Možda ste čuli da su banane malo radioaktivne, ali šta to zapravo znači? Da li su ljudska tela takođe radioaktivna?
Odgovore za Science Alert dala je Sarah Logran, direktorka za istraživanje i savetovanje radijacije (ARPANSA) i vanredna profesorka na Univerzitetu Volongong, prenosi N1.
Šta je zračenje?
Zračenje je energija koja putuje od jedne tačke do druge, bilo u talasima ili česticama. Svakodnevno smo izloženi zračenju iz raznih prirodnih i veštačkih izvora.
Kosmičko zračenje Sunca i svemira, zračenje stena i tla, kao i radioaktivnost u vazduhu koji udišemo, kao i u našoj hrani i vodi spadaju u izvore prirodnog zračenja.
Banane su čest primer prirodnog izvora zračenja. Sadrže visok nivo kalijuma, čiji je mali deo radioaktivan. Ali, nema potrebe da se odričete svog omiljenog voća, jer je nivo zračenja izuzetno nizak i mnogo niži od pozadinskog zračenja kojem smo svakodnevno izloženi.
Veštački izvori zračenja uključuju medicinske tretmane kao što su rendgenski zraci, mobilni telefoni i dalekovodi. Uobičajeno je pogrešno shvatanje da su veštački izvori zračenja opasniji od prirodnih izvora, ali to jednostavno nije tačno, kaže Logran.
Ne postoje fizičke osobine koje bi veštačko zračenje učinile drugačijim ili štetnijim od prirodnog zračenja. Štetne posledice zračenja odnose se na količinu, a ne na izvor iz kojeg dolazi.
Koja je razlika između zračenja i radioaktivnosti?
Reči "zračenje" i "radioaktivnost" se često koriste naizmenično, ali iako su povezane, nemaju isto značenje.
Radioaktivnost se odnosi na nestabilan atom koji prolazi kroz radioaktivni raspad. Energija se oslobađa u obliku zračenja dok atom pokušava da postigne stabilnost ili postane neradioaktivan.
Radioaktivnost materijala opisuje brzinu kojom se raspada i procese koji dovode do njegovog raspadanja. Dakle, radioaktivnost se može posmatrati kao proces kojim elementi i materijali pokušavaju da postignu stabilnost, a zračenje kao energija koja se oslobađa kao rezultat ovih procesa.
Da li je svako zračenje opasno?
Zračenje nije uvek opasno. Zavisi od vrste, jačine i trajanja izlaganja.
Kao opšte pravilo, što je veći energetski nivo zračenja, veća je verovatnoća da će izazvati štetu. Na primer, znamo da prekomerno izlaganje jonizujućem zračenju iz, na primer, prirodnog gasa radona, može oštetiti ljudsko tkivo i DNK.
Takođe znamo da nejonizujuće zračenje, poput UV zraka Sunca, može biti štetno ako je izloženost dugotrajna i visokog intenziteta i može izazvati brojne zdravstvene probleme, kao što su opekotine, rak ili slepilo.
Važno je znati da se od ovog zračenja možemo zaštititi, jer ga dobro poznajemo i razumemo. Međunarodna i nacionalna stručna tela utvrđuju smernice kojih se treba pridržavati kako bi se ljudi i životna sredina zaštitili od zračenja.
Za jonizujuće zračenje to znači održavanje doze iznad prirodnog pozadinskog zračenja što je moguće niže, na primer, korišćenje rendgenskih zraka samo na delu tela za koji je potrebna slika, kao i korišćenje niske doze zračenja i zadržavanje kopije slika kako bi se izbeglo ponavljanje pregleda.
Za nejonizujuće zračenje, ovo znači održavanje izloženosti ispod bezbednosnih granica. Na primer, telekomunikaciona oprema koristi radiofrekventno nejonizujuće zračenje i mora da radi u okviru ovih bezbednosnih granica.
Pored toga, u slučaju UV zračenja sa Sunca znamo da se zaštitimo od izlaganja upotrebom kreme za sunčanje i odeće kada nivoi UV indeksa dostignu tri i više.
Komentari 1
Dragana B.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar