Izborni uslovi i krah Radne grupe: Ko će da usvoji reformske zakone do 1. jula?
U turbulentnim političko-društvenim okolnostima, u kojima se Srbija nalazi već mesecima, tema izbornih uslova ponovo se vratila u fokus.
Foto: 021.rs
U novim okolnostima, ona je, međutim, i kompleksnija, utoliko više i zato što Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, koja je dobila mandat kako bi osmislila način da se primene preporuke ODIHR-a, praktično više ne postoji.
Da se Radnoj grupi bliži kraj, naslutio je najpre izlazak opozicionih predstavnika, a ozvaničilo napuštanje članova civilnog sektora. Ništa bolja sudbina nije "zadesila" ni njene rezultate.
Od više desetina preporuka, nijedna nije usvojena. Čak ni dve najosnovnije, koje su podrazumevale reviziju Biračkog spiska i izbor Saveta REM-a.
Ukoliko bi izbori bili raspisani, recimo, kroz par meseci kako se sporadično licitiralo, uslovi bi ostali nepromenjeni u odnosu na decembarske parlamentarne i junske lokalne. A ako je suditi prema ocenama kakve su prethodni izborni ciklusi dobili, nije za očekivati da bi lista zamerki u novom turnusu bila išta kraća.
Legitmno je postaviti pitanje ko će se baviti tim pitanjima kada je Radna grupa izlaskom predstavnika opozicije i civilnog društva izgubila svoj smisao? Čak i da dođe do usvajanja do sada predloženih zakonskih i podzakonskih akata, što je, kako se tumači, korak na koji je moguće da će se vlast odlučiti, da li bi to zapravo bilo ispunjenje preporuka ODIHR-a, piše NIN.
Utoliko više jer oko predloga zakonskih izmena koje bi, između ostalog, omogućile reviziju biračkog spiska - nikada nije postignut dogovor.
Usvajanje svih izbornih zakona do 1. jula
U odluci o osnivanju Radne grupe je, inače, pisalo da je neophodno da svi potrebni zakoni budu usvojeni do 1. jula 2025. godine. A ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je u oktobru prošle godine da će Srbija, kako bi pokazala spremnost da sprovede Reformsku agendu (čiji su izborni uslovi deo), u roku od godinu dana sprovesti preporuke ODIHR-a i ponoviti izbor Saveta REM-a.
U njoj je predviđena i revizija biračkog spiska do kraja 2024, kao i revidiranje i usvajanje odgovarajućih propisa radi sprovođenja ključnih preporuka ODIHR-a i Saveta Evrope do decembra 2025. Prvi rok je uveliko probijen.
Preporuke ODIHR-a su, naime, upućene nakon vanrednih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora održanih u decembru 2023, i lokalnih u junu 2024.
Decembarske izbore su obeleželi navodi domaćih i međunarodnih posmatračkih misija o nizu neregularnosti, poput kupovine glasova i glasanja birača iz susednih zemalja na lokalnim izborima u Beogradu - koje je vlast negirala.
Dodatnih 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa ODIHR je uputio nakon lokalnih izbora u junu. Među hroničnim problemima izbora u Srbiji koje su zabeležili domaći posmatrači, poput Crte, našla se i medijska neravnopravnost, zloupotreba resursa i funkcija i politički klijentelizam.
Sve to je i dovelo do fomiranja Radne grupe koja bi predložila promene zakona i podzakonskih akata, u cilju ispunjenja preporuka ODIHR-a - što bi trebalo da bude preduslov za održavanje novih izbora.
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar, jedan od predstavnika civilnog sektora koji je napustio Radnu grupu, kaže za NIN da problem izbornog procesa nastaje usled "neravnog političkog terena" i da izbori u Srbiji, iako u osnovi slobodni, nisu fer.
Kratak životni vek Radne grupe
Životni vek Radne grupe koja se bavila unapređenjem izbornog procesa bio je kratak. Formirana je prošle godine u aprilu i brojala osamnaest članova iz redova predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora. Opozicija je Radnu grupu napustila u februaru, a poslanica Ekološkog ustanka i jedna od članica iz redova opozicije Danijela Nestorović, ranije je za NIN navela razloge zbog kojih se opozicija odlučila na takav korak.
"Način na koji je sazvan poslednji sastanak Radne grupe, gde su nam 'umuvali' predlog zakona koji mi nismo stigli ni da pročitamo, da bi istovremeno zakazali javno slušanje o tom predlogu - momenat je kada je grupa izgubila svaki smisao. Predstavnici vlasti sve vreme guraju neke svoje predloge, a sve sa ciljem kako bi im i dalje ostao prostor za izborne manipulacije", navela je tada Nestorović.
Radilo se odluci Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da zakaže i utvrdi dnevni red javnog slušanja o predlogu izmena zakona o jedinstvenom biračkom spisku, suprotno pravilima koja su ranije utvrđena.
Radnu grupu potom napušta i njen predsedavajući Nemanja Nenadić, a zatim i ostali predstavnici civilnog sektora. Klačar navodi da je razlog napuštanja Cesida vezan za to što Radna grupa više nije mogla da ispuni nijedan važan princip koji je bio definisan ODHIR preporukama.
"Nije bilo logike da Cesid ostane sam u Radnoj grupi sa predstavnicima vladajućih stranaka, jer na taj način ne bismo ispunili onaj preduslov koji nam je dao ODIHR, a to je da grupa bude inkluzivna. Time je rad Radne grupe za unapređenje izbornih uslova defacto blokiran", navodi on.
Aktivnosti u okviru Radne grupe ne postoje, dodaje Klačar, ali nadležni Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja u praksi može da organizuje javna slušanja o predlozima koji su dostavljeni u Radnoj grupi, a koji se tiču formiranje komisije za verifikaciju biračkog spiska.
Moguće je, kaže, da će odluka ODHIR biti da jedno od ta dva rešenja, prevashodno ono koje je poteklo od vladajuće stranke, možda uđe u parlamentarnu proceduru.
"Predsednik (Aleksandar Vučić) govorio je tome da se čeka finalno mišljenje ODIHR-a o tom rešenju. I moguće je da će jedan od ishoda tog procesa biti glasanje o promenama Zakona o biračkog spisku, kao i formiranje komisije za verifikaciju biračkog spiska", navodi Klačar.
Sa nacrtom izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku je, inače, nedugo po formiranju grupe izašla nevladina organizacija Crta. Predstavnici vlasti su inicijalno ignorisali ovaj predlog, da bi nakon okončanja lokalnih izbora predstavili svoj predlog koji je bio inspirisan Crtinim, ali sa nekoliko ključnih razlika.
Predlog vlasti, koji je formalno podneo poslanik SNS-a Uglješa Mrdić, dobio je osam glasova, a predlog CRTA-e sedam.
Kako nijedan od predloga nije imao dvotrećinsku većinu, kako je predviđeno pravilima uspostavljenim kada je grupa osnovana, trebalo je da oba ova predloga idu ka skupštinskom Odboru za ustavna pitanja na javno slušanje, koje treba da simulira javnu raspravu.
Ključna razlika između dva predloga bila je u sastavu komisije koja bi dobila mandat da uradi reviziju biračkog spiska. Predlog vlasti je predviđao da, od devet članova tog tela, pet biraju predstavnici vlasti, tri predstavnici opozicije i dva ljudi iz civilnog sektora. Crtin predlog je podrazumevao da komisiju čine po tri predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora.
Politički disbalanas i tenzije
Klačar smatra da su stvari koje su, između ostalog, dovele do manjka rezultata vezane za činjenicu da je Radna grupa formirana pri parlamentu i da su je, sa strane poslaničkih grupa, činili ljudi koji nisu donosioci odluka - što je rad učinilo neefikasnim.
Drugu ograničavajuću okolnost vezuje za izostanak učešća svih opozicionih poslaničkih grupa.
"Postojao je politički disbalans, gde važni akteri sa strane opozicije, nisu bili deo tog procesa - poput SSP-a, Nove DSS i pokreta SRCE. Kada se na to nadovezala tenzija koja je nastala sa padom nadstrešnice i studentskim protestima, čime je kakvo takvo prividno poverenje između aktera počelo da se urušava, atmosfera je bila takva da razgovor više nije bio moguć", navodi on.
Upitan o tome da li je bilo problema u saradnji i koordinaciji sa državnim organima u čijem delokrugu se nalaze propisi koje je potrebno menjati, Klačar odgovora da su sama Narodna skupština i tim pravnika koji se ispred Narodne skupštine bavio predloženim merama bili konstruktivni i efikasni. Ali ...
"U komunikaciji sa drugim organima, poput REM-a, Agencije za sprečavanje korupcije i MUP-a, stvari su funkcionisale manje efikasno. Da bi Radna grupa ispunila očekivanja, ona ubuduće mora da izgleda drugačije, odnosno da u njoj sede donosioci odluka čija je politička težina veća za toliko da se čitav proces ubrza. I, da one podatke za koje je potrebno par dana, čekamo toliko, a ne nekoliko nedelja. Ovako, saradnja sa institucijama jeste postojala i dobijani su traženi podaci, ali nisu uvek dobijani onom brzinom koja je možda bila neophodna", predočava Klačar.
U slučaju skorih novih izbora - uslovi nepromenjeni
O izborima se sve češće govori, licitirajući se i nekim skorim periodima. U slučaju da dođe do takvog scenarija, kaže Klačar, uslovi u kojima bi bila održani ostaju isti kao i ranije.
"Ne postoji nikakva mogućnost da se bilo šta suštinski promeni, ukoliko se održe kroz par meseci. Da bi se unapredili izborni uslovi onako kako ih je ODIHR definisao, potrebni su meseci. Ako bi se izbori održali u junu, ili eventualno čak i septembru, oktobru - izborni uslovi bi ostali manje-više nepromenjeni. Možda bi neke tehničke ili administrativne stvari bile unapređene, ali suštinski verovatno nijedna preporuka ODIHR-a ne bi mogla da bude implementirana", ukazuje on.
Uslovi ostaju onakvi kakvima ih je definisao ODIHR, i manje-više su slični uvidima koje su imali domaći posmatrači, pa i Cesid, dodaje Klačar.
"To znači da, tamo gde postoji napredak, on je vezan prvenstveno za rad Republičke izborne komisije, koja je u stanju da tehnički dobro obavi čitav proces. Ključni problemi nastaju sa onim što se zove 'neravan politički teren'. Odnosno, činjenicu da ne možemo u potpunosti da govorimo o fer uslovima za sve izborne učesnike", podvlači Klačar.
Prednost koju ima vladajuća koalicija se, dodaje, ogleda kroz prisustvo u medijima, posebno kroz rad REM-a, sporije, manje transparentne i zakasnele reakcije institucija, odredbe Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i različite vrste državnog uticaja.
"Bilo kroz državne organe, bilo kroz javna preduzeća, u fazi prikupljanja potpisa ili uticaja na birače ili kroz nekakvu vrstu vanrednih socijalnih ili ekonomskih davanja koja mogu, ili izazivaju sumnju da su namenski data s ciljem pridobijanja birača. To je osnov problema. Ako sumiramo, možemo da kažemo da izbori jesu u osnovi slobodni, u smislu da postoji slobodan proces kandidovanja i učestvovanja, odnosno da nema rigidnih zabrana u tom pogledu. Ali ne možemo da kažemo da su izborni uslovi fer", ističe Klačar.
Pročitaj još
Na pitanje, šta vidi kao najveći problem, on odgovora da bi, suprotno većinskom mišljenju opozicione javnosti, na prvo mesto stavio rad Regulatornog tela za elektronske medije i ponašanje medija, pre nego verifikaciju Biračkog spiska.
"Za opoziciju je prva i najvažnija tema Birački spisak. Iskustvo mi govori da on nije toliko upitan koliko se to možda u ovom momentu čini, odnosno da postoje mehanizmi kako se različite vrste nepravilnosti u biračkom spisku mogu kontrolisati i na koje može da se reaguje. Postoje značajniji problemi u medijskom polju, odnosno ponašanju medija, u radu REM-a, koji traže sistemska rešenja. Pitanje biračkog spiska je više problematično sa aspekta poverenja, a možda manje iz ugla kvaliteta samih podataka i načina na koji se ti podaci mogu pratiti i kako se potencijalne zloupotrebe mogu prevenirati", zaključuje Klačar.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Maloletnik iz Srbije krijumčario Kineze preko Kosova
22.10.2025.•
0
Maloletni državljanin Srbije uhapšen je u selu Sekište kod mesta Đeneral Janković zbog pokušaja krijumčarenja pet kineskih državljana preko Kosova ka Severnoj Makedoniji.
Otac stradalog radnika u Lučanima dočekao studente: "Oni su jedina nada"
22.10.2025.•
2
Stanovnici Lučana dočekali su novopazarske studente koji se kreću ka Požegi, gde bi trebalo da stignu večeras.
Pokrajinski poslanik: Događaj u Ćacilendu šalje negativnu poruku stranim investitorima
22.10.2025.•
2
Pokrajinski poslanik i potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Mihailo Brkić izjavio je da današnji događaj u Ćacilendu šalje negativnu poruku stranim investitorima.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ne propustite poklon
22.10.2025.•
12
Stiže još jedan 021.rs dnevni kviz, a danas je tu i poklon.
Siromaštvo u Srbiji: Polovina građana ima razloga za strah
22.10.2025.•
8
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan prihod u Srbiji 2024. iznosio 97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara.
Viši sud u Zaječaru još jednom poništio mandate odbornicima
22.10.2025.•
1
Viši sud u Zaječaru usvojio je žalbu koalicije "Promena u koju verujemo" i presudom poništio odluku Skupštine Zaječara kojom su potvrđeni mandati odbornika, od 24. septembra ove godine.
Vučić posetio ranjenog u Ćacilendu, nazvao ga junakom i dao obećanje
22.10.2025.•
35
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Milana B, muškarca ranjenog ispred Skupštine Srbije, u takozvanom Ćacilendu.
Ristić: Vlast ne bi preživela tri dana da je vladavine prava i slobodnih medija
22.10.2025.•
2
Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić kaže da aktuelna vlast ne bi preživela tri dana kada bi mediji u Srbiji bili slobodno i kad bi bilo vladavine prava.
Vučić o rezoluciji Evropskog parlamenta: Niz neistina iz nerelevantnih izvora
22.10.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da se tokom rasprave u Evropskom parlamentu čulo niz neistina o situacijii u Srbiji.
Poverenica osudila govor mržnje prema studentima na Informeru i Pinku
22.10.2025.•
1
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković osudila je govor mržnje prema studentima koji pešače ka Novom Sadu, a koji se mogao čuti na televizijama Pink i Informer.
Napadač na Ćacilend 16 godina radio za državnu bezbednost
22.10.2025.•
55
Sedamdesetogodišnji V. A, koji se tereti da je danas pucao u čoveka i zapalio šator u Ćacilendu, ispred Skupštine Srbije, radio je za državnu bezbednost.
Macut zabrinut zbog "politički motivisanog incidenta" u Ćacilendu
22.10.2025.•
11
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izrazio je zabinutost zbog "teškog, politički motivisanog, incidenta, koji se dogodio ispred Narodne skupštine Republike Srbije".
Opozicija o napadu u Ćacilendu: Odgovorni su Vučić i Dačić
22.10.2025.•
11
Povodom napada ispred Skupštine Srbije, kada je jedno lice ranjeno pucnjem iz pištolja, a jedno uhapšeno, oglasila se i opozicija, koja odgovornost za nasilje prebacuje na vlast.
MUP o hapšenjima "Vračaraca": Zaplenjeni automobili, satovi, novac, kriptovani telefoni
22.10.2025.•
4
Trinaest osoba je uhapšeno u policijskoj akciji. Uhapšeni se terete za niz krivične dela, kao i da su bili članovi dve organizovane kriminalne grupe.
Uhapšeni kod Ćacilenda se sumnjiči za pokušaj ubistva i još nekoliko krivičnih dela
22.10.2025.•
12
V.A. (70) uhapšen je zbog pokušaja ubistva ispred Skupštine Srbije.
Dumanović: Ćacilend da se pod hitno razmontira, moguće da je napad izrežiran
22.10.2025.•
24
Penzionisani inspektor Uprave kriminalističke policije (UKP) Milan Dumanović izjavio je da bi šatorsko naselje "Ćacilend" pod hitno trebalo razmontirati.
Hapšenja u Beogradu, Šapcu i inostranstvu: Privedeno 13 pripadnika "vračarskog klana"
22.10.2025.•
1
Policija je u jutrošnjoj opsežnoj akciji usmerenoj na suzbijanje organizovanog kriminala uhapsila 13 osoba, pripadnika takozvanog "vračarskog klana" i njihovih saradnika.
Vučić o napadu ispred Skupštine Srbije: U pitanju je teroristički napad
22.10.2025.•
104
Predsednik Aleksandar Vučić u vanrednom obraćanju javnosti zbog incidenta koji se danas oko 10 časova dogodio kod Skupštine Srbije, rekao je da je u pitanju teroristički napad.
Skupština Srbije usvojila dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, leks specijalis o izložbi Ekspo
22.10.2025.•
1
Skupština Srbije usvojila je dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji propisuje da zbog duga ne može biti prinudno oduzeta jedina nepokretnost za stanovanje, najviše do 60 kvadratnih metara.
Vučić: Ispred Skupštine Srbije se dogodio teroristički akt
22.10.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je terorističkim aktom incident ispred Skupštine Srbije u centru Beograda, u kojem je ranjen jedan muškarac a jedan uhapšen.
Studentkinje i studenti iz Srbije bez nagrade Saharov: Priznanje dobili novinari
22.10.2025.•
3
Dobitnici ovogodišnje nagrade Saharov za slobodu mišljenja su pritvoreni novinar Andržej Pocobot iz Belorusije i novinarka Mzija Amaglobeli iz Gruzije, objavila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
Komentari 7
Mile
Pera Ždera
Odlučivanje 2/3 većinom i za svaku ozbiljniju stvar referendum.
Vlada max 8 ministara, predsednik vlade i pomoćnik/zamenik moraju imati resor.
Plate svih navedenih max 3 minimalne zarade u Republici Srbiji i nepostojanje imuniteta. Službenih vozila za potrebe države max 10 komada.
Birački spiskovi.
Za dvojno državljanstvo: Pravo glasa ima svaka punoletna osoba koja neprekidno živi odnosno boravi u Republici Srbiji min 5 godina.
Ima toga "more" da se sredi... I samo tako ćemo preživeti i nastaviti da živimo normalno.
Sale
2. Svaka Opština da bira svog poslanika po imenu i prezimenu.
Na 26.000 stanovnika po jedan poslanik.
3. Na lokalnim izborima izbor odbornika po teritorijalnom modelu. Koliko odbornika toliko teritorijalnih jedinica. Da se biraju po imenu i prezimenu!
Da biramo komšije, a ne da glasamo za vođe stranaka iz Beograda!
4. Da se ograniči obavljanje političke funkcije na 2 mandata!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar