Prijava "Svoj na svome": Šta će biti sa objektima koji su evidentirani, a šta sa onima koji nisu?
Ministarstvo građevinarstva produžilo je rok za prijavu bespravnih objekata do 9. februara u ponoć, usled velike zainteresovanosti koja je, kako je saopšteno, uzrokovala preopterećenje sistema za prijavu "Svoj na svome".
Foto: 021.rs (ilustracija)
Nameće se pitanje da li je rok od dva meseca za prijavu bespravnih objekata bio dovoljan i šta će biti sa onim objektima koji nisu prijavljeni.
Advokat Đorđe Vukotić kaže za Insajder da je rok od dva meseca za prijavu bespravnih objekata bio nerealan iz više razloga.
Kako navodi, Agencija za prostorno planiranje nije na vreme obezbedila funkcionalan softver za podnošenje prijava.
"Do sredine januara nije bilo moguće podneti prijave za stambene zgrade, što je onemogućilo vlasnike stanova da na vreme ispune obavezu. Takođe, ni prijava linijskih infrastrukturnih objekata, koji su po zakonu morali biti prijavljeni do 5. februara, nije bila tehnički omogućena sve do pred sam istek roka", kaže Vukotić.
On kaže da se rok za prijave ne može produžiti samo ministarkinom izjavom, pa zato poziva građane da svoje prijave podnesu do 5. februara u ponoć.
Dodatni problem, kako dodaje, bio je nedostatak vremena i kapaciteta za izradu elaborata geodetskih radova, koji su bili obavezni za veliki broj objekata, uključujući stambene zgrade, pojedinačne stanove, adaptirane zajedničke prostorije, kao i objekte koji nisu vidljivi na satelitskim snimcima, među kojima su i brojni podzemni infrastrukturni objekti.
"U tako kratkom periodu nije bilo dovoljno geodeta da odgovore na potrebe građana. Takođe, rok je bio nerealan i za lica koja su morala da sprovedu ostavinske postupke, jer nije bilo realno očekivati da sudovi i javni beležnici u periodu od novembra do februara završe toliki broj postupaka. Minimalno razuman rok za prijavu bio bi šest meseci."
Pročitaj još
Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima pristiglo je 2.026.310 prijava građana.
Vukotić smatra da ova cifra ne odražava stvarni broj objekata koje je potrebno legalizovati, s obzirom na to da se na početku procesa prijava govorilo o gotovo pet miliona bespravnih objekata.
"Značajan deo tih objekata ne može ili ne treba da se legalizuje, naročito u ruralnim sredinama, gde vlasnici često nemaju interes da ulaze u postupak zbog poreskih obaveza. Najveći interes za legalizaciju imaju vlasnici stanova u gradovima i porodičnih kuća u urbanim zonama."
Pored toga, Vukotić smatra da je veliki broj prijava dupliran jer se u javnosti pojavila informacija da svaki suvlasnik mora posebno da podnese prijavu, što je moglo da dovede do toga da, na primer, bračni drugovi podnesu duple prijave.
"Takođe, zbog početnih tehničkih problema u sistemu, mnogi građani nisu dobijali potvrdu sa brojem prijave, već samo obaveštenje da je prijava podneta, pa su iz straha ponavljali postupak. Zbog toga je realan broj stvarnih prijava znatno manji od zvanično saopštenog. Uz to, većina prijava nije podneta sa potpunom i urednom dokumentacijom, što će predstavljati veliki problem u daljem postupku."
Kada je reč o objektima koji nisu prijavljeni, zakon propisuje da će oni, po okončanju procesa legalizacije, biti upisani kao vlasništvo lica koje je upisano kao vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi, ukoliko je objekat vidljiv na satelitskom snimku.
"Za objekte koji su prijavljeni u roku, u velikoj većini slučajeva uslediće pozivi za dopunu dokumentacije. To se naročito odnosi na stanove u zgradama, objekte kod kojih vlasnik nije upisan kao vlasnik zemljišta, kao i slučajeve u kojima nije sproveden ostavinski postupak. Postoji informacija da se razmatra korišćenje veštačke inteligencije u cilju ubrzanja postupka, ali bi to moglo da dovede do ozbiljnog pravnog haosa, jer automatizovani sistem ne može da reši složene imovinsko-pravne odnose. Takav pristup bi mogao proizvesti veliki broj grešaka i sudskih sporova", objašnjava Vukotić.
Neadekvatno zakonsko rešenje
Advokatica Gordana Mihailović napominje za Insajder da postoji veliki broj parcela, naročito u gradovima poput Beograda, na kojima je upisano više suvlasnika sa zajedničkim udelima, pa se postavlja pitanje na koga bi se objekat u tim slučajevima upisivao. Takođe, postoji i značajan broj parcela u državnom vlasništvu na kojima su izgrađeni objekti.
Ona smatra da je ovakvo zakonsko rešenje za evidenciju bespravno izgrađenih objekata veoma problematično.
"Kada je reč o objektima koji su prijavljeni, zakon predviđa da se dokumentacija proverava u Agenciji za prostorno planiranje. Ukoliko se utvrdi da je dokumentacija u redu, izdaje se potvrda da objekat može da se evidentira, a ta potvrda se prosleđuje katastru, koji potom upisuje objekat i vlasništvo. Ovo rešenje smatram veoma problematičnim, jer potvrda predstavlja upravnu radnju, a ne upravni akt. Na takvu potvrdu ne postoji pravo žalbe, a čak je upitno da li je uopšte predviđen delotvoran prigovor."
Kako dodaje, time se onemogućava kontrola odluke od strane višeg organa. Dodatno, katastar ima obavezu da ove potvrde sprovede pre svih ranije podnetih zahteva, što otvara pitanje preskakanja redosleda i pravne sigurnosti.
"Ovakva rešenja mogu ozbiljno da ugroze imovinska prava. Svako ugrožavanje imovine u praksi dovodi do sudskih sporova, koji kod nas traju dugo i dodatno opterećuju sudove. Na taj način se ne dolazi do rešenja problema, već se stvaraju novi."
Prema njenom mišljenju, ovim modelom nije rešen sistemski problem nelegalne gradnje, a razlog je, kako kaže, to što su na ovaj način praktično abolirani oni koji su nelegalno gradili, iako je nelegalna gradnja krivično delo.
"Država im sada omogućava upis, evidenciju i promet nelegalno izgrađenih objekata, čime se šalje poruka da se kršenje zakona isplati. Krivične sankcije treba da imaju i preventivnu funkciju, ali ovakva praksa pokazuje da će država uvek naknadno ‘rešavati’ posledice. Sa legalizacijom se počelo još 1997. godine, zatim 2003, 2009, 2015, 2019. i sada ponovo, dok je nelegalna gradnja kao krivično delo uvedena još 2003. godine, ali se ta odredba u praksi nije primenjivala."
Kaže i da se u ovom slučaju zapravo ne radi o legalizaciji, jer prava legalizacija podrazumeva proveru da li objekat ispunjava sve uslove koji bi važili da je građevinska dozvola pribavljena pre početka gradnje – od urbanističkih i imovinsko-pravnih, do bezbednosnih, statičkih, protivpožarnih i drugih tehničkih kriterijuma.
"U ranijim postupcima legalizacije svi ti elementi su se ispitivali, a objekat je tek nakon toga dobijao pravni status i mogao da se upiše u katastar i učestvuje u pravnom prometu. Danas se ti uslovi sve više snižavaju, a ovaj postupak se svodi isključivo na evidenciju. Država samo konstatuje da objekat postoji i da je neko njegov vlasnik, bez ikakve garancije u pogledu bezbednosti ili zakonitosti gradnje", zaključuje Mihailović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
MUP kratko saopštio: Veselin Milić nije više načelnik beogradske policije
15.05.2026.•
1
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pukovnik policije Veselin Milić više nije načelnik Policijske uprave za grad Beograd.
Ko je Veselin Milić: Bivši savetnik Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala
15.05.2026.•
1
Načelnik Policijske uprave za Beograd Veselin Milić, koji je danas uhapšen nakon što je dao izjavu zbog nestanka Aleksandra Nešovića, prvi put je postavljen na mesto šefa beogradske policije 2013. godine.
Uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić
15.05.2026.•
14
Služba za suzbijanje kriminaliteta i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP uhapsile su načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića i odredila mu zadržavanje do 48 sati.
Nova prepucavanja na relaciji Srbija - Crna Gora, a sve počelo Vučićevom izjavom o "glamuroznoj proslavi"
15.05.2026.•
18
Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i Srbije razmenila su saopštenja povodom jubileja obnove crnogorske nezavisnosti i izjava predsednika Aleksandra Vučića.
Nedeljkov: Živimo u nasilnoj političkoj kulturi nekažnjivosti, izbori su jedino rešenje
15.05.2026.•
0
Politički trenutak je natopljen nasiljem, prisutna je kultura nekažnjivosti, a to dovodi do toga da se ljudi osećaju slobodnim da počine krivično delo, izjavio je programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
Đurđević Stamenkovski o Vučićevom portalu za prijavu bahatih funkcionera: To će biti prekretnica
15.05.2026.•
4
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da je "portal za prijavu bahatih funkcionera", koji najavio Aleksandar Vučić, "način da se vrati poverenje građana u institucije".
Preglomazan državni aparat pun partijskih "stručnjaka": Treba li ga smanjiti i koliko je to realno
15.05.2026.•
7
Ako bi se sada sprovela anketa među građanima - od slučajnih prolaznika na ulici do političara u vrhu vlasti - sa pitanjem da li nam je državni aparat glomazan, verovatno bi bar dve trećine ispitanih odgovorilo potvrdno.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
15.05.2026.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu.
Akademik napustio otvaranje izložbe čim je najavljeno obraćanje ministra Selakovića
15.05.2026.•
28
Akademik Radomir Saičić demonstrativno je napustio otvaranje velike izložbe posvećene Svetom Savi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čim je najavljeno obraćanje ministra kulture Nikole Selakovića.
Tepić tvrdi: Kušner će tražiti 50 miliona evra odštete od Srbije zbog Generalštaba
15.05.2026.•
28
Potpredsednica SSP Marinika Tepić tvrdi da će kompanija Džareda Kušnera tražiti od Srbije obeštećenje od 50 miliona evra pošto nisu ispunjene odredbe ugovora u vezi sa izgradnjom hotela Tramp na mestu Generalštaba.
Nestao muškarac na Senjaku: Osmoro uhapšenih, među njima supruga nestalog i trojica policajaca
15.05.2026.•
2
Tri policajca, vlasnik i konobar lokala na Senjaku, u kojem je poslednji put viđen A. N, koji je nestao 12. maja, uhapšeni su.
Granica globalnog zagrevanja stiže deceniju ranije, Srbija u "vrućoj tački" klimatskih promena
15.05.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da će granica globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni biti probijena najverovatnije do 2030. godine, što je gotovo deceniju ranije nego što se ranije procenjivalo, prenosi danas Klima101.
Haški Mehanizam odbio zahtev za lečenje Ratka Mladića u Srbiji
14.05.2026.•
9
Haški sud odbio je da generala Ratka Mladića pusti na privremenu slobodu u Srbiju, iako su nezavisni lekari predsednici tog suda potvrdili da je njegova bolest "u terminalnoj fazi", saopštio je večeras taj sud.
Rudari Trepče 12 sati bili zarobljeni 800 metara pod zemljom zbog nestanka struje
14.05.2026.•
1
Zbog kvara u snabdevanju strujom, 18 rudara Trepče bilo je zarobljeno oko 12 sati u jednom od najvećih rudnika olova i cinka na Kosovu, na oko 800 metara pod zemljom, u Starom Trgu kod Mitrovice.
Uhapšen zbog sumnje da je ubio muškarca u Obrenovcu
14.05.2026.•
1
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) uhapsili su A. D. (24) zbog sumnje da je ubio dvadesetdevetogodišnjaka u porodičnoj kući u Obrenovcu.
Ilija Racić novi načelnik Uprave za analitiku u Direkciji policije
14.05.2026.•
1
Pukovnik policije Ilija Racić imenovan je danas za načelnika Uprave za analitiku u Direkciji policije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
"Al' je lep ovaj EXPO svet": Vučić najavio da Surčin postaje "čudesno mesto za život"
14.05.2026.•
23
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom obilaska gradilišta kompleksa EXPO 2027 u Surčinu, da će se Beograd ubuduće širiti u tom pravcu i da će taj prostor biti "čudesno mesto za život i za posetioce".
Završen protest studenata i građana, RTS vest o incidentima objavio u 18. minutu Dnevnika
14.05.2026.•
12
Protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), na poziv studenata u blokadi Pravnog fakulteta, završen je nešto posle 20 časova.
Za ubistvo bračnog para u Arilju osuđen na kaznu zatvora od 20 godina
14.05.2026.•
2
Viši sud u Užicu osudio je danas Branka Pušicu na kaznu zatvora od 20 godina zbog dvostrukog ubistva bračnog para u kafiću 31. decembra 2024. godine u Arilju.
Uručene nagrade Dejan Anastasijević za istraživačko novinarstvo: Ovo su dobitnici
14.05.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) večeras je u Beogradu uručilo, 21. put po redu, nagrade za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević".
Komentari 32
@Dule
Dule
Poreski obveznik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar