Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i mladi: Nedostaje prevencija za brigu o mentalnom zdravlju

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se svuda u svetu danas, 3. decembra.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i mladi: Nedostaje prevencija za brigu o mentalnom zdravlju
Foto: Pixabay

Oni se svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom, stigmatizacijom, siromaštvom, socijalnom isključenošću i nezaposlenošću.

Njihov položaj dodatno je otežan preopterećenošću zdravstvenih ustanova tokom pandemije, a nepripremljenost na novu situaciju potencijalno je koštala života mnoge ljude sa invaliditetom koji žive u institucijama. Povećan je i rizik od nasilja.

Mnoge usluge deci i osobama sa mentalnim invaliditetom, kao što su dnevni boravci i lični pratioci nisu funkcionisale, a povratak na uobičajen način funkcionisanja nije dovoljno efikasan, smatraju stručnjaci. Svi problemi sa kojima se deca i osobe sa mentalnim invaliditetom inače suočavaju u oblasti zdravstvene zaštite, dodatno su produbljeni. Zato je važno da se stalnim ukazivanjem na kršenje ljudskih prava sistemski popravi njihov položaj, a za to je neophodno da se zaista uključe same institucije i sva nadležna ministarstva.

Još jedna osetljiva kategorija jesu mladi sa invaliditetom, a mimo drugih barijera sa kojima se suočavaju u državi i društvu, stručnjaci navode da se sve više govori o njihovom mentalnom zdravlju. Veoma je važno otvarati ovu temu, posebno u društvu gde je razgovor o tome još uvek tabu, jer pojam mentalnog zdravlja pogrešno predstavljen. Broj ljudi sa mentalnim problemima je veliki, a mnogi nemaju pristup stručnoj pomoći.

Sa aktivistkinjom Lanom Nikolić pričali smo o tome koliko je značilo to što je javno progovorila o svom mentalnom zdravlju, kako bi motivisala i druge mlade osobe sa invaliditetom da briga o mentalnom zdravlju nije tabu.

"Kada govorimo o mentalnom zdravlju, moram se zadržati na mentalnom zdravlju osoba koje pripadaju osetljivim društvenim grupama, posebno osoba koje imaju kompleksna zdravstvena stanja ili žive na drugačije načine. Uzeću tu za primer sebe. Kada je neko osoba koja ima kompleksnije stanje, u mom slučaju pored korišćenje štaka, tu je i neuropatski bol koji zna da bude veoma naporan, to ne može da ne ostavi trag na mentalno zdravlje. To ne znači da ja sedim ucveljena i plačem po ceo dan jer mi je život kopleksniji, već samo da postoje dani kada sam ja mnogo umornija, mnogo iscrpljenija, kada jednostavno imam manje snage da radim stvari koje inače radim, a obaveze me i dalje čekaju. Postoje ljudi koji misle nesvesno da moraju da daju još više i bolje da bi bili jednako prihvaćeni u društvu kako treba, to je nešto što i mene nije zaobišlo", navodi Lana.
 
Ona dodaje da društvo nameće veliki pritisak da osobe sa invaliditetom moraju neprestano da se dokazuju.
 
"Citiraću jednu sjajnu ženu, profesorku Ljupku Mihajlovski, pionirku u borbi za ostvarivanje prava osoba sa ivaliditetom, koja mi je napomenula da su njoj rekli da ona mora biti tri stepenika iznad ostalih, da bi je jednako vrednovali. Ako odrastamo i formiramo se kao ličnosti i živimo sa saznanjem da moramo da budemo minimum tri puta iznad da bi nas možda jednako vrednovali, to samo govori koliko je stresno i teško. Da ne govorimo o onima koji koriste neku određenu terapiju i stalno brinu o tome da li će moći do nje da dođu. Mladi iz osetljivih grupa imaju toliko pritisaka sa svih strana", dodaje Lana.
 
Lana često u svom blogu i različitim tekstovima piše o depresiji, mentalnom zdravlju mladih, neretko iz ličnog iskustva, a kaže da joj se sve više njih javlja sa svojim primerima. Uvek savetuje odlazak na psihoterapiju.
 
Psihološkinja Ivana Perić iz SOS Ženskog centra koja radi sve više i sa mladima apeluje na to da je generalno za mentalno zdravlje mladih sa invaliditetom neophodna sistemska podrška i da se država mnogo više uključi jer je, kako poručuje "to odgovornost svih nas".
 
"Nama treba podrška i institucija i sistema generalno. Treba da postoji sve više savetovališta jer je potreba za podrškom mladima ogromna. Kada govorimo o osobama sa invaliditetom, za to su nam neophodni posebni specijalizovani stručnjaci. Problem je što nemamo sistematsko besplatno pružanje podrške mladima, nego je sve na tome "ko koliko može da plati". Još je manje dostupno u gradovima koji nisu Novi Sad i Beograd. Treba da uzmemo u obzir i mlade na selima i drugim gradovima. Mreža podrške ne može da funkcioniše bez podrške sistema. Ako želimo da uložimo u mlade i njihovo mentalno zdravlje, to je odgovornost svih nas", navodi ona.
 
Sve više se priča o mentalnom zdravlju, te je i vidljivost ovog problema veća, a koliko je ona uticala na mlade da se više javljaju za pomoć?
 
"SOS ženski centar ima besplatno savetovalište za mlade i to nam je najpopularnija usluga. Mladi prepoznaju potrebu za podrškom, javljaju nam se sve više, i mladi sa invaliditetom, često nam pišu putem društvenih mreža. Problem je što često ne možemo da odgovorimo na sve njihove potrebe, pa dolazi i do liste čekanja, jer oni koji rade sa njima, rade to volonterski, što je drugi problem", napominje naša sagovornica.
 
Ivanu Perić smo pitali na koji način je u društvu moguće na neki način "normlizovati" da je briga za mentalno zdravlje i odlazak na razgovor poput odlaska bilo kom drugom lekaru, da je sasvim u redu ne osećati se dobro i potražiti pomoć.
 
"Ključna je stvar u preventivi. Ne treba čekati da dođe do nekih vidljivih stvari, kao što je napad panike, poremećaj u ishrani ili drugi simptomi, depresija... Treba da radimo na kulturi negovanja mentalnog zdravlja, koja podrazumeva kontinuirani rad na sebi. Često kroz razgovore možemo spoznati nešto o sebi i doći u kontakt sa sobom na način o kojem nismo pre razmišljali. Samim tim jačamo i svoje mentano zdravlje jer savetodavna terapija može imati veliku preventivnu ulogu", dodaje Ivana.
 
Kako zapravo ohrabriti mlade sa invaliditetom i šta je poruka psihološkinje Ivane Perić onima koji su u dilemi da li da se obrate za pomoć?
 
"Obratiti se za pomoć je hrabrost, a ne slabost, na taj način brinemo o sebi. Nismo mi krivi ako nam se nešto dešava i sasvim je u red potražiti pomoć. Čak i kada nemamo vidljivih problema, odlazak na psihoterapiju je od velike korsiti", dodaje Ivana.
 
I Svetska zdravstvena organizacija napominje da se najčešći oblici narušavanja mentalnog zdravlja - depresija i anksioznost, mogu lečiti terapijama putem razgovora, lekovima ili kombinacijom jednog i drugog. Mladi sa invaliditetom imaju za sada mogućnost da se obrate udruženju iz kruga Vojvodina.
 
Šta su još rekle naše sagovornice na ovu temu, poslušajte u nastavku, u emisiji "Igre bez granica".
 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ko je ziveo van

    03.12.2022 15:20
    ovog prostora zna
    ... da odnos Srba prema osobama sa invaliditetom i nebriga drzave Srbije prema takvim gradjanima je pravi pokazatelj lica ovog kako prostora tako i ovog sadrzaja!
    To je pokazatelj i civilizacijskog nivoa! Besramno!
    Divljenje i postovanje prema drzavi Velikoj Britaniji i Britancima!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti