Iako atmosfera u Srbiji ne pogoduje posebno razvoju nijednog zanimanja (osim politike i tajkunstva koje ide uz nju), mladi su i dalje motivisani da traže posao kako u takozvanim profitabilnim, tako i u manje profitabilnim profesijama.
Mnogi bi studentu Astronomije i astrofizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Ivanu Radosavljeviću rekli da gubi vreme praveći rakete sa svojim kolegama, sa kojima je osnovao i Raketarsko društvo "Mach V", ali on je jedan od brojnih mladih u gradu koji studiraju ono što vole, iako mu ono ne donosi veliku zaradu. Međutim, stručna javnost je mišljenja da su upravo fizika, matematika i informatičke delatnosti profesije budućnosti.
Kako onda profesije budućnosti donose tako malu zaradu?
"Astronomija i astrofizika uopšte nisu profitabilna zanimanja. Zahtevaju mnogo ulaganja, a jedini produkt je, na kratke staze, čisto znanje, za razliku od informatičkih nauka kod kojih odmah možete da primenite naučeno. Niko u Srbiji ne želi da ulaže u ovakve nauke, iako se u svetu one shvataju veoma ozbiljno i radi se punom parom", kaže ya 021 ovaj student četvrte godine Astronomije.
Srbija trenutno ima dve opservatorije, koje svojim malim teleskopima ne mogu da pariraju svetskim. Ni rakete koje su na Čeneju članovi ovog društva lansirali nedavno povodom Svetske nedelje svemira ne mogu da pariraju svetskim, ali su privukli veliku pažnju Novosađana.
Radosavljević kaže da nije očekivao ovakvu reakciju građana na nešto čime se ovi mladi bave iz hobija, te da ne može da zamisli do kakvih inovacija će članovi "Mach V" doći u budućnosti.
"Mi se bavimo razvojem eksperimentalnih raketa, što znači da sami dizajniramo, projektujemo i izrađujemo naše modele, ali imamo nameru da pređemo i na ozbiljnije projekte. To je nama hobi i to radimo iz ljubavi. Naišli smo na lepu podršku fakulteta i dobili podršku Istraživačkog raketnog centra iz Beograda, koji želi da sarađuje sa nama", kaže za 021 ovaj mladi naučnik i dodaje da će se velikim trudom stanje podići na viši nivo, društvo će se registrovati, a dobiti i mnogo više članova željnih pravljenja raketa.
Maketa lansirane rakete
Da država ne razume potrebe ulaganja u nauku pokazuju i udžbenici stari po 20 godina, iz kojih uče za ispite, recimo, studenti, medicine. Međutim, potrebe razume Evropska unija. To je shvatio i tim naučnika na novosadskom Institutu Biosens (Istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema), koji uz pomoć evropskih projekata realizuje više nego ambiciozne ideje svojih istraživača. Tako Biosens pravi delove sonde koja će ići na Jupiter, a to je samo deo poduhvata Novosađana.
Prema rečima predsednice Biosensa Vesne Crnojević Bengin, cilj je unaprediti poljoprivredu u vodeću oblast u Srbiji, a to se radi preko "farmera budućnosti".
"Mi se bavimo primenom informacionih tehnologija u najširem mogućem smislu - mikro i nano elektronike, satelitske detekcije, obrade velikih količina podataka i primene svih ovih grana nauke u poljoprivredi. Želja nam je da stvorimo 'farmere budućnosti', kako bi naša poljoprivreda danas bila mnogo atraktivnija i interesantnija mladim ljudima. Danas kad kažete poljoprivreda, mislite na čizme, traktore, teške vremenske uslove i ekonomski težak položaj. Mi razvijamo nove tehnologije kako bi farmeri radili iz svoje fotelje, koristeći laptop, tablet, senzore i satelitske snimke", kaže Crnojević Bengin.
Ona za 021 napominje da Biosens planira da zaposli 300 mladih istraživača za pet godina, ali i da promenom "klime" dovede i zadrži što više srpskih naučnika koji su radili u inostranstvu. O potrebi ulaganja u nauku u Srbiji, kako kaže, nema pogovora.
"Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj i dan-danas vodimo diskusiju o tome da li treba finansirati nauku i imati nauku. U svim ostalim zemljama u Evropi ovo je davno odlučeno. Bez razvoja nauke, nema društva, ekonomije, nema ni države ni nacije. Države koje nemaju sopstveni razvoj pretvaraju se u kolonije drugih država. Mi smatramo da je bavljenje naukom za našu državu najvažnije, a bez dobrog obrazovanja nema ni napretka pojedinca, pa ni društva", kaže predsednica Biosensa za naš portal.
Mladi bi da rade dok su na studijama
Rastući trend studiranja na smerovima koji donose profit došao je i kod nas, što ne negiraju ni studenti, ni poslodavci, a ni profesori. Smerovi informacionih tehnologija puni su studenata koji šansu za zaposlenje traže već na studijama. Tu im pomaže univerzitetski Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata, koji predavanjima, seminarima i praksama motiviše mlade da se što pre aktiviraju u budućim zanimanjima. Stručna saradnica za razvoj karijere i savetovanje studenata Sonja Šovljanski kaže da su mladi veoma zainteresovani za savete i spremni za posao već na studijama, te da prolazi vreme kada su studenti tek nakon diplomiranja razmišljali čime će se baviti.
"Najposećenije usluge koje nudimo su stručne prakse, a na jedno mesto se prijavi čak pet osoba. Tradicionalno, već 13 godina, imamo program šestomesečne prakse u Pokrajinskoj vladi i Skupštini, a takođe i trogodišnju praksu u novosadskim javnim preduzećima. Trenutno je raspisan konkurs za praksu u samom Centru za razvoj karijere, a biće raspisan i za neke privatne firme. To su lepa iskustva za sve učesnika i taj fidbek imamo", kaže Šovljanski za portal 021.
Cilj svih zalaganja je, kako kaže, zapošljavanje, ali i praksa je vredna beleška u biografiji, s obzirom na to da poslodavci traže "mlade, sa iskustvom".
"Recimo, u SAD je običaj da prvi posao diplomac u 90 odsto nađe preko programa prakse, a kod nas je to nešto ređe. Svakako, oni koji nam se jave žele da se zaposle, a mi poručujemo svima da o tome misle na vreme", navodi ona.
Najviše se javljaju studenti Fakulteta tehničkih nauka, koji i broji najviše studenata. Međutim, javlja se ogroman broj sa svih fakulteta u sklopu Univerziteta.
Imamo obrazovan, ali nedovoljan kadar i katastrofalnu opremu
Student Astronomije i astrofizike Ivan Radosavljević kaže za 021 da definitivno postoji dobar profesorski kadar, pun entuzijazma i spreman da pomogne studentima da postanu veliki stručnjaci. "Međutim, najveći problem su nedovoljna ulaganja u naučno-tehnološki sektor i jednostavno aparatura je dosta stara, ne prati savremena dešavanja. Kod nas na fakultetu je aparatura dosta zastarela i to mora da se menja i što pre uskladi sa sadašnjošću", kaže ovaj mladi naučnik.
Da je aparatura stara verovatno znaju i u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali za 021 više od dve nedelje nisu odgovorili na naš zahtev za razgovor.
Inače, kao priprema za intervju, studenti mogu da posete sajt Centra za razvoj karijere OVDE i urade virtuelni intervju sa 150 najčešćih pitanja poslodavaca. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)
.jpg "Posetioci Štranda u ponedeljak ponovo pomažu Mihajlu Dubravcu: Novac potreban za terapije")
.jpg "U sredu nova javna licitacija za zakup poslovnih prostora na novosadskim pijacama")
.jpg "Utvrđene zbirne izborne liste: U Novom Sadu i Beogradu po 14, u Nišu 11 lista")
Komentari 6
Dejan
Ljudi ne rade zato što nisu konkurentni svojim znanjem na globalnom tržištu a svoje znanje mogu steći isključivo od ljudi koji se bave tim poslom.
Ljudi ne mogu da zarade jer ne prate poslednje trendove u svetu IT sektor i druge uslužne delatnosti koje prate kompletan sistem proizvodnje.
Ljudi ne rade jer fizički rad više nije toliko potreban zbog automatizovanih procesa.
Zakon nije regulisan za normalno poslovanje.
Svi stalno gledaju kako narod treba nahraniti. Pogrešno, treba naučiti narod da nahrani sam sebe! Treba mu stvoriti zdravu atmosferu za rad i normalne zakone koji podržavaju rad. Srbija je zemlja koja ima neverovatan intelektualni potencijal samo treba više ulagati u njega. Čoveku na svakom nivou je najvažnija IDEJA jer u kapitalizmu je ono št je najcenjenije kokurentnost cenom, kvalitetom i originalnošću. Mi više nismo u komunizmu mi živimo u kapitalističkom društvu a shodno tome moramo da se menjamo i prilagodjavamo.
Zemljoposednik
Dejane, nekad su u staroj SFRJ praktikovali da najbolje asistente ili docente salju na doktorske i postdoktorske studije studije u inostranstvo ( i bivsi predsenik Inzenjerske komore D.Sumarac je recimo tako bio u Cikagu 80-tih) ili na jednostavna studijska usavrsavanja negde u belom svetu. Zatim je doslo vreme sankcija, ratova i najbolji su ili pobegli odavde ili pali u totalni zaostatak u odnosu na svet. 2000-te nisu nista promenile, samo su jos vise intezivirale bezanje strucne i naucne inteligencije ove drzave jer ocekivanja bolje, srecnije i bogatije drzave su vrlo brzo posle 5.oktobra izneverene. Jedino sto moze da zadrzi te ljude je bolji standard u sveukupnom zivotu od zarada pa do uslova u naucnom istrazivanju jer nema teorije da ce neko pustiti da mu prozuji zivot zarad nekih ideala. Prica se da je potrebno vece izdavanje za nauku ali kako to uraditi u siromasnoj i razbucanoj drzavi? Ne mozete stvoriti kastu bogatih naucnika na drzavnom budzetu i imati na drugoj strani armiju sirotinje, to bi bilo slicno nekim totalitarnim rezimima kao sto je S.Koreja recimo.
Sve to deluje kao spirala iz koje nema izlaska tako da covek mora da se opredeli da li ce svoj zivot iskoristiti na pravi nacin ( u slucaju naucnog radnika - otici) ili ga prkockati, u tome nema popravnog pokusaja, zivot je jedan...
Dejan
Neko će opet reći eto socijalizma ili komunizma, ali ovo to i nije zaista.
Problem je što se upotrebljivo znajnje ne uči u školama, pa ni u inostranstvu. Za to se koristi privredna špijunaža ali gro stvari su dostupne na internetu. Dovoljno za početak.
1.Najvažnije je steći znanje o novim tehnologijama.
2.Usavršiti kadar u sticanju znanja.
3.Napraviti sistem u kom će se to znanje akumulisati u obrazovni sistem.
4.Stimulisati zadržavanje kadrova
5.Stimulisati razvoj tehnologija i privatni sektor
6. Najvažnije je dobra kordinacija između svih centara koji utiču na razvoj obrazovnog sistema i uvođenje novih tehnologija
7. Za početak ne izmišljati toplu vodu
Beneficije su:
Konkurentnost na tržištu
Kvalitetna radna snaga
Povećan broj radnih mesta
I sve dalje kao što su veći prihodi države, povećan standard gradjana, kvaliteniji život, viši tehnološki nivo.
Ovo je program koji je veoma dobro razvila Kina i na osnovu dugoročnoh planiranja i investiranja u obrazovanje mladih, sad ubira plodove. Ovo je tema o kojoj se može polemisati danima kompletnoj strategiji. Čudno mi je da foteljaši i profesori na fakultetima, sve te mudre glave ni u jednom tenutku nisu razmišljali o samoinicijativnom organizovanju i apelu državi u pravcu finansiranja ovih delatnosti. dakle mora da postoji predlog, mora da postoji brojčana podrška predloga i mora da postoji cilj, to jest rezultat samog projekta, to jest cilj dugoročne strategije koji neko treba da prezentuje.
Pročitaće ovaj komentar mnogi koji treba da vode računa o tome. Neka se svaki od vas zapita dali ovakav metodički pristup problemu poboljšava kvalitet i budućnost i VAŠE dece bez velikog finansiranja njihovog obrazovaja u inostranstvu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar