsto javnih rashoda na socijalnu zaštitu, dok je prosek u regionu i u EU oko 12 odsto", objašnjava Ranđelović.
U siromaštvu u Srbiji živi oko 800.000 ljudi, procene su Unicefa, a socijalnih radnika ima oko 1.600.
Broj stručnih radnika u centrima za socijalni rad opada, a broj ljudi na evidenciji raste. Nema mogućnosti da jedan radnik potpuno posveti postupak svakom korisniku, pa novi zakon dolazi sa ciljem da se ljudski faktor umanji u samom procesu.
"Sistem je osmišljen tako da ljudski faktor u socijalnoj zaštiti bude zamenjen, jer se ne odvajaju dovoljna sredstva za socijalnu zaštitu.Tako dolazi do toga da socijalni radnici gube vezu sa zajednicom, jer je terenski rad sve manji, a odnosi sa ljudima sve slabiji. Njihov posao se sada sve više pretvara u unošenje podataka u bazu i popunjavanje formulara”, tvrdi Ranđelović.
Zbog toga su najčešći razlozi za gubitak socijalne pomoći striktni uslovi u zakonu, kao što su automobili koji ljudi ne poseduju ili prihodi, jer bilo koji veći prihod isključuje iz prava na pomoć. Takođe, prodaja sekundarnih sirovina, sezonski rad, i slično, čine da mnogi ljudi gube pravo na pomoć.
“Većina razloga su posledica nerazumevanja novog zakona u odnosu na stvarnu situaciju. Socijalna karta je previše autoritativna u svojim notifikacijama i preporukama, dok su svi drugi dokazi, čak i ako su izneti, smatrani nevažnim. Ona bi trebalo da bude samo baza podataka koja će da pomogne socijalnim radnicima, a ne da im bude vrhovno dokazno sredstvo. Iako je donet uz veliku pompu i najave da je tu da pomogne pravednijem raspoređivanju pomoći i efikasnijem sistemu socijalne zaštite, do toga nije došlo”, zaključuje Ranđelović.
Ministarstvo: Odluke donosi ljudski faktor
Žalbe na automatizovani sistem i isključivanje korisnika iz sistema socijalne pomoći već dugo traju, pa se o tome ranije oglasilo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nakon što je novi zakon naišao na kritike. Oni tvrde da registar socijalne karte predstavlja izvor podataka koji su neophodni za vođenje postupaka za ostvarivanje različitih prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite.
"Socijalna karta značajno doprinosi efikasnijem i bržem ostvarivanju prava, pravdenijoj raspodeli socijalne pomoći, ali i unapređenju kvaliteta rada državnih organa u oblasti socijalne zaštite", navelo je Ministarstvo.
Kako su dalje naveli, "netačne su tvrdnje koje postoje u jednom delu javnosti, da sistem sam automatski isključuje korisnike nekog prava".
"Sistem daje podatke koji su samo preduslov da zaposleni u centru za socijalni rad pokrenu postupak preispitivanja da li određeno lice, usled novonastalih okolnosti, i dalje ispunjava zakonom definisane uslove da bude korisnik nekog prava, kao što je pravo na novčanu pomoć. Dakle, nijedno lice nije prestalo da bude korisnik prava po osnovu automatizovano donošene odluke, već odluke donosi isključivo ljudski faktor", naveli su ranije iz Ministarstva.
Pročitaj još
Ovaj sistem je omogućio, navodi se, lakše i brže ostvarivanje prava, jer građani više nisu u obavezi da sami prikupljaju podatke pri podnošenju zahteva, čime štede svoje resurse, kao što su novac i vreme. Takođe, centri za socijalni rad su počeli da proaktivno deluju prema građanima, obaveštavajući ih o pravima koja mogu ostvariti, a za koja do tada nisu znali.
Pored toga, kroz formiranje obaveštenja o smrti korisnika prava, centrima za socijalni rad omogućeno je da blagovremeno reaguju na tu činjenicu i spreče dalje isplate. Sistem je takođe pomogao u pronalaženju slučajeva neopravdanih isplata nakon smrti korisnika prava. U nekim slučajevima ove isplate su vršene čak i do dve decenije nakon smrti korisnika prava, navode iz Ministarstva.
"Sistem je omogućio i preispitivanje uslova za dalja prava, gde su centri za socijalni rad proveravali da li porodice i dalje ispunjavaju uslove za nastavak korišćenja tih prava. Takođe, kroz razrešavanje nesaglasnosti podataka o licima iz internih evidencija Ministarstva, kao i kroz razrešavanje nesaglasnosti sa podacima iz Centralnog registra stanovništva, doprinosi se povećanju tačnosti podataka o licima, ali i o odlukama o daljem uživanju prava. Sistem Socijalna karta značajno utiče na smanjenje greške socijalne isključenosti, ali i na smanjenje greške socijalne uključivosti, zahvaljujući blagovremenim i tačnim podacima koji se obezbeđuju elektronskom razmenom sa različitim institucijama Republike Srbije u realnom vremenu", piše u saopštenju Ministarstva.
Dodaje se i to da građani čiji se podaci nalaze u registru Socijalna karta mogu preko portala “eUprava” da ostvare uvid u svoje podatke koji se vode u registru. Ovo omogućava potpunu transparentnost, jer svako lice može da zatraži uvid u svoje podatke od centara za socijalni rad, ali i od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Restitucija u Srbiji počela pre 15 godina, mogla bi da potraje još toliko
08.11.2026.•
3
Petnaest godina od usvajanja Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, u Srbiji je završeno gotovo 95 odsto posla, ali bi potpuno okončanje restitucije moglo da potraje još 10 do 15 godina.
Potraga za osobom koja je automobilom sletela u Bovansko jezero
08.11.2026.•
0
Ronilačke jedinice Žandarmerije tragaju za vozačem koji je juče oko podneva s automobilom sleteo u Bovansko jezero, objavila je RTS.
Studenti u blokadi: Spremni smo za konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije
08.11.2026.•
2
Studenti u blokadi, koji su sa Studentskom listom osvojili 140 poslaničkih mandata, saopštili su da su spremni za konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije koja je zakazana za 17. novembar.
Bakić: Ozbiljno sam se pripremao za MUP, ali to je samo moja želja, jer još nije odlučeno
08.11.2026.•
33
Kandidat Studentske liste za poslanika Jovo Bakić izjavio je da bavljenje MUP-om nije u njegovoj struci, ali da se ozbiljno pripremao ukoliko bude izabran i ako mu bude ukazano poverenje da obavlja funkciju ministra.
Saslušani policajci zbog smrti Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici
08.11.2026.•
0
Osmorica pripadnika Uprave kriminalističke policije (UKP) saslušana su zbog smrti Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru 7. aprila 2024.
.jpg "Konstitutivna sednica Skupštine Srbije zakazana za 17. novembar: Na dnevnom redu šest tačaka")
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije zakazana za 17. novembar: Na dnevnom redu šest tačaka
08.11.2026.•
11
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je prvu sednicu novog saziva Skupštine u utorak, 17. novembra.
Član Fiskalnog saveta: Investitori odlaze jer Srbija više nije destinacija jeftine radne snage kao pre
08.11.2026.•
6
Član Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić ocenio je da je odlazak investitora pre svega posledica ekonomskih okolnosti, jer Srbija više nije destinacija sa obilnom i jeftinom radnom snagom, kakva je bila pre
Hiperaktivnost tužilaštva i policije nakon izbora: "Pokušaj opstanka, bacanje prašine u oči javnosti"
08.11.2026.•
8
U Srbiji se formalno gledano ništa još nije promenilo.
Tužilaštvo traži od policije da utvrdi ko je sa tribina Beogradske arene pretio smrću Brankici Stanković
08.11.2026.•
2
Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je zahtev policiji za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom događaja od 6. novembra u Beogradskoj areni tokom košarkaške utakmice između Partizana i Makabija.
Nedeljkov: Hapšenje upravnika Zabele je tek prvi korak, mnogi putevi vode do ministra pravde
08.11.2026.•
0
Hapšenje upravnika KPZ Zabela Rodoljuba Rončevića zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i davanje mita u vezi sa glasanjem je tek "prvi korak" u rasvetljavanju mogućih izbornih zloupotreba.
Plan Studentske liste za vojsku: Povećanje budžeta i plata, "ispravljanje nepravdi", prioriteti u nabavkama
08.11.2026.•
37
Predstavnik Studentske liste i nekadašnji oficir Vojske Srbije Luka Ponorac izjavio je da će ta politička opcija težiti budžetu od pet odsto BDP-a za sistem odbrane, odnosno uvećanje za tri procenta.
Bivši zaposleni Euronews Srbija: Minja Miletić i Dragana Pejović krive za urušavanje profesionalnih standarda
08.11.2026.•
4
Udruženju novinara Srbije (UNS) obratili su se potpisnici otvorenog pisma, nekada zaposleni na TV Euronews Srbija.
Automobil udario u drvo u Beogradu: Muškarac proleteo kroz šoferku, žena prošla sa lakšim povredama
08.11.2026.•
1
Automobil je protekle noći udario u drvo u Ulici gospodara Vučića u Beogradu.
Vučić računao na pomoć Trampa - ali ništa od toga
08.11.2026.•
12
Uoči i nakon pada vlasti u Srbiji delovalo je da se bivša politička elita maksimalno okrenula Americi, i da je tamo pokušala da nađe spasonosne saveznike.
Provere neregistrovanog "Niškog Informera" koji je hvalio Vučić, a koji je dobio milione iz bužeta
08.11.2026.•
2
Protiv Niš TV, neregistrovanog propagandnog glasila koje emituje kablovski program od maja prošle godine, kada je njen prvi gost bio predsednik Srbije i osnivač SNS Aleksandar Vučić, pokrenuti su postupci.
Lopandić: Srbija bi odmah posle Crne Gore mogla da bude sledeća članica EU
08.11.2026.•
13
Predsednik Foruma za međunarodne odnose Duško Lopandić ocenio je za N1 da su evropske integracije bile jedan od najvećih neuspeha prethodne vlasti i da je zemlja godinama bila "kao voz na sporednom koloseku".
Usvojena žalba tužilaštva: Kričku i Sekuloviću pritvor određen i da ne bi ponovili krivična dela
08.11.2026.•
1
Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu usvojilo je žalbu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i preinačilo rešenje sudije za prethodni postupak za Marka Krička i Boška Sekulovića.
Danas se održavaju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina
08.11.2026.•
0
U Srbiji će se danas, 8. novembra održati izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, na kojima pravo glasa ima 481.789 birača upisanih u posebne biračke spiskove nacionalne manjine.
Komentari 10
I
Marinko
Opština nema para
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar