Izborni uslovi i krah Radne grupe: Ko će da usvoji reformske zakone do 1. jula?

Autor: NIN

Info

21.04.2025.

18:40 > 19:08

U turbulentnim političko-društvenim okolnostima, u kojima se Srbija nalazi već mesecima, tema izbornih uslova ponovo se vratila u fokus.

Izborni uslovi i krah Radne grupe: Ko će da usvoji reformske zakone do 1. jula?

Foto: 021.rs

U novim okolnostima, ona je, međutim, i kompleksnija, utoliko više i zato što Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, koja je dobila mandat kako bi osmislila način da se primene preporuke ODIHR-a, praktično više ne postoji.

Da se Radnoj grupi bliži kraj, naslutio je najpre izlazak opozicionih predstavnika, a ozvaničilo napuštanje članova civilnog sektora. Ništa bolja sudbina nije "zadesila" ni njene rezultate.

Od više desetina preporuka, nijedna nije usvojena. Čak ni dve najosnovnije, koje su podrazumevale reviziju Biračkog spiska i izbor Saveta REM-a.

Ukoliko bi izbori bili raspisani, recimo, kroz par meseci kako se sporadično licitiralo, uslovi bi ostali nepromenjeni u odnosu na decembarske parlamentarne i junske lokalne. A ako je suditi prema ocenama kakve su prethodni izborni ciklusi dobili, nije za očekivati da bi lista zamerki u novom turnusu bila išta kraća.

Legitmno je postaviti pitanje ko će se baviti tim pitanjima kada je Radna grupa izlaskom predstavnika opozicije i civilnog društva izgubila svoj smisao? Čak i da dođe do usvajanja do sada predloženih zakonskih i podzakonskih akata, što je, kako se tumači, korak na koji je moguće da će se vlast odlučiti, da li bi to zapravo bilo ispunjenje preporuka ODIHR-a, piše NIN.

Utoliko više jer oko predloga zakonskih izmena koje bi, između ostalog, omogućile reviziju biračkog spiska - nikada nije postignut dogovor.

Usvajanje svih izbornih zakona do 1. jula

U odluci o osnivanju Radne grupe je, inače, pisalo da je neophodno da svi potrebni zakoni budu usvojeni do 1. jula 2025. godine. A ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je u oktobru prošle godine da će Srbija, kako bi pokazala spremnost da sprovede Reformsku agendu (čiji su izborni uslovi deo), u roku od godinu dana sprovesti preporuke ODIHR-a i ponoviti izbor Saveta REM-a.

U njoj je predviđena i revizija biračkog spiska do kraja 2024, kao i revidiranje i usvajanje odgovarajućih propisa radi sprovođenja ključnih preporuka ODIHR-a i Saveta Evrope do decembra 2025. Prvi rok je uveliko probijen.

Preporuke ODIHR-a su, naime, upućene nakon vanrednih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora održanih u decembru 2023, i lokalnih u junu 2024.

Decembarske izbore su obeleželi navodi domaćih i međunarodnih posmatračkih misija o nizu neregularnosti, poput kupovine glasova i glasanja birača iz susednih zemalja na lokalnim izborima u Beogradu - koje je vlast negirala.

Dodatnih 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa ODIHR je uputio nakon lokalnih izbora u junu. Među hroničnim problemima izbora u Srbiji koje su zabeležili domaći posmatrači, poput Crte, našla se i medijska neravnopravnost, zloupotreba resursa i funkcija i politički klijentelizam.

Sve to je i dovelo do fomiranja Radne grupe koja bi predložila promene zakona i podzakonskih akata, u cilju ispunjenja preporuka ODIHR-a - što bi trebalo da bude preduslov za održavanje novih izbora.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar, jedan od predstavnika civilnog sektora koji je napustio Radnu grupu, kaže za NIN da problem izbornog procesa nastaje usled "neravnog političkog terena" i da izbori u Srbiji, iako u osnovi slobodni, nisu fer.

Kratak životni vek Radne grupe

Životni vek Radne grupe koja se bavila unapređenjem izbornog procesa bio je kratak. Formirana je prošle godine u aprilu i brojala osamnaest članova iz redova predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora. Opozicija je Radnu grupu napustila u februaru, a poslanica Ekološkog ustanka i jedna od članica iz redova opozicije Danijela Nestorović, ranije je za NIN navela razloge zbog kojih se opozicija odlučila na takav korak.

"Način na koji je sazvan poslednji sastanak Radne grupe, gde su nam 'umuvali' predlog zakona koji mi nismo stigli ni da pročitamo, da bi istovremeno zakazali javno slušanje o tom predlogu - momenat je kada je grupa izgubila svaki smisao. Predstavnici vlasti sve vreme guraju neke svoje predloge, a sve sa ciljem kako bi im i dalje ostao prostor za izborne manipulacije", navela je tada Nestorović.

Radilo se odluci Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da zakaže i utvrdi dnevni red javnog slušanja o predlogu izmena zakona o jedinstvenom biračkom spisku, suprotno pravilima koja su ranije utvrđena.

Radnu grupu potom napušta i njen predsedavajući Nemanja Nenadić, a zatim i ostali predstavnici civilnog sektora. Klačar navodi da je razlog napuštanja Cesida vezan za to što Radna grupa više nije mogla da ispuni nijedan važan princip koji je bio definisan ODHIR preporukama.

"Nije bilo logike da Cesid ostane sam u Radnoj grupi sa predstavnicima vladajućih stranaka, jer na taj način ne bismo ispunili onaj preduslov koji nam je dao ODIHR, a to je da grupa bude inkluzivna. Time je rad Radne grupe za unapređenje izbornih uslova defacto blokiran", navodi on.

Aktivnosti u okviru Radne grupe ne postoje, dodaje Klačar, ali nadležni Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja u praksi može da organizuje javna slušanja o predlozima koji su dostavljeni u Radnoj grupi, a koji se tiču formiranje komisije za verifikaciju biračkog spiska.

Moguće je, kaže, da će odluka ODHIR biti da jedno od ta dva rešenja, prevashodno ono koje je poteklo od vladajuće stranke, možda uđe u parlamentarnu proceduru.

"Predsednik (Aleksandar Vučić) govorio je tome da se čeka finalno mišljenje ODIHR-a o tom rešenju. I moguće je da će jedan od ishoda tog procesa biti glasanje o promenama Zakona o biračkog spisku, kao i formiranje komisije za verifikaciju biračkog spiska", navodi Klačar.

Sa nacrtom izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku je, inače, nedugo po formiranju grupe izašla nevladina organizacija Crta. Predstavnici vlasti su inicijalno ignorisali ovaj predlog, da bi nakon okončanja lokalnih izbora predstavili svoj predlog koji je bio inspirisan Crtinim, ali sa nekoliko ključnih razlika.

Predlog vlasti, koji je formalno podneo poslanik SNS-a Uglješa Mrdić, dobio je osam glasova, a predlog CRTA-e sedam.

Kako nijedan od predloga nije imao dvotrećinsku većinu, kako je predviđeno pravilima uspostavljenim kada je grupa osnovana, trebalo je da oba ova predloga idu ka skupštinskom Odboru za ustavna pitanja na javno slušanje, koje treba da simulira javnu raspravu.

Ključna razlika između dva predloga bila je u sastavu komisije koja bi dobila mandat da uradi reviziju biračkog spiska. Predlog vlasti je predviđao da, od devet članova tog tela, pet biraju predstavnici vlasti, tri predstavnici opozicije i dva ljudi iz civilnog sektora. Crtin predlog je podrazumevao da komisiju čine po tri predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora.

Politički disbalanas i tenzije

Klačar smatra da su stvari koje su, između ostalog, dovele do manjka rezultata vezane za činjenicu da je Radna grupa formirana pri parlamentu i da su je, sa strane poslaničkih grupa, činili ljudi koji nisu donosioci odluka - što je rad učinilo neefikasnim.

Drugu ograničavajuću okolnost vezuje za izostanak učešća svih opozicionih poslaničkih grupa.

"Postojao je politički disbalans, gde važni akteri sa strane opozicije, nisu bili deo tog procesa - poput SSP-a, Nove DSS i pokreta SRCE. Kada se na to nadovezala tenzija koja je nastala sa padom nadstrešnice i studentskim protestima, čime je kakvo takvo prividno poverenje između aktera počelo da se urušava, atmosfera je bila takva da razgovor više nije bio moguć", navodi on.

Upitan o tome da li je bilo problema u saradnji i koordinaciji sa državnim organima u čijem delokrugu se nalaze propisi koje je potrebno menjati, Klačar odgovora da su sama Narodna skupština i tim pravnika koji se ispred Narodne skupštine bavio predloženim merama bili konstruktivni i efikasni. Ali ...

"U komunikaciji sa drugim organima, poput REM-a, Agencije za sprečavanje korupcije i MUP-a, stvari su funkcionisale manje efikasno. Da bi Radna grupa ispunila očekivanja, ona ubuduće mora da izgleda drugačije, odnosno da u njoj sede donosioci odluka čija je politička težina veća za toliko da se čitav proces ubrza. I, da one podatke za koje je potrebno par dana, čekamo toliko, a ne nekoliko nedelja. Ovako, saradnja sa institucijama jeste postojala i dobijani su traženi podaci, ali nisu uvek dobijani onom brzinom koja je možda bila neophodna", predočava Klačar.

U slučaju skorih novih izbora - uslovi nepromenjeni

O izborima se sve češće govori, licitirajući se i nekim skorim periodima. U slučaju da dođe do takvog scenarija, kaže Klačar, uslovi u kojima bi bila održani ostaju isti kao i ranije.

"Ne postoji nikakva mogućnost da se bilo šta suštinski promeni, ukoliko se održe kroz par meseci. Da bi se unapredili izborni uslovi onako kako ih je ODIHR definisao, potrebni su meseci. Ako bi se izbori održali u junu, ili eventualno čak i septembru, oktobru - izborni uslovi bi ostali manje-više nepromenjeni. Možda bi neke tehničke ili administrativne stvari bile unapređene, ali suštinski verovatno nijedna preporuka ODIHR-a ne bi mogla da bude implementirana", ukazuje on.

Uslovi ostaju onakvi kakvima ih je definisao ODIHR, i manje-više su slični uvidima koje su imali domaći posmatrači, pa i Cesid, dodaje Klačar.

"To znači da, tamo gde postoji napredak, on je vezan prvenstveno za rad Republičke izborne komisije, koja je u stanju da tehnički dobro obavi čitav proces. Ključni problemi nastaju sa onim što se zove 'neravan politički teren'. Odnosno, činjenicu da ne možemo u potpunosti da govorimo o fer uslovima za sve izborne učesnike", podvlači Klačar.

Prednost koju ima vladajuća koalicija se, dodaje, ogleda kroz prisustvo u medijima, posebno kroz rad REM-a, sporije, manje transparentne i zakasnele reakcije institucija, odredbe Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i različite vrste državnog uticaja.

"Bilo kroz državne organe, bilo kroz javna preduzeća, u fazi prikupljanja potpisa ili uticaja na birače ili kroz nekakvu vrstu vanrednih socijalnih ili ekonomskih davanja koja mogu, ili izazivaju sumnju da su namenski data s ciljem pridobijanja birača. To je osnov problema. Ako sumiramo, možemo da kažemo da izbori jesu u osnovi slobodni, u smislu da postoji slobodan proces kandidovanja i učestvovanja, odnosno da nema rigidnih zabrana u tom pogledu. Ali ne možemo da kažemo da su izborni uslovi fer", ističe Klačar.

Na pitanje, šta vidi kao najveći problem, on odgovora da bi, suprotno većinskom mišljenju opozicione javnosti, na prvo mesto stavio rad Regulatornog tela za elektronske medije i ponašanje medija, pre nego verifikaciju Biračkog spiska.

"Za opoziciju je prva i najvažnija tema Birački spisak. Iskustvo mi govori da on nije toliko upitan koliko se to možda u ovom momentu čini, odnosno da postoje mehanizmi kako se različite vrste nepravilnosti u biračkom spisku mogu kontrolisati i na koje može da se reaguje. Postoje značajniji problemi u medijskom polju, odnosno ponašanju medija, u radu REM-a, koji traže sistemska rešenja. Pitanje biračkog spiska je više problematično sa aspekta poverenja, a možda manje iz ugla kvaliteta samih podataka i načina na koji se ti podaci mogu pratiti i kako se potencijalne zloupotrebe mogu prevenirati", zaključuje Klačar.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Mile

22.04.2025 • 10:35

Slažem se sa g. Klačarom da izborni spisak nije toliki problem, s obzirom da je kupovina glasova postojala od kada je Srba prvi put dobio pravo da učestvuje u demokratskim izborima. Žalim slučaj ljudi, taki smo narod. Znam da bi blokaderi želeli da ovde bude Švajcarska, ali to je moguće tek za par vekova, ukoliko bi se odmah krenulo sa doslovnom primenom svih postojećih zakona i žestoko tuklo po džepu za sve od pljuvanja na ulici, preglasnih kućnih žurki pa do prodaje glasova ili do blokiranja raskrsnica. Tako se izgradila ta Zapadna kultura - represijom i kaznenim merama. Dakle, ne treba verovati u tu opozicionu mantru da Vučić pokrade svake izbore, to je jednostavno njihov mehanizam kako bi opravdali svaki svoj novi ubedljiv poraz. Evo vidite i u samim preporukama za poboljšanje izvornih uslova - nigde ne piše krađa glasova ili lažni glasački listići. To što svi viču Bosanci, Bosanci nije tas koji će Vučiću osvojiti izbore, nema njih milion pa da kažeš joj da nije njih, sigurno bi izgubio. Ista priča i za RTS, da ona tamo baba manje gleda RTS, sigurno bi glasala za opoziciju! Kako da ne... Glavni problem je što je izlaznost 50%, što znači da prava borba treba da bude animiranje tih 50% koji ostanu kod kuće da izađu i da zaokruže nešto. Vučić pada kada izlaznost bude prešla 70%, zato studenti da su pametni bi trebalo da iskoriste poverenje koje su stekli među neopredeljenim glasačima i belim listićima i da izađu na izbore i da na legitiman način skinu SNS.

3 1 +2
Pera Ždera

22.04.2025 • 07:49

Prvo Ustav

Broj poslanika u Skupštini ne veći od 52 (25 regiona po 2 poslanika i 5 regiona na KiM 2 poslanika).
Odlučivanje 2/3 većinom i za svaku ozbiljniju stvar referendum.
Vlada max 8 ministara, predsednik vlade i pomoćnik/zamenik moraju imati resor.
Plate svih navedenih max 3 minimalne zarade u Republici Srbiji i nepostojanje imuniteta. Službenih vozila za potrebe države max 10 komada.
Birački spiskovi.
Za dvojno državljanstvo: Pravo glasa ima svaka punoletna osoba koja neprekidno živi odnosno boravi u Republici Srbiji min 5 godina.
Ima toga "more" da se sredi... I samo tako ćemo preživeti i nastaviti da živimo normalno.

1 2 -1
Sale

21.04.2025 • 23:21

1. Revizija biračkog spiska
2. Svaka Opština da bira svog poslanika po imenu i prezimenu.
Na 26.000 stanovnika po jedan poslanik.
3. Na lokalnim izborima izbor odbornika po teritorijalnom modelu. Koliko odbornika toliko teritorijalnih jedinica. Da se biraju po imenu i prezimenu!
Da biramo komšije, a ne da glasamo za vođe stranaka iz Beograda!
4. Da se ograniči obavljanje političke funkcije na 2 mandata!

6 10 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.