Prijava "Svoj na svome": Šta će biti sa objektima koji su evidentirani, a šta sa onima koji nisu?
Ministarstvo građevinarstva produžilo je rok za prijavu bespravnih objekata do 9. februara u ponoć, usled velike zainteresovanosti koja je, kako je saopšteno, uzrokovala preopterećenje sistema za prijavu "Svoj na svome".
Foto: 021.rs (ilustracija)
Nameće se pitanje da li je rok od dva meseca za prijavu bespravnih objekata bio dovoljan i šta će biti sa onim objektima koji nisu prijavljeni.
Advokat Đorđe Vukotić kaže za Insajder da je rok od dva meseca za prijavu bespravnih objekata bio nerealan iz više razloga.
Kako navodi, Agencija za prostorno planiranje nije na vreme obezbedila funkcionalan softver za podnošenje prijava.
"Do sredine januara nije bilo moguće podneti prijave za stambene zgrade, što je onemogućilo vlasnike stanova da na vreme ispune obavezu. Takođe, ni prijava linijskih infrastrukturnih objekata, koji su po zakonu morali biti prijavljeni do 5. februara, nije bila tehnički omogućena sve do pred sam istek roka", kaže Vukotić.
On kaže da se rok za prijave ne može produžiti samo ministarkinom izjavom, pa zato poziva građane da svoje prijave podnesu do 5. februara u ponoć.
Dodatni problem, kako dodaje, bio je nedostatak vremena i kapaciteta za izradu elaborata geodetskih radova, koji su bili obavezni za veliki broj objekata, uključujući stambene zgrade, pojedinačne stanove, adaptirane zajedničke prostorije, kao i objekte koji nisu vidljivi na satelitskim snimcima, među kojima su i brojni podzemni infrastrukturni objekti.
"U tako kratkom periodu nije bilo dovoljno geodeta da odgovore na potrebe građana. Takođe, rok je bio nerealan i za lica koja su morala da sprovedu ostavinske postupke, jer nije bilo realno očekivati da sudovi i javni beležnici u periodu od novembra do februara završe toliki broj postupaka. Minimalno razuman rok za prijavu bio bi šest meseci."
Pročitaj još
Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima pristiglo je 2.026.310 prijava građana.
Vukotić smatra da ova cifra ne odražava stvarni broj objekata koje je potrebno legalizovati, s obzirom na to da se na početku procesa prijava govorilo o gotovo pet miliona bespravnih objekata.
"Značajan deo tih objekata ne može ili ne treba da se legalizuje, naročito u ruralnim sredinama, gde vlasnici često nemaju interes da ulaze u postupak zbog poreskih obaveza. Najveći interes za legalizaciju imaju vlasnici stanova u gradovima i porodičnih kuća u urbanim zonama."
Pored toga, Vukotić smatra da je veliki broj prijava dupliran jer se u javnosti pojavila informacija da svaki suvlasnik mora posebno da podnese prijavu, što je moglo da dovede do toga da, na primer, bračni drugovi podnesu duple prijave.
"Takođe, zbog početnih tehničkih problema u sistemu, mnogi građani nisu dobijali potvrdu sa brojem prijave, već samo obaveštenje da je prijava podneta, pa su iz straha ponavljali postupak. Zbog toga je realan broj stvarnih prijava znatno manji od zvanično saopštenog. Uz to, većina prijava nije podneta sa potpunom i urednom dokumentacijom, što će predstavljati veliki problem u daljem postupku."
Kada je reč o objektima koji nisu prijavljeni, zakon propisuje da će oni, po okončanju procesa legalizacije, biti upisani kao vlasništvo lica koje je upisano kao vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi, ukoliko je objekat vidljiv na satelitskom snimku.
"Za objekte koji su prijavljeni u roku, u velikoj većini slučajeva uslediće pozivi za dopunu dokumentacije. To se naročito odnosi na stanove u zgradama, objekte kod kojih vlasnik nije upisan kao vlasnik zemljišta, kao i slučajeve u kojima nije sproveden ostavinski postupak. Postoji informacija da se razmatra korišćenje veštačke inteligencije u cilju ubrzanja postupka, ali bi to moglo da dovede do ozbiljnog pravnog haosa, jer automatizovani sistem ne može da reši složene imovinsko-pravne odnose. Takav pristup bi mogao proizvesti veliki broj grešaka i sudskih sporova", objašnjava Vukotić.
Neadekvatno zakonsko rešenje
Advokatica Gordana Mihailović napominje za Insajder da postoji veliki broj parcela, naročito u gradovima poput Beograda, na kojima je upisano više suvlasnika sa zajedničkim udelima, pa se postavlja pitanje na koga bi se objekat u tim slučajevima upisivao. Takođe, postoji i značajan broj parcela u državnom vlasništvu na kojima su izgrađeni objekti.
Ona smatra da je ovakvo zakonsko rešenje za evidenciju bespravno izgrađenih objekata veoma problematično.
"Kada je reč o objektima koji su prijavljeni, zakon predviđa da se dokumentacija proverava u Agenciji za prostorno planiranje. Ukoliko se utvrdi da je dokumentacija u redu, izdaje se potvrda da objekat može da se evidentira, a ta potvrda se prosleđuje katastru, koji potom upisuje objekat i vlasništvo. Ovo rešenje smatram veoma problematičnim, jer potvrda predstavlja upravnu radnju, a ne upravni akt. Na takvu potvrdu ne postoji pravo žalbe, a čak je upitno da li je uopšte predviđen delotvoran prigovor."
Kako dodaje, time se onemogućava kontrola odluke od strane višeg organa. Dodatno, katastar ima obavezu da ove potvrde sprovede pre svih ranije podnetih zahteva, što otvara pitanje preskakanja redosleda i pravne sigurnosti.
"Ovakva rešenja mogu ozbiljno da ugroze imovinska prava. Svako ugrožavanje imovine u praksi dovodi do sudskih sporova, koji kod nas traju dugo i dodatno opterećuju sudove. Na taj način se ne dolazi do rešenja problema, već se stvaraju novi."
Prema njenom mišljenju, ovim modelom nije rešen sistemski problem nelegalne gradnje, a razlog je, kako kaže, to što su na ovaj način praktično abolirani oni koji su nelegalno gradili, iako je nelegalna gradnja krivično delo.
"Država im sada omogućava upis, evidenciju i promet nelegalno izgrađenih objekata, čime se šalje poruka da se kršenje zakona isplati. Krivične sankcije treba da imaju i preventivnu funkciju, ali ovakva praksa pokazuje da će država uvek naknadno ‘rešavati’ posledice. Sa legalizacijom se počelo još 1997. godine, zatim 2003, 2009, 2015, 2019. i sada ponovo, dok je nelegalna gradnja kao krivično delo uvedena još 2003. godine, ali se ta odredba u praksi nije primenjivala."
Kaže i da se u ovom slučaju zapravo ne radi o legalizaciji, jer prava legalizacija podrazumeva proveru da li objekat ispunjava sve uslove koji bi važili da je građevinska dozvola pribavljena pre početka gradnje – od urbanističkih i imovinsko-pravnih, do bezbednosnih, statičkih, protivpožarnih i drugih tehničkih kriterijuma.
"U ranijim postupcima legalizacije svi ti elementi su se ispitivali, a objekat je tek nakon toga dobijao pravni status i mogao da se upiše u katastar i učestvuje u pravnom prometu. Danas se ti uslovi sve više snižavaju, a ovaj postupak se svodi isključivo na evidenciju. Država samo konstatuje da objekat postoji i da je neko njegov vlasnik, bez ikakve garancije u pogledu bezbednosti ili zakonitosti gradnje", zaključuje Mihailović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak povećan za 5.000 dinara
26.03.2026.•
0
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak povećan je za oko 5.000 dinara, sa dosadašnjih 13.247 dinara na 18.000 dinara, i biće primenjen od 1. aprila.
Ni energetske zavisnosti, ni bezbednosti: Koliko Srbija uvozi nafte i gasa, i koliko sve to plaća?
26.03.2026.•
0
U svetu koji oblikuju kako klimatske promene, tako i geopolitička previranja koja izazivaju energetske krize, Srbija je već godinama ranjivi uvoznik fosilnih goriva, koji nema niti energetsku nezavisnost, niti bezbednost
Devojku u Nišu napao čopor pasa
26.03.2026.•
0
Čopor pasa napao je sinoć devojku od 20 godina u blizini bazena Čair u Nišu.
Bertelsmanov indeks transformacije kaže: Srbija je postala autokratija
26.03.2026.•
9
Srbija je zbog višegodišnjeg zarobljavanja države, potkopavanja institucija i velikih izbornih manipulacija svrstana u kategoriju umerenih autokratija, sa ograničenom ekonomskom transformacijom i slabim upravljanjem.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ili se zna ili se ne zna
26.03.2026.•
10
Još jedan 021.rs kviz je tu za vas.
Pokret "Kreni-promeni": SNS osnovao lažne organizacije za posmatranje izbora
26.03.2026.•
4
Pokret "Kreni-promeni" saopštio je da su se na lokalnim izborima u 10 opština pojavile, kako tvrde, lažne posmatračke organizacije povezane sa Srpskom naprednom strankom (SNS).
U ponoć počinje predizborna tišina
26.03.2026.•
3
Predizborna tišina, uoči predstojećih lokalnih izbora u deset mesta, 29. marta, koje će pratiti domaći i međunarodni posmatrači, počinje večeras u ponoć i trajaće do završetka glasanja.
Trkaju li se Srbija i Hrvatska u naoružavanju: Vučić komentarisao tvrdnje da je u toku nadmetanje
26.03.2026.•
15
Aleksandar Vučić odbacio je ocenu Dojče velea o trci u naoružanju između Hrvatske i Srbije u osvrtu na najavu iz Hrvatske o kupovini PVO sistema od Izraela, kao odgovor na rakete koje je Srbija kupila od Kineza.
Miletić iz PSG-a: Srbiji je mesto u EU i NATO savezu, to je pitanje budućnosti zemlje
26.03.2026.•
7
Predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) Petar Miletić izjavio je da je Srbiji mesto u EU i NATO savezu i da je to pitanje budućnosti, bezbednosti i razvoja zemlje.
Crta o predizbornoj kampanji: Beskrupulozno negativna, neravnopravna, uz zloupotrebu javnih resursa
25.03.2026.•
13
Posmatračka misija Crta saopštila je da su ključna obeležja kampanje za predstojeće lokalne izbore izrazita neravnopravnost učesnika, visoke tenzije praćene pritiscima, incidentima i beskrupuloznom negativnom kampanjom.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - i poklon za dvoje
25.03.2026.•
20
Stigao je novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo.
Kamioni na granici čekaju i po pet sati
25.03.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automoboli prolaze granicu bez zadržavanja dok kamioni čekaju od sat i po do pet sati.
Srbija među zemljama u kojima je transparentnost budžeta ograničena
25.03.2026.•
2
Srbija se nalazi među zemljama gde je transparentnost budžeta "ograničena", sa ostvarenih 53 poena od mogućih 100 u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija.
Kompanija DDOR osiguranje realizovala akciju "Za šumu u tvom kraju": 80 stabala za 80 godina
25.03.2026.•
0
U godini u kojoj je obeležilo 80 godina poslovanja, kompanija DDOR osiguranje po treći put je realizovala društveno odgovornu inicijativu "Za šumu u tvom kraju".
Istraga o Fejsbuk grupi "Ćerke i tate dopisivanje"
25.03.2026.•
0
MUP je saopštio da je počeo proveru naloga na Fejsbuku "Ćerke i tate dopisivanje", za koji je prijavljena sumnja da služi za uspostavljanje neprimerene komunikacije između odraslih i maloletnih osoba.
DRI: Eliminisane duple stipendije studenata
25.03.2026.•
1
Ministarstva prosvete i nauke su od školske 2024/25 promenili proces provere podataka i eliminisane su duple stipendije studenata, saopštila je danas Državna revizorska institucija (DRI).
Osmaci u petak i subotu polažu probni završni ispit
25.03.2026.•
0
Učenici osmog razreda polagaće u svojim školama probni završni ispit u petak i subotu, 27. i 28. marta.
Marta Kos odbacila ideju Vučića i Rame: Reforme za jedinstveno tržište i Šengen teške kao i za članstvo u EU
25.03.2026.•
14
Ulazak neke zemlje u Šengen ili zajedničko tržište EU, što su rekli da žele premijer Albanije Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zahteva podjednako teške reforme kao i one za članstvo u EU.
Savet Evrope šalje posmatračku misiju na izbore u Srbiji u nedelju
25.03.2026.•
7
Delegacija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope posmatraće lokalne izbore u Srbiji od 26. do 30. marta u 10 opština, saopštio je SE.
Vozač kamiona uhapšen u Sremskoj Mitrovici: Vozilom usmrtio pešaka kod Grdelice, pa pobegao
25.03.2026.•
3
Državljanin Severne Makedonije N. K. (33) uhapšen je zbog sumnje da je protekle noći na auto-putu kod Grdelice, upravljajući kamionom usmrtio 57-godišnjeg pešaka, a potom napustio mesto nesreće.
Mudrost Vesne Zmijanac: Ide srce gde je vlast
25.03.2026.•
19
"Ja sam uvek bila uz vlast", rekla je Vesna Zmijanac tokom trajanja velikog predizbornog mitinga Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića u Beogradu.
Komentari 32
@Dule
Dule
Poreski obveznik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar