Užasne tragedije, politička prostitucija i veliko srce Novosađana

Podsetićemo se, naravno, svih bitnih događaja, a ne samo onih koji su privukli najveću pažnju javnosti jer svi su oni ostali zabeleženi u hronici Novog Sada 2014. godine. Klikom na link možete se podsetiti ili upoznati sa onim što ste propustili.

Tragedije

Šestoro mladih poginulo je u samo dva udesa, troje na raskrsnici kod Merkatora kada je na njihov automobil sumanuto jurcajući bulevarom naleteo Despot Vranić, a troje nedavno kod Begeča kada su skrenuli s puta i kolima udarili u banderu. Zbog učestalih saobraćajnih nesreća mladih sa tragičnim posledicama, poput tri tragedije koje su se desile  Beogradu i još nekoliko u Srbiji tokom godine, Vlada je reagovala uvodeći zabranu vožnje u kasnim noćnim satima mlađima od 21. godine.

Zajednički faktor koji je kumovao ovim udesima je vožnja pod uticajem alkohola. Jedna anketa postavljena na ovom sajtu pokazala je da većina građana smatra da su drakonske kazne potrebne za vožnju već sa 0.5 promila alkohola u krvi. Inače se nacija nikad neće opametiti.

Kriminal, policija, pravosuđe

Godina će ostati upamćena i po ubistvu jednog od gradskih kriminalaca Vojislava Škrbića, jedne prolećne noći dok je sedeo u omiljenom sastajalištu novosadskih političara - Gondoli.

Nasilje i obračuni maloletnika i onih tek punoletnih kulminirali su u prvoj polovini godine. Maloletne bande koje se kriju ispod kapuljača i iza navijačkih šalova, a ustvari rade za neke mnogo veće dilere, nisu se libile ni da upadnu na sred časa i prebiju suparnika, ni da pucaju ispred prepunog autobusa. Da bi se povećala bezbednost u Novom Sadu raspoređeno je 200 novih policajaca, pre svega po problematičnim kvartovima. Na Novom naselju su bili vrlo primećeni i pozdravljeni od građana, ali se sve ispostavilo kao šarena laža i zamazivanje očiju. Preko noći su se pojavili, još su brže nestali.

Kasnije tokom godine došlo je i do promena u samom vrhu novosadske policije pa je na mesto načelnika postavljen Siniša Radaković iz Beograda. Ljudi iz prestonice su inače sada na svim čelnim funkcijama u Novom Sadu. Sem novosadskom policijom, rukovode i ovdašnjom ispostavom BIA, te Tužilaštvom i klisanskim zatvorom.

Ubice Marije Cimbal i Vladislave Červenko osuđene su na maksimalne zatvorske kazne od 40 godina, ali je sud surovom ubici Darijanu Musiću već stigao da umanji kaznu za pet godina!

Završen je konačno i proces protiv dela odgovornih za tragediju u diskoteci Kontrast, a na zatvorske kazne u trajanju od 5 do 9 godina osuđene su četiri osobe. Po običaju izvukli su se najodgovorniji, oni koje plaćaju građani da odgovorno rade svoj posao.

Izvukao se i Radoslav Vujačić, visoki funkcioner SPS-a koji je ubio 15-godišnjeg Milana Lutovca vozeći pijan i nedozvoljenom brzinom. Konačna presuda kaže da će zbog onoga što je učinio odležati dve godine u zatvoru. Dve godine za oduzeti život, život koji je zapravo tek počeo!

Politika

Nakon vanrednih republičkih izbora u martu, naprednjaci su očekivano dominirali u Novom Sadu. Potom je došlo do nove rekonstrukcije gradske vlasti, shodno izbornim rezultatima. Koalicioni partneri su morali da svuku gaće i urade sve što treba kako bi zadržali bar neko parče kolača. Malo, ali dovoljno za dalje drpanje.

Demokrate je napustio uvaženi profesor Ilija Ćosić. Nekada najveća odbornička grupa se žestoko osula pa su u gradskoj skupštini sa 18 odbornika spali na pola od tog broja. Njihovim, sada bivšim stranačkim kolegama nije baš bilo bitno gde će da zbrišu, ideološke razlike više ne postoje, politika je najunosniji biznis u Srbiji pa ni tim marginalcima koji ličnu korist ostvaruju glasovima građana nije baš mnogo zameriti. Jer, model je takav, a po modelu uči omladina.

Konkretan primer su dva poletarca, Nenad Barac (SNS) i Aleksandar Požgaj (SPS). Bahato ponašanje prvog i pokazivanje nekakve moći nakon što je vozeći pijan izazvao saobraćajni udes i ovog drugog koji je svima pokazao kako se može zaraditi ako se vredno raznose gajbe.

Inače, popularni žuti još uvek grčevito čuvaju vlast u Banovini, a uz njih su ligaši koji su dugo vagali i pregovarali pa okrenuli ćurak, kao i odbegli od Tadića, odbegli čim su skapirali da ih je šef preveslao kao i mnogo puta pre toga i unapred sklopio dil kako bi njima, tamo u prestonici, bilo bolje. I u Banovini je bilo potresa, morao je da ode profesor Petrović koga su naprednjaci u više navrata optužili za žestoku krađu. Kažu pokrao milione, pa nije ni čudo što je najmanje dva puta pretučen. Sada im je dobar drugar.

U međuvremenu je uhapšen gradski odbornik i predsednik poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu Borislav Novaković zbog mahinacija prilikom gradnje Bulevara Evrope. DS se trudi da pojasni kako je hapšenje političko, ali ne i kako su i gde nestali novci građana.

Smenjeno je kompletno rukovodstvo gradskih socijalista, realno na silu, ali to je u politici valjda normalno. Nasilno je smenjeno i rukovodstvo Pozorišta mladih jer im nije plaćan reket, ali i to je valjda normalno pošto politika u Srbiji dominira nad strukom. Nasilno se i radnici po gradskim preduzećima učlanjuju u partije, pa ni to više nije neka vest već samo podsetnik.

A u podsetniku na 2014 podsetimo i da je onaj Bela Kurina priznao da je kupovao glasove na izborima! Priznao, javno! I nikom ništa, pojeo vuk magarca. Nakon toga glasovi su se ponovo kupovali na martovskom glasanju, ovi tek punoletni su dobijali ulaznice za Exit u zamenu za glas, za one starije recept je već poznat. I opet je došao vuk. A tog jadnog Kurinu su naterali da se u po noći voza đubretarom i kupi smeće dok su radnici Čistoće štrajkovali.

Investicije

U Novom Sadu ih nije bilo, ali je bilo pregšt obećanja.

Početkom godine svašta se obećavalo vezano za jednu od važnijih investicija - Žeželjev most. I dalje je tamo, i dalje se ništa ne dešava. U sporu su grad (SNS) i pokrajina (DS). Po poslednjem obećanju, nesporazumi su prevaziđeni, pa ćemo valjda za dve godine dobiti još jedan most preko Dunava kod Novog Sada, četvrti od bombardovanja.

Još uvek nema ništa ni od Kamenice 2, novog dela Instituta u Sremskoj Kamenici. Čeka se nešto, verovatno još nema dogovora kako će se i ko sve ugraditi. Ovih dana opet novo obećanje - biće u 2015!

Slična je sudbina i teško bolesnih koji godinama čekaju na aparate za zračenje. Ljudi umiru i biće tako dok se ne dogovore koliko će para u čiji džep otići od kupljenih aparata. A para ima za desetine aparata, da se ne lažemo. I to odmah, samo da nije tih, kako to vole da kažu - procedura.

Obećavala se i gradnja jedne od besmislenijih ideja u ovim vremenima -  Akva parka na Sajmu, pa nije ni bitno što ni od toga nema ništa. Obećan je i dolazak francuskog lanca supermarketa Karfur, kao i mnogo ranije Lidla. Oni bi, kao, trebalo da utiču na ove ostale pa ćemo, kao, kupovati jeftinije namirnice. Kao.

A koliko je narod sluđen pokazalo je otvaranje švedske prodavnice krpica poznatije kao H&M, gužva je bila kao u lokalnim javnim preduzećima ispred kancelarije u kojoj se predaje reket od plate. Kao da je konkurs za neko radno mesto.

Neki gorući problemi i dalje traju. Obećano je s početka godine da će vrtić u Radničkoj biti gotov u martu. Sada je još malo pa januar pa je to novi rok. Obećano je i da će se školske sale vratiti deci, šta god to značilo. Ali to nije investicija, to je nešto za dobrobit, pa valjda ima vremena.

Konačno je počela gradnja poslednje deonice Bulevara Evrope. Ništa bitno neće doneti građanima, sem drugog izlaza na autoput nakon što je neki genije projektovao svega jedan ulaz ka gradu. Bitno bi bilo da gradska vlast obraduje Novosađane sa konkretnim sklopljenim poslom oko gradnje neke nove fabrike, da se nekako oživi nešto vredno što je namerno uništeno i opljačkano, da vidimo neku novu školu, nešto.

Ipak, ne treba mnogo brinuti, izbori su još malo, biće tura novih obećanja čim prođu svi praznici.

Ostalo je zabeleženo i da se puno kopalo ove godine, te kao nešto radi Vodovod, te Toplana, te Put, kopa se nikad više u modernoj istoriji Novog Sada. Gradi se kao nešto, javni radovi za javnu dobrobit. Šteta samo što onako silni radovi na dve najveće raskrsnice u gradu, kod Merkatora i Futoške nisu iskorišćeni da se odmah naprave i kružni tokovi, da više ne može neki novi Despot Vranić da jurca 160 km na sat. Ali, to je valjda ostavljeno za neki novi projekat, za neko novo raskopavanje, kada se naprave studije i istraživanja. Ipak je to veliki naučni poduhvat za koji treba mnogo vremena.

Novosađani

Pokazali su veliku solidarnost i volju kada je trebalo pomoći ugroženima u poplavama - radnim akcijama, donacijama, radom na terenu... Pomogli su decu obolelih od teških bolesti za čije lečenje treba mnogo novaca, za malu Nađu Novaković je na Spensu prikupljeno u jednoj večeri 20.000 evra, za drugih pet mališana je organizovan humani ponedeljak na Štrandu, akcija Gradskog zelenila da se umesto ulaznice ostavi donacija pa je i tu sakupljeno oko 8.000 evra. Sada Andrija, brica iz centra, pokreće akciju prikupljanja pomoći za četiri najugroženije višečlane novosadske porodice po podacima Centra za socijalni rad.

Oni što ne navlače kapuljače na glave, već medalje oko vrata obradovali su svoje roditelje, profesore i trenere, ali i novosadsku javnost. Mladi naučnici, Stefan Velja i Dimitrije Erdeljan, obojica iz Jovine, osvojili su najveća evropska i svetska priznanja. Činjenica je da ima mnogo Stefana i Dimitrija, ali im mediji poklanjaju premalo pažnje, a previše džiberima u kapuljačama. Zato i ne čudi podatak što 30.000 osoba, među kojima je ogroman broj mladih, školovanih ili velikih talenata, svake godine napusti Srbiju u potrazi za boljim uslovima života.

Ovi s kapuljačama, oni su jedva dočekali da se desi neki novi dron pa da polupaju albanske pekare. U te pekare svako od nas, pa i njih, svakodnevno ide i nikog ne zanima ko je vlasnik. Ali, eto, dođu vremena kada je u nečijem mozgu i tako nešto bitno. I ta manjina lako može da postane većina. Uprkos veštačkoj najezdi diplomiranih, obrazovanje je od vajkada naš najveći problem.

Ove godine napustio nas je prijatelj i ostavio bez svog genija - Miloš Jovanović Hamer. Otišle su Vošine legende, veliki Vujadin Boškov, potom Ilija Pantelić, Petar Nikezić, Ivica Brzić, novinari Jan Briza, Saškaja...

Šta je još bilo...

Posetio nas je popularni holandski kuvar Rudolf u vreme poplava, neki manijak je snimljen kako siluje psa na Bećarcu, napredni su preoteli Dnevnik od žutih.

Ceca je održala koncert na Tvrđavi u okviru festivala posvećenog tamburi! Pobuniše se neki urbani Novosađani zbog toga, ali avaj, Novi Sad je odavno postao urbano selo.

Pobunili su se i zbog modernizacije jedne pumpe. Smatrali su da je Velika pečurka arhitektonsko nasleđe Novog Sada i da je taj stari betonski stub važan i da ga ne treba rušiti. Bunili su se i zbog gradnje parkinga i još ponekih stvari, ali bez uspeha. Stolica ispred kompjutera i izlazak na ulicu nisu ista stvar.

Jagodina je vratila dug Vojvodini pa su crveno-beli baš na stogodišnjicu kluba konačno uzeli kup, ali je Sosu Babića uvredilo to što su navijači podigli obrvu i bez neke veće euforije primili tu vest k znanju. Pa je tako uvređen otišao, a ubrzo za njim i stara uprava.

Vošina Zrenjaninka, Ivana Španović, uzela evropsko srebro i svetsku bronzu ove godine.

Naš grad je sada na Google street view, za zabavu u dokolici. Momci iz Državnog posla i dalje gaze, materijal je nepresušan.

U godini koja sledi biće daleko manje para. I mnogo više obećanja. Jer, sledi nam predizborna godina. Živi bili! (Slobodan Krajnović)