Bezbednije za ptice duž Dunava: Zaštićeno 40 kilometara dalekovoda i izolovano 576 stubova
Kako bi zaštitili ptice od strujnog udara duž toka Dunava, Društvo za zaštitu ptica i Elektrodistriibucija zaštitili su preusmerivačima leta 40 kilometara dalekovoda i izolovali 576 stubova.
Tokom prethodne tri godine od strujnog udara i sudara sa dalekovodima stradalo je 1194 ptice duž toka reke Dunav.
Kako bi se zaustavila dalja stradanja ptica, Društvo za zaštitu ptica je zajedno sa Elektroditribucijom Srbije zaštitilo 40 km dalekovoda diverterima, odnosno, preusmerivačima leta i izolovalo 576 stubova kako bi ptice bile zaštićene od strujnog udara.
Kako navode, u prvoj fazi projekta zaštite ptica od strujnog udara, ustanovljeno je koje su trase i stubovi najopasniji a za taj posao angažovano je 22 spoljna saradnika koji su obišli je 484km srednjenaponskih dalekovoda i 6.094 srednjenaponskih stubova.
"Tokom 15 meseci, te trase su obilažene, posmatrani su preleti ptica odnosno načini na koji ptice interaguju sa dalekovodima, prikupljane su informacije o tipovima stubova i konzola kako bi se razvili načini kasnije zaštite, a sve vreme su sakupljani podaci o stradanju ptica", navode u saopštenju.
Iz Društva za zaštitu ptica naglašavaju da je tokom trajanja terenskog rada ukupno pronađeno 1.194 stradalih jedinki 57 različitih vrsta ptica.
"Najviše stradaju ptice iz porodice vrana: svrake, sive vrane, gačci, gavranovi, a za njima slede mišari, vetruške, čvorci, labudovi. Uzroci stradanja su u najvećem broju slučajeva bili nesumnjivi. Ukoliko ptica ima opekotine na nogama, kljunu, glavi ili perju radi se o elektrokuciji, a ukoliko se primećuju slomljeni vrat ili krilo i krv iz kljuna u pitanju je kolizija", pojašnjava Mirjana Rankov, ornitološkinja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, Elektrodistribucija Srbije je na 40 km dalekovoda postavila 3.340 divertera koji imaju funkciju preusmerivača leta.
"Diverteri ili preusmerivači leta se pomeraju i reflektuju svetlost tokom dana i svetle u mraku i na taj način daju signal pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka kako bi blagovremeno mogle da preusmere svoj let. Dodatno, na 576 najopasnijih stubova postavljeno je 1454 izolacionih kapa koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara", piše u saopštenju.
Pored toga što se radilo na sprečavanju stradanja ptica, sprovedene su i određene aktivne mere zaštite, naglašavaju u Društvu za zaštitu ptica. Duž Dunava je, kako navode, postavljena 101 kutija za gnežđenje modrovrana, jedne od najlepših ptica u Srbiji.
"Ova vrsta je brojala svega 15-ak parova na severu Vojvodine početkom 21. veka kada i počinje postavljanje brojnih kutija za gnežđenje, koje modrovrane prihvataju usled nedostatka prirodnih duplji u drveću. Većina populacije modrovrane koja se sada procenjuje na 500 gnezdećih parova, svoj dom pronalazi upravo u pomenutim kutijama. U prvoj godini, modrovrane su zauzele 6 kutija, u drugoj čak 15. Do sada smo obeležili ukupno 49 mladunaca koji su se izlegli u ovim kutijama. Ali,njih zauzimaju i druge vrste: poljski vrapci, pupavci, čvorci, kukumavke“ ističe ornitološkinja Mirjana Rankov.
Pročitaj još
U okviru projekta su postavljeni i satelitski odašiljači na dve mlade jedinke stepskog sokola čija je brojnost u Srbiji procenjena na svega 22 do 32 gnezdećih parova. Ovi sokolovi naseljavaju gotovo isključivo Vojvodinu gde se gnezde na stubovima visokonaponskih dalekovoda u metalnim kutijama postavljenim upravo u tu svrhu.
Pomoću podataka koji se dobijaju preko satelitskih odašiljača, ornitolozi će moći da saznaju više o životnim navikama i ekološkim potrebama ove izuzetno ugrožene grabljivice.
Zaštita ptica od strujnog udara duž toka reke Dunav realizovana je u okviru projekta "LIFE Danube Free Sky“ koji je sufinansiran iz LIFE programa Evropske unije a u kojem je učestvovalo 15 partnera iz 7 podunavskih država sa ciljem da se istraži i spreči stradanje ptica od elektrokucije i kolizije koje brojne ptice, prilikom seoba, koriste kao migratorni koridor, saopštilo je Društvo za zaštitu ptica.
U Srbiji, projekat realizuju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije u okviru 9 Međunarodno zanačajnih područja za ptice koja se prostiru na prostoru dunavskog toka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Hemikalije iz elektronskog otpada pronađene u telima i mozgovima ugroženih delfina
26.02.2026.•
0
Toksini i hemikalije iz električnih uređaja poput televizora, računara i pametnih telefona pronađeni su u mozgu i telima ugroženih kineskih delfina i pliskavica u Južnom kineskom moru.
Više od 70 tigrova uginulo u tajlandskom turističkom parku
24.02.2026.•
2
Vlasti u Čijang Maiju, gradu na severu Tajlanda, istražuju smrt desetina tigrova u popularnoj turističkoj atrakciji.
VIDEO: Fudbaler u Istanbulu tokom utakmice spasao galeba kog je udarila lopta
24.02.2026.•
3
Kapiten jednog od timova na amaterskoj fudbalskoj utakmici u Istanbulu spasao je galeba koji je izgubio svest nakon što ga je pogodila lopta pruživši mu reanimaciju na terenu.
VIDEO: Druga najveća vrsta ajkule snimljena u Jadranskom moru
23.02.2026.•
7
U moru nedaleko od hrvatskog ostrva Cres snimljena je druga najveća vrsta ajkule na svetu.
VIDEO Nakon više od 150 godina: Džinovske kornjače se vraćaju na ostrvo Floreana
22.02.2026.•
0
Posle više od 150 godina, džinovske kornjače ponovo su se naselile na ostrvu Floreana u okviru arhipelaga Galapagos, saopštili su zvaničnici Ekvadora.
Studija: Mačke možda mogu da pomognu u lečenju raka dojke
22.02.2026.•
1
Pored toga što su odlični kućni ljubimci, mačke bi mogle da nam pomognu da bolje razumemo, a možda čak i bolje lečimo određene vrste raka, uključujući rak dojke, saopštila je ove nedelje grupa međunarodnih istraživača.
VIDEO Potpuno neočekivano: Ajkula prvi put snimljena u gotovo ledenim dubinama Antarktika
22.02.2026.•
0
Nezgrapna, bačvasta ajkula koja je lenjo krstarila iznad ogoljenog morskog dna, predubokog da bi ga obasjali sunčevi zraci, bila je neočekivan prizor.
Italija bi uskoro mogla da zabrani ubijanje konja i magaraca zbog mesa
22.02.2026.•
1
Italija bi uskoro mogla da zabrani upotrebu konjskog mesa u okviru zakona kojim bi konji, magarci i mazge, bili definisani kao kućni ljubimci, čime bi njihovo ubijanje bilo nezakonito, preneo je Gardijan.
FOTO, VIDEO: Usamljeni majmun sa plišanom igračkom zbližio se sa drugim makakijima i dobio zaštitnika
22.02.2026.•
0
Priča o usamljenom majmunu Panču iz zoološkog vrta "Ichikawa City Zoo" dobila je srećan nastavak.
Krakov će gradskim golubovima davati sredstvo za kontracepciju
19.02.2026.•
0
Vlasti u Krakovu, drugom po veličini gradu u Poljskoj, objavile su planove za program kontracepcije namenjen suzbijanju populacije golubova.
VIDEO: Jeleni međusobno komuniciraju pomoću ultraljubičastih signala na drveću
19.02.2026.•
2
Jeleni imaju sposobnost da vide ultraljubičastu svetlost, a nova studija pokazuje da mogu da ostave i svetleći trag vidljiv u tim talasnim dužinama.
FOTO, VIDEO: Beba majmuna koju je mama odbacila ne odvaja se od svoje plišane igračke
18.02.2026.•
0
Panč je šestomesečni majmun iz zoološkog vrta "Ichikawa City Zoo" u Japanu koji je postao internet senzacija nakon što su se na mrežama pojavili snimci na kojima se čvrsto grli sa svojom plišanom igračkom orangutanom.
Indonezija zabranila turističko jahanje slonova
18.02.2026.•
2
U istorijskom koraku za dobrobit životinja, indonežanska vlada je pozvala na prekid jahanja slonova širom zemlje, čime se okončava jedan od najkontroverznijih oblika turizma sa divljim životinjama u regionu.
Medvedica ubijena u Slovačkoj, sad pronađena njena tri mladunčeta
18.02.2026.•
0
Jedan šumar je povređen u napadu mrkog medveda u centralnoj Slovačkoj, a njegov sin je ubio životinju pucnjem, saopštili su zvaničnici, dok je pažnja usmerena na tri mladunčeta bez majke pronađena u blizini.
Rast broja morskih kornjača možda prikriva kolaps populacije
17.02.2026.•
1
Širom sveta mnogi stručnjaci za zaštitu prirode slave rast populacija morskih kornjača, ali nova istraživanja upozoravaju da bi ovaj uspeh mogao da krije ozbiljan problem.
FOTO: Slepi miševi koji prave "šatore" od lišća: Naučnici istražuju njihove neverovatne graditeljske veštine
16.02.2026.•
0
U tropskim šumama Centralne i Južne Amerike pojedine vrste slepih miševa prave složene strukture od lišća koje koriste kao skloništa, oblikujući ih samo uz pomoć zuba i kandži.
FOTO: Kormoran sam došao u nemačku bolnicu da mu uklone udicu iz kljuna
16.02.2026.•
0
Snalažljivi kormoran na severozapadu Nemačke pojavio se na prijemu bolničke hitne službe s udicom za ribolov koja mu je zapela u kljun.
Analiza fosilnih uzoraka pokazala: U starom Japanu su živeli lavovi
16.02.2026.•
0
Lavovi su živeli na širokom području japanskog arhipelaga pre više desetina hiljada godina, a analiza fosilnih uzoraka pokazala je da pripadaju izumrloj vrsti lava, saopštio je tim istraživača.
Mačak Lari danas obeležava 15 godina boravka u rezidenciji britanskog premijera
15.02.2026.•
0
Mačak Lari danas slavi 15 godina boravka u rezidenciji britanskog premijera u ulici Dauning strit broj 10 u Londonu, dok svetski mediji šaljivo prenose da je dugovečniji od brojnih premijera koje je dočekao i ispratio.
Zašto se psi vrte u krug pre nego što legnu
15.02.2026.•
0
Jedna od najčešćih navika pasa jeste ta da se vrte u krug nekoliko puta pre nego što se konačno sklupčaju i zaspu.
Podgorica zabranila nekomercijalno razmnožavanje pasa i mačaka
12.02.2026.•
6
Vlasnici pasa i mačaka u Podgorici do 2030. godine neće moći da razmnožavaju svoje ljubimce, a nakon toga, nekomercijalno razmnožavanje biće dozvoljeno jednom u toku njihovog života, uz obavezu vlasnika da to prijavi.
Komentari 2
Slucaj
Tommy gun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar