Njihove priče možete danas, 23. oktobra, slušati na Radiju 021. Program posvećen Danu oslobođenja Novog Sada počinje u 9 časova. Možete ga pratiti na 92,2MHz, kao i OVDE.
O iskustvima iz rata govori devedesettrogodišnji Milan Runić, profesor i dekan Tehnološkog fakulteta u penziji, Novosađanin koji je veći deo rata proveo u ruskom tenku i učestvovao u oslobođenju Beograda 1944. godine. Milan je bio srednjoškolac kada su mađarske okupacione snage ušle u Novi Sad. Kako kaže, okupatori su upali i u dvorište njegove kuće, a od sigurne smrti spasio ih je otac koji je govorio mađarski i bio je rezervista austrougraske vojske u Prvom svetskom ratu.
Tada sedamnaestogodišnji Runić napustio je Novi Sad i sa majkom otišao kod sestre u Kruševac. U okolini Kruševca partizanske jedinice su prilikom jedne akcije ubile više destina vojnika nemačkih okupacionih vlasti, a nakon toga Nemci su počeli odmazdu, hapsili su ljude i vodili ih na streljanje. Runić je još uvek bio učenik gimnazije kada je shvatio da mora da napusti grad. Zahvaljujući vezama svog zeta koji je bio u jugoslovenskoj vojsci pre rata, otišao je na selo i priključio se partizanskom pokretu.
"U mojoj jedinici uglavnom su bili seljaci i bitke smo vodili sa bugarskom vojskom koja je bila raspoređena u tom delu Srbije. Negde kod Zaječara prvi put smo se sreli sa jedinicama Crvene armije", kaže profesor Runić.
S obzirom na to da je njegova tetka još pre rata bila udata za Rusa, a živeli su u Novom Sadu, Milan je naučio da govori ruski jezik. Činjenica da je govorio jezik, ali i dobro obrazovanje bili su presudni da se naš sagovornik priključi tenkovskim jedinicama Crvene armije.
"Njima je trebao nišandžija u tenku T34 i ubrzo su me obučili za to. Komandir je bio Rus, a vozač tenka Uzbekistanac. Najveća bitka u kojoj smo učestvovali je bila između Čačka i Kraljeva, a prvi grad u koji smo ušli je bio upravo Kruševac iz kojeg sam ja ranije pobegao."
Tokom borbi u Srbiji, Milan se sreo i sa borcima koji su poput njega bili poreklom iz Bačke, ali su imali drugačije sudbine. Reč je uglavnom o Srbima koji su prisilno mobilisani u mađarsku vojsku, ali su nakon poraza od sovjetske vojske na Dnjepru prešli na stranu saveznika. Prema Runićevim rečima ti Srbi iz Bačke su formirali Prvu jugoslovensku brigadu koja je sada zajedno sa jedinicama Crvene armije učestvovala u borbama u okolini Kruševca.
"Moja tenkovska jedinica je nastavila put ka Beogradu, a posebno jak otpor fašističkih snaga bio je kod Jagodine, a zatim i kod Smedereva. U bici kod Belog potoka moj komandir je poginuo. Podigao je poklopac i neprijateljski snajperista ga je pogodio. Ja sam primetio da nam se približava nemački tenk koji je išao kao izvidnica, rekao sam Uzbekistancu da povuče tenk u šumu, pucao sam i pogodio motor neprijateljskog tenka", svedoči Milan i dodaje su nakon toga usledile poslednje bitke za Beograd.
Profesor Runić, koji je u međuvremenu postao zapovednik tenka, ističe da su najveće borbe u gradu vođene između Slavije i Železničke stanice.
"Posle bitke kod Železničke stanice, nemačke okupacione snage su počele da se predaju, a sve veći broj jedinica Crvene armije je počeo da pristiže u glavni grad. Istakao bih i herojstvo učitelja Miladina Zarića koji je upucao jednog Nemca i praktično razminirao Stari savski most. Kasnije smo prešli preko tog mosta i nastavili ka Sremu."
Nakon oslobođenja Beograda, rođeni Novosađanin Milan Runić, završio je svoju ratnu priču u ruskom tenku, jer su za sovjetsku vojsku postojali drugačiji planovi, a naša Narodnooslobodilačka vojska je tražila da on pređe u svoju matičnu armiju. Nastavio je da se bori na Sremskom frontu, ali i na Kosovu. Profesor Runić je zbog herojskih dela tokom Drugog svetskog rata više puta odlikovan, a autor je i dve knjige o ratu koje je sam objavio pod nazivom "Sećanja 1 i 2".
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 13
Dusan
muka
Slava oslobodiocima!
Dragoljub
ljudima su izgleda vaznije price o ratu nego sadasnji problemi.
zar ne mozemo da se skoncentrisemo na sadasnjost?
zaista smo neverovatni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar