Potom se opredelio da bude političar, da bi karijeru okončao pišući o političkoj i kulturnoj prošlosti srpskog naroda na panonskim prostorima.
Palata "Vatikan" je jedinstvena u Novom Sadu, zaokružuje Katoličku portu i izlazi na tri ulice. Čim ugledaju impresivno zdanje, posetioci se upitaju koliko je projektant morao da poznaje grad da bi tako vešto uobličio manju slobodnu površinu nadovezujući je na centralnu gradsku arenu.
Prvi ban
Reč je o Daki Popoviću, novosadskom arhitekti i graditelju poznatom i po političkom angažmanu u međuratnom periodu, kao i po nedovoljno iščitanim publicističkim radovima. Mada se projektovanjem i zidanjem bavio samo desetak godina, nakon čega je preduzeće prepustio šogoru, takođe arhitekti, Danilu Kaćanskom, iza sebe je ostavio vidljiv urbani otisak.
Ipak, najviše je upamćen po izboru za prvog bana Dunavske banovine, iako je funkciju obavljao samo tri meseca. Bio je čovek širokog spektra interesovanja, često je menjao profesije, dok je u lokalnoj istoriji teško naći društveno angažovaniju osobu. Iz današnje perspektive, doživljava se kao "uspešan svaštar".
Potiče iz stare novosadske porodice poznate po nadimku Mušac, realnu gimnaziju završava u Segedinu, studije u Budimpešti, i jedno i drugo kao stipendista novosadske crkvene opštine. Već tokom školovanja bio je neobično aktivan, bavio se muzikom i atletikom. U Pešti je predsednik društva Kolo mladih Srba, horovođa nekoliko zborova, crtač i ilustrator u Geografskom institutu, autor rodoljubivih pesama i priča, predavač o srpskoj književnosti i istoriji.
Završivši studije politehnike u glavnom gradu Ugarske 1913. godine, otvara sopstveno građevinsko preduzeće. Veliki rat je pregurao radeći kao inžinjer na podizanju i čuvanju pontonskih mostova za potrebe austrougarske vojske. Prvo u Karpatskoj oblasti, potom na severu Italije. Krajem oktobra 1918. u Požunu (Bratislavi) zatiče ga raspad vojne jedinice, odmah se vraća u Novi Sad, gde se u okviru Srpskog narodnog odbora angažuje na čuvanju i održavanju dunavskih mostova, koje 8. novembra i preuzima od nemačkog komandanta.
Uređenje obale Dunava
Prvih godina po okončanju vojne, Daka je angažovan na obnovi železničkog saobraćaja. Kasnije će graditeljska iskustva iz ovog perioda uobličiti u studiji "Problemi naše železnice". Napušta državni posao i početkom 1921. osniva sopstveno preduzeće. Period graditeljstva trajao je desetak godina, ali je bio intezivan i ostavio je vidljiv trag.
Na samom početku inženjerske karijere projektuje izgradnju i uređenje osam kilometara nasipa, od ušća Kanala u Dunav do Šajkaškog rita. Uradio je to toliko dobro da mu je posao kasnije bio preporuka da bude biran za predsednika Vodne zadruge, potom u brojne komisije zadužene za vodoprivredna pitanja. Do kraja života je uređenje obale smatrao vrhuncem inženjerske karijere.
Mnogo je doprineo usvajanju prvog urbanističkog plana Novog Sada, bio je kontrolni organ nad radovima kojima se Mali Liman uobličavao u teren pogodan za izgradnju. Nadgledao je i montiranje Varadinskog mosta, te projektovanje nadovezujućeg bulevara. Bavio se i pitanjem uređenja gradskog grobljanskog prostora. Početkom tridesetih godina, preduzeće prepušta šogoru, a stručan rad nastavlja kroz esnafska udruženja. Na samom početku 1940. godine izabran je za predsednika Udruženja novosadskih inžinjera i arhitekata.
Markacione tačke Novog Sada
Tokom relativno kratkog perioda u građevinarstvu, Daka Popović je podigao dva velelepna zdanja, palatu "Vatikan" i zgradu Komande Prve armijske oblasti. Fascinira podatak da je "Vatikan", finansiran poklonjenim novcem Katoličke crkve, izgrađen za samo osam meseci. Palata ima 22.400 kvadratnih metara, 242 prostorije koje sačinjavaju osam četvorosobnih, 14 trosobnih i tri dvosobna stana, te 24 lokala. Na gradnju je utrošeno devet miliona dinara. Iste godine projektuje i podiže dve zgrade na Bulevaru Miihajla Pupina, preko puta Banovine.
Od poznatijih objekata, Popović je projektovao i izgradio zgradu Doma trgovaca, godinama lokaciju Radija Novi Sad, ali je najpoznatiji po zgradi u Njegoševoj ulici, gde se od prvih do današnjih dana nalazi apoteka. Manje su poznata sasvim pristojna zdanja u Sremskoj, ulicama Živojina Mišića i Vase Stajića, te nekoliko zapaženih privatnih kuća na Telepu, Detelinari, Vidovdanskom naselju.
Zgrada na uglu Njegoševe i Trifkovićevog trga
U tradicionalnoj ulici Bele njive podigao je porodičnu kuću, kod železničke stanice Rimski šančevi gostionicu, radionicu za izradu džakova u Železničkoj ulici. Van Novog Sada najpoznatija ostvarenja su mu pravoslavna crkva u Adi i kapela na groblju u Mošorinu.
Nesuđeni gradonačelnik
Dok se tokom življenja u Austrougarskoj bavio društvenim radom, Daka se u novoj državi odmah latio "suve" politike. Već krajem 1920. se učlanjuje u Narodnu radikalnu stranku. Pet godina kasnije biran je za predsednika mesnog odbora, najbliži saradnici su mu bili Branko Ilić i Mita Klicin. Kao istaknuti radikal, biran je u brojne odbore za sagledavanje ekonomskih, hidrotehničkih, saobraćanjih i prosvetnih problema. Bavio se i komunalnim pitanjima, od vodovoda, preko gradske tržnice i elektrifikacije, do urbanističkog planiranja razvoja grada. Posebno se isticao na povećanju nadležnosti i finansijske sposobnosti opština, naročito tokom 1927/28. godine, kada se mesecima vodila rasprava povodom usvajanja Zakona o gradovima.
Popović je odlično znao i dobre i slabije strane Novog Sada. Stoga se često moglo čuti, i iz vanstranačkih krugova, da bi funkcija gradonačelnika bila po Dakinoj meri. Međutim, kako po obrazovanju nije bio pravnik, što je bio uslov, okrenuo se drugim funkcijama, dok je za gradonačelnika uspeo da protežira školskog druga Branka Borotu, verovatno najpoznatijeg prvog čoveka grada iz međuratnog razdoblja.
Protiv zemljišnih veleposeda
Daka je kao malo koji prečanski javni delatnik od najmlađih dana razumeo kolika je moć politike, te da se na razvoj grada, zajednice u celini, najviše može uticati baš sa političkih pozicija. Nije se dugo dvoumio da se i profesionalno prebaci na drugi kolosek. Čini se da je godina 1927. bila odlučujuća da se u potpunosti posveti politici. Prvo je izabran za poslanika Kraljevine SHS, odmah i za člana finansijskog odbora.
Bio je razočaran što Skupština zapostavlja razvoj opština, pa je u listu Radikal, koji je uređivao, često pisao o nedovoljnim finansijskim sredstvima ustupljenim Novom Sadu. Istovremeno se zalagao da se kriza povrtarstva u Bačkoj savlada razvojem prehrambene industrije, dok je u Skupštini Jugoslavije zahtevao da država vodnim zadrugama isplati više od 20 miliona dinara duga.
Štab komande, pogled sa Riblje pijace
Tokom 1927. radikali su se, posle dužih previranja u stranci, konačno podelili. Daka se po pravilu priklanjao vladajućoj opciji, tako se odlučio za frakciju predsednika aktuelne Vlade SHS Velje Vukićevića. Međutim, ubrzo se događa ubistvo tri poslanika HSS u Skupštini i vlada podnosi ostavku. Kralj imenuje Antona Korošeca za novog premijera, a vođa Slovenačke ljudske stranke u novu vladu, na poziciju ministra za agrarnu reformu postavlja Daku.
Aktivno se posvetio novom zaduženju. Obišao je bukvalno sva naselja u svom izbornom okrugu, ali i dobrano putovao po ruralnim predelima Srbije. Podneo je nacrt Zakona o likvidaciji velikih poseda, ali zakon, mada usvojen, nikada nije stupio u dejstvo. Jednostavno, katastar nije obavio merenje poseda i reforma se u suštini odvijala u minimalnom obimu.
Premijer podstiče korupciju
Nevolja je bila i kratko trajanje vlade, već posle šest meseci, januara 1929. godine, kralj uvodi Šestojanuarsku diktaturu, a vlada podnosi ostavku. Kralj Aleksandar, o kome je Popović ostavio lucidan zapis, postavlja Daku na mesto bana Dunavske banovine, dok dugodišnjeg saradnika generala Petra Živkovića imenuje za novog premijera.
Odgovoran i posvećen politici, Daka je prionuo na posao i već prvih dana počeo da radi na pojedinim vodnim pitanjima, značajnim za gradove i opštine u novoj upravnoj jedinici. Međutim, i na novoj dužnosti kratko se zadržao, tek tri meseca.
Nije bio spreman na sporne poteze, pa tako ni da prihvati da Banovina na sebe preuzme obavezu otplate dugova nastalih pri izgradnji lokalnih pruga u opštini Požarevac, reorganizacijom uvršćenoj u Dunavsku banovinu. Bila je to ozbiljna svota, godišnja rata za otplatu je bila četiri puta veća od celokupnog prihoda požarevačke opštine. Premijer Živković je insistirao na preuzimanju obaveze, Daka je to odbijao i odlučio se da podnese ostavku.
Jednom političar, uvek političar
Prvo što je naslednik na mestu bana učinio jeste upravo potpisivanje ove preteške i posve neosnovane obaveze. Kralj Daku postavlja u takozvani Zakonodavni savet, dve godine kasnije i na mesto senatora. Zapravo senat je bio neka vrsta neformalnog tela u kome se odvijala živa aktivnost u vezi sa pripremom, formulisanjem i usvajanjem novih zakona. Za šest godina mandata, Popović je aktivno učestvovao u kreiranju osamdesetak važnijih propisa iz najrazličitijih oblasti.
Kao član senata isticao se kritikom Novosadske rezolucije i težnji ka političkom i administrativnom uobličenju Vojvodine. Tom prilikom je zastupao zvaničan državni stav i zaboravio na ličnu dugogodišnju kritiku centralizacije celokupne vlasti. Da se pri kraju karijere ponašao činovnički ukazuje i detalj da se sredinom četvrte decenije učlanjuje u Jugoslovensku nacionalnu stranku na čijem čelu je Petar Živković. Upravo onaj lik zbog koga je, nakon samo tri meseca, morao da podnese ostavku na funkciju bana. U ovom periodu Daka Popović je veoma aktivan kao vlasnik i publicista u novosadskom dnevnom listu Dan.
Na kraju sećanje
Nakon neuspeha na izborima 1938. godine, povlači se iz politike i posvećuje pisanju, prvenstveno o kulturnim i političkim temama iz istorije srpskog naroda u Vojvodini. Početkom 1940. je aktivan u radu novosadskog ogranka Jugoslovenskog kulturnog kluba, dobrovoljno se prijavljuje za odlazak u vojsku tokom Aprilskog rata 1941. godine. Izbegava hapšenje, vraća se potom u rodni grad i posvećuje pisanju. Odbija predlog ratne vlasti da bude poslanik u mađarskom parlamentu.
U potpunosti se usmeruje na pisanje i tada dovršava u stručnoj javnosti nedovoljnu poznatu knjigu "Srpski nacionalni pokret 1848/49", dok posle Drugog svetskog rata nastavlja pisanjem "Sećanja", autobiografskim zapisima u kome se može naći bezbroj zanimljivih detalja, razmišljanja, stavova.
Umro je 1961, u 75. godini, iza sebe je ostavio sinove upečatljivih političkih karijera u socijalističkoj Jugoslaviji.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 21
R49
Ako ponovo budemo imali funkciju bana, nadam se da to neće biti niko iz Galensa.
Dušan
Lala
(U Niš bi rekli - badža).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar