Svest o ovoj bolesti je ključna za njeno rano otkrivanje i efikasno lečenje. Na važnost prepoznavanja simptoma i adekvatnog reagovanja ukazuje dr Ljiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti u Beogradu.
Šta je HOBP, kako da rano otkrijemo tu bolest i koji su simptomi?
Broj slučajeva HOBP-a raste svake godine, što delimično možemo pripisati povećanoj izloženosti zagađivačima vazduha i pušenju. Simptomi kao što su hronični kašalj, iskašljavanje sekreta, i otežano disanje, često se ignorišu dok bolest ne postane ozbiljnija. Rano prepoznavanje simptoma HOBP-a može značajno poboljšati ishod lečenja. HOBP je dugotrajna bolest koja otežava disanje.
To je obično progresivno stanje koje se pogoršava vremenom, posebno ako se ne leči. Karakteriše ga suženje disajnih puteva i oštećenje tkiva pluća. Prvi simptomi uključuju hronični kašalj, sa većim iskašljajem u jutarnjim satima, iskašljavanje sekreta tokom celog dana i kratkoću daha, posebno tokom fizičkih aktivnosti. Važno je da ljudi ne ignorišu ove simptome i da se obrate lekaru – kaže dr Timotijević.
Kako pušenje utiče na HOBP?
Pušenje je jedan od najvećih rizika za razvoj HOBP-a. Duvanski dim oštećuje pluća i dovodi do upale i suženja disajnih puteva. Savetujem svim pušačima da prestanu sa ovom navikom. To može biti ključno u prevenciji HOBP-a.
Kako se može prepoznati promena u boji sekreta prilikom kašlja?
Promene u boji i konzistenciji sekreta su važni pokazatelji. Normalan sekret je obično bistar ili beličast. Žuti, zeleni, ili krvavi sekret mogu ukazivati na infekciju ili druga stanja koja zahtevaju medicinsku pažnju.
Lečenje pacijenata sa HOBP-om
Dr Timotijević preporučuje holistički pristup. Lečenje HOBP-a uključuje kombinaciju lekova, promene u životnom stilu i vežbe disanja. Pored pumpica koje propisuje lekar zavisno od težine bolesti i samog pacijenta, jedan od dodatnih proizvoda koji pokazuje dokazane rezultate je PropoMucil® 600.
Pomaže iskašljavanju, sprečavanju infekcija, a dodatni antioksidativni i protivupalni sastojci pomažu u smanjenju simptoma. Njegovi sastojci propolis bogat polifenolima koji nije alergen i N-acetilcistein značajno pomažu u kontroli HOBP-a kao i jačanju imunskog sistema i olakšavanju simptome, omogućavajući pacijentima brži oporavak i bolji kvalitet života.
Kao zaključak, dr Timotijević naglašava da je sa adekvatnim pristupom lečenju i promenama u životnom stilu, moguće značajno poboljšati kvalitet života osoba koje žive sa HOBP-om. Ne smemo podceniti važnost rane dijagnoze i pravilnog lečenja.
Sa pravim alatima i podrškom, pacijenti sa HOBP-om mogu voditi aktivan i ispunjen život, a uz PropoMucil® 600 možemo učiniti veliki korak ka zdravijim plućima i boljem kvalitetu života.
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
