Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
Foto: Pixabay
Naučnici još pokušavaju da objasne zašto su ovakvi prizori, nekada gotovo nezamislivi, postali sve češći.
Fotograf divljih životinja Kris Falous i njegova supruga Monik 30. decembra zatekli su se usred spektakularnog prizora: stotine kitova izranjale su, zaranjale i iskakale iz vode.
"To je jedno od najintenzivnijih čulnih iskustava koje možete da doživite. Zaista je zadivljujuće biti toliko blizu životinja dugih 15 do 18 metara i videti ih toliko mnogo", kaže Falous, prenosi Science Focus.
Pre samo nekoliko decenija grbavi kitovi bili su na ivici izumiranja. Industrijski kitolov tokom 19. i 20. veka smanjio je njihove populacije za više od 95 odsto. Međutim, nakon uvođenja moratorijuma na komercijalni kitolov 1985. godine, njihov broj počeo je da se oporavlja.
Danas se svetska populacija procenjuje na oko 80.000 jedinki, u poređenju sa približno 10.000 na vrhuncu industrijskog kitolova.
Ipak, sam oporavak populacije ne objašnjava neobično ponašanje kitova.
Takozvane supergrupe, okupljanja najmanje 20 grbavih kitova koja traju satima, počele su da se pojavljuju tek oko 2011. godine. Između 2015. i 2022. istraživači su zabeležili 239 takvih okupljanja, a njihova učestalost nastavila je da raste.
Elisa Sejbot sa Univerziteta u Pretoriji, koja predvodi istraživanja ove pojave, smatra da je reč o novom ponašanju.
"Da su ovakva okupljanja postojala ranije, verovatno bismo imali zapise o njima, čak i iz vremena kitolova. Međutim, tadašnji izvori pominju samo grupe od 10 do 15 jedinki", objašnjava ona.
Zašto se kitovi okupljaju?
Naučnici su otkrili da supergrupe uglavnom čine mladi kitovi koji još nisu dostigli reproduktivnu zrelost. Njihov sastav stalno se menja: velike grupe se formiraju, razdvajaju na manje i ponovo okupljaju.
Jedno od najverovatnijih objašnjenja jeste obilje hrane duž zapadne obale Južne Afrike.
Na tom području nalazi se sistem Benguela, gde se hladna voda bogata hranljivim materijama izdiže iz okeanskih dubina. To podstiče razmnožavanje planktona, koji privlači kril, sitne ribe i druge organizme kojima se kitovi hrane.
Budući da jednom grbavom kitu dnevno može biti potrebno više od tone hrane, ovakva područja predstavljaju izuzetno privlačna hranilišta.
Međutim, naučnici sumnjaju da važnu ulogu imaju i klimatske promene.
Zagrevanje okeana i smanjivanje površine morskog leda na Antarktiku ugrožavaju kril, tradicionalni izvor hrane grbavih kitova sa južne hemisfere.
Jedno istraživanje pokazalo je da je u godinama sa manjom dostupnošću krila udeo gravidnih ženki grbavih kitova opao sa 86 na svega 29 odsto.
"Moguće je da je uzrok veća dostupnost hrane na zapadnoj obali Južne Afrike, u kombinaciji sa manjom dostupnošću krila na Antarktiku. To ih podstiče da istražuju alternativna hranilišta", kaže Sejbot.
Istraživači razmatraju i mogućnost da kitovi međusobno sarađuju tokom hranjenja.
Grbavi kitovi poznati su po tehnici lova u kojoj stvaraju mrežu od mehurića kako bi zarobili plen blizu površine vode. Naučnici pretpostavljaju da bi slična saradnja mogla da objasni zašto se toliko jedinki okuplja na malom prostoru.
"Za njih bi bilo korisnije da rade kao tim kako bi efikasnije dolazili do hrane. Mora da postoji neka korist od toga što su toliko blizu jedni drugima", objašnjava Sejbot.
Pročitaj još
Šta se događa nakon okupljanja?
Jedna od najvećih nepoznanica jeste kuda kitovi odlaze nakon hranjenja.
Tokom 2025. godine istraživači su opremili nekoliko jedinki uređajima za praćenje. Većina je u početku ostala u istom području, ali još nije jasno da li kasnije odlaze na Antarktik ili nastavljaju da se hrane duž afričke obale.
Uprkos uspešnom oporavku populacije, grbavi kitovi i dalje se suočavaju sa ozbiljnim opasnostima. Osim klimatskih promena, ugrožava ih i intenzivan pomorski saobraćaj, posebno u blizini velikih luka poput Kejptauna i zaliva Saldanja.
Prema podacima organizacije Friend of the Sea, sudari sa teretnim, putničkim i ribarskim brodovima godišnje usmrte najmanje 20.000 kitova različitih vrsta širom sveta.
Ipak, Falous smatra da povratak grbavih kitova pokazuje koliko zaštita prirode može da bude uspešna.
"Porast njihovog broja odražava posvećenost ljudi njihovom spasavanju i promenu stavova vlada. Oni su simbol onoga što je moguće kada prirodi pružimo priliku da se oporavi", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Plavi kitovi nestali kod Galapagosa: Naučnici sumnjaju da je uzrok El Ninjo
08.11.2026.•
0
Tokom devet meseci naučna ekspedicija tragala je za plavim kitovima u vodama oko Galapagoških ostrva, ali nije pronašla nijednog.
Otkrivena neobična seksualna veza između bika Ahila i mužjaka magarca Patrokla
08.11.2026.•
0
Naučnici su tokom terenskog istraživanja u Etiopiji slučajno otkrili neobičnu seksualnu vezu između bika i mužjaka magarca, koja je, prema njihovim zapažanjima, prevazilazila same seksualne odnose.
VIDEO: Džinovske pande iz Kine prvi put predstavljene javnosti u zoo-vrtu u Atlanti
08.11.2026.•
0
Džinovske pande Ping Ping i Fu Šuang prvi put su predstavljene javnosti u američkom zoološkom vrtu u glavnom gradu američke savezne države Džordžije, Atlanti, gde su oduševile posetioce.
Moljci razvili neobično oružje protiv slepih miševa: Koriste genitalije za proizvodnju ultrazvuka
08.11.2026.•
0
Neke evolutivne inovacije toliko su korisne da ih priroda razvija iznova i iznova.
VIDEO: Dabrovi se vratili u škotsko jezero Loh Nes posle 500 godina
08.11.2026.•
0
Porodica od šest dabrova puštena je u vode oko škotskog jezera Loh Nes, čime je ova životinjska vrsta vraćena u to područje prvi put posle oko 500 godina.
VIDEO: Hobotnice mogu da se provuku kroz neverovatno male otvore - naučnici su zadivljeni
08.11.2026.•
0
Hobotnice su poznate po sposobnosti da menjaju oblik tela, što im omogućava da se provlače kroz izuzetno uske procepe i pronalaze skloništa na skučenim mestima.
Beloglavi sup Zora iz Srbije uhvaćena u Siriji: Otmičari traže otkup
08.11.2026.•
3
Beloglavi sup Zora iz Srbije je tokom seobe stigla do Sirije i tamo je zarobljena, a za njeno oslobađanje "otmičari" traže novac, izjavio je Stefan Anđus iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
VIDEO Otkriven jedinstveni fosil "kokoške iz pakla" - vegetarijanke: Hranila se voćem
05.11.2026.•
0
Naučnici su u Sjedinjenim Američkim Državama otkrili fosil dinosaurusa veličine ćurke, koji nije imao zube, a njegova ishrana zasnivala se na voću, što je prvi takav slučaj među dinosaurusima.
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
3
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar