Imate krpelja na koži? Evo šta nikako ne smete da radite...
Sezona je krpelja, koji nastanjuju travnate, žbunovite i šumske vegetacije i prenose zarazne bolesti, pa je potreban poseban oprez.
Foto: Pixabay
U nastavku otkrijte šta ne bi trebalo da radite ako ga uočite na svojoj koži.
Krpelj ume da bude prenosnik uzročnika više različitih bolesti, a za čoveka je najvažnije to što može da prenese lajmsku boreliozu.
Ovo oboljenje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi, čiji je prenosnik krpelj Ixodes ricinus. Od 30 vrsta krpelja koji mogu da se zakače na čoveka, samo ova vrsta krpelja je potencijalni prenosilac oboljenja.
Ukoliko ga primetite na svojoj koži uzmite špicastu pincetu, obuhvatite glavu krpelja što bliže koži (izbegavajte mekani deo krpelja) i čvrstim laganim pokretom samo ga izvucite iz kože.
Možete sa strane pogledom da kontrolišete da li je blizu kože i da li ste dobro obuhvatili deo krpelja blizu kože.
Kada izvučete krpelja, proverite da li je u koži ostalo ikakvih ostataka. Ako je ostala "nožica" sve što treba da uradite jeste da to mesto očistite alkoholom. Takav ostatak će organizam sam "odbaciti".
Pratite mesto gde je krpelj bio, ali i svu ostalu kožu, narednih mesec dana. U slučaju da se pojavi osip, javite se svom lekaru radi propisivanja antibiotske terapije.
Šta ne smete da radite?
Potpuno je pogrešno da na krpelja nanosite bilo kakva sredstva kao što su vazelin, benzin, sapun, bilo kakva ulja, alkohol, lak za nokte i slično.
Ova sredstva će možda naterati krpelja da napusti kožu, ali takođe će mu zatvoriti dotok vazduha, što će ga nadražiti i naterati da ispusti sadržaj tankog creva u krv i time vam prenese eventualnog uzročnika bolesti.
Nemojte da stiskate krpelja, nemojte ga otkidati prstima, čupati, češati se po tom mestu, paliti ga ili omamljivati dimom cigarete, niti na bilo koji drugi način dozvoliti da ga traumatizujete.
Sve to ga tera da ispusti sadržaj creva u vašu krv, a to je ono što želite da izbegnete kako bi sprečili potencijalno oboljenje kao posledicu ugriza krpelja.
Prilikom odstranjivanja krpelja, nemojte da ga uvrćete, samo ga izvucite kako je prethodno navedeno.
Pročitaj još
Prilikom izvlačenja krpelja pincetom ga uhvatite što bliže koži. Izbegavajte da dirate mekani deo krpelja iz gore navedenih razloga.
Ako uočite krpelja i želite da vam ga izvadi stručna osoba ili sumnjate na bilo koji problem vezan za ovo, javite se svom lekaru.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Uskoro istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije
28.09.2025.•
4
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2025. godine, uključujući i terenski deo, biće sprovedeno od oktobra do decembra, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Istraživanje pokazalo koja je tajna dugovečnosti žene koja je živela 117 godina
28.09.2025.•
2
Do sada najobimnija studija jednog izuzetno dugovečnog života ukazuje da mozak i organizam u poodmaklim godinama ne moraju nužno patiti od klasičnih bolesti starosti.
Migrena nije samo bol: Poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere i remeti porodični život
26.09.2025.•
1
Neurološki stručnjaci upozoravaju na potrebu boljeg razumevanja migrene, tog kompleksnog neurološkog stanja koje pogađa više od milijarde ljudi širom sveta, saopštila je Migren asocijacija Srbije.
U Srbiji 57 obolelih od groznice Zapadnog Nila, mahom starijih muškaraca
25.09.2025.•
0
U Srbiji je ove godine registrovano je 57 slučајеvа оbоljеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Jod: Saveznik štitne žlezde i zdravlja
25.09.2025.•
0
Jod je mali, ali moćan mineral bez kog ni štitna žlezda ne bi mogla da proizvodi hormone koji regulišu rast, razvoj i energiju. Upravo zato se naziva i "čuvarom hormona".
Lončar: Građani Srbije moći će o trošku države na transplantaciju organa u Belorusiju
24.09.2025.•
6
Ministar zdravlja Zlatibor LonČar razgovarao je danas u Minsku sa ministrom zdravlja Belorusije Aleksandrom Hodžajevim o mogućoj saradnji dve države u oblasti transplantacije organa.
Poziv za učešće u istraživanju: Kako prirodna ishrana utiče na anemiju
24.09.2025.•
0
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a sprovodi projekat o uticaju prirodne ishrane na anemiju.
Povučena uticajna studija koja je tvrdila da jabukovo sirće pomaže u mršavljenju
24.09.2025.•
1
Povučena je uticajna studija prema kojoj svakodnevno konzumiranje manje količine jabukovog sirćeta pomaže ljudima da smršaju, nakon što je istragom otkriveno da sadrži višestruke greške.
Olakšanje za sve sklone alergijama: Mnogo manje polena u vazduhu, sledi povoljan period
24.09.2025.•
1
Svi alergeni poleni u vazduhu su u padu, rekla je Mirjana Mitrović, rukovoditeljka grupe za monitoring alergenog polena pri toj agenciji.
EMA i SZO demantuju Trampa: Nema veze između paracetamola u trudnoći i autizma
23.09.2025.•
1
Evropska medicinska agencija (EMA) saopštila je da nema dokaza koji bi zahtevali izmenu važećih preporuka o upotrebi paracetamola za vreme trudnoće.
Duga šetnja šumom će biti deo obrazovnog sistema jednog grada u Sloveniji
23.09.2025.•
3
Terapija šumom, praksa koja podrazumeva duge šetnje u prirodi i za koju se smatra da pomaže u smanjenju stresa, snižavanju krvnog pritiska i jačanju imuniteta, uvodi se u slovenački obrazovni sistem u gradu Naklo.
Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
22.09.2025.•
3
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Jovanović: eBolovanje jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga
22.09.2025.•
3
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je uvođenje sistema eBolovanja jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga u Srbiji.
SZO: Alkoholna, duvanska i prehrambena industrija koče zdravstvene reforme
21.09.2025.•
2
Pritisak kompanija koje proizvode duva, alkohol i ultraprerađenu hranu sprečava vlade da uspostave zdravstvene politike koje spasavaju živote, objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
Senzori za merenje šećera o trošku RFZO i za starije od 18 godina
21.09.2025.•
6
Osobama sa dijabetesom koje su do sada kao maloletnici koristile senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO, omogućeno je da to nastave i nakon navršenih 18 godina.
Studija: Ukidanje pomeranja kazaljki moglo bi da spreči stotine hiljada moždanih udara
21.09.2025.•
9
Naučnici sa Stenford univerziteta objavili su studiju u kojoj se navodi da bi prelazak na stalno standardno vreme, bez pomeranja sata na letnje i zimsko računanje, mogao da donese značajne zdravstvene koristi.
Svetski dan ginekološke onkologije: Pokrenuta kampanja "Ne bez nje"
20.09.2025.•
0
Svetski dan ginekološke onkologije (WorldGO Day), 20. septembar, obeležen je u Srbiji pokretanjem kampanje "Ne bez nje" posvećene prevenciji raka dojke i ginekoloških karcinoma.
U Indiji sve veći broj žrtava amebe koja jede mozak, među preminulima i beba
18.09.2025.•
1
Zbog povećanja broja slučajeva retkog, ali smrtonosnog oblika encefalitisa, koji izazivaju amebe koje "jedu mozak", vlasti u južnoj indijskoj saveznoj državi Kerala povećale su broj testiranja.
Lek protiv gojaznosti "Vegovi" dostupan i u Srbiji
17.09.2025.•
1
Prve količine leka protiv gojaznosti "Vegovi" stigle su u Srbiju i do kraja nedelje biće dostupne u apotekama u svim većim gradovima u zemlji.
Studija: Nove kapi za oči mogu poboljšati vid toliko da više nisu potrebne naočare
15.09.2025.•
4
Studija koja je nedavno predstavljena u Evropskom društvu za kataraktu i refraktivnu hirurgiju (ESCRS) u Danskoj pokazala je da posebne kapi za oči mogu poboljšati vid ljudi koji su dalekovidi.
Namirnice koje imaju više vitamina D od mleka
14.09.2025.•
0
Mleko se često smatra glavnim izvorom vitamina D, ali postoje namirnice koje ga u prirodnom obliku imaju znatno više.
Komentari 3
pitanje
Proveo sam detinjstvo i mladost na fruškoj gori, na obali Dunava, kanala DTD i nikad ni mene ni nikog koga znam nije zakačio krpelj.
Šta se to desilo u prirodi i sa prirodom u zadnjiih 20-30 godina? Da nije poklon sa neba iz 1999?
/
I skidate ga sto pre, bez uvrtanja, gnjecenja ili hemije.
Zaostala rilica moze da uzrokuje lokalnu infekciju (stafilokoknu, posto je vec na kozi razmnozice se na mestu traume), ali se smanjuje rizik zarazavanja Lajmskom bolescu ako krpelja skinete sto pre.
Americka agencija za kontrolu bolesti (cdc) ima kratak i jasan opis...
Rodoljub Tanasić
Kao prvo, krpelj ne grize, on ima rilicu kojom se implementira u kožu. Rilica nije samo cevasta kao kod komarca, nego je sa cele spoljne strane „nazubljena“, kao zubima testere. Kada se implementira, ta nazubljenja su kao zatvoreni kišobran. Ali kada čupate rilici kišobran se otvara! Zbog toga se i ne može samo jednostavnim čupanjem iz kože odstraniti (iščupati) jer najčešće puca. Ta rilica nije „nožica“, a njen ostanak u telu izaziva infekciju kao i svako strano telo - trn npr.
Nekada ste duže u prirodi, pa i sami i obično nemate pincetu adekvatnog oblika za odstranjivanje krpelja, a bilo koja ne ide! Istovremeno sami sebi sa specijalnom pincetom vrlo teško da ćete odstraniti krpelja jer NE „Možete sa strane pogledom da kontrolišete da li je blizu kože i da li ste dobro obuhvatili deo krpelja blizu kože.“. Pogotovo ne ako imate krpelja na leđima, članku noge ili duboko u preponama.
Improvizacije su konac ili parče odsečeno od PVC boce.
I NE ČUPATI, ali LAGANIM UVRTANJEM koncem ili plastikom, uz veoma blago povlačenje na gore, dolazi do rotacije i uz rilicu spajanje „zuba testere“ u relativno ovalan oblik, rilica lagano i bez pucanja izlazi.
Svaki puta se oduševim neznanjem onih koji dele savete o krpeljima! Molim Vas, nije teško doći do mene, da bi napisali adekvatan tekst uz prigodne ilustracije. Za optše dobro...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar