Novosađanin Milan Runić: Ruskim tenkom oslobađao Srbiju od nacista i fašista

U nedelji kada Novi Sad slavi 76 godina od oslobođenja od fašizma, za 021 govore istoričari, svedoci i učesnici borbi koje su se odvijale pre, za vreme i nakon oslobođenja grada i zemlje. Ljudi koje nesumnjivo treba pamtiti kao heroje, svedoče o tome kako su, iako veoma mladi, rizikovali svoje živote i učestvovali u oslobađanju vojvođanskih, odnosno jugoslovenskih sela i gradova.
Novosađanin Milan Runić: Ruskim tenkom oslobađao Srbiju od nacista i fašista
Foto: Screenshoot

Njihove priče možete danas, 23. oktobra, slušati na Radiju 021. Program posvećen Danu oslobođenja Novog Sada počinje u 9 časova. Možete ga pratiti na 92,2MHz, kao i OVDE.

O iskustvima iz rata govori devedesettrogodišnji Milan Runić, profesor i dekan Tehnološkog fakulteta u penziji, Novosađanin koji je veći deo rata proveo u ruskom tenku i učestvovao u oslobođenju Beograda 1944. godine. Milan je bio srednjoškolac kada su mađarske okupacione snage ušle u Novi Sad. Kako kaže, okupatori su upali i u dvorište njegove kuće, a od sigurne smrti spasio ih je otac koji je govorio mađarski i bio je rezervista austrougraske vojske u Prvom svetskom ratu.

Tada sedamnaestogodišnji Runić napustio je Novi Sad i sa majkom otišao kod sestre u Kruševac. U okolini Kruševca partizanske jedinice su prilikom jedne akcije ubile više destina vojnika nemačkih okupacionih vlasti, a nakon toga Nemci su počeli odmazdu, hapsili su ljude i vodili ih na streljanje. Runić je još uvek bio učenik gimnazije kada je shvatio da mora da napusti grad. Zahvaljujući vezama svog zeta koji je bio u jugoslovenskoj vojsci pre rata, otišao je na selo i priključio se partizanskom pokretu.

"U mojoj jedinici uglavnom su bili seljaci i bitke smo vodili sa bugarskom vojskom koja je bila raspoređena u tom delu Srbije. Negde kod Zaječara prvi put smo se sreli sa jedinicama Crvene armije", kaže profesor Runić.

S obzirom na to da je njegova tetka još pre rata bila udata za Rusa, a živeli su u Novom Sadu, Milan je naučio da govori ruski jezik. Činjenica da je govorio jezik, ali i dobro obrazovanje bili su presudni da se naš sagovornik priključi tenkovskim jedinicama Crvene armije.

"Njima je trebao nišandžija u tenku T34 i ubrzo su me obučili za to. Komandir je bio Rus, a vozač tenka Uzbekistanac. Najveća bitka u kojoj smo učestvovali je bila između Čačka i Kraljeva, a prvi grad u koji smo ušli je bio upravo Kruševac iz kojeg sam ja ranije pobegao."
 
 
Tokom borbi u Srbiji, Milan se sreo i sa borcima koji su poput njega bili poreklom iz Bačke, ali su imali drugačije sudbine. Reč je uglavnom o Srbima koji su prisilno mobilisani u mađarsku vojsku, ali su nakon poraza od sovjetske vojske na Dnjepru prešli na stranu saveznika. Prema Runićevim rečima ti Srbi iz Bačke su formirali Prvu jugoslovensku brigadu koja je sada zajedno sa jedinicama Crvene armije učestvovala u borbama u okolini Kruševca.
 
"Moja tenkovska jedinica je nastavila put ka Beogradu, a posebno jak otpor fašističkih snaga bio je kod Jagodine, a zatim i kod Smedereva. U bici kod Belog potoka moj komandir je poginuo. Podigao je poklopac i neprijateljski snajperista ga je pogodio. Ja sam primetio da nam se približava nemački tenk koji je išao kao izvidnica, rekao sam Uzbekistancu da povuče tenk u šumu, pucao sam i pogodio motor neprijateljskog tenka", svedoči Milan i dodaje su nakon toga usledile poslednje bitke za Beograd.
 
Profesor Runić, koji je u međuvremenu postao zapovednik tenka, ističe da su najveće borbe u gradu vođene između Slavije i Železničke stanice.

"Posle bitke kod Železničke stanice, nemačke okupacione snage su počele da se predaju, a sve veći broj jedinica Crvene armije je počeo da pristiže u glavni grad. Istakao bih i herojstvo učitelja Miladina Zarića koji je upucao jednog Nemca i praktično razminirao Stari savski most. Kasnije smo prešli preko tog mosta i nastavili ka Sremu."
 
Nakon oslobođenja Beograda, rođeni Novosađanin Milan Runić, završio je svoju ratnu priču u ruskom tenku, jer su za sovjetsku vojsku postojali drugačiji planovi, a naša Narodnooslobodilačka vojska je tražila da on pređe u svoju matičnu armiju. Nastavio je da se bori na Sremskom frontu, ali i na Kosovu. Profesor Runić je zbog herojskih dela tokom Drugog svetskog rata više puta odlikovan, a autor je i dve knjige o ratu koje je sam objavio pod nazivom "Sećanja 1 i 2".

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Dusan

    23.10.2020 10:16
    Što se nekaže da komunisti nisu dozvoljavali crvenoj armiji par meseci da ode u hrvatsku
  • muka

    23.10.2020 10:07
    @box @mlg
    Još boli poraz. Neka, drago mi je.

    Slava oslobodiocima!
  • Dragoljub

    23.10.2020 09:49
    @box, @mlg

    ljudima su izgleda vaznije price o ratu nego sadasnji problemi.
    zar ne mozemo da se skoncentrisemo na sadasnjost?
    zaista smo neverovatni.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Novosadski fotoreporteri, treće oko koje je videlo i ono što nam je promaklo

Pre ovog vremena u kojem smo svi fotoreporteri, u kojem nema trenutka, događaja ili doživljala koji neprekidnim škljocanjem nismo obesmislili, bili su samo Jovan, Branko, Martin, Dragutin, Andraš, Stevan, Miljan, Čila, Jaroslav, Ana, nekoliko Slobodana... Bilo nam je dovoljno da oni za nas zaustave vreme. Danas su to, zapravo, jedine fotografije koje čuvamo, sve druge, telefonom "iškljocane", zaboravljene su i resajklbinovane.

Putevima vina kroz fruškogorski deo Vojvodine

"Postoji izreka koja kaže da je zemlja lozi majka, nebo joj je otac, a klima sudbina", priča za 021.rs profesorica Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Tatjana Pivac.

Ceo grad je biblioteka

Prva srpska čitaonica svoj rad započela je upravo u Novom Sadu i to davne 1845. godine, pa nije ni čudno da Novosađani i danas vole da čitaju, otkrivaju nova dela i dele svoja razmišljanja o knjigama.

Pijaca "kad joj vreme nije"

Kada čujete reči bazar ili pijaca, sigurno pomislite na prostor sa tezgama gde se u prepodnevnim časovima kupuju voće, povrće i druge stvari.