Na primeru bivšeg načelnika novosadske policije: Kako tužilaštva uz pomoć malvera prikupljaju dokaze

Slučaj bivšeg načelnika novosadske policije Slobodana Malešića pokazao je kako tužilaštva prikupljaju dokaze i informacije koristeći malvere koji rade poput ozloglašenih Predatora i Pegazusa.
Na primeru bivšeg načelnika novosadske policije: Kako tužilaštva uz pomoć malvera prikupljaju dokaze
Foto: 021.rs
Te malvere, kako piše Balkanska istraživačka mreža (BIRN), osumnjičenima u telefone instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA), a sudovi i tužilaštva ne znaju o kojim tačno softverima je reč.
 
Dokumentacija iz predmeta protiv policijskog generala otkriva da je na njegov telefon instaliran softver za nadzor koji je fotografisao ekran više puta u toku dana, ponekad i do 20 puta u minuti.
Izvor BIRN u Tužilaštvu za organizovani kriminal ukazuje da ni tužioci, ni sudija koji odobrava mere tajnog nadzora i praćenja, ne znaju o kojim softverima je reč, niti kako se instaliraju i da to zna samo BIA koja poseduje te softvere i koja je i zadužena za njihovo instaliranje.
 
Veštaci koje su unajmili Malešićevi advokati smatraju da postoje indicije da su korišćeni softverski paketi Predator kompanije Intellexa ili neki od softvera nalik Pegazusu.
U Srbiji su već nabavljani sofveri za nadzor, pa je BIRN 2022. godine otkrio da su srpske vlasti bile zainteresovane za izraelske softvere za špijunažu, kao i da postoje dokazi da su dva nabavljena i u upotrebi.
 
Stručnjaci za bezbednost iz kanadskog Citizen Laba objavili su da je Srbija jedna od korisnica spajvera Predator, što je kasnije potvrdio i Gugl.
 
Krajem prošle godine, Amnesti internešnal, AccessNow, CitizenLab i SHARE Fondacija objavili su da je dvoje predstavnika civilnog društva u Srbiji bilo meta softvera za digitalnu špijunažu, najverovatnije Pegazusa. Amnesti je dodao da su pronašli tragove koji ukazuju da je Pegazus nedavno korišćen za špijuniranje još nekih članova civilnog sektora u zemlji.
 
Međunarodne organizacije za ljudska prava godinama predlažu da se upotreba softvera za nadzor zabrani i upozoravaju da se ova oprema, koja bi trebalo da služi za suzbijanje kriminala i terorizma uz sudsko odobrenje, nekontrolisano koristi za tajni nadzor političkih disidenata, aktivista, kritičara i novinara.
 
U decembru, policijskog generala bliskog SNS, Tužilaštvo za organizovani kriminal stavlja na mere tajnog nadzora i praćenja, pokazuje sudska dokumentacija u koju je BIRN imao uvid.
 
Prve naredbe za tajni nadzor odnosile su se na ljude koji se sada nalaze na optužnici sa Malešićem, a tražene su od sudije sa obrazloženjem da postoji sumnja na krivično delo trgovine narkoticima.
 
Posle opsežne istrage, međutim, najteže krivično delo za koje se Malešić i još petorica optuženih terete je trgovina uticajem.
 
Malešiću su prislušni uređaji prvo instalirani u automobilu, a zatim u policijskim kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu.
 
Naredba o tajnom nadzoru iz decembra 2020. produžavana je u martu, junu i septembru 2021, kada je doneta mera prisluškivanja, navodi BIRN.
 
U novembru 2021. godine, pokazuje dokumentacija u koju su novinari BIRN imali uvid, sudija za prethodni postupak doneo je naredbu o proširenju istrage - podaci o Malešiću skupljaće se i upotrebnom sofvera koji će na njegov telefon instalirati BIA.
 
Poslednjih mesec dana praćenja Malešićeve komunikacije, od novembra do sredine decembra 2021. godine, obiluje sa najviše podataka zato što mu je u tom periodu BIA po nalogu suda instalirala softver na privatnom i službenom telefonu.
Uz pomoć ovih softvera praćena je njegova kompletna komunikacija putem internet aplikacija, poput Vibera, WhatsApp-a, Signala, pa i više od tog, navodi BIRN.
 
Instaliranje malvera poput Pegazusa i Predatora je veoma brzo, zahteva tek nekoliko minuta, ako se fizički unosi u telefon, dok je za online instalaciju potrebno samo da korisnik klikne na link koji mu je poslat u vidu neke lažne vesti ili reklame.
 
Samo Predator i Pegazus, kako je trenutno poznato javnosti, imaju mogućnost da se online instaliraju, a kako BIRN prenosi, deinstaliranje softvera je takođe moguće na daljinu i veoma kratko traje, a vlasnik telefona ne primećuje ništa neobično. 
  • Arkadije

    12.03.2024 07:52
    Ko je kriv
    Kome smetaju ti nazovi softveri, i ko traži da se zabrane.
  • Neko

    11.03.2024 17:36
    @IT
    Da si zaista iz IT-a, ne bi pisao reč "softver" u množini i znao bi da za takvo filtriranje reči mora da postoji već preinstaliran softver... Mnoge privatne firme imaju isti na poslovnim računarima i telefonima, pa znaju doslovno kad je radnik ukucao koje slovo na tastaturi i svaku drugu sitnicu.
    Svako ko je na nekoj poziciji u državi, privredi, novinarstvu i slično, trebalo bi da se pozabavi ovim pitanjem. Onima koji lako kapiraju je dovoljan google, da nauče kako da maksimalno smanje mogućnost špijunaže i/ili da je otkriju kad krene. Hardver i softver za to su možda nekima skupi, ali neznanje i curenje podataka je još skuplje.
  • Razum pomraceni

    11.03.2024 15:43
    Izgleda kriva policija sto je uhvatila kriminalca na delu?!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Hronika