Pančevac štrajkuje glađu zbog maminih i tatinih sinova

Povod štrajka je nemogućnost pronalaska zaposlenja, i teška finansijska situacija u kojoj se nalazi.

"Ja sam jedini u porodici sposoban da radim, ali ne mogu da pronađem posao. Majka mi je psihijatrijski bolesnik i otac mi je bolestan, a brat ide u srednju školu. Živimo od 3.000 dinara socijalne pomoći i to je sve" sa suzama u očima priča Nedić.

Kada ga je novinarska ekipa zatekla ispred bolnice, sedeo je na pljusku sa polomljenim kišobranom, mokrim nogama i suzama u očima.

Ovaj mladić je završio srednju medicinsku školu sa odličnim prosekom, a zatim upisao fakultet koji je morao da napusti zbog teške situacije u kojoj se nalazi.

"Preplakao sam čitav mesec kada sam saznao da su mi roditelji radno nesposobni. Sve se svalilo na moja leđa, moj san je pao u vodu i sve što mi je preostalo je da pronađem izlaz iz tunela", objašnjava ovaj mladić za "24 sata".

On tvrdi da je poslao biografiju na više od 40 adresa ali pozitivan odgovor, nažalost, nije dobio. Neko vreme je radio na građevini fizičke poslove, ali ni tu mu se nije posrećilo.

"Radio sam po 12 sati dnevno za 10.000 dinara mesečno teške fizičke poslove. Sa tim novcem ne mogu da prehranim porodicu. Užasno se osećam kada vidim da ljudi iz moje škole sa mnogo lošijim prosekom dobijaju posao, a ja kad tražim, kažu da nema mesta", priča ovaj Pančevac.

On se, kako sam kaže, ne stidi nijednog posla, radio bi šta god da mu se ponudi, samo da može da prehrani porodicu i sebe. Dok je nemoćan sedeo ispred pančevačke bolnice, pored njega su prolazili bez reči. Mnogi se čak nisu ni osvrnuli. Samo je zamenik direktora bolnice rekao da će pokušati da mu pomogne, kaže Nedić.

Dok ga je glavna medicinska sestra ubeđivala da se skloni sa kiše, on je čvrstom voljom odlučio da ostane na istom mestu bez obzira na vremenske uslove.

"Dolaziću ovde svaki dan od ranog jutra dok me direktor bolnice ili neko iz Ministarstva ne sasluša", poručio je momak za portal "24 sata".